Problem s komunikacijom

[Decko16]

Pozdrav,znaci kao sto i u naslovu pise,imam problema s komunikacijom.Prilicno sam zatvorena osoba i povucena.Stalno sam visio za kompjuterom i nisam bas izlazio van.Onda negdje na kraju drugog razreda sam poceo izlazit al jos uvijek ne bas cesto.Sa prijateljima mogu normalno onako pricat,zezamo se i tako.I sad kad sam bio na moru dosao u goste kod ovog jednog prijatelja(moji roditelji i ja smo dosli kod njegovih roditelja u goste)on me pitao da li ja hocu da idem s njim do njegovih frendova da mal ubijemo vrijeme.I ja sam reko moze i otisli smo.I kad sam ih upozno(bilo ih je sestero;dvije cure)tamo sam sjeo i taj moj frend je prico s njima i malo sa mnom.Ali ja nisam nist govorio vec samo kad me on nesta pito.A ni njegovi frendovi me nisu nista ispitivali.Nisam znao sta da pricam s njima.Pogotovo jer ih je onak puno.I onda sam sutio ko kakav mulac.I tako opcenito u skoli kad je puno njih ja ne znam sta da pricam i onda stalno sutim.I onda mi oni govore "de sta stalno sutis,jesi ti ziv?"I sad ja ne znam kako da se popravim.I kad idem s roditeljima u goste kod njihovih prijatelja tamio dodem pozdravim se i eventualno me nesta malo pitaju i onda ja nastavim sutit i tako cijelu vecer.Kao da imam strah od pricanja haha ne znam...

[motangens]

Za početak pokušaj sa čitanjem više knjiga.
Mozak će ti bolje funkcionirati kada se trebaš izraziti, a usput ćeš naučiti da se u pismenoj komunikaciji stavljaju razmaci prije i poslije zagrada, te nakon točke. Možda vidiš i kako se dugi tekst dijeli na odlomke.

[Tedy325]

Nekako mi se čini da je tebe samo sram..
Dok si u društvu sa prijateljima nemoj samo šutjeti, govori nešto.. Naravno, valja i nadopuniti vokabular. Čitaj knjige, novine, stripove.. Šta god..

[stinson]

Komunikativnost dolazi sa vježbom. Što više pokušavaš komunicirati sa drugima to će ti biti lakše.
Najlakše ti je postavljati pitanja i zainteresirati se za drugu osobu i saslušati ih. Ubaci small talk kad god možeš. Pitaj bilo što samo da ne nastane ona neugodna tišina i problem riješen.

Osobno nisam nikad bio pre povućen, ali taj small talk iliti ćaskanje me uvijek ubijalo u pojam. Samo se probaj sjetiti nečega o toj osobi s kojom razgovaraš ili ako ste u skupini započni neku temu u koju se najviše ljudi može priključiti i pridonijeti nešto.

Iz iskustva znam da zajednička mržnja najviše spaja ljude. Npr. imate nepravednog profesora, pao vam je obojici tiket na kladi itd.
O takvim temama osobno imam materijala za monolog barem par sati

[rapidDeerz]

Decko16 kaže:

Pozdrav,znaci kao sto i u naslovu pise,imam problema s komunikacijom.Prilicno sam zatvorena osoba i povucena.Stalno sam visio za kompjuterom i nisam bas izlazio van.Onda negdje na kraju drugog razreda sam poceo izlazit al jos uvijek ne bas cesto.Sa prijateljima mogu normalno onako pricat,zezamo se i tako.I sad kad sam bio na moru dosao u goste kod ovog jednog prijatelja(moji roditelji i ja smo dosli kod njegovih roditelja u goste)on me pitao da li ja hocu da idem s njim do njegovih frendova da mal ubijemo vrijeme.I ja sam reko moze i otisli smo.I kad sam ih upozno(bilo ih je sestero;dvije cure)tamo sam sjeo i taj moj frend je prico s njima i malo sa mnom.Ali ja nisam nist govorio vec samo kad me on nesta pito.A ni njegovi frendovi me nisu nista ispitivali.Nisam znao sta da pricam s njima.Pogotovo jer ih je onak puno.I onda sam sutio ko kakav mulac.I tako opcenito u skoli kad je puno njih ja ne znam sta da pricam i onda stalno sutim.I onda mi oni govore "de sta stalno sutis,jesi ti ziv?"I sad ja ne znam kako da se popravim.I kad idem s roditeljima u goste kod njihovih prijatelja tamio dodem pozdravim se i eventualno me nesta malo pitaju i onda ja nastavim sutit i tako cijelu vecer.Kao da imam strah od pricanja haha ne znam...

Stari moj, imam isti problem kao ti. Identično sve. Ne znam kako pričat s curama i to ti je. I na treningu se ne osjećam sto posto opušteno jer ima dosta cura, a nije stvar u tom da moram pričat s njima nego jednostavno.. Ne znam kako to da kazem, jbg.

[hmxhmx1]

Decko16 kaže:

Pozdrav,znaci kao sto i u naslovu pise,imam problema s komunikacijom.Prilicno sam zatvorena osoba i povucena.Stalno sam visio za kompjuterom i nisam bas izlazio van.Onda negdje na kraju drugog razreda sam poceo izlazit al jos uvijek ne bas cesto.Sa prijateljima mogu normalno onako pricat,zezamo se i tako.I sad kad sam bio na moru dosao u goste kod ovog jednog prijatelja(moji roditelji i ja smo dosli kod njegovih roditelja u goste)on me pitao da li ja hocu da idem s njim do njegovih frendova da mal ubijemo vrijeme.I ja sam reko moze i otisli smo.I kad sam ih upozno(bilo ih je sestero;dvije cure)tamo sam sjeo i taj moj frend je prico s njima i malo sa mnom.Ali ja nisam nist govorio vec samo kad me on nesta pito.A ni njegovi frendovi me nisu nista ispitivali.Nisam znao sta da pricam s njima.Pogotovo jer ih je onak puno.I onda sam sutio ko kakav mulac.I tako opcenito u skoli kad je puno njih ja ne znam sta da pricam i onda stalno sutim.I onda mi oni govore "de sta stalno sutis,jesi ti ziv?"I sad ja ne znam kako da se popravim.I kad idem s roditeljima u goste kod njihovih prijatelja tamio dodem pozdravim se i eventualno me nesta malo pitaju i onda ja nastavim sutit i tako cijelu vecer.Kao da imam strah od pricanja haha ne znam...

Imao sam sličnih "problema". Jednostavno izlazi što više van, druži se i sl. Kad si s frendovima vani, ako su s vama i frendovi frendova koje ne poznaš baš - pričaj s njima, upoznaj ih.. Zna ponekad nastat ona neugodna tišina, ali nakon što se bolje upoznaš s nekim, znat ćeš i o čemu razgovarat s tom osobom.
Evo i nekoliko linkova:
- https://www.nerdfitness.com/blog/201...ing-to-people/
- http://www.inc.com/minda-zetlin/13-e...onfidence.html
- http://www.wikihow.com/Become-a-More-Social-Person

[bakharnabieva]

I ja iman isti problem...otkad znan za sebe :/ s dvoje ljudi koje znan cili zivot san bas ono svoja i opustena a sa svima drugima i koje tek upoznan uopce ne prikazen svoje pravo lice, ne zato sta ne zelin ili glumin nego san sramezljiva, povucena , tesko mi je pricat otvorit se bit svoja, uvik me nesto koci u glavi, sve je u glavi...uvik ko da neman sto za rec, mozak mi totalno zablokira. Dok npr. kad san pod utjecajem alkohola uvik iman sta za pricat, nije da se nesto drasticno promjenim al opustenija san, ne mislin na gluposti nego san svoja, onakva kakva san inace s te dvi prijateljice koje znan cili zivot

[hmxhmx1]

bakharnabieva kaže:

I ja iman isti problem...otkad znan za sebe :/ s dvoje ljudi koje znan cili zivot san bas ono svoja i opustena a sa svima drugima i koje tek upoznan uopce ne prikazen svoje pravo lice, ne zato sta ne zelin ili glumin nego san sramezljiva, povucena , tesko mi je pricat otvorit se bit svoja, uvik me nesto koci u glavi, sve je u glavi...uvik ko da neman sto za rec, mozak mi totalno zablokira. Dok npr. kad san pod utjecajem alkohola uvik iman sta za pricat, nije da se nesto drasticno promjenim al opustenija san, ne mislin na gluposti nego san svoja, onakva kakva san inace s te dvi prijateljice koje znan cili zivot

Poznato mi je ovo (i kod mene zna biti tako) Mislim da je to zbog nedostatka samopouzdanja. Pod utjecajem alkohola imaš više samopouzdanja. Na stranicama NerdFitnessa ima dobrih članaka o ovoj temi. Evo dva linka (uz ove koje sam već naveo gore):
- http://www.nerdfitness.com/blog/2010...ore-confident/
- http://www.nerdfitness.com/blog/2012...aching-people/

[Ponsa Ne So]

Decko16 kaže:

Kao da imam strah od pricanja haha ne znam...

Budi pristojan, i neka ti bude svejedno.
Skuliraj se..Ne žuri mozak, ne stvaraj tremu.
Suzbi hormone i racionalno naprijed...
Ne strahuj od toga što se kaže.
Ako nemaš karaktera, žene te neće ni primjetiti...

Kažem ti, samo skulirano.

[Chocolate Thunder]

Pozdrav
Znaci kao sto i u naslovu piše,imam problema s komunikacijom. Od malena prilično sam zatvorena osoba i povučena. Nikad se nisam previše družio sa djecom, većinom sam bio za kompjuterom i nisam bas izlazio van. Kada sam došao u srednju svi su počeli izlaziti van jedino ja nisam, što zbog roditelja koji su mi branili da budem do kasno vani a kad sam mogao nisam išao jer nisam imao svoje društvo s kojim sam si jako dobar. Sa svima sam si bio ok al s nikim ništa posebno. Onda su obavezno nakon škole svi išli na kave i slično a ja sam uvijek hodao ravno doma. Par puta su me uspjeli nagovoriti da odem. Znaci bio sam na kavi s 3 kolege iz razreda s kojima sam si bio jako dobar, i sada oni pričaju o izlascima, o tome kaj su doživjeli i kaj budu delali i slično a ja samo šutim jer neznam šta reći. I bude mi jako neugodno što tam sjedim, šutim i gledam okolko dok drugi međusobno pričaju. I kada me netko nešto pita ja kratko odgovorim i to je to. Posebno mi je neugodno u društvu djevojaka, pogotovo onih lijepših s kojima još teže komuniciram, čak mi ih je teško u oči gledati kad pričam(neznam zašto, oduvijek sam takav sramežljiv).
I sad ja ne znam kako da se popravim, opustim u razgovoru, budem pričljiviji....I kad idem s roditeljima u goste kod njihovih prijatelja tamio dodem pozdravim se i eventualno me nesta malo pitaju i onda ja nastavim sutit i tako cijelu vecer.Kao da imam strah od pricanja... jednostavno sam u društvu takav. Čak i na fejsu kad se spominam s nekim ja postavim pitanje on odgovori i obrnuto i to je to, nema onog spontanog dugog razgovora i zezancije...

Sada bih konačno htio počet izlaziti subotom alii mi bzv da dođem u neko društvo i tamo samo šutim... htio bih se konačno bolje skompat s nekim, upoznat djevojke i slično..

Može neki savjet?? Unaprijed puno hvala!!

[Kripotolus]

Moj ti je savjet da se ne opterecujes previse oko toga. Ja sam imao takav slican problem. Jednostavno sam se poceo baviti stvarima koje su me zanimale poput teretane recimo. Meni dosta muzika pomaze da pozitivno razmisljam. Kada imas osmijeh na licu i pozitivno razmisljas sve dolazi samo od sebe. Ljudi se zele druziti s ljudima koji pozitivno razmisljaju ,a ne nekim pesimistima koji nisu zadovoljni sobom. Nije bitno da kazes nesto super pametno ili super zanimljivo. Ni ja ne volim to pricanje praznih prica na kavicama. Nemoj se previse prilagođavati drugima. Own your shit.

[Chocolate Thunder]

Kripotolus kaže:

Moj ti je savjet da se ne opterecujes previse oko toga. Ja sam imao takav slican problem. Jednostavno sam se poceo baviti stvarima koje su me zanimale poput teretane recimo. Meni dosta muzika pomaze da pozitivno razmisljam. Kada imas osmijeh na licu i pozitivno razmisljas sve dolazi samo od sebe. Ljudi se zele druziti s ljudima koji pozitivno razmisljaju ,a ne nekim pesimistima koji nisu zadovoljni sobom. Nije bitno da kazes nesto super pametno ili super zanimljivo. Ni ja ne volim to pricanje praznih prica na kavicama. Nemoj se previse prilagođavati drugima. Own your shit.

Hvala na savjetu Kripotlus.
Nije da se opterećujem time, ali htio bih se više družiti s ljudima, a ne da sam stalno zatvoren u sebe...