|
Ako si stvarno došao do dna to je super - možeš se otisnuti i isplivati. Mada, mislim da kod tebe to još nije slučaj. Kad stvarno dođeš do dna, onda ne razmišljaš o batku i bitku, nego kažeš 'e sad je stvarno dosta, moram nešto promijeniti'. Pa kreneš.
Stvarno, ali stvarno ti preporučujem da odeš psihologu. Moglo se nekad preko faksa, onom studentskom. Pa se malo izjadaš - ne moraš tamo o glasovima i drugim hardcore stvarima, samo pričaš, a on te mora slušati.S vremenom ćeš skužiti da nisi tako neobičan i poseban - svi se nosimo s istim sranjima, samo što su ona zapakirana u papir različitih boja. Nekoga lupi anksioznost, nekoga depresija, ali ispod svega je taj osjećaj besmisla koji nije posve bezrazložan jer život nema smisla nego je sam sebi smisao. Kad to shvatiš, borba se pretvara u igru. Možeš se zajebavati na svoj račun jer se više ne shvaćaš tako ozbiljno, pa sve dobiva neku dozu ležernosti. I dalje možeš biti tužan i svakakav, ali to ti više nije pitanje života i smrti. Tragedija postaje komedija. Ne preko noći, ali ide u tom smjeru.
__________________
#HoldMyRakija
|