Kako ste zamišljale porod, a kako ste rodile?

[freya7]

za prvi porod sam očekivala nešto užasno............bol,bol,bol...na kraju sam se ugodno iznenadila osim kaj su me
trajalo je nekih 3,5 sata što me isto ugodno iznenadilo jer sam mislila da bu trajalo bar 12h

drugi porod
očekivala da bude brz i kao super bezbolan....hahahah
a željela sam da bude prirodno, da ne dobijem drip, da me ne režu, da mi ne buše vodenjak, bez epiduralne.....
na kraju sam prenjela 10 dana, naručili me na indukciju-pikidali vodenjak, drip..........jedino kaj me nisu rezali i nisam pukla...
jedino kaj su me očekivanja ubila- trajao je nekih 4 sata od pokidanja vodenjaka...a ja sam cijelo vrijem očekivala da moram roditi u kraem vremenu nego prvi put...hahaha pa sam nervozna postala nakon 2 sata
kao zakaj već nisam

ma ne treba niš očekivati......eventualno da si zamisliš da će užasno boljeti pa se ugodno iznenadiš...hahahahah

[lizianthus]

očekivala: trudovi i puknuće vodenjaka doma, ludu vožnju do bolnice sa uplašenim mužem, dugotrajan porod prvorotke, možda epiduralnu, bez dripa, možda kakvo skakanje po lopti, pravilno disanje uz pomoć mm, čekanje, grickanje čokoladice u boxu

dobila: hospitalizaciju 4 dana prije poroda i to me naživciralo maximalno jer nije bilo u mojem planu , porod filmske brzine, jela i pila u trudovima, 4 sata sveukupno od prvog trudića skroz lagane bolnosti da sam mislila da su to oni pripremni po par dana prije samog poroda do izgona bebe. Rodila u sveukupno 15 trudova a da nisam ni znala da su to trudovi koji me otvaraju do 10 prstiju tako da su se iznenadili doktori, muž koji je jedva stigao u box na grand finale a bogme i ja sama . bez epiduralne (nije bilo vremena ni za klistir a kamoli epi), bez dripa, bez rezanja, malo pukla, 5 šavova bolilo najviše od cijelog poroda.

Drugi put potpisujem identično al ako može i bez šivanja

https://www.forum.hr/showpost.php?p=3...postcount=1410

[knoppixx]

lizianthus kaže:

5 šavova bolilo najviše od cijelog poroda.

Drugi put potpisujem identično al ako može i bez šivanja

same here

ja sam bila hospitalizirana skoro mjesec dana prije poroda... mislila sam da ću danima umirat u rađaoni, a ja dobila trudove oko 22.30, u ponoć na stolu i u 2.09 prvi twins van, u 2.11 drugi.... na dripu, bez epiduralne i bez ikakve boli

[freya7]

lizianthus kaže:

Drugi put potpisujem identično al ako može i bez šivanja

i ja ti to želim

meni bilo drugi put bez pucanja i šivanja
neopisiva razlika u oporavku

[lizianthus]

knoppixx kaže:

same here

ja sam bila hospitalizirana skoro mjesec dana prije poroda... mislila sam da ću danima umirat u rađaoni, a ja dobila trudove oko 22.30, u ponoć na stolu i u 2.09 prvi twins van, u 2.11 drugi.... na dripu, bez epiduralne i bez ikakve boli

na dripu bez boli?

[ridikul]

Ja nisam očekivala ništa jer je beba bila okrenuta na zadak do pred sam kraj i trebala sam na carski, kad ono paf!! Doktor je rekao da se ljenguza ipak okrenula i da idemo normalno. U tih zadnjih 10 dana, zamišljala sam si idealan porod, uglavnom izrežirala sam scenario od iskustva svojih frendica: Uglavnom, brz porod, epiduralna, da dođem u rodilište bar 8 prstiju otvorena, da me puno ne šiju ako već moraju..itd.
A onda me lupila najgora moguća stvarnost: neredoviti trudovi u trajanju od tri dana, uz njih otvorena samo prst, tri dana ne spavanja i bauljanja od boli po stanu, propucavanje vodenjaka, u boxu bila pola dana, dobila temperaturu pri izgonu, šivana bogtepita koliko, beba krivo okrenuta..uglavnom ispao mi je worst case scenario al eto preživila!!
I ono što sve kažu: zaboraviš čim primiš djete u ruke..E jok, kod mene su sjećanja i tekako sviježa. Možda zato i ne razmišljam u tako skoroj budućnosti o još jednoj bebi

[Renata Molina]

Onako kako sam ga i zamisljala. Bila sam 40+3 tj, dobila sam trudove dok sam gledala twilight 3. Oko 10 navecer sam pocela imati trudove, ono kaj mi je bilo nasmijesnije da sam isla svako malo na WC i ne pisat. Oko 3 ujutro otisli smo u Stanford bolnicu. U 4 ujutro smo stigli, pregledali su me, bila sam 4 cm otvorena. Zatrazila epiduralnu i 2 sata poslije su mi ju dali. Tu kod amera u bolnici te tretiraju kao bogove dobri, pristojni, brizni, pomazu ti. Vode ti donose sve odlicno. Ja sam mogla pit vodu, stavili su mi kateter u mjehur. U 8 ujutro sam i dalje bila 4 cm otvorena i onda mi je doktorica probusila vodenjak. I odmah se otvorila 10 cm, a moja princez se je spustala. Tiskala sam 30 min i Natica izasla van, 10.45 ujutro 10/05/2011. Rastopila sam se ko pekmez na toplom kruhu. Uglavnom odlican porod, cak mi je sestra koja je bila zaduzena za mene za vrijeme poroda dosla pozdravit kad sam odllazila, a za vrijeme trudova smo pricale o svemu. Nisu me rezali, ali ja sam malo popucala. Nemogu se zalit, bilo mi je odlicno. Pusce! Bye!

[_gabrijelana_]

Zamišljala sam lagani porod, mislila sam kako je to najnormalnija stvar na svijetu i da ću ja biti jedna od onih koje se samo brinu, a na kraju imaju najbolji mogući porod.

Jbg, tako nije bilo. Iz ginekološke ambulante su me odvezli u bolnicu na stol, propikali cijelu, ležala sam nepokretna 20 sati u boxu bez ijednog truda, čekala da se neko smiluje i pošalje me na carski. Tlak mi je išao u nebo i nitko ništa nije mogao napraviti. Na kraju sam završila na carskom uz ful narkozu, probudila se u totalnom diliriju, dijete mi odvezli na intenzivnu jer je bila premršava, meni nadošlo mlijeko koje sam iz osmica morala sama izdajati (jer malu nisu dovodili meni). Osam dana pakla od bolova što fizičkih, što psihičkih. Još mi našli miome, tlak se i dalje nije spuštao...
Čudim se kako sam iz toga normalna izašla.

Ali evo danas 10 mjeseci nakon toga, ja sam apsolutno zdrava, dijete super, napredna, melje...

Kod drugog djeteta se nadam da će biti bolji porod, mada me očito malo što više može iznenaditi.

[pikova mama]

Ja sam očekivala da ću se sto posto uspaničiti, da ću najvjerojatnije završiti na carskom, jer sam mislila da ja to jednostavno ne mogu. Na kraju sam rodila vaginalno, bez dripa i epiduralne za otprilike pola sata od prokidanja vodenjaka i sve je bilo ok. Iznenadila sam samu sebe :-)
Sad sam opet trudna i opet mislim da neću moći :-)

[knoppixx]

lizianthus kaže:

na dripu bez boli?

da... ja sam ti bila na čuvanju trudnoće u bolnici i 24 dana sam ležala do poroda... kak su sobe di su ležale sve trudnice odmah do rađaone, naslušlala sam se svega i svačega i sama sebi sam rekla: e bome, ja ovak neću!!
mislim da sam psihički bila jako spremna i da je to isto pripomoglo bezbolnom porodu!

[Elenoar]

Ocekivala (ma sta ocekivala, bila UVJERENA!): poceti ce trudovi, boljet naravno nista strasno, sta je to za mene junacinu, muz ce trcat dole potpisat jer ce mu reci da ce zena rodit ko iz katapulta, tiskaj jednom, dvaput, triput i evo bebeeee! e, da, epiduralna? pih, ni da mi plate!

Akhm.. dobila: trudove 19 sati, od boli cupala kosu, bila bi se prodala vragu za epiduralnu da je to bio uvjet, tiskala preko sat i pol konstantno ali nikako da rodim jer je mis bio previsoko i nikako da se spusti, a uz to rodio se sa 4560g. Toliko sam izgubila samopouzdanje da sam kada je glavica bila vani vikala doktorima da ja ne mogu rodit. Ali aj did iiiit!

Naravno da za drugi porod ocekujem opet onaj prvi scenarij.

[taramaya]

Mislila sam da ću odmah tražit epi jer će boljet ful i da ću doma čekat što duže tak da sam u bolnici što kraće. Dva tjedna prije termina (to je jedino kaj sam dobro predviđala) puknuo vodenjak. Bila 3 cm otvorena i odmah dobila drip....do 6 prstiju nije apsolutno niš bolilo, a poslije ko jaka menstrualna bol. bebica bila vani nakon 2 trudića i samo sam pitala da kaj je to to!? Di ćeš bolje

[annaaa]

ja sam očekivala lagan i relativno brz porod, da ću bit doma izdržavat trudove i da ću doć u bolnicu u zadnji čas, toliko otvorena da me moraju odmah porodit

mda. realnost je bila da su trudovi bili toliko bolni da tako nešto ne možeš ni zamislit u najgorim noćnim morama. da, izdržavala sam doma od jutra pa do ponoći ali su mi tamo rekli da sam samo dva prsta otvorena i da ne bum rodila do jutra! tako je i bilo. znači, 24 sata trudova, prirodnih, bez epi. izgon više od sat vremena trajao. ono što se podudaralo jedino je da me nisu rezali, pukla mrvicu, možda 2 šava, fizički oporavak ekspresan. u svemu tome najgora je bila bol trudova tako da definitvno sljedeći put epi. i nadam se da će bit kraći

[dada007]

Za prvi porod sam se uvjeravala da ću ja to lako, da ću biti jedna od onih sretnica koje to brzo i bezbolno obave.... Ali sam se zeznula, trajalo je satima i bolilo do granice izdržljivosti, popucala uzduž i poprijeko.... horor živi!

Poučena prvim iskstvom za drugi porod sam očekivala isti jezivi scenarij, a pred sam porod me uhvatio toliki strah da sam mislila da neću moći izdržati sve to opet.... A kad ono, divota! Imala trudove (sasvim podnošljive) nekoliko sati i u box-u provela samo sat i dvadeset minuta kad sam rodila moju drugu srećicu.Bolilo je samo nekoliko zadnjh trudova.

[nedoumica]

očekivala:
da se beba rodi čim prestanem ležat (čuvala sam trudnoću),
pucanje vodenjaka,
lijepi trudovi,
jurnjava u bolnicu,
epiduralnu ,
lijep i ugodan porod,
rezanje kolko god treba da ne bih slučajno pukla do šupka (mislim da sam jedina koja je tražila da je režu :rofl).

dobila:
prenašanje 5 dana,
neki jadan mali trudić,
pronikavanje vodenjaka,
mekonij u vodi,
drip,
epiduralnu ,
lijep i ugodan porod,
pucanje do šupka jer sam istisnula malu od prve iz jednog pokušaja pa me nisu stigli rezat

mogu tako još deset puta, samo bez pucanja do šupka ako može.

[♥ Lina ♥]

ima nas još koji smo, kako bi se reklo, zube iskesili
ah, mene stiglo točno ono kako sam si i očekivala..
trudnoća mi je bila presavršena, je ono malo mučnine na početku ali kasnije-osjećala sam se predivno! nišam se ničeg ustručavala, bila sam puna života!
išla sam na kontrole tako, reda radi, sve uredu i idem ja dalje.. ali znala sam!znala sam a će me negdje stić.. bojala sam se tog poroda, uh, baš zato što sam kroz tih 9 mjeseci prošla ko od šale.bilo bi stvarno čudno da sam još i porod dobro prošla.
i tako je moj termin bio 17.8. a pošto sam bila prvorotka, očekivala sam ja to i prije.prolaze dani, prođe i moj termin a ono ništa, djetešce se čak i ne sprema van..
na kraju krajeva, naručili me na indukciju..nisam baš tako zamišljala.. htjela sam da to sve bude prirodno, spontano no....

bila je to nedjelja, u 7 ujutro su mi stavili gel i tu su počele nekakve lagane kontrakcije ( ništa posebno). hodala sam gore dole po odjelu da bi u 2 popodne ustanovili da se nije ništa promjenilo i opet mi stavili gel..a tad sam 3 prsta bila otvorena.tad su već počeli boliti ti trudovi.
u 6 popodne ja opet na pregled i vidi čuda, 5 prstiju i op, probušili mi vodenjak... jao...... nisam očekivala tako iznenada tako užasnu bol..
i dobila sam klizmu, pa još i to..i tako su me stavili u box-na drip..ne znam kolko sam puta u danu spomenula epiduralnu i kad su napokon došli, ah, ko da sam boga vidla. tako su me napiknuli i ja čekam, i oni čekaju ali NE DJELUJE
i ostala sam bez epiduralne a sve mi više pojačavaju drip..a mužu ću biti zahvalna cijeli život što je bio sa mnom, puno mi je to značilo.
oko ponoći sam već bila van sebe, i povraćanje, i buncanje, i plakanje (ma znate već), među trudovima nema razmaka a dijete se nije do kraja spustilo i nije zakrenula glavicu za izlazak. onda se doktorica malo zapitala pa je ipak rekla sa mi isključe skroz drip. ma da?!!
oko 2 sata u noći, već su se zabrinuli (i tu ne pretjerujem jer sam i ja medicinska sestra), nikakav napredak s djetetom a trudovi i dalje bez razmaka.onda je stigao dežurni doktor s vakum pumpom... u trudu su curicu iščupali van a ja sam popucala tako da su me kasnije zašili uzduž i poprijeko.....
curicu sam nakratko vidjela, odmah su mi je odnjeli, bila je sva izmučena.. a na glavici je imala hematom.. koji se hvala bogu povukao nakon mjesec dana..
krvarila sam u rađaoni i sutradan tako da sam primila transfuziju..osjećala sam se užasno..

ali evo, sad je prošlo malo više od mjesec dana od poroda i odlično se osjećam skupa sa svojom kćerkicom
uživam u svojoj maloj zločestoći koja mi neda spavat noćima