Kako upaliti auto kad se akumulator isprazni?

[CDRW]

el Torro kaže:

Pokušavam si to predočiti i izračunati ... Možeš ubrzati proces i ponuditi kakvu formulu.

Svijetlosni tok raste s 4. potencijom temperature. Temperatura je direktno proporcionalna sa strujom. Žarulja je linearni element (približno)

Pa slijedi 1.2^4 = 2, nešto

I tako 20% više napona napravi 2 puta veći tok.

Za formulu - prijatelji su ti Stefan i Boltzmann

[gogo111]

CDRW kaže:

Svijetlosni tok raste s 4. potencijom temperature. Temperatura je direktno proporcionalna sa strujom. Žarulja je linearni element (približno)

Pa slijedi 1.2^4 = 2, nešto

I tako 20% više napona napravi 2 puta veći tok.

Za formulu - prijatelji su ti Stefan i Boltzmann

Tipfeler...

P=I^2*r

[el Torro]

CDRW kaže:

Svijetlosni tok raste s 4. potencijom temperature. Temperatura je direktno proporcionalna sa strujom. Žarulja je linearni element (približno)

Pa slijedi 1.2^4 = 2, nešto

I tako 20% više napona napravi 2 puta veći tok.

Za formulu - prijatelji su ti Stefan i Boltzmann

Sad ste mi dali za misliti .
Idemo iznova ...
Snagu hoćemo dobiti iz sb const i T^4 no ... zapeo sam na delta t, a samo t u učinku struje nije linearno, nego exponencijalno, točnije temp. učinak struje raste s I^2. Uzmemo li da je R const, utjecaj izmjene napona od 20%,
ne bi smio napraviti toliku razliku u energiji svjetla.
Može ispravak ako griješim.

[I wonder]

el Torro kaže:

U leru ?

da, u leru. ali i u vožnji.
svaki auto može sam sebe opskrbljivati strujom samo preko alternatora. netreba ti akumulator uopće, osim za sami start.

no, ne valja to raditi. ovo sam spomenuo samo da gentor skuži kak to sve radi.
ako se dobro sjećam iz predavanja ing. gogo111, akumulator služi kao prigušnica za naponske skokove pa vožnja bez njega isto može spaliti ECU.

[Tipi]

Divus kaže:

Da da, zupčasti može priskočit.

Zasto bi preskocio?

Ako kod guranja preskoci, onda kod motornog kocenja na nizbrdici u trenutku kada pustis kvacilo ce 1000 puta preskociti.

Jedinu potencijalnu opasnost kod paljenja na guranje vidim kod elektronike zbog izrazito nestabilnog napona u trenutku pokusaja. Inace, mehanicki, nema nikakve opasnosti.

[gogo111]

Tipi kaže:

Zasto bi preskocio?

Ako kod guranja preskoci, onda kod motornog kocenja na nizbrdici u trenutku kada pustis kvacilo ce 1000 puta preskociti.

Jedinu potencijalnu opasnost kod paljenja na guranje vidim kod elektronike zbog izrazito nestabilnog napona u trenutku pokusaja. Inace, mehanicki, nema nikakve opasnosti.

Ma, zapravo, problem je u tome što kod spuštanja nisbrdo ili startanja na ključ, nema tolikih trzaja...

kod paljenja na guranac, ako se ne zna s kuplungom, može doći do trzanja (poskakivanja) što jako opterećuje motor, pa može (maaala vjerojatnost ali ne i nemoguća) doći do preskakanja remena.

Iako, ja još nisam niti vidil niti čul ikoga kom je remen preskočil...

[gogo111]

el Torro kaže:

Sad ste mi dali za misliti .
Idemo iznova ...
Snagu hoćemo dobiti iz sb const i T^4 no ... zapeo sam na delta t, a samo t u učinku struje nije linearno, nego exponencijalno, točnije temp. učinak struje raste s I^2. Uzmemo li da je R const, utjecaj izmjene napona od 20%,
ne bi smio napraviti toliku razliku u energiji svjetla.
Može ispravak ako griješim.

PA CDRW ti je sve rekel!!!

Snaga=jouleova toplina=kvadratu struje * otpor, ili kvardat napona * 1/otpor.

(recino da je otpor konstantan iako nije, te raste s temperaturom, ali recimo da je) znači exponencijalan porast (kvadratičan) temperature sa linearnim porastom napona.

Linearnim poratsom temperature se intenzitet svjetla (broj fotona po prostornom kutu) povećava sa exp. 4.

I to je to.

Zato ti 12V žarulja na 12V radi 6000 sati, na 10V radi dovjeka, a na 15V radi 2 sata...

[I wonder]

gogo111 kaže:

Iako, ja još nisam niti vidil niti čul ikoga kom je remen preskočil...

ma i da preskoči za jedan zub, teško je to vidjeti.
malo više troši, malo se više grije, malo slabije ide.

[Tipi]

gogo111 kaže:

Ma, zapravo, problem je u tome što kod spuštanja nisbrdo ili startanja na ključ, nema tolikih trzaja...

Valjda je trzaj daleko veci kada auto ide 60 km/h (nizbrdica) nego kad ide 3 km/h (guranje)???

Taman posla da remenje to ne moze podnijeti. Svi bi se auti na ovom svijetu pokvarili.

[gogo111]

Tipi kaže:

Valjda je trzaj daleko veci kada auto ide 60 km/h (nizbrdica) nego kad ide 3 km/h (guranje)???

Taman posla da remenje to ne moze podnijeti. Svi bi se auti na ovom svijetu pokvarili.

KAKO POBOGU trzaj na 60 na sat može bit jednak trzaju na 3 na sat??!!

Krivo si predočavaš...

Jesi li ikad vidio "plavušicu" kad nemre krenut pa joj auto crkava "poskakuje" stani kreni, tj tehnički, krene brzinom parsto okretaja u minuti pa se zaustavi, pa ga šasija pogura pa krene opet pa se zaustavi...

TO SU NAJJAČA opterećenja i trzaji... Tada se trgaju nosači motora, poluosovine, zupčanici u getribi...

A kad ti ideš 60 na sat, a mašina se vrti 2500 okretaja, +/- 200 okretaja joj ništ ne znače...

Zašt kad krećeš moraš najsporije puštat kuplung, na 60 na sat kod mjenjanja brzine praktički možeš i naglo pustit, nebu trznul...

[Tipi]

gogo111 kaže:

KAKO POBOGU trzaj na 60 na sat može bit jednak trzaju na 3 na sat??!!

Pokusacu objasniti, samo molim bez nervoze, ostavljam prostor da nisam u pravu. Ovako rezoniram:

Scenario 1: Auto se pali na guranje. Gurac gura i auto se krece 3 km/h. Motor ne vrti (0 rpm), a u drugoj brzini pri 3 km/h bi se trebao zavrtiti na recimo 200 rpm (ne znam dali je bas 200, lupam napamet). I onda se naglo pusti kvacilo. Dakle, remenje (i citav drivetrain) treba podnijeti razliku od 0 do 200 rpm. Dakle deltarpm=200

Scenario 2. Auto se kotrlja na nizbrdici u leru brzinom od 60 km/h. U leru motor vrti na recimo 900 rpm. I onda vozac odluci da motorno koci u cetvrtoj brzini. U cetvrtoj brzini na 60 km/h motor bi se vrtio na recimo 2000 rpm. Pusta naglo kvacilo i motor treba podnijeti naglo zavrtavanje sa 900 na 2000 rpm. Dakle deltarpm=1100.

Moj rezon je da ce se remenje puno vise naprezati kod deltarpm=1100 nego kod deltarpm=200.

Plavusa iz tvog primera znatno vise opterecuje remenje jer se kod nje remenje napreze u oba pravca naizmenicno (gas-negas-kvacilo-nekvacilo, remenje se razvlaci ko neki jojo).

Jos jednom, moguce da nesto fundamentalno nisam shvatio i da nisam u pravu. Ostavljam drugim forumasima da me poprave. Samo, ljubazno molim, bez capsa. Dankeschon.

[el Torro]

gogo111 kaže:

PA CDRW ti je sve rekel!!!

Snaga=jouleova toplina=kvadratu struje * otpor, ili kvardat napona * 1/otpor.

(recino da je otpor konstantan iako nije, te raste s temperaturom, ali recimo da je) znači exponencijalan porast (kvadratičan) temperature sa linearnim porastom napona.

Linearnim poratsom temperature se intenzitet svjetla (broj fotona po prostornom kutu) povećava sa exp. 4.

I to je to.

Zato ti 12V žarulja na 12V radi 6000 sati, na 10V radi dovjeka, a na 15V radi 2 sata...

Ma sve 5. Razvučen sam na par strana pa ...

[gogo111]

Tipi kaže:

Pokusacu objasniti, samo molim bez nervoze, ostavljam prostor da nisam u pravu. Ovako rezoniram:

Scenario 1: Auto se pali na guranje. Gurac gura i auto se krece 3 km/h. Motor ne vrti (0 rpm), a u drugoj brzini pri 3 km/h bi se trebao zavrtiti na recimo 200 rpm (ne znam dali je bas 200, lupam napamet). I onda se naglo pusti kvacilo. Dakle, remenje (i citav drivetrain) treba podnijeti razliku od 0 do 200 rpm. Dakle deltarpm=200

Scenario 2. Auto se kotrlja na nizbrdici u leru brzinom od 60 km/h. U leru motor vrti na recimo 900 rpm. I onda vozac odluci da motorno koci u cetvrtoj brzini. U cetvrtoj brzini na 60 km/h motor bi se vrtio na recimo 2000 rpm. Pusta naglo kvacilo i motor treba podnijeti naglo zavrtavanje sa 900 na 2000 rpm. Dakle deltarpm=1100.

Moj rezon je da ce se remenje puno vise naprezati kod deltarpm=1100 nego kod deltarpm=200.

Plavusa iz tvog primera znatno vise opterecuje remenje jer se kod nje remenje napreze u oba pravca naizmenicno (gas-negas-kvacilo-nekvacilo, remenje se razvlaci ko neki jojo).

Jos jednom, moguce da nesto fundamentalno nisam shvatio i da nisam u pravu. Ostavljam drugim forumasima da me poprave. Samo, ljubazno molim, bez capsa. Dankeschon.

Nema nervoze!!!

Dvije stvari ne uvažavaš:

1. koju si i sam rekao, a to je boldano gore: Jer se upravo to dešava tih prvih moment-dva kad pališ auto na guranac, pogotovo ako nije samo do akumulatora već motor neće, pa bi-nebi..

2. Kod plavuše je inicijalno motor u stajanju, otpori enormni, sve stoji... dok kad ti ideš 900 okretaja u minuti, imaš inercije rotiranja, sve se kreće, i puno je lakše ubrzati i bregaste i sve...

[Tipi]

gogo111 kaže:

2. Kod plavuše je inicijalno motor u stajanju, otpori enormni, sve stoji... dok kad ti ideš 900 okretaja u minuti, imaš inercije rotiranja, sve se kreće, i puno je lakše ubrzati i bregaste i sve...

Dakle, ako te dobro razumijem, hoces reci da je sila potrebna da bi se nesto ubrzalo od 0 do 200 rpm za 1 sec veca nego sila potrebna da bi se to nesto ubrzalo od 900 na 2000 rpm za 1 sec?

[gogo111]

Tipi kaže:

Dakle, ako te dobro razumijem, hoces reci da je sila potrebna da bi se nesto ubrzalo od 0 do 200 rpm za 1 sec veca nego sila potrebna da bi se to nesto ubrzalo od 900 na 2000 rpm za 1 sec?

Ufff, ne znam kak da ti objasnim...

Impulsi/trzaji/udarci sile su jači u prvom nego drugom slučaju... Sila sama po sebi nije bitna...

Most drži nosivost od 1000 tona... Ali vješto rezonirani čekić od 5 kg može cijeli most izrezonirati i srušiti ga...

Vidiš, ne znam, dali si ikad rukom probao okrenuti bregastu osovinu???

Prvo teško ode (jer treba sprešat federe i otvorit ventil) a onda ti naglo poskoči iz ruke jer ti isti federi zatvore ventil i zavrte bregastu. I onda ispočetka.
To na ruci pošteno osjetiš, ali samo kada sporo okrećeš...

Kad bi bregastu zavrtil na 1500 okretaja, njena masa/inercija ju ispegla i te oscilacije ne primjetiš...

Ne znam, kako bolje da ti to objasnim...

nije problem u skoku okretaja (delta rpm) nego u prijelaznim pojavama koje se dešavaju kod skoka, u slučaju 2plavušica" i u slučaju "nizbrdica"...

Ili, zašto se na dizlima armatura i cijeli auto trese (a da ne spomenem motor) samo i isključivo na leru? Čim dodaš gas, vibracije se višestruko smanje...

Ili, ostavi na nizbrdici auto ugašen u mirovanju u brzini...
Neće ić nigdje.

Pogurni ga, brcnul bu se par puta i ako je nizbrdica veća, krenul bu i nebu se zaustavil, BEZ obzira kaj je motor ugašen...

[I wonder]

Tipi kaže:

Dakle, ako te dobro razumijem, hoces reci da je sila potrebna da bi se nesto ubrzalo od 0 do 200 rpm za 1 sec veca nego sila potrebna da bi se to nesto ubrzalo od 900 na 2000 rpm za 1 sec?

baš u tome i jest razlika.

od 0 do 200 rpm i natrag na 0 se događa u kratkom vremenu, recimo u 1 ili 2 sekunde.

a kod usporavanja, motor se vrti 900, ti ga hoćeš ubrzati na 3 000, ali se on tome opire. pa dolazi do proklizavanja na kvačilu, i ubrzavanje 900- 3000 se protegne na 3-4 sekunde. a onda su i udari na prijenos manji.

[Tipi]

I wonder kaže:

od 0 do 200 rpm i natrag na 0 se događa u kratkom vremenu, recimo u 1 ili 2 sekunde.

Ukoliko je paljenje na guranje uspesno - nema natrag. Motor se upali.

I wonder kaže:

a kod usporavanja, motor se vrti 900, ti ga hoćeš ubrzati na 3 000, ali se on tome opire. pa dolazi do proklizavanja na kvačilu, i ubrzavanje 900- 3000 se protegne na 3-4 sekunde. a onda su i udari na prijenos manji.

Hmm... mogao bih se kladiti da ako naglo otpustim kvacilo da se se sve zavrsiti za jednu sekundu. Potisna ploca bi morala biti krajnje potrosena da bi se sve to razvuklo na 3-4 sekunde. Konacno, motor ce se opirati, kvacilo ce proklizati i kod paljenja na guranje...

Niste me ubedili. :-)

[I wonder]

Tipi kaže:

Ukoliko je paljenje na guranje uspesno - nema natrag. Motor se upali.

a neće ne.

prvo te malo zakoči kad puštaš kvačilo, a tek onda kad motor uhvati, tek onda potegne. a to je prelazak iz 0 rpm na 200, pa malo dolje, pa tek onda ler i više. brat bratu, 2 sekunde sve zajedno.

Hmm... mogao bih se kladiti da ako naglo otpustim kvacilo da se se sve zavrsiti za jednu sekundu. Potisna ploca bi morala biti krajnje potrosena da bi se sve to razvuklo na 3-4 sekunde. Konacno, motor ce se opirati, kvacilo ce proklizati i kod paljenja na guranje...

ni ovo.
probaj se zaletiti negdje na nizbrdici, motor na 3 500 rpm, stisni kvačilo dok se motor smiri na ler. onda puštaj kvačilo pa prati koliko mu treba dok digne okretaje da se izjednači sa okretajima u mjenjaču. neide to tak brzo.

[gogo111]

Tipi kaže:

Niste me ubedili. :-)

Nije na nama da te ubeđujemo, nego da objasnimo kako je i zašto je, a na tebi je da prihvatiš ili ne...

[Pilatus]

gogo111 kaže:

Zna se što je opterećenje, 1/10 do 1 * nazivni kapacitet...

Znači za aku od 45Ah, od 4.5A do 45 A...

Prvi put čujem takvu definiciju "opterećenja", al dobro.

Činjenica je da napon u sustavu prilikom startanja padne debelo ispod 12 V.

Most drži nosivost od 1000 tona... Ali vješto rezonirani čekić od 5 kg može cijeli most izrezonirati i srušiti ga...

Iako skrećem u offtopic, ovo mi je jako zanimljivo.
Čuo sam već priče(mitove???) o vojnicima koji su marširali preko mosta, frekvencija njihovih koraka se poklopila s rezonantnom frekvencijom mosta, i otišlo sve u papar.
Međutim, jeli zbilja tako?