[zaručena]

pod izlikom posla (kažem izlikom a ne znam jel to zaista bila potreba ili izgovor) odrastala sam s bakom i djedom umjesto sa samohranom majkom. baka je bila premirna i prestrašena. zbog toga sam i ja bila preskromno i povućeno dijete. nisam se igrala igara koje uključuju puno trčanja, valjda da ne padnem. i možda da se ne zaprljam. bila sam žrtva maltretiranja godinu dana mlađe agresivne djevojčice. nisam se znala postavit kad mi je jedna druga curica trljala na nos da ja nemam tatu. s 8 godina, kad sam doselila u maminu novoosnovanu obitelj, to nije bilo to. nisam tamo pripadala a nisam imala hrabrosti pitati da me se ipak baki vrati. nikako se nismo slagale. nebo i zemlja. istukla me samo triput, u naletima njenog bijesa. okrivila je mene za to i iskalila se fizički. psihički me častila svakodnevno. od podsmijeha, preko gusko glupa, do idi kod babe ako ti je tamo bolje. a ja kukavica nisam imala hrabrosti. nije ni prema ostaloj djeci imala puno drugačiji pristup, ali je razlika između mene i njih bilo to što su oni od početka uviđali kakvva je ona i živjeli s time (svatko na svoj način) dok sam ja baš bila šokirana tom životnom promjenom.