|
navedeni zadatak nije baš za u kontrolnu za prvašiće, ali je dobar za vježbu, da shvate da moraju korisiti mozak, ne rješavati šablonski. i moja bi u toj dobi povikala da ga ne zna, no uz gore navedenu metodu - razmisli pet minuta pa me zovi, riješila bi ga sama.
lord byron kaže da iz četvrtog razreda izlaze izbezumljeni podacima, no ja se ne slažem sa tom tvrdnjom. u razredu od moje skoro pola njih su odlikaši, očito je gradivo nedovoljno zahtjevno. k tome, moja do sada nije ništa učila niti naučila učiti, sve je pokupila na satu. nije vunderkind, samo je pažljiva, zainteresirana i sa gotovo svim informacijam se već ranije srela (dokumentarci, enciklopedije). ja bih što se nižih razreda tiče prije rekla da mi je žao bačenog vremena, krivljenja kralješnice za klupom bez da je dijete stvarno nešto naučilo. sve mi se čini da će muku mučiti u petom, koji zahtijeva rad i disciplinu.
da se vratim na temu iz naslova - jesam za ocjenjivanje, ali i za postavljanje jasnijih standarda i dizanja letvice. dok su mali brže shvate da ocjenjivanje nije bauk, da je sastavni dio života.
|