|
Sve navedeno osim Ujevića. Ne volim ga. Parunicu, Dizdara, Sidrana još jednom želim istaći. A odmah zatim, ljudi, pa Tatjanu Gromaču. Većeg ženskog (ne isključivo) glasa u Hrvata i šire poslije Parunice nisam srela. Nešto nije u redu ne samo da je u redu nego je po meni najjača zbirka poezije na ovim prostorima...otkad je ovih prostora. A onda još Krešimir Pintarić, pa Bojan Radašinović, pa ima još tih mlađih glasova...
|