Ne-Hriscanski Izvori o Hristu i Hriscanima

[Maran Ata]

Gaius Cornelius Tacitus – Tacit (56 – 117 AD), Rimski senator i istoričar pišući o odluci imperatora Nera da optuži Hrišćane za požar koji je uništio Rim 64. godine posle Hrista kaže:
«Nero je svalio krivicu na omrznutu grupu, zvanu u narodu Hrišćani. Hrist, odakle grupa i dobi ime, je podvrgnut najgoroj kazni za vreme vladavine Tiberija, koju je izvršio Pontije Pilat, i najgore praznoverje, ugušeno za momenat, pojavilo se ne samo u Judeji, prvom izvoru zla, nego čak i u Rimu...».

Navedeni tekst:
• Daje potvrdu o poreklu imena Hrišćani a samim tim i istorijsko postojanje Isusa Hrista.
• Govori o Hristovom raspeću, kazni koja je u to doba u Rimskom Carstvu bila najgora moguća kazna.
• Potvrđuje vreme izvršenja kazne za vreme Pontija Pilata.
• Govori o «najgorem praznoverju» koje se posle raspeća proširilo čak i na Rim – zapravo Hristovom vaskrsenju koje je za jednog mnogobošca Rimljanina, kakav je bio Tacit, jedino tako moglo i zvučati.


Flavius Josephus – Flavije Josif (37 – oko 100 AD), jevrejski istoričar, sveštenik, vojnik i naučnik, u svojoj knjizi «Jevrejske starine» na četiri mesta spominje Hrista i Hrišćane. U 18. knjizi, 5. glava, 2. pasus, govori o Jovanu Krstitelju i Irodu:
«Neki Jevreji misle da je uništenje Irodove vojske došlo od Boga, i to pravedno, kao kazna za ono što je uradio Jovanu, kojeg su zvali Krstitelj: jer ga Irod pogubi, njega koji beše dobar čovek, i podsticao kod Jevreja vrline, kako jedni prema drugima, tako i prema Bogu, i da dođu na krštenje; jer je za njega pranje vodom bilo prihvatljivo, ne da bi se odstranili gresi, nego da bi se pročistilo telo; pod pretpostavkom da je duša pre toga bila pročišćena pravednošću.»

U 18. knjizi, 3. glavi, 3. pasusu govori o Hristu: «U to vreme živeše Isus, mudar čovek, ukoliko ga upošte možemo zvati čovekom. Jer, on je činio čuda, bio je Hrist. Kada ga je Pilat osudio na raspeće, oni koji su ga voleli nisu ga napustili. Trećeg dana se on pojavio oživljen. I pleme Hrišćana nije nestalo.»

Za ovaj pasus neki naučnici kažu da nije mogao biti napisan od strane jednog Jevrejina poput Josifa Flavija, i da je najverovatnije reč o dodavanju i prepravljanju originalnog teksta od strane nepoznatog Hrišćanina, kako bi se verodostojnije predstavio Hrist.

U 20. knjizi, 19. glava pominje se Jakov, brat Hristov, koji je osuđen na smrt od strane Jevreja, i kaže:
«Festus je bio mrtav, i Albinus je bio sve samo ne na putu; i on oformi grupu sudija, i izvede pred njih brata Isusovog, koga zvaše Hrist, čije ime beše Jakov, i neke druge; i kada ih optužiše da su kršili zakon, narediše da ih kamenuju...»

Ovaj navod nije pod sumnjom kao prethodni. U svojim knjigama, Josif Flavije još pominje i Ananiju, visokog sveštenika koji se spominje i u Delima Apostolskim (23,2):
«Čim je Albinus stigao u Jerusalim, upotrebio je sve svoje veze i pažnju da se održi mir u zemlji, i to uništavanjem mnogih Sikarija. Ali, kako je visoki sveštenik Ananije bivao sve više slavan, i to veoma značajno, i imao veliki ugled i poštovanje građana na vidljiv način...»

Navedeni tekst (izostavljen navod koji je pod sumnjom) daje:
• Potvrdu o životu i radu Jovana Krstitelja.
• Potvrdu istorijskog postojanja Isusa Hrista, i njegovog brata Jakova.
• Potvrdu o pogubljenju Jakova.
• Potvrdu o postojanju i ugledu sveštenika Ananije.


Caius Plinius Caecilius Secundus – Plinije Mlađi (62 – 115 AD), rimski senator, guverner Vitinije u Maloj Aziji (109 – 111 AD). U svojim pismima imperatoru Trajanu, postavlja pitanja o tome kako da se ophodi prema onima koji su optuženi da su Hrišćani. Pojavila se potreba za upustvima, jer su optuženici pripadali svim uzrastima, polovima i socijalnim grupama. U tim pismima, između ostalog, on daje i informacije o Hrišćanima:
«Imaju naviku da se sastaju na određenom mestu određenog dana pre svitanja, kada pevaju himne Hristu kao Bogu, i vezani su određenim vidom zakletve. Nikada nisu imali zle namere, nisu počinili nikakvu prevaru, krađu ili preljubu, nikad lagali. Nikada nisu izdali nekog ko se pouzdao u njih. Posle su se razilazili, ali i ponovo okupljali da bi učestvovali u hrani, običnoj hrani, potpuno bezazlenoj.»

Navedeni tekst pokazuje:
• Da su se Hrišćani saastajali na bogosluženja u određeno vreme i određene dane.
• Da je njihova služba bila usmerena na Hrista, pokazujući njihovu veru u Njegovo božanstvo.
• Da su rani Hrišćani imali visoke moralne norme sledeći Hristove zapovesti.
• Da su se okupljali u vezi hrane, što ukazuje na Svetu Tajnu Evharistije. Dodatni dokaz da je reč o tome je dodatak u kome se ta hrana naziva «bezazlenom» jer su Hrišćani tog vremena bili optuženi za ritualni kanibalizam jer su navodno «jeli Hristovo telo i pili Njegovu krv».


Vavilonski Talmud (70 – 500 AD), kolekcija jevrejskih rabinskih spisa, u kojima postoji nekoliko refera u vezi Hrista. Najpouzdaniji je deo Talmuda koji je prikupljen u periodu do 200 AD, i upravo tu nalazimo i najznačajnije pominjanje Hrista:
«Na noć Pashe, Ješu (Yeshu) je obešen. Četrdeset dana pre pogubljenja, jedan vikar je rekao ‘da će On biti kamenovan jer je upražnjavao vradžbine i podsticao Izrailj na otpad od vere.’»

Navedeni tekst govori o:
• Ješu, što je izgovor Hristovog imena na hebrejskom jeziku.
• Vešanju umesto o raspeću, što na prvi pogled deluje zbunjujuće, ali je reč samo o sinonimu, jer se isti izraz nalazi i u (Gal. 3,13), (Luka 23,39), a odnosi se na dvojicu lopova koji su bili raspeti zajedno sa Hristom.
• Raspeću na veče uoči godišnjeg praznika Jevreja – Pashe.
• Planovima koje su Jevrejske starešine pravile unapred, da eliminišu Hrista putem kamenovanja.
• Razlozima za Hristovo raspeće, nakon optužbi za upražnjavanje vradžbina i podsticanja Jevreja na otkazivanje poslušnosti verskim starešinama. Ove optužbe su potpuno u skladu sa optužbama Fariseja iz jevanđelja (Mat. 12,24). Pored toga, one su dodatni dokaz o čudesima koje je Hrist izvodio oko sebe. Pošto su ta čudesa bila toliko očigledna, nisu se mogla zabašuriti i jedini izlaz je bio da se okarakterišu kao vradžbine. Optužbe za podstivcanje na otpad od vere su potpuno u skladu sa optužbama iz jevanđelja (Luka 23,2-5).


Lucian (120 – 180 AD), Grčki satiričar takozvanog «srebrnog doba» Grčkog literarnog stvaralaštva, rođen na Eufratu u severnoj Siriji, u svom delu «Smrt Peregrine», piše:
«Hrišćani obožavaju tog čoveka do današnjih dana, proslavljenu ličnost koja je uspostavila njihove nove obrede, i zbog toga bio pogubljen. Ubeđeni su od strane njihovog zakonodavca, da su svi braća, od momenta primanja Hrišćanstva, ne priznaju bogove Grčke, i obožavaju pogubljenog mudraca, i žive po Njegovim zakonima.»

Navedeni tekst govori o:
• Hristu kao čoveku koga Hrišćani obožavaju i proslavljaju.
• Hristu koji je uveo nove obrede i zbog toga bio pogubljen.
• Hristu koji je započeo Hrišćanstvo kao novu veru, odbacujući Grčke bogove.
• Učenju Hrista da su svi ljudi deca Božja i da treba da ljube jedni druge, baš kao da su braća.


Gaius Suetonius Tranquillas (75 – 160 AD), glavni sekretar imeratora Hadrijana govori o Hristu kao rimskom pobunjeniku:
«Zbog toga što su Jevreji Rima uzrokovali neprestane nemire u vreme pobune Hristove (Chrestus), [Klaudije] ih je proterao iz grada.» I dalje opet: «Posle velikog požara u Rimu [u vreme Nerove vladavine], kazne su takođe izvršavane na Hrišćanima, sekti koja je upražnjavala nova i đavolska religijska verovanja.»


Thallus - Talus (cca. 52 AD), istoričar, koji je napisao istoriju Istočnog Mediterana od trojanskih ratova, do njegovih dana. Njegovi tekstovi su pronađei samo kao citati u delima drugih pisaca. Julije Afrikanus, u svome delu iz 221. AD spominje Talusovo pisanje o sunčevoj eklipsi:
«Na celi svet je pala najstrašnija tama; i stene se pomeriše od zemljotresa, i mnoga mesta u Judeji a i u drugim oblastima behu sravnjena. Ovo pomračenje Talus, u svojoj trećoj knjizi istorije, naziva, EKLIPSOM KOJA SE DESILA BEZ IKAKVOG RAZLOGA.»

Da li je ovo refer na eklipsu koja se desila u vreme Hristovog pogubljenja: «A bijaše oko šestoga časa, i tama bi po svoj zemlji do časa devetoga. I pomrča sunce, i zavjesa hramovna razdrije se napola.» (Luka 23, 44-45)? Čudnovato je to što je Hristovo pogubljenje izvršeno na Pashu, koja je uvek u vreme punog meseca, kada su Sunce i Mesec na suprotnim stranama Zemlje, i kada je eklipsa nemoguća. Ne kaže li isto to i Talus u svojoj knjizi, da se desila eklipsa bez vidnog razloga?


Iz ovih primera se vide i osnovne karakteristike Hrišćanstva kako je i opisano u Svetim Jevanđeljima. Jedino što je ostalo nedorečeno je ponovni Hristov dolazak da sudi živima i mrtvima i uspostavljanje Carstva Božjeg. Ostali delovi jevanđelja su direktno ili indirektno opisani u fragmentima u ovim primerima ne-hrišćansih izvora o Hristu. Više nego dovoljno za sve skeptike, koji se pitaju da li je Hrist istorijska ličnost ili samo mit.

[ravana]

Koja je svrha ovog gore??? Ne bih rekao da judi ode sumnjaju u historijsku cinjenicu njegovog postojnja. To ni povijest najcesce ne sumnja. Razmimoilazenja su u tumacenju njegove uloge i znacaja.

[Maran Ata]

Svrha je edukativna. Sem toga, imaš ovde gomilu Muhamedanaca kojima treba malo osvetliti um, a najbolje je kad svetlo dolazi od ne-hrišćanskih izvora. Zar ne ?

[dolma]

Maran Ata kaže:
Svrha je edukativna. Sem toga, imaš ovde gomilu Muhamedanaca kojima treba malo osvetliti um, a najbolje je kad svetlo dolazi od ne-hrišćanskih izvora. Zar ne ?

A ko su ti Muhamedanci?

[Minam]

Hvala Maran Ata na tekstovima, i meni su od koristi. Zanima me gde dolazis do te literature.I zanima me gde na internetu (priznajem da sama nisam suvise trazila) moze da se nadje najoriginalnija Biblija tj. njeni originalni delovi na jezicima na kojima su pisani.

[ravana]

Maran Ata kaže:
Svrha je edukativna. Sem toga, imaš ovde gomilu Muhamedanaca kojima treba malo osvetliti um, a najbolje je kad svetlo dolazi od ne-hrišćanskih izvora. Zar ne ?

Muslimani, kolko znam, vjeruju u osobu Isusa. Ne vjeruju u njegovu bozanskost a to povijesni izvori ne dokazuju.

[Pegaz]

da muslimani priznaju četri proroka, Isus, Noa, Muhamed ..eee ..sad sam zaboravio koji je četvrti, jedino se ne slažu da je sin božji

[Minam]

Ma priznaju oni preko 20 proroka..27 cini mi se.

[Damir]

ravana kaže:
Muslimani, kolko znam, vjeruju u osobu Isusa. Ne vjeruju u njegovu bozanskost a to povijesni izvori ne dokazuju.

Upravo tako, pametni moj Ravana. Pored svega, toga, konzervativnom muslimanu nisu teoloski relevantni ni politeisticki rimski ili grcki ili zidovski tekstovi.

Ima Pop dosta znanja, ali ne zna sta da napravi od njega. Samo mu sluzi da laska svome egou i da pljuje po drugima.

Steta.

[rambi]

Islam je najnovija monoteisticka religija od ove tri koje imaju iste praoce i, ukljucujuci objave prethodne dvije, za sebe pokusava naci legitimnost. U priznavanju proroka prethodne dvije ima i teznje da se na islam prevedu pripadnici judaizma i krscanstva.

Medjutim, kod judaizma se njeguje pisana rijec i gotovo je nemoguce uvjeriti Zidove da su sami krivotvorili Bibliju (izmedju ostalog; inace, ove tvrdnje meni osobno zvuce kao uvreda), a krscanima, kojima je Isus jedan od tri lica Boga, negiranje bozanstva istoga ne moze biti prihvatljivo.

[Maran Ata]

Konkretno... ima nagoveštaja da su rani Hrišćani verovali u Hrista kao Boga... evo Plinije Mlađi, na primer... i drugi o tome indirektno pišu. Naravno, bilo bi za previše očekivati da neki od mnogobožaca (Rimljana, Grka), ili Jevreja to direktno napiše... čak štaviše i nerealno !

Minam, dotični tekst je moja kompilacija od delića koje am pokupio sa autoritativnih sajtova na netu i preveo. Ima još interesantnih tekstova na:

www.avva.faithweb.com

Gde se može naći Biblija na originalnim jezicima ? Kakva korist od toga ako neznaš te jezike? Evo jedan sajt gde možda imaju i to:

http://unbound.biola.edu

Damire sinko... ne čini li se tebi da i ti neprestano pljuješ po meni ? A ja tebe opet zovem sinko... svaki put ti okrenem drugi obraz, ali ti to ne vidiš. Trebaš sočiva ?

[Damir]

Maran Ata kaže:
Damire sinko... ne čini li se tebi da i ti neprestano pljuješ po meni ? A ja tebe opet zovem sinko... svaki put ti okrenem drugi obraz, ali ti to ne vidiš. Trebaš sočiva ?

Ja ti samo skupljam tvoje provokacije, a jednog dana ces se iznenaditi kad se ne budes mogao ovdje logirati.

Pozdrav

Damir

[SANJAR]

Reci mi jeli biblija sveta?
Doktrina trojstva de mi malo to objasni!
Dali se trojstvo nalazi u bibliji(reč)
dali je isus bog?
Isus sin božiji?
Jeli isus bio razapet?
Doktrina iskupljenja i prvog grijeha?
Dali je Muhamed a.s bio najavljen u bibliji?
Odgovori mi

[jimmy jazz]

zanimljiv post! znaci Isusa je stvarno bilo! nesto mi cjelo vrijeme govori isto

[Maran Ata]

Damire sinko... ako postaneš jednog dana moderator... do tada si samo kao ovaj ispod tebe... sanjar.


Za Sanjara:
-------------------------
1. Sveta je.
2. Sveto Trojstvo je: Otac, Sin i Duh Sveti
3. (Jovan 5,7) Jer je troje što svjedoči na nebu: Otac, Sin, i Sveti Duh; i ova trojica su jedno.
4. Da, Isus Hristos je drugo lice Trojednog Boga – Sin Božji.
5. Vidi pod #4
6. Jeste, raspet je.
7. (Matej 26, 28) Jer ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova.
8. Jeste, Muhamed je najavljen u Bibliji: (Matej 24, 11) I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.

[zagor]

Maran ata,
Isus je bog isto koliko si i ti svetac:

[Minam]

Zagore, ako ne verujes, nemoj bar da hulis na Boga, rizik je to...

[zagor]

Moja tvrdnja da isus nije bog je za tebe hula na boga?

Kao prvo, postoji gomila dokaza da isus nije bog i u samoj bibliji. Kao drugo, besmislica je da boga razapinju na krst i ubijaju. I kao trece, vjerovanje u jednog boga je izrazeno kroz judeizam, rano krscanstvo pa kasnije i islam. Trojstvo je umetnuto ucenje i dogma koja je donesena tek onda kada je krscanstvo postalo drzavna religija. Samim time ispolitizirana i zeljna moci i vlasti, koruptirala se i postala nakarada od nekada divne vjere u jednog boga koju je propovijedao isus.

[dolma]

zagor kaže:
Moja tvrdnja da isus nije bog je za tebe hula na boga?

Kao prvo, postoji gomila dokaza da isus nije bog i u samoj bibliji. Kao drugo, besmislica je da boga razapinju na krst i ubijaju. I kao trece, vjerovanje u jednog boga je izrazeno kroz judeizam, rano krscanstvo pa kasnije i islam. Trojstvo je umetnuto ucenje i dogma koja je donesena tek onda kada je krscanstvo postalo drzavna religija. Samim time ispolitizirana i zeljna moci i vlasti, koruptirala se i postala nakarada od nekada divne vjere u jednog boga koju je propovijedao isus.

[Maran Ata]

Zagor je malo zagoreo... ali, sam je za to kriv. Nego, usput rece gomilu neistina, i mrzi me da se tu naganjam sa njim, ali, evo malo o tome kako je Sveto Trojstvo "nastalo tek kada je Hriscanstvo postalo drzavna religija"...


Sveti Ignjatije (100 AD) u svom pismu Filadelfijcima piše:

"Ne postoje tri Oca, ili tri Sina, ili tri Duha, nego jedan Otac, jedan Sin, i jedan Duh. Gospod je takođe, kada je slao svoje učenike da nauče sve narode zapovedio da `krstite u ime Oca i Sina i Svetoga Duha`, ne u jednoga koji ima tri imena, niti u tri koji su se inkarnirali, nego u trojicu sa istom slavom."



Kad onomad bese Hriscanstvo postalo drzavnom religijom ??? Jel u 100 AD ?