O oprostu i opraštanju

[Godiva]

Jaya kaže:

Šta po vama znači oprost? Kako znam da sam nešto oprostila i da mi se neće vračat ko bumerang?
Kad se riješiš osjećaja ljutnje, zamjeranja al još imaš distancu prema toj osobi, da li je to samo "oprošteno al ne zaboravljeno" ili nije ni oprošteno? Loši postupci ljudi prema nama ostavljaju trag, pređemo preko toga, ali da li smo i oprostili?

Mislim da skroz oprostimo onda kada u nama nestane želja da ljudi koji su nas povrijedili budu drugačiji nego što jesu.

[Patagonija]

Tinchi kaže:

SVAKO promišljanje nakon samog događaja usmjereno ka rješavanju problema ima u sebi elemente osvete. IMHO

Don't say! To jednostavno nije istina.

Ja sam mislila da promišljanjem nakon događaja pokušavamo nešto naučiti, ne se nužno svetiti Pokušavamo 'izvući pouku' i unaprijediti neki dio sebe, ili odnosa, na primjer. Kakva je to osveta? Ne mora to 'promišljanje' imati ikakvih posljedica za drugu osobu, a kamoli negativnih. To je jednostavno učenje. I hvala qurcu da smo sposobni za isto, da ne jurišamo svijetom obezglavljeni, vođeni isključivo svojim nagonima

Evo, kad već sudim po sebi - samo istjerivanje svojih prava i dokazivanje nečega nekome ("rješavanje problema" ) donosi mom egu određenu satisfakciju u nekoj mjeri, a to primjećujem i kod drugih ljudi.

Kao prvo, 'istjerivanje svojih prava' nije jedini i nije nužan produkt 'promišljanja' A ako smo već kod toga, čak i 'istjerivanje svojih prava' uglavnom nije nešto negativno (bez obzira na satisfakciju koju možda donosi tvom egu ). Da su crnci razmišljali kao ti, jedan bi, as we speak, mahao nad mojom glavom velikom, ručno izrađenom lepezom

Malo sam možda ekstremna, istina, ali ne vidim previše razlike između paljenja nečijeg auta i NAKNADNOG razgovora o problemu Jer cilj je - isti. "Vidi me, ja postojim, nedam se zajebavat, imam i ja ponos, imam EGO. što si učinio meni, mogu jednako tako ja i tebi"

Opet si u krivu. Cilj NAKNADNOG razgovora, kao alternativa paljenju auta, NIJE ovo što ti navodiš i daleko je od istog. Paljenjem auta (i sličnim ovako agresivno-sadističkim pristupima) moguće je izazvati samo jednakovrijednu posljedicu. Iliti negativnu, zlu. Praznu. Jer je kvaliteta same akcije takva Ta akcije jest SAMO i upravo osveta. Obična odmazda, koja neće (niti joj je zapravo uopće namjera) donijeti ništa dobrog. Ona je sušta pakost.

Kvaliteta ove druge akcije (promišljenog razgovora, naknadno 'hladne glave') je pak potpuno drugačija. Ona je progresivna, upravo suprotna od ove druge koja je isključivo nanošenje štete.

A sve i da im je cilj isti (a pokazala sam da NIJE) opet bi im sredstva za postizanje bila BITNO drugačija. A ne sporimo se valjda da cilj NE opravdava sredstva...

[Patagonija]

Tinchi kaže:

Ma pomaže, onom zlom dijelu tebe

Ali ne pomaže tebi.

Hrani i rast će....

[Jaya]

Nemruth Dagi kaže:

Oprost je složeni mehanizam jer u sebi sadrži psihičku kategoriju prihvaćanja i odbijanja, kažnjavanja.....

Po čemu je oprost kažnjavanje?
Ako si olakšavamo oprostom, zašto nam se čini da idemo protiv sebe, protiv svojih uvjerenja?
Recimo, netko svojim djelom napravi nešto što te povrijedi, ostavi trag.. pokušaš razumjet ali ne odobravaš čin. Zamjeraš pa praštaš al ne zaboravljaš. Koji je trenutak kad znaš da si oprostio?

[Jaya]

Godiva kaže:

Mislim da skroz oprostimo onda kada u nama nestane želja da ljudi koji su nas povrijedili budu drugačiji nego što jesu.

Mislim da je to nemoguće. Svi težimo da budemo bolje, zašto ne težit da i drugi oko tebe budu bolji?

[Taroth]

kad nam netko nesto ucini, onda se ljutimo na njega.
potreba za oprostom znaci potrebu da se ne ljutimo na nekoga vise, da ne nosimo teret negativnih emocija, jer dok tu osobu mozda prati neka neg. karma, nas prati ljutnja. U tome oprost nema nista sa time da smo nekoga eto upoznali, pa znamo kako cemo se paziti ubuduce...

a kako se rijesiti ljutnje? mozda oprostiti sebi jer nismo savrseni pa da nas nitko ne moze zeznuti...
ljutlja i nervoza dolaze iz osjecaja da stvari nisu takve kakve jesu... a htjeli bismo da budu... emocionalno se vezemo za to da budu takve kvima bismo ih htjeli vidjeti...

[Taroth]

eh da... nastavak...

mozda nas nekada ne povrijedi samo nesto sto nam je netko napravio, nego sto smo to slicno dozivjeli vise puta, pa nam se budi podsvjesno prisjecanje na slicnu bol... onda ta 'otvorena rana' vise boli, mi se vise i lakse ljutimo...
onda treba poraditi na sebi. zasto tako reagiramo? kome sto zamjeramo?

[Jaya]

Taroth kaže:

eh da... nastavak...

mozda nas nekada ne povrijedi samo nesto sto nam je netko napravio, nego sto smo to slicno dozivjeli vise puta, pa nam se budi podsvjesno prisjecanje na slicnu bol... onda ta 'otvorena rana' vise boli, mi se vise i lakse ljutimo...
onda treba poraditi na sebi. zasto tako reagiramo? kome sto zamjeramo?

Baš me to zanima. Ako neki dogadjaj podsjeti na proživljeno i zato više boli, da li to znači da taj stari nije oprošten?

[Taroth]

mislim da bi ova tema o oprostu prije trebala biti na podforumu religija ili filozofija...
jer je oprost izumljen od strane krscanstva, cijelo se vrijeme govori o oprostu kao imperativu (a uopce ni nije i ne bi smio to biti), a niti je to sastavni dio nas...

to je jednostavno... kao i pitanje sto je nastalo prije? kokos ili jaje?
to je krivo pitanje... na njega nema pravog odgovora, niti ga moze biti

ono sto se desava (znaci govorimo o ljudskoj psihi) u glavi kada nam netko ucini nesto sto nam se vec desilo i sto nam pojaca osjecaj ljutnje je latentna traumatska neuroza
mi trebamo zacijeliti rane onoga sto nam je ucinjeno da bismo mogli lakse 'podnositi' isto.. (iako je onda pitanje cemu sve to ako nam se iste stvari stalno desavaju).

ljudska psiha nije kanta za smece, a mi imamo obicaj svasta stavljati u nju... a šlag na sve to je imperativ oprosta...

npr... kontra oprosta...
u islamu imaju poziv da se suprotstavljaju losim stvarima. I to prvenstveno dijelima, ako ne onda rijecima... a ako ne ni tako, onda u mislima
time (po mom) dolaze da se prave stvari nazivaju pravim imenima... po zakonu o velikim brojevima, tada dobivas da ljudi malo vise paze sto ces uciniti drugome, jer se neces tako lako moci pozvati na neki tobožnji oprost ili sl.

nakon toga se tek moze poceti oprastati... jer dobar dio ljutnje i ne-oprosta dolazi jer se stvari ne imenuju glasno onakvima kakve jesu, te one ostaju u nama

[Jaya]

Taroth kaže:

mislim da bi ova tema o oprostu prije trebala biti na podforumu religija ili filozofija...
jer je oprost izumljen od strane krscanstva, cijelo se vrijeme govori o oprostu kao imperativu (a uopce ni nije i ne bi smio to biti), a niti je to sastavni dio nas...

ljudska psiha nije kanta za smece, a mi imamo obicaj svasta stavljati u nju... a šlag na sve to je imperativ oprosta...

Ne pričam o oprostu u smislu religije. U boli riječ "oprosti" ništa ne znači, ne boli manje..
Pričam o "čišćenju psihe", baš zato da se oslobodiš loših iskustava i napraviš mjesta za dobra. Strah, oprez, zamjeranja...samo koče nove dobre dogadjaje.

[adriatic]

Taroth kaže:

mislim da bi ova tema o oprostu prije trebala biti na podforumu religija ili filozofija...


nakon toga se tek moze poceti oprastati... jer dobar dio ljutnje i ne-oprosta dolazi jer se stvari ne imenuju glasno onakvima kakve jesu, te one ostaju u nama

O tome smo davno pisali na "Religij". Nažalost ne mogu pronaći.
No u svakom slučaju mogu preporučiti knjigu:

Jean Monbourquette :
Kako oprostiti

ISBN: 953-97691-8-3
Kategorija: popularna psihologija
Godina izdavanja: 2002 .
Izdavač: Provincijalat franjevaca trećoredaca
Biblioteka:
Broj stranica: 207
Uvez: meki
Format: 12x20,5 cm

U ovoj knjizi autor najprije raspravlja o naravi oproštenja. Zatim analizira dvanaest etapa koje treba prevaliti da bi se došlo do istinskog oproštenja samomu sebi i drugima.
http://www.knjizara-ljevak.com/knjig...=953-97691-8-3



Monbourquette, Jean, Comment pardonner?

Voilà un titre qui n’est guère attirant. Il n’empêche, vient souvent un moment dans sa vie où, malgré son ressentiment, on sent que seul le pardon peut nous libérer. Mais il y a loin de la coupe aux lèvres.
L’auteur nous décline une à une les douze étapes (oui, douze!) du « pardon authentique ». Cela paraît beaucoup, mais bien malin qui pourra prétendre, à la lecture du livre, que l’une d’entre elles soit superflue. Des exemples? Disons les étapes 2, 5 et 10 : reconnaître sa blessure; accepter sa colère et son envie de se venger; cesser de s’acharner à vouloir pardonner.

On voit tout de suite à quel point la démarche proposée est ancrée dans le concret. Jean Monbourquette est à la fois prêtre et psychologue, mais ce n’est qu’à partir de la neuvième étape (« Se savoir digne de pardon et déjà pardonné ») qu’il fait appel à la dimension religieuse, toujours en respectant toutefois les orientations spirituelles du lecteur. Quant à sa compétence théorique et clinique comme psychologue, elle ne fait aucun doute.
http://pages.infinit.net/flaval/Le_c...ivres_MNO.html

[blue bird]

da li oprastate - mali test

http://www.beliefnet.com/section/qui...D=&surveyID=61


lako je oprostiti male stvari...iskreno ne znam, kako bi se nosila sa necim vecim...

[Jaya]

blue bird kaže:

da li oprastate - mali test

http://www.beliefnet.com/section/qui...D=&surveyID=61


lako je oprostiti male stvari...iskreno ne znam, kako bi se nosila sa necim vecim...

Zlatna sredina Da, lako je s malim stvarima, to je čisto zamaranje, al kad je nešto veče u pitanju...

Nisam nikad nikoga molila da mi nešto oprosti.Nepoznat mi je osjećaj koji nastaje poslije te zamolbe.Mislim da ljudi zapravo ne opraštaju,samo pospreme ono što ih je povrijedilo u neki drugi pretinac koji više ne otvaraju do sljedeće prilike.

[bastilla]

Što točno znači praštam al ne zaboravljam? Jer to mi onako zlobno zvuči, kao; opraštam ti, al stalno to imam na umu i jedva čekam da to ponoviš?! Ili?!

[Jumangi]

bastilla kaže:

Što točno znači praštam al ne zaboravljam? Jer to mi onako zlobno zvuči, kao; opraštam ti, al stalno to imam na umu i jedva čekam da to ponoviš?! Ili?!

...slažem se s tobom...kako je moguće oprostiti a ne zaboraviti ....ako sam nešto oprostila, onda sam to stavila iza sebe i ne namjeravam više povlačiti tu temu...naravno sve ovisi o tome što se prašta...

[Jaya]

Jumangi kaže:

...slažem se s tobom...kako je moguće oprostiti a ne zaboraviti ....ako sam nešto oprostila, onda sam to stavila iza sebe i ne namjeravam više povlačiti tu temu...naravno sve ovisi o tome što se prašta...

To što ne povlačiš tu temu ne znači da si zaboravila, to upravo znači da si oprostila i više nećeš potezati.
Teško da nešto bolno možeš zaboraviti, od kuda ta amnezija odjednom?

Recimo da te dečko/muž prevari, i ti predješ dug put povratka povjerenja i ostaneš s njim. Odlučite to više nikad spominjati i krenut dalje. Ne izvlačiš to svakom svadjom na svjetlo dana, al ne vjerujem da to ikada možeš zaboraviti..

[Jumangi]

Jaya kaže:

To što ne povlačiš tu temu ne znači da si zaboravila, to upravo znači da si oprostila i više nećeš potezati.
Teško da nešto bolno možeš zaboraviti, od kuda ta amnezija odjednom?

Recimo da te dečko/muž prevari, i ti predješ dug put povratka povjerenja i ostaneš s njim. Odlučite to više nikad spominjati i krenut dalje. Ne izvlačiš to svakom svadjom na svjetlo dana, al ne vjerujem da to ikada možeš zaboraviti..

...kao što sam i napisala prije...ovisi što je predmet oprosta...vratiti nečije povjerenje je izuzetno teško (znam to iz iskustva)....ali isto tako smatram da je oprost i stvar subjektivnosti pojedinca...svaki pojedinac na svoj način diživljava pojedine situacije u kojima se nađe i drugačije reagira na njih odnosno ono što želim reći jest da svatko prašta na svoj način...netko je spreman oprostiti sve, a netko nije spreman oprostiti niti najmanju sitnicu...mislim da puno toga ovisi o okolnostima, situaciji, ljudima kojima praštamo, granicama naše toleranicije...itd, itd...da sada ne nabrajam...onoga trenutka kada odlučim oprostiti onda to znači da mogu živjeti s tim, da sam na neki način prešla preko toga i da to više neću spominjati...u protivnom ću živjeti s nečim što će me gristi iznutra i kad tad će se opet spomenuti u nekoj svađi...

[Jaya]

Jumangi kaže:

......onoga trenutka kada odlučim oprostiti onda to znači da mogu živjeti s tim, da sam na neki način prešla preko toga i da to više neću spominjati...u protivnom ću živjeti s nečim što će me gristi iznutra i kad tad će se opet spomenuti u nekoj svađi...

Što ne znači da si i zaboravila..

[polyhymnia]

bastilla kaže:

Što točno znači praštam al ne zaboravljam? Jer to mi onako zlobno zvuči, kao; opraštam ti, al stalno to imam na umu i jedva čekam da to ponoviš?! Ili?!

pa kolko sam ja uspjela primjetit, "opraštam a ne zaboravljam" je jednostavno način da kažeš da imaš na umu da je osoba napravila "to i to". jer oprostiti i zaboraviti bi značilo otvoriti put da ponovno ostaneš zajeban, ono, ponavljati grešku. a ne zaboraviti znači suprotno. dakle, opraštam, ali ostajem bogatiji/a za jedno iskustvo koje neću zaboraviti.