Quote:
Akujiki kaže:
da istina vecinom nebude ta spotnaja u svrhu rasta...ali jedino u slucaju kad bude onda dolazi do one bezvremenske izmjene...
makar to samo po sebi nije radi muzike vec radi ljubavi...a muzika posluzi ko medij prenosnik ljubavi...jos grublje receno zvuk posluzi i vibracije koje stvori prenesu odredjenu dozu ljubavi u to bezvremensko stanje i ta doza je uvjek sveprisutna vezana bas za npr neki odredjeni zvuk...
tak da naravno svaki faktor te spoznaje iskljucivo ovisi o svakom covjeku injegovoj emocionalnoj i psihickoj percepciji...
|
Zvisi šta ko podrazumeva pod ljubavlju. Za mene ljubav predstavlja određeno 'duhovno' postignuto stanje i ispoljavanje tog stanja odnosno doživljaj tog stanja koje nije puka emocija ili sentiment usled nekakvog posebnog doživljaja već kako kažem - stanje, dakle, nešto što je trajnije, nešto što je kompleksnije i obuhvatnije.
U tom smislu bi ljubav bila u čoveku, ne kao nekakva relacija ili interakcija sa nekim ili nečim, već postignuto harmonično stanje misli, emocija i energije, a kroz medium fizičkog tela to je različiti spektar kvalitetnog doživljaja koji nije nastao "slučajno" već usled duhovnog napredovanja koje se svakako ne postiže slučajnošću ili time što neko, iako ne zna šta radi nešto radi (dakle, ponovo slučajem poput lutrije) niti posredno već angažovano, odustajanjem kroz puno "nalepljenih" pojava koje nužno vučemo sa sobom u zavisnosti od sredini u kojoj smo potekli, vaspitanja i tobožnjeg obrazovanja na ljudski način, svesno a ne nesvesno.
Muzika utiče kod najveće većine ljudi do evociranja različitih stanja u kojima neretko nedostaje svesnost, ne samo u doživljaju, doživljaja može biti prijatan usled gubljenja svesti o "sebi" odnosno gubljenja svesti o onome što inače predstavlja problem individue - a to je njen život i sva problematuka koja tu ide. Ljubav za mene predstavjla nešto više od jedne dimenzije - kao što bi neko uživao u nekoj specifičnoj vrsti muzike, jazzu ili transu a ostalo nije u mogućnosti sa sluša i kada bi bio u drugoj poziciji koja mu ne odgovara on počinje da reaguje suprotno svom užitku, ljubav za mene ne podrazumeva takvu vrstu užitka koji je jednoličan, ograničen, naprotiv predstavlja jedno stanje koje traje čitave godine, svakodnevno, i takvo stanje mogu deliti sa osobama ukoliko sam sa njima u drugštvu, u suprotnom je ono samodovljno i kada sedim sam sa sobom bez muzike.
Naravno, i sama muzika, iako je svepriutni elemtn u društvu odvajkada, posebno danas nema poseban upliv na mnoge ljude, osim što se podrazumeva kao nerazdvojni elemnt u putu njihovog samodestruktivnog čina koji se ponavlja u zavisnosti od kulture i običaja, kada se ne slavi ništa posebno sem što se oslobađa jaka emocija koja poništava doživljaj trpljenja bola egzistencije i neznanja te i privid oslobađanja, ali na uštrb fizičkog tela, i uštrb svakako eventualnog duhovnog nastojanja i pomeranja sebe u pozicjii koja trenutno svakako predstavlja samo trpljenje, kao da se ono podrazumeva - i to ljudi pogrešno nazivaju
život, ustvari je to duboko neznanje i gubljenje smisla i energije na opštu štetu, ljudi su spremni čak i da brane te svoje gluposti koje ne rade svesno.