...moj put u ovu avanturu je izgledao otprilike ovako:
...u jednom trenu sam se dovela do skoro 150kg "žive vage" i više nije bilo povratka...obzirom da radim kao med. sestra i to na abdominalnoj kirurgiji (na jednom dijelu koji spada pod intezivnu) postalo je skoro nemoguće preživjeti 12-satni radni dan ili noć...prvo sam išla kod dr. Bešlina na razgovor za trakicu ali tad se trakica još plaćala a ja u iščekivanju nekih novaca natukla još 20-tak kg tako da sam na kraju odustala od trakice i obratila se svom šefu za pomoć...on je odlučio napraviti mi premosnicu i zahvalna sam mu na tome do kraja života...
...od pretraga sam napravila:
- kompletnu krvnu sliku, elektrolite, kompletnu biokemiju, željezo, masnoće, koagulaciju i sedimentaciju, hormone štitnjače
- EKG
- RTG srca i pluća
- gastroskopiju sam imala od prije par mj.
...kad sam primljena u bolnicu za ručak sam dobila samo bistru juhu, nakon toga u 14.00 3 tbl.Dulcolaxa i 1000ml 10% Manitola za popiti u svrhu čišćenja...u 18.00 klizma
...od one juhice za ručak pa do 24.00 to veče samo tekućina i to što više vode...čišćenje mi je bilo prestrašno, grčevi i sjedenje na wc-u cijelu noć...na kraju kad sam sve zbrojila najružniji dio
...naveče sam dobila injekciju Clexane 0.6 s.c. u ruku kao prevenciju tromboze...ujutro u 6.00 tuširanje antiseptikom, oblačenje u benkicu i stavljanje tromboprofilaktičkih elastičnih čarapa, postavljanje braunile u ruku i davanje profilaktičkog antibiotika...pola sata prije vožnje u salu pola tbl. Dormicuma s tri kapi vode i bila sam spremna...
...probudila sam se prilično lako i bez nekih problema...nije bilo ni bolova ni mučnine...anesteziolog je odradio posao vrhunski...u intezivnoj su me prikopčali na monitor, stavili na kontinuiranu analgeziju i infuzije i ja sam slobodno mogla dalje drijemuckati
...imala sam urinarni kateter, nazogastričnu sondu, arterijsku kanilu i centralni venski kateter...
...da pojasnim: urinarni kateter mislim da svi znamo što je, n/g sonda je cijev koja ide kroz nos u želudac ili u ovom slučaju skroz kroz sve novo šivene spojeve do crijeva da se friške rane na spojevima rasterete od želučanih sokova i da služi kao stent da ne bi spoj zarastao prema unutra i tako začepljivao lumen crijeva...kasnije su me na tu sondu i hranili...arterijska kanila je mala braunilica postavljena u arteriju na ruci a onda spojena na monitor služi za mjerenje art. krvnog tlaka, na nju se može vaditi i krv za pretragu omjera plinova u krvi koji pokazuju neke metaboličke parametre i stanje pluća, tj. koliko dobro dišemo...pošto sam dugogodišnji pušač i naravno pretila s ogromnim prsima i masom sala koji u ležećem položaju fizički pritišću pluća dosta važna "stvarčica" za imat poslije ovakvog zahvata....centralni venski kateter je tanka cjevčica postavljena u gornju šuplju venu ili laički onu veliku venu koja ide prema srcu a postavlja se kroz kožu na vratu ili kod ključne kosti...u pravilu služi za brzu nadoknadu volumena, tj. davanje infuzija ali i za mjerenje centralnog venskog tlaka koji je važan u procjeni odnosa unešenog i izlučenog volumena, eventualnog zadržavanja tekućine u tijelu i još nekih parametara...posebno zgodan jer se na njega može vaditi i krv za pretrage pa nema stalnog napikavanja
...kako sam rekla nisam imala nekih bolova baš dok sam bila u intezivnoj ali sam bila poprilično pospana tako da sam se uglavnom odmarala...ujutro su me vratili na moj odjel...ja se nisam dala smesti pa nisam dopustila sa me prenašaju s kreveta na krevet već sam se ustala i polako odšetala...istina umorila sam se kao da sam trčala maraton al sam bila happy jer je JAAAAKO važno što prije se pokrenuti i ne zaležati se...taj dan su mi ukinuli i kontinuiranu analgeziju ( lijekovi protiv bolova u infuziji koji preko aparata konstantno kapaju u venu) i počeli me hraniti kroz n/g sondu glukozom...pošto je vrh te sonde bio u tankom crijevu nisam ni osjećala to...izvadili su mi i urinarni kateter pa sam pomalo sama išla na wc...odmah su mi stavili pojas preko rane da se ne bi što raspalo i da se ne stvori hernija...pošto nisam imala drenova to je bilo dosta jednostavno a jako mi je pomagalo pri kretanju...elastične čarape sam i dalje nosila sve dok se nisam počela normalno kretati...zaboravih reći art. kanilu su mi skinuli pri odlasku iz intezivne...
...tih prvih 3-4 dana su uglavnom prošli bez ikakvih problema, uz minimalne bolove (ok, ja imam jako visok prag tolerancije boli), dosta dremuckanja, hranjenja na sondu i previjanja rane...infuzije i antibiotike sam stalno dobivala i Controloc venozno...naravno protiv bolova po potrebi...trudila sam se što više se kretati koliko su mi infuzije i hranjenje dopuštali...4-5 dan me sonda u nosu počela jako smetati...po pravilu mora biti najmanje 5 dana i onda na Rtg slikanje da se vidi jesu li svi spojevi dobro zacijelili ali mene je taman ulovio vikend pa sam je morala trpiti 7 dana...osjećaj je očajan, cijeli nos me bolio od nje a u grlu sam imala feeling da mi se nakupila ogromna hrga sline i sluzi na njoj...blažena pasta za zube, prala sam zube 20 puta na dan samo da ublažim taj osjećaj...i napokon kad su mi je izvadili olakšanje svjetskih razmjera....na Rtg-u se dobije 3dl kontrastnog napitka koji se popije a onda oni pod Rtg-om gledaju prolaz tog kontrasta kroz probavni sustav i uočavaju eventualne nepravilnosti, u smislu curenja ili suženja prolaza....nakon toga prvi obrok...weeee...bistra juhica!!!!...koje oduševljenje kad sam je dobila a tek koje čuđenje kad sam pojela 3 žlice i nisam mogla više
...dobila sam i čaja za piti pa je pomalo krenulo, gutlja po gutljaj i žličica po žličica...nisam imala mučnine ali mi je rečeno da je normalno ako ih i imam...12. dan od operacije sam išla doma...rana je bila ok, sve je lijepo zarastalo bez infekta, a umjesto klasičnih šavova imala sam metalne kopče koje su se pokazale boljima kod većih rezova a i mogu se držati i par mjeseci da se ne skidaju...moji klinci su to komentirali kad su vidili : mama ima ciferšlus na trbuhu
...u nastavku: doma s bypassom
(ajme ko da pišem scenarij za meksičku sapunicu
)