ja 32, on 46...
nije ciljano to ispalo tako, ali s vremenom sam sve starije ljude birala za veze, zadnji je bio isto godište kao i ovaj...godinama daleko bliže mojoj mami nego meni...
ali s obzirom na to da se uglavnom družim s ljudima iz generacija mojih staraca, ne čudi me ni ovo...
mislim da godine nikad nisu bile problem, već ono što je u glavi...ok, vidi se neka razlika, najviše u tome što on pamti vremena u kojima ja nisam bila ni u planu...pa kad se spominju filmovi koji su gledani i slične stvari, shvatiš da nisi odrastao u istom "dobu"...
fizički izgleda dobrano mlađe, zdravlje je ok, pašemo si u svemu, čemu onda komplicirati?
