Ona koja je izgubila sve

[Ruza2008987]

Leteća kaže:

Hmmmm..... po opisu mi se čini da bi misteriozni šupak svijeta mogla biti Hrvatska.

Gle, Monotype, takve se stvari događaju. Čitala sam blog žene koja je ostala bez prava na viđanje svojih osmero djece nakon što je pobjegla od psihopatskog fundamentalista koji joj je radio svakakve gadosti, sve uz svesrdnu podršku svoje vjerske zajednice.

Ne možemo mnogo učiniti za takve žene, ali to ne znači da trebamo srat po njima sa svojih duhovnih visina.

To sto ti nazivas sranjem po njima, ja zovem samarom realnosti. Ne zato sto sam duhovno uzdignuta, nego zato sto bih upravo takav pristup i ja htjela da se nadjem u njenoj situaciji.
Nikome nece pomoci ako ga gladis i govoris "ajoj, jadna, pa bit ce sve dobro", nego ces joj pomoci upravo ako je posjednes, odvojis o njenog samosazalijevanja i dramaticnosti, ispitas cinjenice i predlozis konkretne, zakonski osnovane korake kako se moze izvuci iz tog sranja.
Evo, meni je recimo ta varijanta pomoci draza. Jer je jedina koja moze izvuci nesto iz situacije. A kladim se da je i Monotype imala samo najbolju namjeru.
Ali, kad vidis da se netko opire od moguce pomoci, savjeta, onda si dovedes u pitanje kompletan integritet te osobe. I to je tako.

[Azz]

MonotypeCorsiva kaže:

Ne kužim zašto bi joj morala poslati pp umjesto da je na njenoj temi na kojoj traži savjet vezan uz njenu situaciju pitam informaciju. Naravno da mi nije dužna odgovorit (kojim bi je to mehanizmima uopće mogla prisilit?), ali valjda je imam pravo pitat. Isto tako iako nisam prisiljena čitat tuđe agonije mogu ih čitat i stvorit mišljenje o njima.

pp je bio prijedlog jer mi se po dosadašnjem iznošenju čini da nema volje o tome govoriti na temi.

autorice, nisam pravnik po struci, ali ovoliko nesuvislih situacija koje su ti se dogodile je previše čak i za Hrvatsku (makar, ne sumnjam u njen kapacitet). zar nema mehanizama po kojima bi se zaustavilo to njegovo prolongiranje dolska na sud? što ti kažu odvjetnici? i jedno je voditi slučajeve na sudu koji se protežu na nekoliko desetljeća kad je u pitanju imovina, ali sasvim drugo kad je u pitanju dijete. zar djeca nemaju nekakav prioritet na sudu?

ja sam isto prolazila na sudu određene postupke nakon razvoda, no sjećam se da je baš zato što je u pitanju dijete, sa svim tim postupcima vrijeme bilo dosta brzo određeno.

[Alatnicar]

Ima za kupit tehnologije, buba, mini kamera, dokumentiraj par zlostavljanja i odnesi ih na neki drugi sud po mogućnosti, tom drugom sudu odnesi dokumente prvog i pokaži im snimke zlostavljanja, nisam pravni stručnjak ali mislim kako snimke ne bi mogla izravno koristiti na sudu kao dokaz jer se nikoga ne smije snimati bez njegovog odobrenja ( ako nisi neka od velikih riba, država, poslodavac... Vrlo glup zakon ).
Ali zato uzmi nekog iz rodbine kao svjedoka da trpiš zlostavljanja, sud to neće odbaciti jer će znati da je to istina.

Uzmi mu alimentaciju i stavi zabranu približavanja tebi i kćeri, neka ne zna ni gdje živiš.

A sud možda i prihvati snimke kao dokaz, ne znam 100℅

Druga je opcija budi inertna i cijeli život trpi pakao, čak i da dobiješ kaznenu prijavu zbog toga benifit je daleko veći od deficita.

On te neće ozlijediti jer je očito da je jako proračunat.

[Leteća]

Ruza2008987 kaže:

To sto ti nazivas sranjem po njima, ja zovem samarom realnosti. Ne zato sto sam duhovno uzdignuta, nego zato sto bih upravo takav pristup i ja htjela da se nadjem u njenoj situaciji.
Nikome nece pomoci ako ga gladis i govoris "ajoj, jadna, pa bit ce sve dobro", nego ces joj pomoci upravo ako je posjednes, odvojis o njenog samosazalijevanja i dramaticnosti, ispitas cinjenice i predlozis konkretne, zakonski osnovane korake kako se moze izvuci iz tog sranja.
Evo, meni je recimo ta varijanta pomoci draza. Jer je jedina koja moze izvuci nesto iz situacije. A kladim se da je i Monotype imala samo najbolju namjeru.
Ali, kad vidis da se netko opire od moguce pomoci, savjeta, onda si dovedes u pitanje kompletan integritet te osobe. I to je tako.

O tome koja ti je vrsta pomoći draža, moći ćeš govoriti kada se nađeš u takvoj situaciji. Ne prije. Postovi tipa "gdje su ti bile oči kad si birala partnera" ne pridonose rješenju problema. Na taj način osobe koje pišu te stvari pokušavaju uvjeriti same sebe da se to njima nikada ne bi moglo dogoditi. A može se dogoditi svakome - sociopati i slični strašno su šarmantni u početku veze. S početkom zajedničkog života kreću s verbalnim uvredama maskiranima u humor, konstantnim kritiziranjem osmišljenim da se potkopa samopouzdanje žrtve i izolacijom iste od okoline kako bi je se spriječilo da potraži pomoć kada krene pravi cirkus. Zlostavljanje je isprva neprimjetno, postepeno postaje sve gore i u trenutku kad kulminira fizičkim nasiljem žrtva je već toliko zbunjena i preplašena da joj više ništa nije jasno.

Autorici čestitam na hrabrosti i tome što se uspjela izvući iz dreka te se nadam da će uspjeti spasiti i svoje dijete. Nažalost, sustav kao takav najčešće ide na ruku nasilnicima, insistirajući na njihovim roditeljskim pravima čime se bespotrebno traumatizira dijete.

[LongHorizons]

Leteća kaže:

Postovi tipa "gdje su ti bile oči kad si birala partnera" ne pridonose rješenju problema. Na taj način osobe koje pišu te stvari pokušavaju uvjeriti same sebe da se to njima nikada ne bi moglo dogoditi. A može se dogoditi svakome - sociopati i slični strašno su šarmantni u početku veze. S početkom zajedničkog života kreću s verbalnim uvredama maskiranima u humor, konstantnim kritiziranjem osmišljenim da se potkopa samopouzdanje žrtve i izolacijom iste od okoline kako bi je se spriječilo da potraži pomoć kada krene pravi cirkus. Zlostavljanje je isprva neprimjetno, postepeno postaje sve gore i u trenutku kad kulminira fizičkim nasiljem žrtva je već toliko zbunjena i preplašena da joj više ništa nije jasno.
Nažalost, sustav kao takav najčešće ide na ruku nasilnicima, insistirajući na njihovim roditeljskim pravima čime se bespotrebno traumatizira dijete.

Apsolutno se slažem. Sa svime što si ovdje napisala.

I da, može se dogoditi svakome, koliko kod da su neki uvjereni da se nikada ne bi mogli naći u takvoj situaciji. Naravno da se pravo lice, odnosno pravi karakter osobe može tek puno kasnije pokazati, ukoliko ga je dotična osoba vješto prikrivala. I stoga mislim da nije u redu autoricu razapinjati riječima: "Kako prije nisi shvatila o kakvoj se ličnosti radi?!"

A o sudu i izvršenju pravde bolje da i ne pričam...
Gadi mi se sudstvo. Tu u mom selu 20-togodišnjak ubio curu; majku svog nerođenog djeteta; prvo ju zadavio, kasnije izmasakrirao sjekirom (cijela je Hrvatska brujala o tome, a slučaj je bio u "Provjerenom" i u brdo reportaža). On je, dakle, oduzeo 2 života. Danas uživa u hotelu zvan zatvor, iz kojeg studira pravo (!!) i nesmetano polaže ispite (preko laptopa). Vikendima uživa u slobodi i zabavlja se vani, jer ima pravo (!!!) biti puštan. Za nekih će desetak godina biti zauvijek pušten. Još uvijek će biti (relativno) mlad te će moći zasnovati obitelj i nastaviti sretno živjeti. A što je s njezinom jadnom, zauvijek uništenom obitelji? Gdje je pravda za njih?
Ubijena cura/mlada žena je studirala kriminalistiku. Brdo kolega iz policije koji su ju znali i poštivali, i sam načelnik, zauzimali su se na sudu da pravda bude zadovoljena. I, je li to pomoglo? Ne. Nije pomoglo.

[Cake with rain]

Traži mi da se sastanemo sami, jer hoće sa mnom "da razgovara". Ne znam šta hoće. Traži da mu obećam da neću da ga snimam.

I dalje mi ne dozvoljava da vidim bebu.

Tražim novog advokata, bar da se posavetujem. Imam danas zakazan sastanak sa jednim.

LongHorizons, imam podršku moje porodice, uz mene su potpuno. Žale što ne žive ovde da mogu da me zaštite.

[Mme]

Obavezno snimaj i audio i video i nadji se negdje gdje ima ljudi, jos bolje plati nekome da snima sve. Ovo ti je idealna prilika da ga uhvatis na djelu znaci postavis sve prije i pozoves ga tu i tu. Obrati se i pravniku naravno samo biraj dobro.

[piskavac]

Cake with rain kaže:

Traži mi da se sastanemo sami, jer hoće sa mnom "da razgovara". Ne znam šta hoće. Traži da mu obećam da neću da ga snimam.

I dalje mi ne dozvoljava da vidim bebu.

Onda ni u ludilu nemoj otići na sastanak. A ako ipak odeš, također ni u ludilu si nemoj dozvoliti da ga ne snimaš. Snimi svaku sekundu tog sastanka, a obećaj mu da ga nećeš snimati. S psihopatama se ne može drugačije.

@mme Video snimanje bi moglo biti opasno, jer kamerman se mora namještati. Najbolje audio. s najboljim i najosjetljivijim mikrofonima i softverom koji u realnom vremenu može pojačati vaše glasove a neutralizirati okolišnu buku. S druge strane, pa i mnogo opasnije slučajeve imamo skriveno snimljene kamerom i kasnije postavljenih na internetu. Tu mislim na one videe o Planned Parenthood-u gdje dr. Nucatola i u drugom videu jedna druga doktorica razgovaraju o prodaji tkiva pobačenih fetusa.

[Cake with rain]

Mnogo mi je teško. Ne dozvoljava mi da je vidim već 10 dana.
Zaboravićeš me dušo moja... Moja beba mala... Kako majka to da preživi, kako... Rekao mi je da neće doći na to veštačenje u avgustu. Znači, odvešće je na taj odmor, vratiće se tek u drugoj polovini avgusta.
Neću te videti bebo bar do 3. nedelje avgusta. Ako mi i tad dozvoli... Proći će više od mesec dana, dušo moja... Nećeš znati ni ko sam kad me budeš videla.

Uzeće mi te malena moja i sve "legalno"... Ne mogu ovo više... Boli me srce, probada me, mnogo me boli.
Bojim se umreću od tuge, sama, dok spavam, i ostaćeš sa ludacima, dušo moja... Sve me boli, boli me i da dišem. Ne mogu, Bože, ne mogu, previše je, pomozi mi.

[Ertrinken]

Užasno mi je žao što ti se to događa.
Ali nemoguće da ne postoji nikakav način da viđaš dijete. Rekla si da si u jednoj od starih članica EZ, znači - Njemačka, Francuska, Belgija, Luksemburg, Italija i Nizozemska. Obrati se svim udrugama kojima možeš, ali da sud prelazi preko toga da ti ne daje dijete...Imaš pravo zatražiti od države da ti pokriva troškove advokata, otkud znam - ja bi se obratila i novinama, svojoj ambasadi...povukla bi i nebo i zemlju. Odakle je on? Jbt, sjedila bih ispred suda i štrajkala glađu, pa makar završila u zatvoru ili ludnici. Kako on nju može voditi na odmor bez tvoje suglasnosti?

[antilles]

iz iskustva, teško da je francuska u pitanju. ma teško da je u pitanju iti jedna od starih eu članica.
a što cijelu priču dovodi u sumnju. bez uvrede ikome.

[Cake with rain]

Volela bih da ne osećam ništa.

Njene prve čizmice u mom ormaru. Kupila sam u oktobru. Nije ih obula ni jednom jer je nisam videla skoro celu zimu. Sad se sve ponavlja... u ovoj prokletoj zemlji ludaka.

Pravda, organizacije...? Od početka imam na svojoj strani organizaciju za zaštitu prava deteta i jednu za zaštitu ljudskih prava. Pisali su amicus curiae - i ništa. Novinama ne mogu da se obratim jer me već tužio za "klevetu", iako ništa nisam objavila (a ovde sam anonimna).
Ambasada mi je još prošle godine rekla "pa šta Vi očekujete od nas, pa sud svake zemlje je nezavistan organ, a podaci iz sudskog postupka poverljivi... ali ako baš insistirate, možemo eto da napišemo pismo da se eto interesujemo, ali znamo kakav ćemo odgovor da dobijemo, kao što sam već rekla".

Nema pravde. Mogu da gladujem eventualno ispred suda. I onda će da kažu luda žena. Strankinja sa Balkana.

[Ertrinken]

Ne znam šta bih ti rekla...mjenjaj advokata, traži viđanje u centru, insistiraj na tome jer ti ne dopušta viđanje djeteta...Možeš li doći do njegove bivše? Možda bi ona htjela da svjedoči za tebe, da ukaže na razloge rastave (teško da se nije slično ponašao i prema njoj)

[Cake with rain]

Sad razmišljam, možda bi me pustili da odem u sud i jednostavno sedim ispred tog civilnog odeljenja i mirno protestujem gladom. Možda me ne bi izbacili. Samo što ne želim da idem ulicom i javno protestujem. Ali u sudu mogu. Možda bi posle nekoliko dana uspelo. Ako stvarno ne jedem ništa, možda padnem u nesvest i tamo zovu hitnu pomoć i onda moraju nešto sa mnom da urade, inače ću da se vratim i opet sve. Možda to i jeste ludo, ali baš me briga. Valjda treba da napišem neki transparent mali i držim tamo sa sobom. Pa neko će da vidi i prenese sudiji. Možda bar iz straha da ću da odem i javno ih blatim po novinama.

[Ertrinken]

Ti ne moraš njega blatiti po novinama, ali sud i centar bi trebali drugačije raditi. Rekoh i na nekoj drugoj temi - i iznad popa ima pop. Traži dalje, traži više. Šta ćeš pomoći svojoj kćeri ako sada padneš. Vjerujem da ti je očajno, da svaki minut žališ što dišeš - ali bori se! Žaleći i tugujuci - on je pobjedio. Nije još ništa gotovo. Probaj se naći sa njegovom bivšom.

[Azz]

Cake, ne nagli s tim radikalnim potezima kojima ćeš se samo još više oslabiti u svakom smislu. možeš li pronaći nekog od odvjetnika koji će se dobro posvetiti tvom slučaju? vidi koje su ti sve pravne mogućnosti, javi se veleposlanstvu, udruzi za zaštitu obitelji. mora postojati neki način, osim tog da štrajkaš glađu i kopniš na ulazu nekog suda.

[Cake with rain]

Odložili su sudsko-psihološko veštačenje sa avgusta na novembar, jer eto on im je javio da ide na godišnji odmor... Pakao se otvorio i prelio u moj život...
Zvali su advokaticu da joj to jave, ona im je rekla da je moj slučaj hitan i da ne možemo da čekamo do novembra i da je dete malo. Ona kaže da su joj na to rekli "svi su slučajevi takvi"...

Išla sam kod drugog advokata, mnogo iskusnijeg, po preporuci jer se bavila sličnim slučajem. Rekla je da joj donesem najvažnija akta za oko dve nedelje, pa će mi reći šta može da uradi, jer i ona sad ide na odmor...

Sa ludakom se nisam srela iako je predlagao, jer on menja mišljenje svakih 5 minuta.

Provela sam vikend moleći ga da me pusti do deteta, nije hteo. Još sam u nedelju uveče dobila od njega sms "kakva si ti to majka, zašto mrziš svoje dete i nećeš da je vidiš"?! Odgovorila sam mu samo da imam sve sms-ove u kojima ga molim a on ignoriše. Osećam da moram da dokazujem očigledne stvari, jer on kao da živi u nekom paralelnom univerzumu laži i ludila.

Kad prodjem u prodavnici pored dela sa dečijim proizvodima, zaboli me srce i krenu suze. Ne mogu ni njene slike da gledam bez plakanja. Boli me i kad vidim bilo koju njenu stvar ili odeću u mom stanu. I sad plačem i krijem se na poslu da me ne vide ovakvu...

[Azz]

Cake with rain kaže:

Kad prodjem u prodavnici pored dela sa dečijim proizvodima, zaboli me srce i krenu suze. Ne mogu ni njene slike da gledam bez plakanja. Boli me i kad vidim bilo koju njenu stvar ili odeću u mom stanu. I sad plačem i krijem se na poslu da me ne vide ovakvu...

žao mi je što prolaziš kroz to...nadam se samo da će i ovo sad najgore postati stvar neke ružne prošlosti i da ćeš s djetetom uskoro ponovo graditi odnos. a do tada - moraš biti jaka!

mislim da si dobro napravila što se nisi našla s njim. ne zvuči mi nimalo simpatično to nalaženje s obzirom na sve što si ovdje napisala.
i odlično je to što si slučaj odlučila povjeriti još jednom odvjetniku. kopaj po svojim pravima i ovo vrijeme dok nisi s djetetom traži način kako to što prije promijeniti.

možda će biti čudno. no, jesi li razmislila da pišeš svom djetetu? otvori negdje blog, piši u blokić, nebitno. ali ostavljaj negdje razmišljanja upućena svom djetetu. možda ti bude lakše, a jednog dana će to dijete biti dovoljno odraslo da to pročita i shvati

[Cake with rain]

Hvala na podršci, Azzura.

Već sam malo pisala o njoj ali više tako za sebe, da ja upamtim. Ali to je dobra ideja, da kad pišem - pišem kao da se njoj obraćam. I to ću početi.

Baš pre neki dan mi je jedna žena - prevodilac predložila da bebi šaljem pakete na kućnu adresu i da ubacim moju fotografiju...
Bože, kad je to rekla, skamenila sam se i suze su mi lile niz lice.
Nisam mogla ništa da kažem.
Ta prevodilac je znala celu situaciju, jer je prevodila neka dokumenta za sud.
Pomislila sam, pa taj ludak kad bi našao moju sliku bacio bi je u djubre verovatno. A da me moja beba gleda na slici samo... Bože.

Najgore mi je što moja beba možda misli da sam je na "ostavila". Možda pati za mnom, njena duša nevina...

Ovaj manijak je došao u zgradu u kojoj radim, iako sam mu rekla da ne dolazi. Rekao je kako je kao pričao sa "mojim šefom", u šta ne verujem. Znajući ga, možda je toj osobi za koju veruje da je moj glavni šef, eventualno poslao anonimni email sa raznim lažima i bljuvotinama. On ima za cilj da naljuti nekog na mom poslu, da im "otkrije" ko sam "zapravo" ja, i radovao bi se kad bih dobila otkaz. Stalker, psihopata, demon, patološka lažovčina, otimač beba.

Usput posle tog zastrašivanja mene i dodavanja da će da "pošalje nekog da se raskusura sa mojom majkom" (!), me je pitao da li ja "stvarno želim razvod" i zašto se ne bih preselila kod njega! Dodao je da sad sigurno vidim da mi nikad neće dozvoliti da vidim bebu a kamoli da živim sa njom, i da ga zakon ne interesuje. Ja sam se samo tresla, a kad me naterao da odgovorim rekla sam samo "ne znam". U sebi sam mislila da bih radije crkla nego živela sa njim.

Onda mislim, sa druge strane, šta ako stvarno nikad ne vidim bebu više, jer u sud i pravdu više ne verujem (iako ću se boriti sudski do smrti), i šta ako ona kad odraste krene da me krivi što se nisam žrtvovala i preselila kod tog ludaka?
Ali mislim, čak i da me uceni da se vratim jer neće da mi da bebu, ko zna koji pakao bi preživljavala. Ko zna šta bi mi radio, zajedno sa njegovom bolesnom rodbinom. Sigurno bi okretao i dete protiv mene. Ne znam da li bih mogla da je zaštitim kad bih pristala da živim opet sa psihopatom.

Nekad sam mislila da možda živim sa njim još nekoliko godina, dok beba ne poraste, pa da je onda uzmem i krene opet sudska borba. Ali opet bih bila u situaciji kao što je sada ova. Ne znam šta da radim.

[Cake with rain]

Prolazila sam, dušo moja malena, pored mesta gde smo nekad bile zajedno. I kao da smo još uvek tamo, zajedno, ti i ja, i da je tamo vreme stalo, i da je to bilo i jeste stvarno, a ovo sad nije.
Prošla sam tako pored sakrivene klupice u parku gde sam te dojila, pored druge klupice gde si često spavala u kolicima leti, pored naše bivše tramvajske stanice...

I sećam se svega, i kako je sunce sijalo, i kako si me gledala, i tvoje gugutanje, i miris ulice... I stvarno, kad sam danas prolazila tamo, kao da sam gledala u nas, kao da smo stvarno bile tamo, na tom mestu, samo u nekoj drugoj dimenziji vremena. Ali videla sam te!

I tako, dok te čekam, dok te nema, dok te on ostavio sa ko zna kim da mu ne bi smetala na njegovom odmoru, mama te posećuje u prošlosti koja je za mene jedina stvarna i istinita, jer tamo je naša ljubav, ti i ja, a ovo sada je samo san.