|
Onome tko kao postignuće priznaje samo olimpijsko zlato, život je zapravo jako tužan.
Ono, izvučeš nekakav biciklistički uspon, složiš si nekakav udoban život, dođeš do kakvog-takvog ugleda u branši, volontiras, postigneš negdje nekakav kurac, svejedno koji, a sve sa svojih deset prstiju - a onda se sjetiš Jarmile Kratohvilove i kreneš putovima Kurta Cobaina...
|