Nasilje u obitelji/vezi

[beznadnazena]

Izgleda da nije sve tako lako. Policija nije ni došla, idemo sutra tek na razgovor.
Ja sam ista kao i on jer sam mu nakon udaraca izvikala uvrede. Odustajem, ne zivi mi se.

[Splićankaa]

beznadnazena kaže:

Izgleda da nije sve tako lako. Policija nije ni došla, idemo sutra tek na razgovor.
Ja sam ista kao i on jer sam mu nakon udaraca izvikala uvrede. Odustajem, ne zivi mi se.

Sta si trebala, rec mu "hvala, udari me jos? "

Nasilnik te izmanipulirao i uvjerio da si ti kriva, vjerovatno je posli plakao kad se prepao za svoje dupe.

Imas li djecu?
Imas li prijateljice, jesi s ikim pricala?

Zeno moja nitko ne zasluzuje udarac, da si ne znam sto ucinila, ti nisi nicija kanta za frustracije.
Nasilje NEMA nikad opravdanje.
Ne nasjedaj na njegove suze, ni isprike.
Saberi se i smisli izlaz, potrazi podrsku u obitelji, bliznjima, ako zivis medu poluretardiranim ljudima koji ti govore "suti, trpi" koji govore da moras "ocuvat brak" molim te posebno ako djecu imas, da barem radi njih smislis rijesenje, uvijek ima izlaza!!!!

Nemoj da te koci "sta ce ljudi mislit o tebi" jer svak ko je normalan ce bit ti podrska, ako ne dobijes podrsku od ljudi od kojih ocekivas, stisni zube i potrazi je u drugim ljudima, nisi sama, postoje ljudi koji ce ti pruzit ruku.

Da li će nasilje vremenom prestati?

Nasilje uglavnom počinje odmah po zaključenju braka, često kada je žena u trudnoći. Na početku nasilje nije svakodnevno, ali vremenom postaje. Nasilnik vrši nasilje u kući ili na drugom mestu, najčešće bez svedoka. Žena postaje sve slabija psihički i fizički, a nasilnik postaje sve jači, suroviji i manipulativniji.

Dinamika nasilja i taktike kontrole

Po svemu sudeći, vaš partner nije bio nasilan na početku vaše veze i, čak i sada, ne upotrebljava uvek fizičko nasilje. Veoma retko se dešava da fizičko nasilje nastupi pre ciklusa verbalnog zlostavljanja i emotivne kontrole. Po svemu sudeći, ako se osvrnete na vašu vezu možete uočiti kako je nasilje počelo na veoma suptilan način – kroz napade na vaša osećanja samovrednovanja, vaše sposobnosti kao ličnosti, i postepenim izlovanjem od drugih. Veoma često žene ne primećuju koliko je njihov partner postao destruktivan i nasilan dok se ne osete zarobljenim bilo emotivno, finansijski ili društveno. Veoma često, fizičko nasilje se povećava i postaje intenzivnije u ovoj fazi – kada je nasilnik siguran da je njegova partnerka izolovana i odsečena od podrške.
Taktike kojima se nasilnik služi često uključuju mnogo više od fizičkog zlostavljanja. Fizičke napade, bilo da se dešavaju jednom nedeljno, jednom mesečno ili jednom godišnje, obično prate i druga ponašanja zbog kojih se žena u situaciji nasilja oseća strah. Mnoge taktike ilustrovane su na Točku nasilja-kontola i moć a koje predstavljaju nenasilne taktike kojima se nasilnici služe i koje imaju značajan uticaj na osećanja i samopouzdanje žena.
Emotivno zlostavljanje
Mnoge žene koje su bile u situaciji fizičkog nasilja, takođe su bile i emotivno zlostavljane. Najčešći tip emotivnog zlostavljanja je konstantno kritikovanje i ponižavanje. Vaš partner takođe može biti emotivno nasilan ako vas ignoriše, suzdržava se od pažnje, zove vas pogrdnim imenima, optužuje vas da ga varate, ako vam govori da niste dobra majka, supruga i prijateljica. Emotivno zlostavljanje može biti suptilno i često ga je veoma teško prepoznati. To je veoma često i efikasna taktika kojom vas sprečava da osećate da zaslužujete ljubav i poštovanje.
Izolacija
Mnogi nasilnici će izolovati svoje partnerke, geografski, emotivno ili društveno, kako bi ih držali pod kontrolom. Porodice se presele daleko od prijatelja i rodbine ili je žena obeshrabrena ili joj se zabranjuje da ima bliske odnose sa drugima. Žene često izjavljuju kako im je zabranjeno da viđaju prijatelje ili porodicu, nađu posao, imaju pristup prevozu, učestvuju u aktivnostima u zajednici. Čak i ako ove aktivnosti nisu „strogo“ zabranjene, nasilnici će često postavljati ograničenja na njih, prateći telefonske pozive, ispitujući partnerku gde je bila ili javno je ponižavati, tako da će joj jednostavnije biti da prestane da učestvuje u ovim aktivnostima.
Umanjivanje, poricanje i okrivljavanje
Nasilnici okrivljajvaju partnerke za nasilje terajući ih da se osećaju kao da preteruju u vezi sa nasiljem. Nasilnici će umanjivati ili poricati ozbiljnost svojih postupaka i odbiti da priznaju bilo kakvo ponašanje koje ima veze sa kontrolom. Ukoliko priznaju nasilje, ukazivaće na ženino ponašanje kao uzrok nasilnom ponašanju. !!!!!!!!!!!
Ova taktika je izuzetno efikasna za podizanje ženinog osećaja odgovornosti, jer je ona svesna da će je on jednostavno okriviti za napad ako kaže drugima za njegovo ponašanje.
Ekonomsko zlostavljanje
Mnoge žene izjavljuju da im partneri često kontrolišu pristup finansijskim sredstvima bilo uskraćujući im pristup novcu, sabotirajući njihove napore da nađu ili zadrže posao, prekorevajući ih kako troše novac i lažući ih o imovini. Neki nasilnici sav novac i kartice drže na svom imenu, tako da njihove partnerke nemaju pristup novcu bez njihove dozvole. Bez pristupa finansijskim sredstvima žene su ekonomski zavisne o nasilnicima i što predstavlja najveću prepreku ženi koja želi da napusti nasilnu vezu.
Korišćenje dece
Jedan od preovlađujućih, ali često umanjivanih oblika nasilja je korišćenje dece kako biste se mislili o sebi loše. Možda vam vaš partner često ponavlja kako niste dobra majka i ako ikad pokušate da odete da će tražiti starateljstvo nad decom. Može vas takođe zastraživati da že kidnapovati ili ubiti decu ako pokušate da pobegnete.
Mnogi nasilnici takođe pokušavaju da okrenu decu protiv majke govoreći im neistine ili preteći ih da će ih povrediti. Ove pretnje su veoma ozbiljne za žene u nasilnim vezama i mogu je suviše uplaštit da bi otišla.
Korišćenje prinude i zastrašivanje
Vaš partner može pretiti da će pojačati nasilje nad vama ili vašom decom ako se ne povinujete njegovim zahtevima. On može pretiti samoubistvom ili da će nauditi drugim članovima vaše porodici ili vašim prijateljima ako pokušate da odete. Ako ste u istopolnoj vezi, vaš partner/ka može pretiti objavljivanjem vaše veze onima za koje ne biste voleli da saznaju. Korišćenje prinude takođe može ukljačivati i to da ste prisiljeni da počinite nelegalne aktivnosti, a potom pretiti da će vas prijaviti službi za zaštitu dece ili policiji. Ova ponašanja se koriste kako bi se kod vas održavalo stanje straha i kako biste bili sprečeni da okončate vezu.

Korišćenje muških privilegija
Deo nasilnikovih uverenja je i osećanje da on „poseduje“ svoje partnere i decu i da ima pravo da zahteva apsolutnu poslušnost od njih. Oni veoma često imaju stroge stavove koji se odnose na rodne uloge, ponašajući se kao gospodari koji svoje partnerke tretiraju kao sluge.
Zastrašivanje
Zastrašujuća ponašanja i aktivnoti mogu da variraju od zastrašujućeg pogleda ili gestova do lomljenja predmeta, uništavanja imovine, povređivanja ili ubijanja ljubimaca i pokazivanja oružja. Nasilnik će veoma često uništiti predmet koi ima specijano značenje za partnera, dajući joj do znanja da ona može biti sledeća.
Čak iako vaš partner ne mora uvek upotrebljavati fizičko nasilje, verovatno je da on konstantno koristi neku od ovih taktika da bi vas kontrolosao i ponižavao. Ukoliko iznova i iznova čujete koliko ste bezvredni, kako je sve vaša krivica i kako zaslužujete da budete „kažnjeni“ za vaše greške, verovatno ćete početi i da verujete u ovo. Ovo je vrlo verovatno ako oko vas nema nikoga ko će vas podržati kao osobu koja vredi i ko nasilno ponašanje vašeg partnera vidi kao destruktivno i neprikladno.
Pored ovoga, uz izolaciju, stalno negativno pojačavanje i nasilje koje trpite, nije neobično da postajete zbunjeni o tome šta se dešava. Možete početi da se osećate obamrli iznutra kako vaši doživljaji sebe i vaše veze postaju sve više i više iskrivljeni. Možete se osećati bespomoćno – prepoznajući opasnosti sa kojom se suočavate ako odete i shvatanjem da ne možete preduzeti ništa da zaustavite nasilje ako ostanete. Nije neobično za žrtve nasilja da ispoljavaju simptome slične ratnim zatvorenicima – dezorjentisani su, mogu da pate od poremećaja sna, neredovne ishrane ili šoka. Ovi simtomi su normalne reakcije na nenormalne okolnosti i ne znači da ste „počeli da ludite“.
Premlaćivanje je veoma moćan i efikasan način kontrole i svaka osoba koja je pretrpela ovaj vid nasilja je vrlo verovatno postala privremeno bespomoćna. Ipak, što više počinjete da shvatate šta se dešava, bolje ćete prepoznati da je on odgovoran za svoje ponašanje i da ono što vam se dešava nije vaša greška.

[Splićankaa]

Biti žrtva je velika, životna uloga.
Što je duže hranjena,
teže ju je iskorijeniti.
Mnoge djevojke, žene, majke su kroz partrijarhalni odgoj predodređene na ulogu žrtve. Odgojene tako da veličaju dobrotu koja prelazi granice razuma, da vode računa o svima, a ponajmanje o sebi samima, nanose golemu štetu i sebi i drugima. Centar tog tragičnog dobročinstva je duboko ukorijenjen osjećaj krivnje i snažna vjera da dobro uvijek pobjeđuje. Ustrajati u mučeništvu znači biti velik, plemenit, duhovan, možda čak i svet.
Gotovo svatko od nas će u svojoj užoj ili široj obitelji (ili u sebi samome) prepoznati ovaj otrovni samo-zakidajući obrazac. To je doslovno zakidanje sebe. Dobrovoljno. Čak i onda kada to uopće nije potrebno ni traženo. Jer zakidanje sebe je samo po sebi znak dobrote. S tim da ti samo-žrtvujući ili samo-zakidajući postupci uopće ne moraju imati veze s realnošću. Mnoge majke bi (metaforički rečeno) svom djetetu dale bubreg, iako ga ono uopće ne treba.
Nakon četrdesete, žene čija ličnost je ostala upakirana u ulogu žrtve se redovito žale, kukaju, jer s godinama svu tu krivnju više ne uspjevaju zadržati unutar sebe. Prebacivanje na druge je neka vrsta lijeka koji štiti doživljaj vlastite dobrote, jer ipak je puno lakše biti dobar u odnosu na one koji su «loši». Zato su ti loši u fokusu. Često ćete čuti kako govore nešto tipa: «Ljudi su pokvareni, sustav je grozan, bolovi u zglobovima su nepodnošljivi, suprug je katastrofa, sin je na njega, ali sve će to jednom doći na svoje... valjda. Što se može.»
Biti žrtva je velika, životna uloga. To je izuzetno rasprostranjen obrazac ponašanja. Prenosi se poput virusa, putuje kroz nesvjesne kanale psihe i hrani se kapacitetima za stvaranje zdravog, kvalitetnog života. Što je uloga žrtve duže hranjena, teže ju je iskorijeniti. Mnoge mlade žene se nađu u situaciji da previše udovoljavaju drugima, da u glavi stalno opravdavaju njihove postupke, da se troše i angažiraju oko odnosa nakon kojih se osjećaju iscijeđeno, povrijeđeno, iskorišteno ili jadno. To je početak.
Nakon više godina ovakve (auto)torture, nakon što shvate da se on (često je to suprug ili šef koji maltretira) neće samo tako promijeniti ili da svemirom ne vlada pravedan bog koji svakome dijeli po zasluzi, nastupa faza dubokog razočaranja. Tu počinje žaljenje. I tu vrlo često stradavaju djeca. Češće ženska nego muška, jer curice imaju veći «kapacitet za slušanje». Djete sluša majčine tegobe, želi pomoći, dijeli savjete, ali time samo prerano odrasta, bavi se problemima kojima nije doraslo i tako postaje dio majčine nesvjesne igre.
Često se to nastavlja godinama, točnije, generacijama. Curica odraste, postane djevojka, a zatim i žena. Ima li hrabrosti i samosvijesti, uskoro shvati da nije na ovom svijetu da podržava majčinu ulogu, pa odlučuje povući zdravu granicu, a ponekad se i sasvim udaljava od nje. Na žalost, to zna biti težak i bolan postupak. Tim više što je uloga žrtve zarazna, a klica putem koje se prenosi stanuje u mislima i prilično je opaka. Poznata je pod nazivom krivnja.
Kćer će trpjeti majčine jadikovke jer joj je «dužna», jer nije lijepo majci reći da je naporna, jer ispada da su joj važniji majčini osjećaji od njenih vlastitih. I tu se krug zatvara. Klica je uspješno prenesena, kćer je «dobra», stavlja drugog na prvo mjesto, trpi i sluša, tu je za majku, ali ne i za sebe. U toj samaritanskoj ulozi čak pronalazi neku snagu, osjeća se plemenito. Tu je za drugoga nauštrb sebe i to je nekako... uzvišeno.
Ovo je jedan prilično tvrdokoran obrazac. Naravno, nije isključivo ženski, tu i tamo se (mada puno rijeđe) njime zaraze i muškarci. Nerijetko cijela priča kreće iz situacija kada je osoba (već kao dijete) zaista i bila žrtva neke vrste emocionalnog ili fizičkog zlostavljanja. Uloga žrtve se kao obrazac ponašanja onda s vremenom nadogradi, uploada se kao koristan obrambeni mehanizam, a zapravo sadrži tvrdokoran virus zvan krivnja.
Djelotvoran sustav čišćenja od ove bolesti je osvještavanje samookrivljujućih misli i povlačenje zdravih granica unutar nezdravih odnosa. Djeluje polako i zahtjeva puno upornosti, ali je nužan za održavanje samopoštovanja i razvijanje kapaciteta za stvaranje života koji se ne zasniva na zakidanju, već na pronalaženju i izgradnji sebe i svojih snaga.

[ex anais]

beznadnazena kaže:

Stalno sam mislila, da mozda nisam rekla ovo ili učinila ono, mozda se ne bi dogodilo. Iako i kada sam se makla i sutila opet je bilo isto.
Imam obitelj, ali ne zelim ih petljati, daleko su. Došli bi tu, bilo bi mi još teze. Znam da bi me podrzali ali ne zelim ispasti slaba.
U braku sam, imamo djecu, trpim od pocetka, dobrih 15ak godina. Ali više nisam mogla.
Bilo je tu svega, samaranja, bacanja u zid, saka, optuzbi, vrijeđanja.
Zbunjena sam, emocije su mi kaos. Ali rekla sam dosta, bez obzira na sve.

Nisi ti mogla ništa. Nitko nikoga ne može isprovocirati na udarac. To radiš ako si bolestan čovjek.

Policija je policija, izjednačava krivnju, susjedi se prave blesavi dok valjda netko nekog ne ubije, a onda tek krenu priče da se čulo ovo i ono. Bitno je da si ti na sigurnom i da mu se nikad pa ni tad ne vraćaš. Jer znaju oni biti jako šarmantni i manipulativni. Dok se ne nađeš izolirana, u kutu i bez obitelji, prijatelja i ikakvog sitema potpore dok te on uvjerava da si opet sve kriva i da nema drugo nego da te zakuca o zid.

Dok si na sigurnoj udaljenosti, bit će bolje. I ubuduće uvijek slušaj onaj glasić koji ti govori da nešto nije u redu. Jer odaju se ljudi random rečenicama, samo nitko ne pretpostavlja da ispred sebe ima to.

[Pjegavi poriluk]

Naša hrabra i draga susjeda je napokon nakon 20 godina zlostavljanja prijavila nasilnika.
Bila je to jedna tiha, dobra i skromna žena, nije baš imala prijatelja iako ju je moja mama stalno zvala na kavu, ona je uvijek izmišljala da ima nekog posla.

Taj zadnji put ju je baš prebio na mrtvo ime i ona je napokon nazvala policiju. Njega su odmah odveli, uskoro je dobio zabranu pristupa, a u međuvremenu su ona i sin odselili iz te kuće.
On se vratio nedavno, baš sam bila dolje sad za vikend, i svi su ga izolirali, cijela zajednica ga je izolirala jer svi suosjećaju s tom dragom ženom.

On sad praktički ne izlazi iz kuće, a kad izađe glava mu je pognuta i ni s kim ne priča.
Tako treba biti tretiran nasilnik! Sad mu ne preostaje drugo nego odseliti jer tu više nikad neće biti prihvaćen i morat će živjeti s tim sramom, a ona je na sigurnom i neće mu se nikad više vratiti. Sin je također na njenoj strani i podrška joj je.

Tako da drage žene, sve se može, samo budite hrabre i ustrajne. Vi ste osobe, vi ste živa bića i zaslužujete poštovanje i dostojanstvo. Povratite ljubav prema sebi, volite sebe i poštujte se. Niste vi ničija vreća za boks niti poligon za rješavanje frustracija i komplekasa.

[Vermis]

Da li povremeni zenini ispadi, vecinom neopravdani, koji idu do vrlo grubih povlacenja i odgurivanja trogodisnjeg djeteta i istovremeno vrlo ruzno deranje na mene pred djetetom, spadaju u kategoriju obiteljskog nasilja, protiv kojeg treba nesto poduzeti? Ili se radi o normalnim stvarima koje idu u kategoriju "kad je u PMS-u, treba je razumjeti".

[Splićankaa]

Vermis kaže:

Da li povremeni zenini ispadi, vecinom neopravdani, koji idu do vrlo grubih povlacenja i odgurivanja trogodisnjeg djeteta i istovremeno vrlo ruzno deranje na mene pred djetetom, spadaju u kategoriju obiteljskog nasilja, protiv kojeg treba nesto poduzeti? Ili se radi o normalnim stvarima koje idu u kategoriju "kad je u PMS-u, treba je razumjeti".

Pojasni malo taj dio "odgurivanje trogodisnjeg djeteta.

[Vermis]

Splićankaa kaže:

Pojasni malo taj dio "odgurivanje trogodisnjeg djeteta.

otprilike bas tako, npr. grubo hvatanje za ruku i povlacenje tako da dijete visi na toj ruci
Ne, ne u tolikoj mjeri da ga ozlijedi. On vjerojatno ni ne skuzi sto se dogadja. Uplasi se vjerojatno vise zbog vikanja.
Ali izgleda jako ruzno, toliko da je mene strah za njega u tim situacijama.

[AnyOtherName]

beznadnazena kaže:

Izgleda da nije sve tako lako. Policija nije ni došla, idemo sutra tek na razgovor.
Ja sam ista kao i on jer sam mu nakon udaraca izvikala uvrede. Odustajem, ne zivi mi se.

Nisi ista, niste isti. Mollim te, pobrini se za sebe, zaslužuješ to.
Postoje mjesta na koja se možeš obratiti, ne moraš kroz to prolaziti sama.

[beznadnazena]

Zadrzali su ga, sutra ce se ili smirit ili me nece bit

[AnyOtherName]

Ženska pomoć sada
0800 655 222
(prihvatni centar za žene na tajnoj adresi)

Autonomna ženska kuća Zagreb
0800 5544 (od 10 do 17h)

Sigurna kuća vukovarsko-srijemske županije
Tel: 032/414-910, 01/4663 666
Mob: 098/9824-641

Udruga Brod - grupa za ženska ljudska prava
035/449-180

Ženska grupa Karlovac - Korak
Tel. 047 600 392
SOS telefon 047 655 925

U.Z.O.R. Udruga za zaštitu obitelji - Rijeka

mob. 099 502-7553

SOS tel. 0800 333 883

Ne znam gdje se nalaziš, ali razmisli može li ti neki od ovih kontakata pomoći. Ne moraš kroz ovo prolaziti sama.

[Retra]

beznadnazena kaže:

Izgleda da nije sve tako lako. Policija nije ni došla, idemo sutra tek na razgovor.
Ja sam ista kao i on jer sam mu nakon udaraca izvikala uvrede. Odustajem, ne zivi mi se.

Kakvo odustajanje? Pa tek si počela.
Svaka čast što si skupila hrabrost i prijavila.

Što se tiče njega, ako ti je prijetio, svakako to prijavi, može dobiti zabranu približavanja kada izađe iz zatvora.
Je li te policija informirala o mogućnosti smještaja u sigurnu kuću?

[beznadnazena]

Je, sve sam danas rekla na policiji, ekipa je bila odlična, nije lako sve to pricat iznova al eto. Cekam odluku sutra sto ce s njim. Ne odustajem, ne, samo me pere krivnja neopisivo, pa se pitam sto nije u redu sa mnom?!?

Hvala vam

[Retra]

beznadnazena kaže:

Je, sve sam danas rekla na policiji, ekipa je bila odlična, nije lako sve to pricat iznova al eto. Cekam odluku sutra sto ce s njim. Ne odustajem, ne, samo me pere krivnja neopisivo, pa se pitam sto nije u redu sa mnom?!?

Hvala vam

Skroz normalna reakcija.
Napravila si jako veliku stvar i sada si se našla u totalno novoj situaciji. I koliko god da je ova sada situacija bolja, toliko ti treba da se prilagodiš na nju.

Neopisivo mi je drago sto si prekinula krug... sve od sada pa nadalje ce ici dobro i glatko. Drzi mi se.

[Splićankaa]

beznadnazena kaže:

Je, sve sam danas rekla na policiji, ekipa je bila odlična, nije lako sve to pricat iznova al eto. Cekam odluku sutra sto ce s njim. Ne odustajem, ne, samo me pere krivnja neopisivo, pa se pitam sto nije u redu sa mnom?!?
Hvala vam

Krivnja je normalna pojava kod zlostavljanja, jer zlostavljac te uvjerava da si ti zasluzila da si nesto krivo uradila.

uzaludnost, taj osjecaj se javlja kod depresivnih ljudi, osjecaju da je uzaludno bilo sta pokusati, ti znaj da si ucinila ispravno, ali tvoja moc da preuzmes kontrolu nad zivotom je u tvojim rukama.

osim prijave policiji, sljedeci korak je da se maknes od zlostavljaca, svaki put kad osjetis se nesigurna (on ce plakat, obecavat da ce se promijeniti)
sjeti se da si dugo trpila, sjeti se njega u najgorim situacijama, reci sebi: radije sama i imat svoj mir, nego s budalom.

dosad si u zivotu puno toga postigla, mozes i ovo!
imas podrsku virtualnu ovdje, uzivo potrazi pomoc, psiholosku besplatnu sigurno ima u tvom gradu, tako ces dobit u sebe sigurnost, ne nasjedaj na njegove suze, ti znas da si u pravu, ti zasluzujes mir i postovanje, bolje sama nego s njime, mozes sama, uspjet ces!
ponavljaj to sebi!!!

[brezia]

beznadnazena kaže:

Je, sve sam danas rekla na policiji, ekipa je bila odlična, nije lako sve to pricat iznova al eto. Cekam odluku sutra sto ce s njim. Ne odustajem, ne, samo me pere krivnja neopisivo, pa se pitam sto nije u redu sa mnom?!?

Hvala vam

Draga
mene šest godina od razvoda i tri godine psihoterapije
još uvijek pere krivnja,
osjećaš se potpuno normalno,
od sada će sve ići na bolje, polako ali sigurno,
neće uvijek biti lako, ali najvažniji korak si napravila,
samo se ne vraćaj,

ps ja sam u početku dobila zabranu pristupa,
pokušaj ako je ikako moguće, treba ti tih par
mjeseci da se organiziraš
čuvaj se

[beznadnazena]

znate li nekog tko je zbog obiteljskog nasilja zavrsio u zatvoru i ako da,na koliko?
Koje su kazne za to?

[raptured]

Vermis kaže:

Da li povremeni zenini ispadi, vecinom neopravdani, koji idu do vrlo grubih povlacenja i odgurivanja trogodisnjeg djeteta i istovremeno vrlo ruzno deranje na mene pred djetetom, spadaju u kategoriju obiteljskog nasilja, protiv kojeg treba nesto poduzeti? Ili se radi o normalnim stvarima koje idu u kategoriju "kad je u PMS-u, treba je razumjeti".

apsolutno se radi o nasilju. kakav pms? kakvi bakrači?
i nemojte se zavaravat da dijete to ne razumije i da se samo malo prestraši vikanja. nije nimalo bezazleno i ostavlja velike posljedice.

[vehicle]

Nasilje u obitelji, strašno.
Na sreću to nikad nisam osobno doživio,ali vidio oko sebe...da.
Kako netko može ozlijediti drugu osobu,to meni ne ide u glavu.
Pa to nije život u vezi,to nije veza .
Svađa s partnerom ,ok (nema onog tko se nije posvađao),ali sve mora imati granice.

[jaiti]

Pozdrav,

Imam jedno pitanjce . Situacija je da sam otišla s djecom od muža, razlog je psihićko maltretiranje i prijetnje. On je dobio zabranu prilaska i kontakata. Moje pitanje je dali ja smijem kontaktirati njega da se pokušamo mirno dogovoriti oko papira, razvoda... Dali ja time kršim neki zakon ili nešto što se kasnije može upotrijebiti protiv mene?