[Ljubo]

Planinar

”mislim da ne trebaš biti razočaran što se ovdje nitko nije izjasnio «za», čime bi trebao pokazati da je stvarno «za». To nema nikakvog smisla, ako sama ideja nije duboko ukorijenjena u samom biću, a ako je, onda je sama izjava «za» suvišna.”
Sta mislis zasto jedan politicar - kada na jednom mitingu “objasni” svojim sunarodnicima da su ugrozeni od susjednog naroda - pita svoje sunarodnike ko je “za” to da treba uzeti oruzje i napasti taj susjedni narod? Pita ih, naravno, zato da bi one koji su se izjasnili “za”, organizovao, naoruzao i poslao u napad. Isto tako ni moje pitanje nije bilo puko, bezazleno, statitisticko pitanje kojim bih zadovoljio samo svoju radoznalost, vec da vidim da li ima nekoga ko bi zeleo da se udruzimo i tom svetskom olosu, kad nas ubuduce bude pitao da li smo “za”, organizovano se suprostavimo i odlucno kazemo “ne”.

Svaki dan slusamo ili gledamo vesti u vezi zbivanja na svetskoj politickoj sceni i svedoci smo uzasa koji se desavaju, iza kojih kao njihovi pokretaci u pozadini, nevidljivo stoje organizovane svetske politicke, verske ili nacionalne grupacije i njihovi lideri. Na ovom forumu mi smo ih okaraktreisali kao glavne i vecite krivce i uzrocnike svakog zla. Jos uvek u svetu ne postoji niti i jednan pokret koji bi im se organizovano suprostavio i reko: I vasega je bilo dosta, hajdemo...razlaz...ovom svetu vasa “zastita” vise nije potrebna. Kada vas vise ne bude, svet vise nece imati od koga da se stiti.

”Naime, u prethodnim smo postovima pokazali kako se djeluje na kolektivnu svijest, a onda kako s razine kolektivne svijesti spoznaja «spušta» na pojedinca.”
Ne znam sta podrazumevas pod pojmom “kolektivna svest”. Po meni, “kolektivna svest” covecanstva je posebna svesna sila i energija koja ce jednoga dana telepatski povezati sve ljude. Ja nisam primetio da smo mi sa ovom nasom diskosijom, postovima i spoznajom delovali na tu nasu “kolektivnu svest” i da ona sada tu nasu spoznaju “spusta” na pojedince.

”Ne bi imalo nikakvog smisla da je ona naša majmunica intervjuirala ostale majmune i nagovarala ih da peru hranu – čak da su i svi pristali na to, a na njen nagovor, ideja ne bi uspjela zbog jednog razloga: tako bi bila zaobiđena, izbjegnuta borba unutar svakog pojedinca.”
Ovo ti bas i nema neke logike. Ne mozes porediti majmune i ljude. Majmuni kao zivotinje imaju razvijenu intuiciju i to im pomaze da lako spoznaju i deluju preko “kolektivne svesti”. A ljudi imaju razum preko kojeg sve nase spoznaje, a time i sve promene teku, preko kojeg “kolektivna svest” ne moze da deluje. Da bi mi ljudi delovali intuitivno preko kolektivne svesti, morali bi se odreci razuma, a to je nemoguce jer tada vise ne bi bili ljudi. Zato, kada nasa “kolektivna svest” zeli da nam se obrati i na nas prenese neku spoznaju, ona to cini tako sto odabere nekog pojedinca i prvo tu spoznaju prenese na njega, tj. u njegov razum. Prenosenje te spoznaje cesto je za nasu “kolektgivnu svest” vrlo mukotrpno i dugotrajno jer nas razum radi na drugacijoj talasnoj duzini od one na kojoj radi “kolektivna svest”. I kada konacno taj prenos spoznaje, odnosno, informacije, sa nivoa “kolektivne svesti” na nivo razuma pojedinca, uspe, taj pojedinac kasnije tu spoznaju (informaciju) vrlo lako i brzo prenese na nivo razuma ostalih ljudi kao pojedinaca. I tek kad se to desi, tek tada unutar razuma svih tih pojedinaca koji su primili tu informaciju nastaje borba te informacije kao nove ideje, sa starim, do tada vazecim i dotrajalim spoznajama i idejama.Ta borba ideja na nivou zivotinjeske sveti ne postoji, jer zivotinje nemaju razum. Kod njih postoji ono sto mi zovemo dresurom, pripitopmljavanjem, prilagodjavanjem i navikavanjem. Mada, i promene koje se desavaju na nivou ljudskog razuma kada je rec o borbi novih i starih ideja, takodje je neka vrsta dresure, pripitomljavanja, prilagodjavanja i navikavanja na ono sto je novo i bolje, po nacinu odvikavanja od onoga sto je staro i gore.

”Drugo, izgubio si poantu mog prethodnog posta – to što je prvi cilj života samoodržanje, ne znači i da je jedini, i da nema nadgradnje (kad se zadovolji prvi cilj, sami nadolaze novi), no laž postoji i od prvog cilja, pa kad bismo odustali od svih drugih ciljeva, ostao bi prvi, zbog kojeg opstoji laž.”
Pa, ako cemo pravo, samoodrzanje uopste i nije cilj. Cilj je uvek i samo izbeci nezadovoljstvo i zlo, a ostvariti zadovoljstvo i dobro. To je ujedno i cilj i smisao zivota. Sve to skupa, izbegavanje zla, a ostvarenje dobra, je jedan kruzni proces koji je istovremeno i fizicki i psihicki koji se stalno ponavlja, koji mi nazivamo “samoodrzanjem”. Na toj kruznici koja se ponavlja, postoji mnogo nivoa i zla i dobra koji moraju da se savladaju i kroz koje mora da se prodje dok se ceo krug ne obidje, tako da samo izgleda kao da imamo mnogo ciljeva koje moramo da postignemo.

Jedini način da potpuno odustanemo od laži je da odustanemo i od egzistencije kao njenog prvog i zadnjeg razloga – a to je čovjek koji «nije od ovoga svijeta».”
U ovoj tvojoj recenici ima jako puno simbolike. Nema tu nikakvih ljudi od “ovoga i onoga” sveta, vec uvek i samo od ovoga sveta, jer i “onaj i ovaj svet” su jedan svet. Zbog toga nema tu nikakvog odustajanja od egzistencije zarad lazi, vec samo koracanje po stepenicama, tj. nivoima kruznice koja je pred nama i koju prelazimo. Ne mozemo stati na visi stepenik dok ne napustimo nizi, kojom prilikom mi se nikada ne lisavamo egzistencije, vec se samo usavrsavamo, tj. iz nizeg razreda prelazimo u visi.

”Vidim i da nisi razumio šro ti Pandora želi reći s «kraljevstvom nebeskim» unutar nas – radi se o klici koju možemo zalijevati, pa da unutar nas raste, ili potpuno zanemariti. Zanemarena, ova klica nije uništena, pa makar se i okamenila, uvijek spremno čeka naše buđenje. Kad raste, služi samo jednom jedinom cilju – boljem shvaćanju i komunikaciji s «kraljvstvom nebeskim» izvan nas. A zašto se ovo kraljevstvo zove «nebesko» - jednostavno zato što nije «od ovoga svijeta».”
Razumem ja dobro i Pandoru i tebe, ali vi ne razumete mene. Vi bi hteli da zaustavite evoluciju i vratite se nazad odakle ste krenuli, u “kraljevstvo nebesko”. Nema vracanja, nazad. Dete kad izviri iz majcine utrobe ne moze reci: ne svidja mi se vani, vracam se nazad. Ako dete zaista zeli nazad da se vrati odakle je krenulo, ono mora ici napred, roditi se, odrasti, ostariti i umreti i tako obici celu kruznicu dok ne dodje do one njene tacke na kojoj se nalazilo pre rodjenja, sa koje je krenulo. Isto tako i mi ljudi koji smo izasli is “kraljevstva nebeskog” i razvili se do nivoa razuma, ne mozemo sada ignorisati i napustiti razum i vratiti se nazad u “kraljevstvo nebesko”, vec na protiv, moramo razviti razum do maksimuma jer sada samo preko njega mozemo ponovo stici u “kraljevstvo nebesko”. A to znaci dozvoliti razumu da nas on po kruznici vodi napred, sve dalje i dalje, dok nas ne dovede ponovo do ”kraljevstva nebeskog”. Sta to prakticno znaci? Znaci samo to da treba da dozvolimo razumu da shvati uzroke zla koji nas sada opterecuju i pomogne nam da ih se oslobodimo i cim to uradimo mi cemo se automatski naci u “kraljevstvu nebeskom”. Jer, zapravo, “kraljevstvo nebesko” se podjedako nalazi svugde na celoj kruznici, u svakoj njegovoj tackci, pod uslovom ako umemo po njoj da koracamo izbegavajuci zlo, a ostvarujuci dobro, posto, gde god vlada dobro, tu vlada i “raj” i “kraljevstvo nebesko”. U ovom trenutku ljudska vrsta je zapala u silno zlo zato jer je na svom putu po kruznici napravila kardinalnu gresku. Kroz razne drustvene satanske sfere obezvredila je, ignorisala i sputala svoj razum i tako ostala bez glavnog zastitnika koji je na ovom nivou postojanja moze spasiti od zla. U ovom trenutku, dakle, covecanstvo od zla ne moze spasiti ni Hrist, ni Bog, do jedino ljudski razum, tako sto ce identifikovati uzroke ljudskog zla, objasniti njihovu sustinu i odreci ih se. Tj. jedino razum moze pomoci ljudima da se odreknu da ne cine sami sebi zlo, jer ljude niko i ne ugrozava, do oni sami sebe, u nedostatku sposobnosti njihovog razuma da shvati znacenje jedne od najvisih istina Univerzuma koja glasi: “Kako sejes, tako zanjes”. Ne mozemo mi sejati svuda okolo sebe zlo, i uzdati se u Hrista, Boga i “kraljevstvo nebesko” i ocekivati od njih da nas od vlastitog zla spase, vec da nas nas vlastiti razum spasi, koji konacno treba da shvati da je sam, zbog svoje nezrelosti, kriv za vlastito zlo. Prema tome, nema tu sta mnogo da se mudruje – vec da svaki nas pojedinacni razum samome sebi postavi pitanje i na njega odgovori da li je “za” sebe ili “protiv” sebe. Ako se odluci “za” sebe, tada mu ne preostaje drugo vec da pocne organizovano i da radi “za” sebe, isto kao sto je i do sada organizovano radio protiv sebe, a ne da ostane pasivan i ceka Hrista, Boga, “sudnji dan” i “kraljevstvo nebesko” da bi se tako problemi resili sami od sebe. Jer ne postoji nikakva garancija “neba” za nase konacno spasenje. U Univerzumu ima jos mnogo svetova ovakvih kao sto je nas. Ne uspe svaki da prebrodi sve teskoce. Ne izleze se iz svakog jajeta pile. Ne rodi se svako dete, vec neko majka i pobaci. Sve zavisi od nas samih. Ne mozemo ni od koga ocekivati da nam pomogne, ako mi sami sebi ne zelimo da pomognemo.

Pozdrav.