poslovice iz 1846

[gotuslip]

našao sam knjigu sa slavonskim običajima

Ako je gol, ostaje ipak sokol.
Ako je psu pita u dio pala, tepsia je ipak ostala.
Ako kuća izgori, dug na odžak tvori.
Ako nije pravi vrač, a ono je bar pogadjao.
Baba babi grebla lan, da joj projde dan.
Bez alata ni zanata.
Bez narodne (domaće) slobode, kao riba bez vode.
Bez starca nema udarca.
Bez uzde strast, gotova propast.
Biber je zerno maleno al se pred gospodu meće.
Bio u Rima a nije Pape vidio.
Bit će braco gaće, al neznatno kad će.
Blago onom bratu, koji ima seku.
Bolje dobar glas nego zlatan pas.
Bolje je dati vunu, nego živu ovcu.
Bolje je pošteno umerti, neg sramotno živeti.
Bolje je zdravom u sirotinji, nego li bogatom u bolesti.
Brat brata na vešala vodi, al' ga opet i odvodi.
Brat mi mio, koje vere bio.
Cerni šešir na ćelavu glavu.
Ciri se kao da je švarbu našao.
Ciri se kao lisica na šipak.
Čovek je bez žene, kao soba bez stčne.
Čovekuje na suncu toplo, a detetu kod majke dobro.
Čovek po svetu, kao po pčela po cvčtu.
Čovek se za jezik, a volovi za rogove vežu.
Da je do sove, nebi nigda dana.
Danas pišta sutra ništa,
Deca siju prosu, al' nenose k nosu.
Devete peći omelo, a desete izgertalo.
Dočekat će maca na potoku vrabca.
Dobra gosta i dan dosta.
Dojdoše divji pa izteraše pitome.
Dojt će sunce i pred naša vrata.
Dok je nek je, ko u Depana slanine.
Dok kučka repom nemane, neće psi za njom.
Došli su gosti, da oglodju kosti,.
Dugoj je bolesti konac motika.
Dva bez duše, a treći bez glave.
Dva lešnjaka oraova vojska.
Dva loša obale Miloša.
Faljene jagode netrebaju sepeta.
Frižak kao doljni žervanj,
Gde brat bratu ruku pruži, ondi rod netuži.
Gdi je kolo bez kokana ?
Gdi je mnogo babah kilavo je dete
Gdi je selo bez pasa, lako je ić bez štapa.
Gde koza dane, tud loza sane.
Gde koga opanak žulji, najbolje zna.
Gde kog sverbi onde se i očše.
Gde se konji igraju, tam magarci padaju.
Gde si bio? nigde, što si radio ? ništa.
Gde su same strasti, ništ' nemore hrasti.
Gleda ko tele u nova vrata.
Gospodski je obećati, a paurski deržati.
Herdja se za zlato neprima.
Herdjavoj ptici i perje smeta.
Hoda kao pas bez gose.
Hode kao rakova vojska.
Hodi kao muha bez glave.
I brojene ovce kurjak kolje, a kamo li nebrojene.
Ide ko pčela na brus.
Igra medo u komšiluku, dojt će i na naša vrata!
Il' dažd pada Il' sneg perši, nek se Božja volja verši,
I mi smo kolo vodili i barjak nosili!
I moja bi majka znala pitu peći!
Istinu traži, pravicu važi.
Išla bi baba u Rim da imade s čim,
Izbirač je slab pogadjač,
Iz oka iz boka.
Izpeci pak onda izreci.
Jabuka nepada daleko od stabla.
Jedan je poturica gorji nego sto Turakah.
Jedna šteta sto grehah.
Jedna šugava ovcu, sve stado ošugavi.
Jedna lasta nečini proletja.
Jedno drobi drugo kusa.
Jezik nema kosti, ali more bosti.
Imaš neznaš, izgubiš poznaš.
Kad mator pas laje, treba gledat šta je.
Kad psa ubiješ, zavući ga i za plot.
Kad vol bariče, na glavu si sam zemlju baca.
Kad vile dojdu k očima, Il' vile puć, il' oči skočit.
Kakvi gost onaka čast.
Kako tko drobi, onako će i kusat.
Kakvi sam da sam, težko onom čiji sam.
Kersti vuka, a vuk u goru.
Kertina izpod zemlje hodi, pak joj že opet trag nahodi.
Kesi zube ko lisica na šipak.
Kerv nije voda.
Ko pokraj pseta legne naplazi se buhah.
Ko se ovcom učini kurjaci ga pojedu.
Ko rukama med meša, onaj prste oblizuje.
Ko svašto za zlo prima, on za družtvo nije.
Ko za tudjora vunom pojde, sam ostrižen kući dojde.
Koga Bog čuva, onog top negruva.
Koji istinu gudi, s gudalom ga po perstih biju.
Koji me je lani bio, ni danas mi nije mio.
Koji neljubi svoga brata, onog tudja biju vrata.
Koji svojoj kapi dobra nemisli, kako će drugom dobar biti.
Koji tudje kraste vredja, svoje povredjuje.
Koji uzme ženu rad blaga, nameri se na vraga.
Kola nemazana škripe.
Koliko ljudih, toliko ćudih.
Komu nije svetovati, onom nije ni pomoći.
Komu nije za slogu, taj je proti Bogu.
Kovač zato klešte ima, da ruke neopeče.
Kud će iver od panja?
Kud djavo nemože , tamo babu šalje.
Kud puklo da puklo.
Kud svi Turci tamo i odža.
Kuga nije u Sremu, neg u našem tremu.
Kume, neuzdaj se u me, nego u se i u svoje kljuse.
Kurjaku u tor put pokazivati.
Lakome su oči pri pogači.
Lanjskog se snega nije bojati.
Lasno je ćelava ošišat.
Lasno je u džepu caru figu pružat.
Lisica je lukava, al' joj se ipak kože prodaju.
Lovac da uvek ulovi, zvao bi se nosač.
Lukavi je prijatelj gorji od neprijatelja.
Ljubav je puna jeda i meda.
Majka kćerku kara snasi prigovara.
Malen lončić friško pokipi.
Mari Mara za pudara, kad se grozdja nazobala.
Martin u Zagreb, Martin iz Zagreba.
Mi o vuku, a vuk na vrata.
Mlad može, a star mora (umerti).
Mnogo će mutne vode Orljavom projti.
Mučno se je kadiom nazvati.
Mudroj glavi jedno oko dosta.
Nagraiso, kao djavo na veliki petak.
Na jedanput se nesazidje grad.
Na kurjaka vika, a lisica živad kolje.
Na psu rana, na psu i zarasla.
Napali, kao na belu vranu.
Našla šljuka perdavca.
Na onu se voćku nebacaj, s koje samo voće pada.
Nebojša je glavu izgubio.
Nebudi svačija metla.
Necerkni magarče dok trava nenikne.
Nema žita bez kukolja.
Nema zanata bez alata.
Nek se znade čija je kuća masna.
Nema jila, bez dila.
Nemoj biti ljuta da nebudeš žuta, veće budi dobra da ne budeš modra.
Nevirovani Toma.
Nazazvanom gosti mesto za vrati.
Nepusti kusonje na valov.
Nema otčevine bez kerčevine.
Ni Bogu kolača, ni caru arača.
Nije leta bez Gjurgjeva dana, niti brata dok nerodi majka.
Nije plemena bez slavna imena.
Nije se još rodio, koji bi svakom ugodio.
Nit budi med , da te jedu, nit jed da te predu.
Nit gudi, nit gudila traži.
Nije svaki dan Božić.
Nije za guske seno.
Nije za kermaču sedlo.
Nit mi je rod nit pomozibog.
Ni u tikvi suda, ni u svakom druga.
Nova metla dobro mete.
Novo sito i na klinu visi.
Običaji od starine štit su jaki domovine.
Od budale stoji niže, koji tud ju kuću diže.
Od ćutenja glava neboli.
Od inata, ni gorjeg zanata.
Od jalove krave mleko tražiti.
Od kud se je nadat da sunce grije, odonud led bije.
Od magarca nestvori konja.
Od pruta biva hrast.
Od sve kradje na Božić ni mesa.
Oj nevero nigde te nebilo!
Okolo kere, pa na mala vrata !
Pala muha na medveda.
Pala sekira u med.
Pas spade s bervi , da je bervi lašnje.
Paski došlo, paski i otišlo.
Peti točak u kolih.
Pobledio ko slepačka tikvica.
Podaj rukama , traži nogama.
Pokraj suhog derveta i sirovo izgori.
Posle boja s kopljem u ternje.
Posvirat, pa i za pojas zatać.
Prag je kućni najveća planina.
Prazne se puške i dva boje.
Prie zore nema sunca.
Pusti macu pod policu, ona će i na policu.
Pusti koku u jarak ova će i na slog.

[gotuslip]

Rad i stisnut i izpustit.
Rani sirotu na svoju sramotu.
Ražanj se pravi a zec u šumi.
Razumije se kao magarac u kantar.
Ribu učit plivat.
Rugao se lonac kotlu.
Ruka ruku pere, a obraz obedve.
Sad su jaja starja nego kokoši.
Sila Boga nemoli.
Sloga od Roga, nesloga od zloga.
Slogom rastu male stvari, a nesloga sve pokvari.
Sloga jači, nesklad tlači.
S terbuhom za kruhom.
Sperdala se sova senici, a svoju glavu u sušanj turila.
Skerban spravlja sede vlasi, pokojom se ludjak pase.
Svaka baka pod svoj koto puše.
Svaka je kvočka na svom gnjezdu jaka.
Svaka ptica svomu jatu ide.
Svagde je dobro al' kod kuće najbolje.
Svaka krava svoje tele liže.
Svaka sila za vremena.
Svoja kuće, svoja valja, za svakog je ponajbolja.
Svud je poći al' je kući doći.
Šilo za ognjilo.
S konja na magarca.
Što bi valjalo da volovi riču, to jarmovi škripe.
Štogod ljubav, sloga stvori, to se nikad nerazori.
Što je dikla navikla, ko neva je obikla.
Što je sada naopako, bit će nig'da sve jednako.
Što je pravo i Bogu je drago.
Što hasni otcu otcem biti, ako majka sve prebiti.
Što kuc, to muc.
Teć će voda, kud je i dosad tekla.
Terla baba lan da joj projde dan.
Težko ovci med kurjaci.
Težko toru, oko koga psi nelaju.
Težko svakom bez svojega.
Tiha voda breg dere.
Terajuć lisice iztera kurjaka.
Tko će svem svetu pogaču namesit ?
Tko dobro čini, bolje dočeka.
Tko mnogo patio dosta je zapantio.
Tko kupuje što netreba, prodavat će i što treba.
Tko na mesec laje, izpast će mu zubi.
Tko nederži brata za brata, on će tudjina za gospodara.
Tko nije zafalan na orahu nije ni na tovaru.
Tko nije za sebe, nije ni za drugog.
Tko se smije u petak, plače u nedelju.
Tko svoje odbacuje, nije ni tudjeg vredan.
Tko proti vetru pljuje, popljuvat će se.
Tko se dima nenadimi, on se ognja nenagrije.
Tko zna bolje široko mu polje.
Traži kruva, nad pogačom.
Tri žene jedna guska, čitav vašar.
U cigajnke cera obraz, al' je puna torba.
Udala se moma, da je nije doma.
Udri zlo da je gorje.
U kakvo se kolo dojde, onako se mora igrat.
Ular ide s konjem.
U laži su kratke noge.
Umiljato janje i dve ovce sisa.
U more pesak sipati.
U tudjoj je ruci uvek veći komad.
U velikoj vodi fata se velika riba.
Veselo sčrce i kudelju prede.
Vidla baba muhu na tornu, a torna ne vidla.
Vidla žaba gde se konji kuju, digla nogu da i nju podkuju.
Vrana vrani neće oči izgrebsti.
Vrag bi i glavu skinuo, al' Bog ni vlasi neda.
Vreme rani, al' i leci.
Vuci po poruci mesa nejedu.
Žalost i tuga, otrovna kuga.
Žalostno pseto ko se za rep dade falat.
Žedna preko vode prevesti.
Žensko je leto po Petrovu.
Zabrinuo se kao da su mu ladje potonule.
Zaklao se bez noža.
Zapleo se kao pile u kučine.
Zaklela se zemlja raju, da se svake tajne znaju.
Zapjovedih psu, a pas repu, rep dlaki, a dlaka zaplaka.
Zerno do zerna pogača, kamen do kamena palača.
Zvonit neznam a prestati nesmijem.



ovdje ima još puno, zna li netko koju koje nema tu
http://hjem.get2net.dk/VRBAS/pedia/poslovice.html
ja znam

bog pravicu, vrag prasicu

[Improper]

Hvala! Od imena svih, ali od mojeg imena isto.

Hvala u ime svih, a i u moje ime ? - adriatic

[Improper]

O, ne plašite me!

Da, na ovo sam mislio.

[gotuslip]

onda i zagonetke:

1. Ako sam mlad, ostat ću mlad; ako sam star, biti ću star; imam oči, a nevidim, imam uši, a ne čujem?
2. Am ti kažem, am nekažem samo ti se kaže ?
3. Baci ploču u more, a ploča će tragove, tragovi će batove, a batovi cvetove?
4. Ban, ban, ciciban do rebarah oglodan ?
5. Bila koka izpod strije viri ?
6. Bila njiva, cerno sime, mudar onaj koj ga sije?
7. Berdom ide glaverdaš, i reko mi da mi daš, ili beži kudgod znaš?
8. Bez čega nimore vrića biti?
9. Bog pomozi, ko vuk kozi, kad ju po lozi vozi za gerbavi rozi ?
10. Bakren sidi u lugu u zemljenu klobuku, suze mu kaplju u zemljenu kapu ?
11. Cerna jama, cerven klin, digni nogu, zabi klin
12. Cern galonja u nebo zja ?
13. Cerven terči po putiću u cervenu klobučiću, cerven viče ta! ta ! otvori mi vrata ?
14. Čelebia na šibici ?
15. Čija je kerv najsladja?
16. četvorica poljem lete, jedan drugog stić ne more ?
17. Četiri oka, četiri boka, i četerjest nokatah ?
18 Četeri četjrice, peta šesta klapavice, sedma osma bodavice ?
19. Četiri terče, a dva se okreću ?
20. Čitavo bilo od pernjah postalo, najviše zna, a neće nikom da kaže?
21. Ćoravi vidi zeca, kljasti ga uhvati, a goli ga sakrie i kući donese ?
22. Ćućor more na moru, na zelenu javoru, štogod ljudi imaše sve ćućuru izdaše ?
23. Dojde Toma , donile ga žene, pravan nemore, gerbav ide na tavan ?
24. Danom se klanja, a noćom zvizde broji ?
25. Danom sluga noćom gospa ?
26. Danom škripa noćom šuti?
27. Dugo kao vol, široko ko vol, misto mu je ko jaje?
28. Dva šukom , dva mukom, četiri u nebo zjaju?
89. Dva lovca četiri zaklopca ?
30. Dvanaest bravacah leži, nijedan se nijednog nedodiva, a nijedan nije od kraja ?
31. Dva se starca terbuhom tuku, izmed njih bila pina klade?
32. Dvi šibe u nebo žjaju?
33. Dvi glave, dvi ruke, šest noguh a samo deset perstah ?
34. Dvi su gore usporedu rasle, jedna cvate al' nerodi, druga rodi al' necvate ?
35. Dvi koze jedan vrat?
36. Eged ged, kraljev zet, u strani sidi likom se opaso?
37. Gače ko guska, a guska nije, ima perje i kljun ko guska a guska nije?
38. Gdi je ladja najsigurnia?
39. Gdi pijanac rado Boga nevidi ?
40. Gdi stari svoje zube derže?
41. Gdi se voda skupo platja?
42. Gdi naš cerljen leži, ondi trava nerade?
43. Gerbavo prase sve polje popase?
44. Gerua gernje,zvona zvone, zlatne ptice u gc*d lete"'.
45. Gluga leži, gluga ni, roge ima, vol ni, bilo je, a ovca ni ?
46. Golub guče na verh kuće, plete gaće, putovat će?
47. Gorom ide, goru razgovara, vodom ide, vodu razgovara?
48. Ja unido pad zapad, i upita pendetu, kad će moj sakan dojt ?
49. Ja sam rodio moju majku, moja je majka mene?
50. Ja odo u goru, i najdo podlogu, i metnu pod nogu?
51. Ide ćos kroz potok bos i odgrize veselici nos ?
52. Je li više ljudih na višalih umerlo ili na groblju ?
53. Jedno veli: svani Bože, drugo veli: smerkni Bože, treće veli: kako mi je, tako mi je ?
54. Jedna glava voska svemu svitu dosta?
55. Jarac u strani jadikuje ?
56. Iz liskova trupa dva lopara, dva kopanja?
57. Izlegla se protuva iz biloga kamena čudne je pisme pivala, mertve dozivala ?
58. Kad su male ribe dobre?
59. Kad psi od crkve biže?
60. Kad je budala pametan?
61. Kad ide od kuće rogove kući okrene, a kad kući ide onda u polje gleda ?
62. Kad je gladno šuti, a kad je sito ruči ?
63. Kad zazvoni kožno zvono, pita snaša što je to?
64. Kad je konj najtežji ?
65. Kad kermača ima najviše pameti ?
66. Kad slipac vidi, a romi odi ?
67. Kakve ribe najviše ima u moru ?
68. Kakvog drvetja ima najviše u šumi?
69. Kakvo dervo u šumu nemože.
70. Klember bije, klember zja; klember kaže nek se zna, tko sam ja?
71. Koja je rič najjačja?
72. Koja živina, kad je mertva žive tuče?
78. Koji je šustarski halat najskuplji?
74. Koja se jama u kući zatvoriti neda ?
75. Koji je jednom rukom četvertu stran svita umorio ?
76. Koje su živinice čoviku najvirnie?
77. Koja je voda najširja i najplitja?
78. Koja voda najviše uznemiruje ?
79. Koja je ptica najžalostnia ?
80. Koja ptica nema želudca ?
81. Koja ptica nema gerla ?
82. Koja ptica nema jezika ?
83. Koja ptica svoje mlade goji?
84. Koja ptica prorokuje ? ,
85. Koji su ljudi najslobodnii ?
86. Koji su ljudi najsvetiji život vodili ?
87. Koji bi ljudi radi samo na jedno oko vidit ?
88. Komu svi ljudi stražnjicu okreću ?
89. Kroz vodu ide a nedotiće se vode, u berdu lisice laju, a u dolu kosovi pivaju?
90. Kutlji, vitlji, sve po polju jamice?
91. Leti ptica kroz oblak, u te ptice velik kljun i u kljunu devet sel', i u seli jedan knez ?
92. Ljudi, koji su najnezafalnii ?
93. Manu nogom, manu drugom, zinu jama upade ćulumak ?
94. Mastan se kaiš po zemlji vuče?
95. Mertav živ iz gore se vuće?
96. Mertvo bilo, žive rani?
97. Mertvo je bilo, mertve na konak prima, a žive rani, živi ga kupuju, a mertvi netribuju ?
98 Mesnat ražanj, gvozdena pečenjka?
99. Nad vodu ide, a vode'nepije?
100. Naš merkonja bez kože u štalu uniđe a s kožom napolje?
101. Na po polja lonac vri?
102. Na tornu što je najvišje ?
103. Načine me punu jamah, a jamaste me neće da imadu }
104. Nad jamom se vije, kroz jamu ide, i nerazbije se?
105.. Na panju dvi kverge s ote i s ote strane?
106. Na što čovik u jutru ustaje?
107. Na verh hrasta malo šaša, malo gladko, ali sladko?
108. Naš se car podbočio na buzdovan, s likom se opaso, a pod pazuhom mumuze mu vise?
109. Napervo berkasto, odostrag vilasto, ozgor ko jare, ozdol ko janje?
110. Na dnu mora sumbulovo jaje?
111. Nebeska kokoška na verh kolca snila jaja?
112. Niti velim, niti govorim, samo ti se veli ?
113. Nije veće od jabuke, a šest volovah nemogu na brig uzvući ?
114. Nit se peče nit kuha, a najbolji daje jedžek?
115. Od kuće ide pivajuć, a kući plačuć ?
116. Od kuće ide, a terbuh kući okrenulo ?
117. Odovud klada odonud klada, u sridi zmaj leži, gdi trava neniče?
118. Okruglasto repato, izvana cerno a sve sladko iz nieg izlazi?
119. ono leti nema krilah, sidi nema stražnjice, pada, a neubije se?
120. Otac kotac, mati dropljuša, sitna dica ali obisna?
121, Otrag duša. sred suša, napervo puša?
122. Otac nikad neide u cerkvu, a sin svaki dan ?
123. Odanle runo, odavle runo, a upolak derkalo?
124. Pet bratje kuću prave, a nemisle u njoj pribivat?
125. Pet se babah okol jame ganja.
126. Poslo car carici dvanaest jabukah, a svakoj po četiri cvita ?
127. Posla moja mama tvojoj mami, da mi dadeš nadigača , da se i naš nadigne?
128. Posla mama, tvojoj mami da joj dadeš terziguz?
129. Poskočiše sinovi, napraviše otca ?
130. Pustaija dojde u ambar i ukrade jedno zerno žita, gazda kad dojde poznade. Sutradan odnese pustaija i žito, pa gazda nepoznate?
131. Puna škola djaka' ni odkuda vrata ?
138. Puno rešeto lišnjakah, a u sridi samo jedan ora?
133. Puna greda bilih golubovah?
134. Puna soba za krajcar ?
135. Rodi buha valjugu ?
136. Samo se u kući pravi, a netriba ga nitko ?
137. S čim ima više nogah, polaglje ide ?
138. S čim je pokrivena tvoja kuća ?
139. Sikotići siku, vukotići vuku sam batja privratja?
140. Sidi vila na verh dila i izgleda sinovah iz bilih gradovah ?
141. Singie, mingie. puna zdela gnjidic'?
142. Skoči ovca priko kolca i usiče 24 kolca ?
143. Skoči vila priko terna, gdi se je svernula, tud je i umerla ?
144. S kog derveta list nespada ?
146. Sokol sidi na polju, same suze livaju?
146. Sva gospoda u gradu side, a perjanice na dvoru raztresli? -
147. Sva šuma na jednom stupu stoji ?
148. Sva šuma pokisnu, samo četiri derveta, ostadoše suva?
149. Svaki dan iz kuće izlazim, pak sam ipak uvik kod kuće?

[gotuslip]

150. Sve gizda, a sebe nemože?
151. Šarena kujica pred kućom laje?
152. Što se nemore osolit u loncu?
153. Što u gori na jednoj nogi stoji?
154. Što ištje soli kroz duvar?
155. Što dojde u kuću bez šuška?
156. Štoje višje od kralja?
157. Što je većje, ako oduzmeš, a manje ako pridaš ?
158. Što je jednake mire, ili bilo puno, ili prazno?
159. Što je kad se rodi i umre veliko, a u sridini dobe maleno?
160. Što je unutra šuplje, a izvana jamasto ?
161. Što po svitu bez noguh putuje?
162. Što se pere, a oprat se nemore ?
163. Što u stražnjici pamet nosi ?
164 Što priko vode priđe a nepokvasi se?
165. Što sve ljude jednake čini ?
166. Što svatko želi, a kad dostigne merzi?
167. Što učini čovika ćelava?
168. Tko boga moli da ostari ?
169. Tko ima nekazuje, tko dobije nepozna, tko pozna neće da ima ?
170. Tko je na svojoj materi derva cipao ?
171. Tko je prie bio čovik nego dečko!
172. Tko je grišeći umro, a nije se strunuo?
173. Tko se je prie svog otca rodio?
174. Tko najprie u cerkvu dojde?
175. Tko pravi netriba, tko daje pravit neće da ima, a komu se pravi nezna ?
176. Tko plače kad Gjurgjevo dojde ?
177. Tko se je rodio, a još nije umro ?
178. Tko sve jezike na svitu zna?
179. Turi golo u runjavo ?
180. U cerkvu ide a na glavi stoji?
181. Udri gigu s nogom, ode giga s vodom ?
182. U jednom sudu vino i rakia ?
183. U jednoj sobi rastu kosti i meso ?
184. U liskovu prutu, u hrastovu trupu, cervena zvirka leži?
185. U našega Gargate okol tila opute ?
186. U našega Mike četiri oka i valov ?
187. U naše bake sto perkanacah?
188. U naše seke sikilj do pete ?
189. U naše Anice devetoro tkanice?
190. U našega doljana zlatne noge do kolina ?
191. U našega vranca, gvozdena jajca ?
198. U šumi sičeno, a u šumu nemore ?
198. Uteče mi volak, u popov dolak ?
194. Uvik ječi, a bolestno nije ?
195. Uze konja bez ulara, ošinu ga bez šikara, odo konj bez traga?
196. Vigoli predu, vigoli vezu, vigoli goli hode ?
197. Žena, kad je najbolja?
198. Živ je bio, i žive hrijaio, a sad žive nosi?
199. Živina bez kervi, a dobra je jesti ?
200. Živo na živo idej po gvozdju se na dervo penje?
201. Zaklato oderto, kudi ide pivajuć?
202. Zakukureno, zamumureno, zabubureno, ako neodkukuriš, neodmumuriš, nezabuburiš zavezalo ti se ?
203. Zašto čovik traži ženu, a ne žena čovika ?
204. Zašto ima više ženskih nego mužkih?
205. Zašto ljudi vinograd kopaju?
206. Zašto naš merkonja u štalu uniđe, a rogovi nemogu?
207 Zatubasto, zarubasto, ženam drago, a divojkam još dražje?
208. Zeleno ko trava, liže sol ko krava?
209. Zeca kad zubi bole ?
810. Zvirka na vodu ide a terbuh ostavi kod kuće, kad se povrati opet ga uzme?
211. Zimom zeleno a litom beršuljasto ?
~~~
Izjašnjenja:

[go2slep]

„Pomoz Bog zemljo" reče car jednom starom težaku koji je orao. Ovaj mu odgovori." „Bog pomozi zemljo zemlji Gospodaru" Na ove reči nastavi car sledeči govor :
C. Kasno si uranio.
T. Ja sam dobro uranio, ali nije dao Bog.
C. Zašto nisi uzeo kvoćke s pilići ?
T. Ja uzeh kvočku s pilići, ali kad su pilići odrasli ode svako na svoje sidalo.
C. Koliko ima godinah, stari težace, da na goru ništa palo nije ?
T. Moj care i gospodine, imađe punih osamdeset godinah.
C. Imali u toj gori vukova ?
T. Nikakvoga.
C. Da ti Bog dade, starce, tri ovna, bili ih znao šišati ?
T. Da bi mi Bog dao.
Ova car čuvši, ode kući i posla tri vezira starom težaku, s nalogom da mu oni divan starčev raztumače jer će inače glave izgubiti. Došavši onom težaku veziri, upitaše što je caru kroz onaj divan kazati hoteo? Nu starac nehteći na njihov divan ni slušati, reče detetu koje je volove teralo „Ost okreći dete, hajde goni."
Veziri vidivši, da im kazati neće badiva, zato mu dadoše kesu blaga. Starac primivši novce reče: "Car mi reče da sam zemlja, a i on je zemlja i zemlji gospodar."
Veziri upitate dalje, što to znači „Što si kasno uranio?" Na to starac detetu: „Ost! okreći dete, hajde gon i." Veziri opet dadoše kesu novaca. Kad je uzeo novce reče: ,,Što sam kasno uranio." Ja sam uranio dobro, ali mi nije dao Bog. Rano su mi deca, a za njima i žena pomerli. Veziri nastaviše dalje pitanje: da zašto nije uzeo kvočke s pilići, ali starac progovori detetu : „Goni dete." Veziri opet dadoše novu kesu s novci. Na što im težak reče: „Ja sam uzeo k voćku s pilići, iliti oženio sam se opet, a pastorčtad, kad odrastoše, odoše odkud su i došla, — Napokon ga upitaše veziri, da koja su to tri ovna, koje bi on znao šišati? — „Ost goni dete" viče starac. Veziri dadoše i četvertu kesu, a starac im razloži; "J a sam vas troijcu dobro ošišao, i Bog mi je dao. Evo tebi dete treći tal, zamići plug, te goni kući, dosti smo izorali."

[go2slep]

44. Gerna gernje, zvona zvone, zlatne ptice u grad lete.
Izjašnjenja :

1. Slika. 2. Am. 3. Bundeva. 4.Očlupan plast. 5. Zub. 6. Pero i papir. 7. San. 8. Bez uzice. 9. Saone. 10. Rakia 11. Noga i čizma. 12. Dimnjak. 13. Oroz. 14. Ora, lešnjak. 15. Buhe 6. Kolesa. 17. Dete u utrobi. 18. Krava. 19. Poštarska kola. 20. Papir. 21. Laž. 22. Mlin. 23. Dim 24. Djerma. 25. Metla. 26. Kapia. 27. Vrata. 28. Saone. 29. Oči. 30. Palcevi na kolesu. 31. Mlinsko kamenje. 32. Oči. 33. Konjanik. 34. Konoplja. 35. Bisage. 36. Čokot. 37. Gusak 38. Na zemlji. 39. U dnu čaše. 40: U torbi nož. 41. U oštarii. 42. Vatra. 43. Serp. 44. Pčele. 45. Puž. 46. Dim. 47. Zvono. 48. Mlin. 49. Led i voda. 50. List. 51. Grozd 52. Na višalih. 53. Vrata, postelja. 54. Sunce. 55. Dude. 56. Lešnjak. 57. Oroz. 58. Kad ni velikih. 59. Velike nedilje. 60. Kad šuti. 61. Plug ili vile. 62. Mlin ili tava 63. Gusle 64.Kad mi na nogu stane. 65. Kad je sprasna 66. Kad slip romog nosi 67. Mokre. 68. Gerbavog 69. Zubača. 70.zvono 71. Oba' jer sto volovah sustavi. 72. Korbač. 73.Zubi 74. Ona kroz koja se mertvi nose 75. Kain. 76. Uš, jer š njim i na višala ide. 79. Rosa. 78. Koja u opanak dojde. 79. Gerlica. 80. Jastreb. 81. Pčela. 82. Rodo. 83. Slipi miš. 84. Oroz. 85. Barbiri jer i kralja zanos fataju. 86. Židovi Isusa. 87. Slepci. 88.Peći. 89. Rakia kad se peče. 90. Miš. 91. Funti. 92. Soldati jer svoje patrone popucaju. 93. Čunak. 94. Zmija. 95. Češalj. 96. Ladja. 97. Lonac. 98. Persten. 99. Klepka, 100. Kruh. 101. Mravinjak. 102. Herdja na križu. 103. Mošnja. 104. Dim. 105. Uši 106. Na starost. 107. Kesten. 108. Čokot 109. Lastavica. 110. Puška. 111.Snig. 112. Niti. 113 Klupko konacah. 114.Med. 115.Testia. 116.Listovi nožni. 117. Vatra. 118. Tava. 119.Snig. 120. Vino. 121. Čovek, zubača, konj. 122. Vino. 123. Konji od koli. 124. i 125. Iglice i čorapa. 126. 12. mesecih. 127. Kvas. 128. Sito. 129. Baglići. 130. Grozd. 131. Misirača. 132. Zvezde i mesec. 133. Zubi. 134. Sveća. 135. Ripa. 136. Pucojtina. (????) 137. Starac. 138. S ničim. 139. Zubi i jezik. 140. Kvočka. 141. Kaša. 142. Kosa. 143. Iskra. 144. S maljanog. 145. Mlin. 146. Rotkva, Ripa. 147. Gljiva. 148. Sise od krave. 149. Puž. 150. Igla. 151. Terlica. 152. Jaje. 153. Gljiva. 154. Jaje. 155. Mrak. 156. Kruna. 157. Jama. 158. Mijur. 159. Sena. 160. Naperstak. 161. Pečat 162. Mlinsko koleso. 163. Ladja kormanoša, 164. Sunce, vitar. 165. Smert. 166; Starost. 167. Kose. 168. Mrav. 169. Faličan novac. 170 i 171. Adam. 172. Lotova žena. 173. Abel. 174. Glas. 175. Sandak, Les. 176. Ovca jer ju šišaju. 177. Koji žive. 178. Jeka. 179. Rukavica. 180. Ekser. 181. Snig, 182. Jaje, 183, Jaje. 184. Vino u sudu. 185. Čekerk. 186. Vratilo. 187. Peć. 188. Sablja, 189. Kaća. 190. Kukuruz. 191. Kantar. 192. Zubača 193.Vreteno. 194.Pčela 195. Čamac. 196. Ruke 197. kad se iz kuće mertva nosi 198. Ladja ili Opanci. 199. Puž. 200. Konjanik. 201. Dude. 202. Verige. 203 Rada bo bi svoje rebro natrag. 204. Jer svakog zla ima više. 205. Jer orat nemogu. 206. Sverdo. 207. Tkanje. 208. Luk. 209. Kad ga psi uhvate. 210. Jastuk 211. Žito.

[go2slep]

što je to pujcotina?
136

[Satir I Kusch]

go2slep kaže:
što je to pujcotina?
136

Pujcotina ili pucojtina?
Pojma nemam, no odgonetka bi mogla biti - hrđa.

Uz puteljak, hvala na dobroj zabavi!
Ovo me poprilično pomladilo.

Kao doprinos općem veselju pridonosim meni omiljenu:

Trči, trči, trčuljak.
Visi, visi, visuljak.
Moli Boga trčuljak
da mu padne visuljak.

Što je trčuljak, a što visuljak?

Nagrada za sretnog odgonetača biti će jedna (ali vrijedna) poslovica.

[samoborec]

pajcek i žirek

[Satir I Kusch]

samoborec kaže:
pajcek i žirek

I ćorava kokoš nađe zrno.

(Ma, to ti je obećana nagrada.)

Novi zadatak:
U našega ćaće resaste gaće.

Ovaj je malo teži, pa za nagradu dajem dvije poslovice.

[samoborec]

da nije orah?

[adriatic]

Valjda LJEŠNJAK !

[Satir I Kusch]

Tvrd je orah voćka čudnovata. Ne slomi ga, a zube polomi.
Ne, nije orah, niti je lješnjak. To vas samo mitim, predujam vam dajem. Ta, znao sam da će biti više loma nego na svinjariji.

[samoborec]

ako je odgovor DIMNJAK, onda mi bas nije jasna zagonetka!

[Satir I Kusch]

samoborec kaže:
ako je odgovor DIMNJAK, onda mi bas nije jasna zagonetka!

A, tko ti je rekao da se radi o dimnjaku?
Ovu zagonetku sam odabrao baš stoga što je (za današnje doba) nejasnija od one prve, iako nije posve nejasna.
Naime, problem sa zagonetkama je taj što su manje ili više nejasne. Čak i u doba nastanka, a naročito kad prođe i puno godina.
Svaka sila za vremena.
Svako vrijeme nosi svoje breme.
Ne, nisu ovo one dvije obećane poslovice. To ja samo varam moderatore, pa nek misle da sam u skladu s naslovom topica. Uz to, obje mogu objasniti što želim reći u slučaju zagonetke. Od izričaja do izgleda, pa i modnih ludosti, izmijenilo se mnogo od nastanka ove zagonetke, pa je postala poprilično nejasna. Stoga slijedi…

P(omoć).S(vima zainteresiranima).:
Radi se o predmetu, a nisu to gaće.
Na ćaći je u stvari, a ne baš u ćaće.
Obično j' drugačije, nekoć on izgled'o.
Rese j' mog'o vidjet, tko ga je pogled'o.
Svima j' on baš treb'o, no nekima češće.
Mnoge j' svrhe im'o, no jednu najčešće.
Od kolijevke male, pa sve do pogreba,
on pratio je ljude, a da ih ne treba.

[Satir I Kusch]

Pa, dobro, što je sad?
Svi junaci nikom ponikoše?

Malu bebu najprije se kupa,
zatim beba nožicama lupa.
Pokretima želju svoju riše,
hita mati, nečim bebu briše.

Našim šorom pjesme odjekuju,
ukućani goste očekuju.
Idu svati, već su im na vrati,
koji plati, nešto će mu dati.

Nasred sobe odar napravili,
pokojnika u lijes postavili.
Prekrili ga najfinijim tkanjim',
pa još s nečim, većim ili manjim.

Lupež krao, ruke zaprljao.
na bunaru, vodom ih je prao.
Vodom prao, pa ih sapunao,
a na kraju nečim istrljao.

Da bi ljudi na plaži ležali,
sunčali se, a ne nažuljali,
rasprostiru koješta pametno,
a najčešće ono zagonetno.

i na kraju ono najbitnije

Kupao se i tušir'o ćaća,
al' kad svrši ne nađe si gaća.
Muku muči, lupa se po glavi,
mjesto gaća, što na sebe stavi?

Haj'te sad, pa bez muke nema nauke!

[Jalnuški Diletant]

gotuslip kaže:
našao sam knjigu sa slavonskim običajima

Jezik kojim su pisane te poslovice nema ama baš nikakve veze sa slavonskim narječjem, pogotovo ne s onim koje se govorilo 1846.

Što se babi tilo - to joj se i snilo.

[go2slep]

Jalnuški Diletant kaže:
Jezik kojim su pisane te poslovice nema ama baš nikakve veze sa slavonskim narječjem, pogotovo ne s onim koje se govorilo 1846.

Što se babi tilo - to joj se i snilo.

drago mi da se našla stručna osoba koja je odmah na prvi pogled prepoznala da to nije to što sam napisao, pa molimo da nam objasni što bi to po njegovom mišljenju moglo biti

molim ljude koji su ovo pročitali što sam ih obmanuo, zaključio sam to iz naslova knjige

"Narodni Slavonski običaji"

sabrano i popisano
po

Luki Iliću
Oriovčaninu


u Zagrebu tiskane 1846.

kod Franje Suppana, kr.pov.knjigotiskara i knjigoteržca





Kazalo.

Slavonski narodni običaji i navade.

Porod...... . 19
Prezimena ......... 29
Godovni dan .......... 30
Svatovi ........... 33
Gostbe i pazari ......... 77
Gostoljubivost .......... 91
Božić........... 93
Vodokerstje.......... 105
Poklade........... 115
Blagovest........... 123
Gjurgjevo .......... 12(1
Pervi Svibanj.......... 130
Križari........... 136
Kraljice ........... 145
Kresnica ili Ivanjska svečanost .................. 154
Koševina ........... 172
Žetva........... 183
Mlinska........... 189


Slavonski plesi i Igre.


Plesi........... 197
Prelo........... 214
Zagonetke..........224
Letna posela .......... 236
Poslovice .......... 243
Sigre........... 253
Vile............ 278
Veštice........... 289
Vukodlak........... 294
Mora........... 298
Kuga........... 299
Smert........... 304