|
Sreća kao i sloboda se može tražiti samo u negativnoj dijalektici.
Poezija od davnih vremena govori tome u prilog , jer kad mladi ljudi(deca) smišljaju stihove o sreći i slobodi uvek stihoklepaju o tome šta sloboda i sreća jesu , za razliku od odraslih koji govore šta sloboda i sreća nisu da bi dovodili do zaključka šta sloboda i sreća jeste.
Dakle , definicija sreće je odsustvo patnje , tj.lična želja za odsustvom patnje, i oni trenuci olakšanja kad na taj "sveti trenutak" patnje stane(bar za neko vreme) , ili onaj trenutak kad shvatiš da si mogao i gore proći.
Evo malo primera za razmišljanje:
Šta li se mota po glavi deteta od 5 godina koje umire od leukemije?? , jel promišlja o sreći i patnji??
Ili npr. da srećan čovek(uslovno rečenno) koji je ostvario sve u životu od dece,unučića,love,raskošnog života,...u starosti oboli od demencije i završi svoj život cvrkutajući neke zvuke ne poznajući nikog živog , a ujedno čovek koji je proveo nedužan u zatvoru ceo život i pred kraj života ga oslobode ali on takođe oboli od demencije pa do smrti cvrkuće kao i onaj bogat čovek.
Gde je tu sreća a gde patnja?!
|