Biste li ušli u vezu s osobom s invaliditetom? - zbirni topic

[shogun 218]

LillyOctober kaže:

Hm, mislim da ti svi naši odgovori neće biti dovoljni jer je na posljetku jedino bitno što ta neka koju si odabrao ili ćeš odabrati misli. Sva pitanja koja se pitaš, vrlo bi ti se vjerojatno muvala po glavi i da nisi invalid.

Znam stvarno poveći broj single ljudi koji nisu fizički invalidi, kao i samo jednu koja je 100% invalid od rođenja, i već nekoliko godina sretno udana.

E sad, slažem se sa Suicidal - puno je to odricanja. U ovom slučaju on nju kupa, vodi na wc, odjeva...Kad god žele otići negdje to mora biti dobro isplanirano... I vole se...onako, da skoro tu ljubav možeš opipati kad si s njima.

Mogu ja sad biti beskrajno politički korektna, ali prva za svoje dijete ne bih poželila toliko, hm, prilagođavanja. Ne bih poželila, što ne znači da ne bih bila sretna što je ono sretno, zaljubljeno i s nekim tko ga voli. Vidiš, stvarno nije crno - bijeli svijet.

Na kraju krajeva, stvarno su najbitniji glava i psiha - a takva vrsta invaliditeta, na žalost, nije toliko očita. Što se mene i ovog fizičkog dijela tiče, kad bih upoznala osobu koja bi mi bila važnija od moje i naše mobilnosti, zašto ne?

Da, shvatam. Mada, opet kada je rec o prilagodjavanju... sve zavisi kao sto rekoh od slucaja do slucaja, ne mora uvek znaciti da je potrebno drasticno prilagodjavanje. Opet kazem, sve zavisi i od toga ko sta zeli od potencijalnog partnera/ke. Jer npr ako mojoj partnerki nije dovolljno to sto od mene ima ljubav, paznju, bliskost, neznost, strast(sex) razumevanje, ako joj nije dovoljno to sto vidi da jako puno dajem od sebe, da se trudim, radim svakodnevno na sebi na svojoj rehabilitaciji, da se trudim biti samostalan da ne ovisim o bilo kome, da ogranicenja prevladavam..ako joj sve to nije dovoljno pa joj recimo smeta eto sto ne mogu plesati ili voziti motor ili skijati, ili sto je eto moj invaliditet vizuelno vidljiv onda.. Sve zavisi dakle ko sta ovcekuje u vezi, kome je sta prioritet kod partnera. Da budem iskren, ova pitanja mi se i nisu nesto vrzmala po mislima ranije. Ili sam ih ja potiskivao. Nisam o tome hteo razmisljati. NI kada sam recimo muvao i izlazio sa po nekoliko devojaka paralelno(pa recimo ni jedna nema hrabrosti da udje u nesto ozbiljnije od sexa) ni kada sam samo flertovao onako opusteno, pa su neke direktno pokazivale zaprepascenje sto im neko ko ima invaliditet uopste prilazi, ni bio u vezama nisam se bas puno bavio ovim pitanjima i tematikom. Ali..nekako s obzirom da sam skoro 3 godine solo i s obzirom da sam presao tridesetu, pocinjem polako da se pitam o svemu ovome o uzroci neuspeha mojih veza, o predrasudama o tome hoce li naici ona zaista Prava, za zajednicki zivot. Ona koja ce pre svega prepoznati moje kvalitete, kojoj ce moja iskrena Ljubav biti inspiracija, koja ce ostati sa mnom zato sto joj odgovram u celini: sa svim ljudskim vrlinama, manama i invaliditetom, koja se nece obazirati na ono sta drugi misle. Mozda sam ipak nerealan..ali voleo bih da sretnem takvu. Ako ne osobu bez invaliditeta onda neku osobu sa invaliditetom. Mozda bi tad sve bilo jednostavnije. Mada iskreno do sada sam upoznao samo nekoliko zenskih osoba sa invaliditetom koje su u svojoj rehabilitaciji dogurale koliko i ja i koji se svakodnevno trude i rade na sebi. Dve su udate, jedna je u duzoj vezi a jednoj se ja nisam dopao. Btw..glava i psiha bi trebali biti adut, ali eto najcesce i nisu, mislim ne na duze staze, na zalost.

[shogun 218]

LeftAlone kaže:

Nisam ja nit rekao da mislim kako je invaliditet genetski prenosiv, ali mnogo ljudi podsvjesno razmišlja na sličan način i to jednostavno ne može kontrolirati...ljudi obično imaju averziju od ljudi koji na taj način "iskaču"...to je uvjetovano društvom i takve stvari se vjerojatno neće nikada promijeniti...jbg, naučeno ponašanje!

Ljudima je jednostavno previše stalo do mišljenja okoline jer svi mi želimo osjećati pripadnost nekome/nečemu...

Ma sve ok prijatelju, nisam ja ni mislio na tebe konkretno, vec sam dao komentar uopsteno. Da, to jeste problem s tim "naucenim ponasanjem", sa kodiranim shablonskim shvatanjima, sa stereotpnim modelom pecinskih primata: alfa muzjak+ alfa zenka= zdrav muskarac+ zdrava zena=porodica, potomstvo. Sve sto iskace izvan ovog shablonskog okvira, se a priori smatra "neodgovarajucim". Naravno, ne kazem ja da su ljudi krivi zbog toga, taman posla. Ipak bilo bi lepo kada bi se bar malo pomerili iz tih uskih okvira, kada bi poceli gledati, promatrati sire, shvatati sire, hrabrije, progresivnije. Znam ja da ce to ici tesko, jako tesko.. niko se ne moze naterati na nesto. Jer sve sto bi islo napadno, izazvalo bi kontraefekt. Ali mislim da je edukacija, postepeno podizanje nivoa svesti jaako vazno pitanje. Sistemska postepena edukacija. Prvo poceti od toga da deca sa telesnim invaliditetom(koja su psihicki, intelektualno zdrava) pohadjaju od vrtica, predskolskog, osnovne, srednje skole nastavu zajedno sa decom koja nemaju invaliditet. Zatim, da se podize nivo opsteg i visokog obrazovanja samih osoba sa invaliditetom, da upisuju fakultete, zatim da se podsticu da rade na sebi, da se trude, da rade na svojoj rehabilitaciji. Ne znam kako je po tom pitanju kod vas u Hrvatskoj, ovde u Srbiji je..slabo... prilicno su predrasude ukorenjene.

[LillyOctober]

shogun 218 kaže:

Ali..nekako s obzirom da sam skoro 3 godine solo i s obzirom da sam presao tridesetu, pocinjem polako da se pitam o svemu ovome o uzroci neuspeha mojih veza, o predrasudama o tome hoce li naici ona zaista Prava, za zajednicki zivot. Ona koja ce pre svega prepoznati moje kvalitete, kojoj ce moja iskrena Ljubav biti inspiracija, koja ce ostati sa mnom zato sto joj odgovram u celini: sa svim ljudskim vrlinama, manama i invaliditetom, koja se nece obazirati na ono sta drugi misle. Mozda sam ipak nerealan..ali voleo bih da sretnem takvu...

Jasno, ali, ruku na srce, nema ti to previše veze s invaliditetom. Nekako što si stariji, sve više znaš što ne želiš, što želiš, što ti odgovara - i samim time je ciljana skupina manja. I dobro da je tako, manje se vremena troši na krive ljude (pod pretpostavkom da ta skupina postoji).

[Wannda]

Da uđem u vezu s invalidom (nema noge, ruke, u kolicima je, etc.) nebi.
Ali da se mom postojećem partneru desi nešto, nedajbože, to sigurno nebi bio razlog da ga ostavim. Sigurna sam da bi moja ljubav prema njemu u tom trenu bila jača od toga, ali kao što rekoh-ući u vezu s takvom osobom, ne, ne zato jer mi se ne sviđa, jer imam predrasude ili nešto, nego jer nisam dovoljno psihički jaka za to. Nebi išlo, znam se.

[MelodyNine]

shogun 218 kaže:

alfa muzjak+ alfa zenka= zdrav muskarac+ zdrava zena=porodica, potomstvo. Sve sto iskace izvan ovog shablonskog okvira, se a priori smatra "neodgovarajucim". Naravno, ne kazem ja da su ljudi krivi zbog toga, taman posla. Ipak bilo bi lepo kada bi se bar malo pomerili iz tih uskih okvira, kada bi poceli gledati, promatrati sire, shvatati sire, hrabrije, progresivnije.

ma, znaš šta, krivi su. ko je drugi formirao društvene konvencije nego ljudi?
i svaki dan, sve češće, čujem kako ljudi govore da "samo žele imati normalan život". jako često čujem tu rečenicu.

onda malo upoznam osobu, popričam s njom. vidim kakav je to otprilike njen problem u životu. i između onoga što mi ona priča, a bogami i u samoj priči, vidim propuštene prilike, površne odluke uvjetovane mišljenjem okoline ili rodbine, konvencije i ustručavanja. i onda se pitam kako koji vrag, nakon toliko dugo vremena postojanja civiliziranih zajednica ljudi nisu shvatili da su "normalnost", sreća, mir nekad malo drukčija nego što smo je zamišljali.

otud toliki problemi ljudi koji, kako kažeš, "iskaču" iz tih šablona.

[shogun 218]

Wannda kaže:

Da uđem u vezu s invalidom (nema noge, ruke, u kolicima je, etc.) nebi.
Ali da se mom postojećem partneru desi nešto, nedajbože, to sigurno nebi bio razlog da ga ostavim. Sigurna sam da bi moja ljubav prema njemu u tom trenu bila jača od toga, ali kao što rekoh-ući u vezu s takvom osobom, ne, ne zato jer mi se ne sviđa, jer imam predrasude ili nešto, nego jer nisam dovoljno psihički jaka za to. Nebi išlo, znam se.

Cesto cujem slican stav i iskreno zanimalo me je u cemu je zapravo razlika? Jer po mom misljenju ako je neko hrabar ostati u vezi sa osobom koja postane invalid, zasto onda ne bi bilo hrabrosti za uci u vezu. Jer, po mom misljenju i u jednom i u drugom slucaju osoba je invalid, dakle sa ogranicenjima. Mislim nemoj me krivo shvatiti, nista ti ne zameram, samo pitam jer iskreno i ne vidim bas razliku izmedju te dve situacije. Ako je ljubav motiv da bi se u vezi ostalo, zasto zaljubljenost i privlacnost isto tako ne bi bila motiv da se u vezu udje?

[scarletlemur]

shogun 218 kaže:

Mozda sam ipak nerealan..ali voleo bih da sretnem takvu. Ako ne osobu bez invaliditeta onda neku osobu sa invaliditetom. Mozda bi tad sve bilo jednostavnije.

u tom bi slučaju više jedno drugome bili "na teret". to što još uvijek tragaš za onom pravom nema veze sa CP...ta forum je prepun naoko zdravih emocionalnih plegičara.

[zgodna]

Bas me zanimaju misljenja ljudi o takvim vezam jar i sama imam curicu s invaliditetom..
Iskreno strah me je kad dode do te faze kad bude htjela imat decka a bude odbijena...
Mislim i ona je mentalno zdrava,hode mislim dosta ce toga moci sama.
Mislim da ce rijetko biti u vezi s takvim osobama upravo zbog "gena" U strahu zbog toga da nebi dobili "bolesno dijete"!
Nitko od nasih obitelji nema neke poremecaje a eto desilo se tako da geni kod nas nisu upitni...A sad kod nje je 80% da ce joj se dogoditi ako bude htjela dijete...

Eto ako smijem biti iskrena reci cu da tesko da ce se netko moci nositi s takvom vezom zbog pritiska okoline!
To sad kazem jer samim rodenjem moje curice svi su se razbjezali svekar,svekrva, sogorica,muz..Kako onda ocekivati od nekog drugog da bi ju prihvatio kad te ne prihvaceju tvoji bliznji!

To je moje misljenje,mozda grijesim...neznam pokazat ce vrijeme..

Sretno

[shogun 218]

Melody999 kaže:

ma, znaš šta, krivi su. ko je drugi formirao društvene konvencije nego ljudi?
i svaki dan, sve češće, čujem kako ljudi govore da "samo žele imati normalan život". jako često čujem tu rečenicu.

onda malo upoznam osobu, popričam s njom. vidim kakav je to otprilike njen problem u životu. i između onoga što mi ona priča, a bogami i u samoj priči, vidim propuštene prilike, površne odluke uvjetovane mišljenjem okoline ili rodbine, konvencije i ustručavanja. i onda se pitam kako koji vrag, nakon toliko dugo vremena postojanja civiliziranih zajednica ljudi nisu shvatili da su "normalnost", sreća, mir nekad malo drukčija nego što smo je zamišljali.

otud toliki problemi ljudi koji, kako kažeš, "iskaču" iz tih šablona.

Pa sad, ja se trudim da sagledam sve aspekte, pokusavam se staviti u poziciju nekog ko nema invaliditet, razumem da se ljudi podsvesno plase svega sto ne poznaju, sto nije deo "normalnog shablona", svega sto se razlikuje od vecine. To je donekle i ljudski, ali je problem sto se ljudi u vecini ni ne zele potruditi, ili nemaju dovoljno hrabrosti ili naprosto ne znam... jednostavno kada se osoba sa invaliditetom pokusa pribliziti kao potencijalni partner, nastaju razlicite reakcije od kojih najcesce sledece:

-shok, neverica, cudjenje
-odbojnost, indirektno gadjenje, ili cak direktno
-uljudno odbijanje uz meshavinu prijateljskog sazaljenja
-----------------------------------------------------
tek eventualno se dogodi da prvobitna reakcija bude pozitivna od starta, u smislu da se prihvati muvanje, flert, ili nesto vishe. Recimo moje bivse tri devojke spadaju u takve izuzetke, zaista one su od starta bile opustene, nisu imale strah(ili su ga uspesno sakrivale ako je postojao) tako da je kroz postepeno upoznavanje tu i bilo moguce napraviti nesto vise, tj doslo je do obostranog zaljubljivanja.

E..sad, to pitanje ko sta zeli, ko sta ima i koliko u svesti u glavi, da li su ljudi u sustini plitki ili ne...mozda vecina i jeste takva(pa cak i mnogi fakultetski brazovani ljudi) ali ih ne mozemo osudjivati zbog toga. Mozemo jedino pokusati strpljivo i edukativno uticati da se shablonski stereotipi, predrasude i barijere prevladavaju. Pa koliko uspemo, svaki pomak napred je vazan.

[Ozz]

LeftAlone kaže:

Ne, to bi me jako smetalo...možete reći da sam plitka osoba, bla, bla, ali 80%, vjerojatno i više misli isto tako (možda sad tu govorite drugačije, ali da se nađete u pravoj situaciji brzo bi zaboravili svoja društveno korektna razmišljanja)...

Vidio sam do sad par invalida sa ženama/curama i primjetio sam da su sve te žene, pa... manje fizički atraktivne...ja mislim da fizički atraktivne žene, odnosno one koje su toga svjesne (budimo realni, rijetko koji invalid pristupa fizički atraktivnim ženama jer misli da će ga odbiti, u 99% slučajeva je u pravu) traže zdravog partnera s kojim bi mogle pomiješati gene kako bi svojoj djeci dale još veću šansu u životu, a ako se spare s invalidom...pa, njihova djeca će u startu imati manje šanse...

Mada, prilično zanimljiva tema...

Pa moram ti rec da bez problema uletavam svakoj zenskoj ak mi se uletava i da su moje bivse vrlo atraktivne. Ako ti teorija drzi vodu onda sam u onih 1%...
mene inace samo zivcira , uspijem zbariti neku zensku u klubu, ona mi bude na krilu i onda onak okrenem pogled i neki mi debili drze palceve gore ko da ne znam sta radim, i to nije nerijetko Ovi koji me znaju mi nemaju potrebu cestitat, prije ce se pocet smijat i rec nest u stilu: koja drolja ....

[shogun 218]

zgodna kaže:

Bas me zanimaju misljenja ljudi o takvim vezam jar i sama imam curicu s invaliditetom..
Iskreno strah me je kad dode do te faze kad bude htjela imat decka a bude odbijena...
Mislim i ona je mentalno zdrava,hode mislim dosta ce toga moci sama.
Mislim da ce rijetko biti u vezi s takvim osobama upravo zbog "gena" U strahu zbog toga da nebi dobili "bolesno dijete"!
Nitko od nasih obitelji nema neke poremecaje a eto desilo se tako da geni kod nas nisu upitni...A sad kod nje je 80% da ce joj se dogoditi ako bude htjela dijete...

Eto ako smijem biti iskrena reci cu da tesko da ce se netko moci nositi s takvom vezom zbog pritiska okoline!
To sad kazem jer samim rodenjem moje curice svi su se razbjezali svekar,svekrva, sogorica,muz..Kako onda ocekivati od nekog drugog da bi ju prihvatio kad te ne prihvaceju tvoji bliznji!

To je moje misljenje,mozda grijesim...neznam pokazat ce vrijeme..

Sretno

Ako je u pitanju CP, onda ne bi trebalo biti bojazni od "naslednih gena". Jer kao sto rekoh ranije CP(kao i njenen varijacije) nastaju ne zbog gena, vec zbog ostecenja(lezije) na cerebrumu(deo mozdanog korteksa) i to najcesce tokom porodjaja ili neposredno nakon porodjaja. Vrlo cesto zbog privremenog gubitka kiseonika i dotoka krvi, sto dovodi do ostecenja. Kombinacije u kojima nastaju ta ostecenja su u 99,9% usled preranog porodjaja, teskog porodjaja i trapavosti ginekologa. A sve ovo Nema nikakve veze sa genima, niti povlaci prenosivost putem gena. To je medicina i konstatovala zvancno jos pre 10-15 godina. E sad, vrlo je Vazno, neophodno da sa vasom cerkicom radite stalno, uporno, svakodnevno i istrajno na njenoj sto vecoj fizickoj rehabilitaciji. Da tu naviku stekne sad dok je manja i da joj to bude nesto sto ce upraznjavati stalno. Da radi na sebi, da se trudi. Sve sto moze sama pustite je, ohrabrujte je da uradi sama. A i ono sto ne moze, podsticite je da ovlada, da nadomesti svoja ogranicenja. Verujte mi, najvecu Gresku koju mogu da ucine roditelji je da dete koje ima invaliditet razmaze, da je ucine jos vise ovisnom o "navici da mu stalno neko pomaze" i kad treba i kad ne treba. Ako ikako mozete, izbegnite tu zamku. Jednog dana kada odraste, bice vam zahvalna. Jer samo ako radi an sebi svakodnevno, uporno na svojoj sto vecoj samostalnosti, bice u kakvoj-takvoj sansi da prvo sama sebi kasnije uredi zivot i drugo da pronadje srodnu dusu. Ovo sve govorim kao neko ko je invalid od rodjenja i znam koliko znaci boriti se i raditii na sebi. To je Jedina Mogucnost, Jedini Put d osoba sa invaliditetom koliko-toliko uspe imati normalan zivot. Inace niste daleko od Istine kada kazete da ce retko ko skupiti hrabrosti da udje u takvu vezu. Ljudi na zalost cesto ne prave razliku cak ni u tezini invaliditeta, vec a priori imaju barijere. Ali bas zato ba s zato jaako je vazno da same osobe sa invaliditetom pokazu da mogu ovladati svojim ogranicenjima. Kao i tto da u celini rade na sebi, na obrazovanju, na svemu, da se trude i da se ne povlace u sebe. Ja sam eto do sada i imao tri veze. A nadam se da cu naci i onu zaista pravu.

[MelodyNine]

shogun 218 kaže:

Pa sad, ja se trudim da sagledam sve aspekte, pokusavam se staviti u poziciju nekog ko nema invaliditet, razumem da se ljudi podsvesno plase svega sto ne poznaju, sto nije deo "normalnog shablona", svega sto se razlikuje od vecine. To je donekle i ljudski, ali je problem sto se ljudi u vecini ni ne zele potruditi, ili nemaju dovoljno hrabrosti ili naprosto ne znam... jednostavno kada se osoba sa invaliditetom pokusa pribliziti kao potencijalni partner, nastaju razlicite reakcije od kojih najcesce sledece:

-shok, neverica, cudjenje
-odbojnost, indirektno gadjenje, ili cak direktno
-uljudno odbijanje uz meshavinu prijateljskog sazaljenja
-----------------------------------------------------
tek eventualno se dogodi da prvobitna reakcija bude pozitivna od starta, u smislu da se prihvati muvanje, flert, ili nesto vishe. Recimo moje bivse tri devojke spadaju u takve izuzetke, zaista one su od starta bile opustene, nisu imale strah(ili su ga uspesno sakrivale ako je postojao) tako da je kroz postepeno upoznavanje tu i bilo moguce napraviti nesto vise, tj doslo je do obostranog zaljubljivanja.

E..sad, to pitanje ko sta zeli, ko sta ima i koliko u svesti u glavi, da li su ljudi u sustini plitki ili ne...mozda vecina i jeste takva(pa cak i mnogi fakultetski brazovani ljudi) ali ih ne mozemo osudjivati zbog toga. Mozemo jedino pokusati strpljivo i edukativno uticati da se shablonski stereotipi, predrasude i barijere prevladavaju. Pa koliko uspemo, svaki pomak napred je vazan.

Čuj, ti strahovi i zaziranje od drugog i drugačijeg nemaju puno veze sa obrazovanjem...
Polazim od toga da rijetko koja osoba nije bila drukčija po makar nečemu od ostalih - ljudi to opet zaborave. Udobna uljuljkanost u taj neki svoj normalni svijet čini ljude takvim. Nije to zloba, to je jednostavno tako.

Sa tri djevojke si imao lijepu vezu koliko sam shvatila, dok nije puklo. Čuj, ja sam, prije ove sadašnje, imala potpune užase od veza... I više nego triput. A počinjale su lijepo...

Pomišljala sam... ok, ja sam taj peh, ja sam ta neka "čudna" osoba koja neće sebi nikada naći par, a nemam invaliditet. I opet, ispostavilo se da nisam ispucala bonuse

Mnogo je razloga koje čovjek može izabrati da ne bude s nekim, i misleći na te razloge, zaboravi na razloge zbog kojih BI trebao biti. Tako je i sa invalidima, i sa ostalim ljudima. Mislim da tu nema razlike.

[shogun 218]

Melody999 kaže:

Čuj, ti strahovi i zaziranje od drugog i drugačijeg nemaju puno veze sa obrazovanjem...
Polazim od toga da rijetko koja osoba nije bila drukčija po makar nečemu od ostalih - ljudi to opet zaborave. Udobna uljuljkanost u taj neki svoj normalni svijet čini ljude takvim. Nije to zloba, to je jednostavno tako.

Sa tri djevojke si imao lijepu vezu koliko sam shvatila, dok nije puklo. Čuj, ja sam, prije ove sadašnje, imala potpune užase od veza... I više nego triput. A počinjale su lijepo...

Pomišljala sam... ok, ja sam taj peh, ja sam ta neka "čudna" osoba koja neće sebi nikada naći par, a nemam invaliditet. I opet, ispostavilo se da nisam ispucala bonuse

Mnogo je razloga koje čovjek može izabrati da ne bude s nekim, i misleći na te razloge, zaboravi na razloge zbog kojih BI trebao biti. Tako je i sa invalidima, i sa ostalim ljudima. Mislim da tu nema razlike.

Ma sve to stoji, ali ipak ja mislim da bi sirina i stepen obrazovanja(dakle ne samo diploma na papiru), trebalo da otvara vidike coveku, da ga ucini manje podloznim shablonima, predrasudama, stereotipima. ali ocigledno na zalost nije tako.

Da, te tri veze koje sam imao do sada jesu bile lepe dok su trajale. Ali kao sto sam vec rekao uzroci raskida nisu bili samo klasicni, vec i to sto je sve vreme postojao jak pritisak na moje bivse devojke od strane njihove najblize okoline. I to je vremenom opterecivslo te veze, sto je na kraju zavrsilo kako je zavrsilo. Ne zbog mojih devojaka(one nisu imale licnih barijera, jer verovatno ne bi ni bile sa mnom) vec naprosto zbog tih nekih pritisaka sa strane. Naprosto njihovi roditelji, rodbina, pa ni priajtelji nisu bas gledali pomirljivo na te veze, zbog mog invaliditeta. A kad se onda na to dodaju i klasicni razlozi koji se vremenom pojave u svakoj vezi(prepirke, zasicenost..itd) onda je kraj neminovan. Ipak se pitam sada..da nemam invaliditet da li bi mozda ipak bilo lakse mojim devojkama prevladati one klasicne razloge koji su se vremenom pojavili. Ne znam..

[Good-rulez]

ne vjerujem...

[shogun 218]

chocolatecookie kaže:

Nemam invaliditet, imala sam do sada 3 veze (sad sam u četvrtoj). Koliko bi ti?

Bila bih kad bih se zaljubila u njega, zašto ne.

Ne, nije poenta u "broju komada". Nisam na to mislio. Voleo bih onu pravu, za zajednicki zivot. Koja ce prihvatiti i pruziti ljubav, bez obzira sta drugi pricali.

Btw, lepo od tebe sto imas taj pozitivn stav.

[shogun 218]

Good-rulez kaže:

ne vjerujem...

Zbog?

[Nerija]

vjerojatno ne. znam sebe i znam da bi nakon nekog vremena postala previše opterećena s tim šta ljudi govore i da bi jednostavno pukla i odustala. ima u meni inata i prkosa al ne dovoljno kad je o ovakvim stvarima riječ.

[LeftAlone]

shogun 218 kaže:

Cesto cujem slican stav i iskreno zanimalo me je u cemu je zapravo razlika? Jer po mom misljenju ako je neko hrabar ostati u vezi sa osobom koja postane invalid, zasto onda ne bi bilo hrabrosti za uci u vezu. Jer, po mom misljenju i u jednom i u drugom slucaju osoba je invalid, dakle sa ogranicenjima. Mislim nemoj me krivo shvatiti, nista ti ne zameram, samo pitam jer iskreno i ne vidim bas razliku izmedju te dve situacije. Ako je ljubav motiv da bi se u vezi ostalo, zasto zaljubljenost i privlacnost isto tako ne bi bila motiv da se u vezu udje?

Zato što si tu osobu prije invaliditeta imao prilike upoznati i stvari su se razvijale kako se u 99% veza razvija...dakle, nakon što si već zavolio tu osobu (sve njegove vrline i mane) desi se nesreća i ta osoba ostane invalid! U tom slučaju puno će osoba ostati uz svoje partnere...tebi se možda čini da je to isto kao i da je osoba na početku bila invalid, ali nije...sjeti se prije malo postova i o društveno uvjetovanom ponašanju! Stvar je u tome da neke osobe jednostavno ne gledaju invalida kao potencijalnog partnera i zato ga nikad neće upoznati na način na koji bi upoznali "normalnu" osobu...kad jednom upoznaju osobu neće biti problem što je invalid i što je još smješnije to je okolini puno prihvatljivije nego da je osoba "od početka" bila invalid...zašto? Nemam pojma...mogu samo nagađat...

[shogun 218]

Nerija kaže:

vjerojatno ne. znam sebe i znam da bi nakon nekog vremena postala previše opterećena s tim šta ljudi govore i da bi jednostavno pukla i odustala. ima u meni inata i prkosa al ne dovoljno kad je o ovakvim stvarima riječ.

da na zalost to se dogodilo mojim bivsim devojkama. mada opet, u vezi sa mnom zaista nisu imale opterecenje jer se zaista trudim da moj invaliditet ne opterecuje nikog, da ne ovisim. A mislim da ni ljubavi, bliskosti, razumevanja nije falilo, ni moje prema njima ni njihove prema meni. A ni strasti.

[keila-m]

moj odgovor isti kao od nerije!