Svedska

[La Havre]

Osvanuo je još jedan oblacan dan u Skandinaviji. Nebo je mutno i sivo, budim se mamuran iz sna i gledam krisom kroz prozor.
Imam šta da primetim: „ulice su natopljene vodom od dosadne kise koja je pala već danima.
Danas nisam bio na posao jer sam imao slobodan dan, supruga radi, deca su odavno na raspustu. Kao po starom obicaju deca idu kod drugarica da se igraju a poton na obliznji bazen gde se brckaju u sreći i radosti po ceo dan. Ja sam opet sam kuci sa samim sobom, samo ja i moja senka koja me veco svuda prati i od koje se nikud ne odvajam. Zao mi je što ne mogu vreme malo vise i brze da ubrzam pa da supruga dodje kuci sto pre da imam sa nekim malo da popricam, da podelim malo ovu moju modernu samocu. Imam dobar posao, supruga takođe ali primecujem da mi nedostaju neke mali stvari, neke male i neobične sitnice o kojima nikad nisam ranije razmišljao dok sam živeo u srbiji. Zanimljivo je da covek drugacije razmišlja do je u svojoj zemlji i nekako jedva ceka daa ode iz nje a kada je napolju srce pati u obrnutom smeru. Pošto radimo u razlicitm smenama najtezi period je prepodne kada cela država radi i nikoga nema oko vas. Pokusavam da dobro organizujem slobodno vreme i da se sto vise uposlim
necim da mi vreme sto brze prođe i da skrenem svoje misli na domovinu srbiju, tu ranu koja me boli i pece u grudima sve vreme.
Idem i u teretanu, dzogiram u prirodi, obavljam redovne setnje, družim se sa ljudima ali uvek mi se vraca onaj stari film nazad...
Primecujem da sve sto vise starim sve vise me misli odvode u moj zavicaj, u letnje tople lipe i još uvek osecam miris tuih lipa kada smo sedeli u hladu na vrucini od 30 stepeni. Zatim budjenje ranog proleca, prve ljubavne simpatije iz srbije, bezbroj ljubicica i lala,visibaba u prolecne vreme.
Šta mi fali ovde? Nedostaje mi sunce tokom godine da me malo vise ogreje, nekako je sunce uvek na kredit pa ima možda 15-20 dana sunca u toku leta, sve ostalo mutno i sivo. Ponekad sanjam da srećem nekog pricljivog Sveda koji ima jezicinu dugacku bas kao Italijan i kao da ceznem da čujem bar malo neki trac i ogovaranje, i to je bolje od samoce. To su samo puste zelje, pusti snovi.
Ništa nije kao u mojoj domovini, tudje je nebo, tudja zemlja, neki drugi ljudi obično vode i setaju kerove još u 03 ujutru sa bajle.
Dragi Boze da covek seta kucu i macu i da živi opasan sa toliko doamcih zivotinja a nema nikakvu potrebu da ima kontakt sa svojoj okolinom je prvo sto me je iznenadilo u ovoj zemlji. Lepo je neko vreme doslo. Obično ako mi komsija zakuca na vrata to je siguran znak da se nešto desilo i da mu nseto hitno treba i ja sam već kao onaj Dzeki spreman da mu pomognem.
Pokusavao sam godinama da nađemprijatelje na Zapadu dok na kraju nisam video da uzalud gubim vreme sa tim. Sretnem tu i tamo nekog Svedjanina na ulici, razmenis par recenica iz čiste kurtoazije i onda ides dalje. U početku sam verovao u iskrenost
ovih ljudi jer sam bio gorko naivan, to je bilo uglavnom 1-2 godine po dolasku na zapad, kasnije sam uvideo da narod živi svoje zivote krijuci se iza 2-3 maske na dan koje vesto menjaju ali rezultat je uvek isti, neka neprirodna izvestacenost u ponasanju, neka unapred spremljena rezija i gluma, a mi juznjaci imamo ipak dobar nos...

Obično izbegavam da gledam RTS, samo me misli još vise odvode i udaljavaju u srbiju, isto je ako pustim nasu muziku. Nostalgija vam je cudo jedno. Eh da mi je sad drug skloski iz srbije ovde, moj stari prijatelj iz detinjstva koga poznajem još od malih nogu pa da se lepo ispricamo 2 dana i 2 noćionako junacki.
Nedostaju mi bliza rodbina, prijatelji,braca,sestr koje nisam video 15 godina da se malo proveselimo. Imam utisak da smo se svi mi nekako utopili i uklopili u ovaj sistem i drustvo i da nam je to neizbezan i neminovan proces. Valjda tako mora da bude. Kad sretnem anseg coveka to je na zdravo, apr recenica i onda dovidjenja. Nasa udruzenja su većinom zatvorena i pod katancem jer ih vise niko ne posecuje.

Draga Majko!
Puno te Volim i ljubim i moram da iskreno priznam da sam te se uzeleo puno. Oprosti mi sto smo se nekad svadjali ranijih godina
u maldosti ali ipa vremena se menjaju, stare slike i uspomene vecno nam ostaju. zaboravio sam u tudjini kako izgledas i voleo bih da si ovde pored mene sa caletom da zajedno na miru posednemo i skupa popricamo i posednemo. Lepa je ova zemlja majko,
sumovita, puna zelenila i jezera ali dusa mi je vadan prazna , tako bih se radovao da odem ponovo sa caletom na pecanje.
Reci mi majko da li ti je još uvek kosa svetla i plava a ruke nezne i pune topline? Voleo bih da te snažno zagrlim oko struka i da čujem kako tvoje srce lagano kuca pripijeno uz moje.
Ako me pitas kako živim reci ću ti sledeće: Obično odem sa decom u MC Donalds na hamburger, ponekad odemo cela porodica na Shoping gde pazarimo odecu, ove nedelje su velika snizenja pa se roba prodaje upola cene. Jednom mesecno se deci jede pica pa odemo u obliznju piceriju. U pozoriste nismo nikako bili otkad sam dosao na zapad. Žena je dobila na poslu neke besplatne karte za bioskop pa smo iskroristili priliku da zajedno odemo u BIoskop na neki deciji film. To mi je bio prvi put da sam otisao u kino za svojih 12 godina boravka na zapadu. Obično kuci gledamo filmove i tv.

Ovde je standard veliki ali su i cene velike, sve je skupo pogotovu stanarina. Za stan ode gotovo pola plate. Sreća je da možemo da kupimo većinu stvari na kredite pa možemo nekako da se ksrpimo. Imamo puno kredite koje još moramo da otplatimo.
Ni ove godine nećemo moći da dodjemo u Srbiju jer ću celo leto morati da radim ali će mladji brat kada dodje kuci kod vas da mi donese DVD sa njihovog krstenja pa ću moći da vas sve vidim bar na DVD. Nemamo novaca da ovo leto odjemo u srbiju jer smo izracunali da nam u proseku treba najmanje 15-20 hiljada kruna da dodjemo dole i boravimo 4 nedelje.
Ako me pitas o Svedima nešto šta da ti kažem? Narod kao i svaki narod sa vrlinama i manama. Dosta su tolerantni, mirni,tihi i zatvoreni u sebe. Sreo sam i neke pricljive Svede ali ne mnogo, vise su im žene slobodnije u razgovoru od muzeva.
Dosta su čisti, pedantni i disciplinovani, pogotovu tačni na vreme u poslu. obično gledaju svoja posla i svoj zivot.
Petkom i subotom se obično prazne kad popiju alkohol po diskotekam i kaficima. Onda je sve dopusteno i nepredvidljivo.
kada su u pitanju žene one su dosta opustene i simpaticne i imaju kratak domet u razmišljanju. Vole i one da lepo popiju na sluzbenim zabavama kad obično u pola noćizena zove muza mobilnim da je vozi kuci jer je mrtva pijana. Obično na tim zabavama kada se svi zapiju nemas nikakvu temu pametnu pa da ti pravo akzem nie to za nas juznjake prava stvar.
Ipak sam ja Balkanac u dusi i mentalitetu. Ova Svedska je raj za razvod brakova i slobodan zivot, svaka druga žena je razvedena.

Draga Majko i Oce!
Puno Vas pozdravlja vas sin rođeni i jedini, poljubi mi caleta i za mene
Muka je majko živeti pod tudjim nebeskim Suncem i među tudjim narodom ali takva nam je sudbina šta se može.
Šta da radimo kad nemamo dovoljno novaca da živimo u svojoj zemlji ovako imam sve a u stvari nemam ništa.
Oni dole kukaju da imale plate, mi ovde nemamo nas narod i zemlju, na sve strane tuga i bol.
Ko to može da plati taj osecaj da si stranac vecito u tudjoj zemlji? Toliko za sada stara moja i ljubljena majko.
Neka Vas dobri andjeli cuvaju na nebu i zemlji Majko o Oce i neka vam Bog podari svima dobro zdravlje.
Pozdravi mi rodbinu i prijatelje!!!!!