Nema zvanicnu dijagnozu ali ima probleme. Pije neke lijekove za smirenje zbog nesanice itd. Uz to ima nelijeceni tesko slucaj OKC-a itd. Zasto razumijem roditelje? Jer se nije desilo da su dosli i rekli: "Danas izlazite!" Nego je majka rekla: "Ako ces vec izaci, mozda je i bolje, da spasis sebe". Otac jest jednom burno reagirao kad je cuo da je moja zena nesto okolo pricala i tad sam ja na njega poludio. Kasnije se povukao. Inace nisu bili za to da mi idemo sve do sad, cak su joj zaprijetili da ako mi izadjemo i ona ide van. Ali to je kulminiralo toliko da oni nisu u stanju nju iskontrolirati, htjeli bi mene zadrzati ali i nju. Ovo jest 100% njihova krivica, jer su dopustili da ona ima autoritet nad njima. Ali nije bas tako da su jedva cekali da nas izbace. Sestra je to govorila stalno a kad sam se pakovao, bilo je: "Zasto ides, unistavas roditelje?"
Razumijem svoju zenu, ona nije navikla na to, ne zna kako je zivjeti s njom pa ne shvata kako joj ne mogu nista. Ali razumijem i njih, znajuci cijelu situaciju. Ali problem je sto niko mene ne razumije osim mozda moje i njene majke. Sva se kola lome na meni...