Pozdrav svima, nisam bio siguran da li da stavljam temu ovdje ili na Psihologiju jer mislim da cu puknuti
Kao sto naslov teme nazalost kaze, imam strasnu dvojbu. O cemu se radi? U braku smo skoro godinu dana, prije toga godinu i pol veze. Prilicno je sve ok, ona je suvise temperamentna i lako plane, ali trpim. Medjutim, zbog financijskih razloga zivimo (zivjeli smo) kao i mnogi, na katu kuce mojih roditelja koji sam ja (uz pomoc svog oca) extra sredio. Stvarno nam je super tu, komfor i sta sve ne. Ispod nas zive otac, majka i moja sestra. E sad, sestra ima mnogih problema, izmedju ostalog pretjerano je zivcana, sve joj smeta, komanduje svima itd.
To je nekako funkcioniralo sve do nedavno kada je puklo izmedju moje sestre i zene. Ja nisam imao problem s tim, stao sam na zeninu stranu, posto znam sestru i znam sta se desilo. Od tada nekako zivimo, oni svoje, mi svoje, mada sestra i dalje nastavlja po starom. Ima zdravstvenih problema, za koje krivi nas, ne moze spavati itd. Ja sam im pomogao koliko sam mogao, vozio lijecniku i slicno. Medjutim, nakon najnovije situacije zena mi je zabranila da im bilo sta pomazem jer je povrijedjena. Cak i da ih odvezem doktoru (zivimo malo udaljeni od grada). Tada nastupa moja sestra i zahtijeva da izadjemo iz kuce. Roditelji su protiv ali ona jednostavno ima kontrolu nad njima i oni ne mogu nista osim plakati.
Ja nisam mogao trpiti to svakodnevno psihicko maltretiranje i otisli smo. Sad smo na stanu, gdje se za sad patimo jer nemamo ni blizu sta smo imali. Rastanak je zavrsio bolno po mene i moje roditelje koji su u suzama me ispratili, pogotovo majka.
E tu nastupa moja zena. Ona zeli da apsolutno prekinem svaki kontakt sa svojim roditeljima, da promjenim broj, da im se ne javljam i ne idem. Ili slijedi razvod. Jer ju nisu mogli iskontrolisati i jer je otac u jednom trenutku podrzao moju sestru, kad je vidio da ju ne zelim odvesti doktoru. Ja ne mogu to da ucinim tako lako, to su moji roditelji, toliko su mi valjali kroz zivot, pomagali mi financijski i svakako. Jednostavno su moja krv. Ali ne mogu ni bez moje zene. Ona mi je sve u zivotu, volim je, ne znam kako bih dalje nastavio sam. Sto uciniti? Kako se postaviti? Zena je prijeke naravi, cesto prijeti i zeli da bude sve po njenom. Pretjeruje u mnogim stvarima, pogotovo u vezi mojihh roditelja. Ali, kad nesto odluci, ucini to. Zato se bojim da ce otici...Patim jako i trazim savjet bar ovdje.