To je sve dio odrastanja i učenja kroz iskustva, ali zato se kaže "Eh da mi je ova pamet a one godine."



Ja sam čisto to gledala iz neke perspektive razvijenog europskog društva kakvim se volimo hvaliti da jesmo, a realno nismo još tamo, na putu jesmo prema tome. A najbanalniji primjer je pogled na žene koje nemaju problema prići muškarcu. I to ne od strane muških, dapače, čak su žene gore po tom pitanju. Nikad neću zaboraviti kad mi je prijateljica rekla "Ajme pa ja se tebi divim kako si samo skupila hrabrost da mu priđeš, pa ja to nikad ne bih mogla." Ona je evo sama godinama, a ja sam sretno uparena. S jedne strane je komentirala da kako ja zadnjih par godina nisam bila pretjerano solo, već više u vezama ili se viđala s nekime, a s druge strane se žali da ili ne može nikoga upoznati ili da nikad ništa ne bude jer oni ništa ne poduzimaju. A kada ju pitam zašto sama ne poduzme nešto, onda kaže da nije takva, nije ona ko ja ona to nikad ne bi mogla.

Ako ti njemu nedaš da te iskoristi i vidiš da je providan, nećeš bit obmanjena. Al buš vjerojatno droca koja nije htjela i dala. A nije da i žene ne obamnjuju muškarce, ako ništa vi se bar ne šminkate. Svi znamo da brojne pripadnice "ljepšeg" spola, izgledaju tako kako izgledaju jer imaju šleper šminke, a oruđe za šminkanje im je lopata.

Kakav vrh, baš me nasmijalo. Ali ima i istine u tome.