Zenonovi dokazi protiv kretanja...

[nattan]

zenon je dao cetiri dokaza protiv kretanja.
1) pre nego sto pokrenuto telo moze da dodje do cilja ono mora da dodje tek do sredine tog puta a pre nego sto stigne do nje mora da dodje do njene sredine i tako u beskonacnost . svako bi telo moralo stoga da prevali beskonacno mnogo prostora , beskonacno se ne moize prevaliti n u jednom datom vremenu . prema tome nije moguce da se iz jednog mesta predje u drugo. kretanje je nemoguce a
2) ono najsporije , kornjuacu ono najbrze ahil ne stize ako ona ispred njega ima ma koju prednost . da bi je stgao ahil mora da se nadje na tacki gde se ona nalazila kada je on zapoceo da trci zatim na onoj dokle se ona u madjuvremenu pomakla , potom tamo gde je ona dospela dok je ahil nadoknadio ovu prednost te tako u beskonacnost
3)leteca strela nahodi se u svakom trenutku na jednom odredjenom delu prostora , ono sto se nahodi na jednom mestu prostora, miruje . letecastrela miruje dakle u svakom trenutku. ona se prema tome ne krece a
4)za cetvrti dokaz najbolje bi bilo ilustrovati ga na neki nacin pa se zbog ovih tehnickih teskoca zadovoljimo ovim iznetim a hajde paradoksasi sta mislite?

[ushirlo]

hmmm!

[Mljacko]

A sad ćemo zaparadoksirati paradoks: da li beskonačna djeljivost dužine čini tu dužinu beskonačno dugačkom?

Inače to me ne fascinira koliko to da je Demokrit čisto na osnovu tog paradoksa PUKIM MIŠLJENJEM zaključio da u prirodi postoje nedjeljive čestice. Taj je za mene najveći genije svih vremena

[nitko i ništa]

Mljacko kaže:
A sad ćemo zaparadoksirati paradoks: da li beskonačna djeljivost dužine čini tu dužinu beskonačnom?

Inače to me ne fascinira koliko to da je Demokrit čisto na osnovu tog paradoksa PUKIM MIŠLJENJEM zaključio da u prirodi postoje nedjeljive čestice. Taj je za mene najveći genije svih vremena

A čuj, to se i ne da nego pukim mišljenjem (pa bilo to točno ili ne). Jer, naravno, još uvijek nemamo empirijsku potvrdu toga. A ne znam ni kako bismo je mogli imati.

[Gospon Pes]

Mljacko kaže:
A sad ćemo zaparadoksirati paradoks: da li beskonačna djeljivost dužine čini tu dužinu beskonačnom?

Ne jer duljini duzine nije uvjet broj mogucih djeljivosti, ali broju mogucih djeljivosti je uvjet duljina duzine.

[Mljacko]

nitko i ništa kaže:
A čuj, to se i ne da nego pukim mišljenjem (pa bilo to točno ili ne). Jer, naravno, još uvijek nemamo empirijsku potvrdu toga. A ne znam ni kako bismo je mogli imati.

točno, ali ne potpuno,

što ti smatraš empirijom? da atom vidiš golim okom?

nemožeš reći da nije postojalo nikakvih eksperimenata i da se do toga nije išlo postupno, da kemija i fizika nema nikakve prste u tome?

a ovome sam tak palo napamet, i to u doba kad empirija nije bila ni približno podobna da takvu ideju uopće dosegne

[nitko i ništa]

Mljacko kaže:
točno, ali ne potpuno,

što ti smatraš empirijom? da atom vidiš golim okom?

nemožeš reći da nije postojalo nikakvih eksperimenata i da se do toga nije išlo postupno, da kemija i fizika nema nikakve prste u tome?

a ovome sam tak palo napamet, i to u doba kad empirija nije bila ni približno podobna da takvu ideju uopće dosegne

Predodžba da znanost funkcionira tako da eksperiment prethodi teoriji je raširena i pogrešna. Kao zanstvenici najprije promatraju bez predrasuda, pa tek onda zaključuju. Upravo je obratno. Ne po mojim antiznanstvenim zamislima, nego i po Einsteinu (a i bilo kome drugom tko zna o čemu govori na tom području): 'Tek teorija određuje što se može promatrati'. Tako da bez Demokritove hipoteze nitko ne bi ni tražio te 'čestice'.
Ali naravno, Demokritova je hipoteza jedna od mogućih - sjetio bi se nje i netko drugi. Jasno je otkud ona: pijesak, čestice prašine u zraku obasjane svjetlom,...

[nattan]

AKO U PRIRODI POSTOJE NEDELJIVE CHESTICE , ONDA KOJE SU TE CHESTICE VELICINE . MA KOLIKO DA SU MALE , ONE MORAJU IMATI NEKU VELICINU , A CIM IMAJU NEKU VELICINU ONDA SU DELJIVE , JER SVAKA VEL;ICINA JE VECA OD SVOJE POLOVINE I TAKO DALJE . POENTA JE U TOME DA CIM SE DOPUSTI BILO KAKVA DELJIVOST ONDA ONA IDE AD INFINITUM . A AKO KAZEMO DA NEDELJIVE CHESTICE ILI ATOMI PRIRODE NEMAJU VELICHINU ONDA JE TO ZAISTA ANALITICHKI NEISPRAVNO JER KAKO NESTO STO NEMA VELICHINU MOZE KONSTITUISATI SVET OKO NAS , PROSTOR .

[adriatic]

nitko i ništa kaže:
Ne po mojim antiznanstvenim zamislima, nego i po Einsteinu (a i bilo kome drugom tko zna o čemu govori na tom području): 'Tek teorija određuje što se može promatrati'. Tako da bez Demokritove hipoteze nitko ne bi ni tražio te 'čestice'.

Karikirano rečeno, mi ne možemo "vidjeti" ono što ne znamo.
U beskonačnosti nepreglednog kaosa mi (svojim hipotezama i teorijama) osvijetljavamo samo jedan neznatan djelić i njega spoznajemo. Sve ostalo ostaje u mraku.

[Mljacko]

nattan kaže:
AKO U PRIRODI POSTOJE NEDELJIVE CHESTICE , ONDA KOJE SU TE CHESTICE VELICINE . MA KOLIKO DA SU MALE , ONE MORAJU IMATI NEKU VELICINU , A CIM IMAJU NEKU VELICINU ONDA SU DELJIVE , JER SVAKA VEL;ICINA JE VECA OD SVOJE POLOVINE I TAKO DALJE . POENTA JE U TOME DA CIM SE DOPUSTI BILO KAKVA DELJIVOST ONDA ONA IDE AD INFINITUM . A AKO KAZEMO DA NEDELJIVE CHESTICE ILI ATOMI PRIRODE NEMAJU VELICHINU ONDA JE TO ZAISTA ANALITICHKI NEISPRAVNO JER KAKO NESTO STO NEMA VELICHINU MOZE KONSTITUISATI SVET OKO NAS , PROSTOR .

a čuj, Planck je dokazao da Energija ne ide u beskonačno malo već postoji minimalna energija ispod koje nema.

[ushirlo]

Mljacko kaže:
a čuj, Planck je dokazao da Energija ne ide u beskonačno malo već postoji minimalna energija ispod koje nema.

a koliko je pola od "hani"???

Nemoj mi sad počet lupat glavom od zid!

[nitko i ništa]

Mljacko kaže:
a čuj, Planck je dokazao da Energija ne ide u beskonačno malo već postoji minimalna energija ispod koje nema.

Pa baš i nije.

[Mljacko]

a kaj je kvant?

[nitko i ništa]

Mljacko kaže:
a kaj je kvant?

Kvant je 'paketic' energije nekog zracenja. Ali on se racuna kao Planckova const. puta frekvencija. A frekvencija moze biti po volji mala, pa i kvant moze biti po volji mali. Npr. pri prijelazu elektrona iz jrnog vrlo visokog stanja u drugo, tek malo nize, oslobadja se vrlo mali kvant energije. Ne postoji neko ogranicenje koliko on mali moze biti.

[matiya]

Zenon je razdvojio nerazdvojivo, prostor i vrijeme. U toj cinjenici se nalazi sama greska u startu argumentiranja. Ali zapanjujece je to da nitko nije mogao dokuciti u cemu je problem sve do Lenjina.

[matiya]

kvant ili kvant energije je najjednostavnije receno paketic energije koji je definirao max planc.

[jaguar007]

Strijela putuje kroz beskonačno mnogo intervala, ali ona kroz te intervale putuje beskonačno kratko... Mislim da je to ključ svega!

[alim]

.. ne .. ključ svega je to da strijela ne postoji ..

.. a demokrit bi .. od najvećeg genija mogao postati najveći zajeb svih vremena ..

[florijan007]

Leibniz i Newton su manje-više istovremeno izumili tzv. "infinitezimalni račun" i tako jedno za svagda riješili te Zenonove aporije.

[alim]

.. za zenonov paradoks je značajno samo jedno .. da nije riješen .. a to je veoma važno ..