Nece pa nece

[magic]

happygoose kaže:
Pa ono sto veli magicna, ja se potrudim da i ono malo bude kvalitetno.

ma to je jedino bitno


I naravno, vodilja nek ti bude njeno ponashanje...ma nek prazni tri tanjura ako je bezvoljna, mirna i tiha ~ neshto nije u redu.

a ovako...ti zvrkici nemaju ni vremena za hranu

[LaPerla]

Moja beba 6 mjeseci stara pa ima te neke faze kada po nekoliko dana jede veoma malo i onda kao da se probudi iz zimskog sna non stop trazi da jede. Vec sam se navikla ali me u pocetku zabrinjavalo,tako i ti kao sto mame kazu dokle god je vesela i razigrana sve je u redu i to malkice sto popapa neka bude kvalitetno.

[happygoose]

Kad se ozljedi, ja ju uzmem i stavim u narucje, brisem suzice ipricam joj tiho, i lagano tapsem po ramenu....neki dan sam prikeljila prst izmedju friga i vrata od istog, i tak je bolio, dodje ona meni zagrli me i pocne tapsati po ramenu

La Perla

[Tijaaa]

moj sin je s jedno dvi godine prestao jesti "kako treba". Stalno sam ga nutkala i tjerala da jede. bilo je i scena poput ove: on se igra u dvoristu a ja trckam s tanjuruom juhe za njim nebili pojeo makar zlicu-dvi
vidjela sam da od toga nema nista. jednostavno nije htjeo. kad bi ga "uhvatilo" pojeo bi ko vuk a kad ne, onda ne.

kad je dosao prvi dan skole ja sam zbilja mislila da ce ga ona torba na ledjima zavalit na guzu, jer je zbilja bio zgoljo zgoljavi
negdje tokom prvog razreda je sam od sebe nekako opet napokon poceo jesti. sada nema problema.

ista prica je i s princezom. ima pet godina i bjezi od hrane ko vrag od tamjana
ne tjeram je. nema smisla. doc ce to samo od sebe.

a mala princeza, mamino sunce malo, puca sve sto joj se dade

[ixox]

Ljudi, zaboravljate da i mi odrasli imamo periode kada nam se nista ne jede, a opet dodju periodi kada jedemo kao da nam je to zadnje u zivotu. ovisni o vremneu, raspolozenju i milion drugih stvari.

Sve su to neke prolazne faze. Ne treba dijete sopati kao gusku (happygoose nista osobno).

[maristella69]

Ja nisam shvatila da je ovdje itko pisao o 'šopanju' djeteta, ponajmanje autorica, no primjećujem da se ne razgovara iskreno i otvoreno, a to je jedini način s obzirom na tematiku.

[magic]

a shto ti smatrash iskrenim i otvorenim razgovorom na ovu temu?

[maristella69]

Inače, kad se meni zalome te faze kod djece, inzistiram na hranjenju neko vrijeme, a ako vidim da ne ide - odustanem, jer uvijek to dijete kasnije nadoknadi, ako ne taj, onda već drugi dan.
Ima neki mehanizam kod njih koji održava taj balans ishrane.
No, kod kroničnih 'nejelica' nije baš tako jednostavno, jer dijete ipak tih prvih godina života gradi neki 'temelj' za kasnije.
Moja sestra se dosta naživcirala zbog toga, no ni sada mala ne jede puno više (ima 8 godina), ali je takve građe, kao neka manekenka, graciozna i zdrava, lijepa. Ne čini se da bi trebala biti deblja, premda bi mama bila sretnija....
Na kraju, čini mi se, da nitko nije ostao pothranjen, premda 'ubija' čovjeka to stalno razmišljanje što ti je dijete pojelo, da li je unijelo optimalnu količinu vitamina, minerala, proteina...tako da je to fakat 'križ' za roditelje.

Svojoj maloj dajem vitamine, minerale i željezo u obliku jako finog sirupa, i vidim da piše da otvaraju apetit.
Primijetila sam da puno bolje jedu kada su dosta vani, na zraku, nego doma. Vani bi stalno nešto jele.
A, Bože moj, nekada i crtići pomognu.