Eutanazija kucnih ljubimaca

[Maya Fae]

otišao je naš najdraži četveronožni prijatelj...
svakim danom je bio sve gore i na kraju smo ga dali uspavati, pokopali u voćnjaku

[Aarie]

maya44 kaže:

otišao je naš najdraži četveronožni prijatelj...
svakim danom je bio sve gore i na kraju smo ga dali uspavati, pokopali u voćnjaku

Žao mi je

[vrag v]

Naš nije mogao podnjeti pseće pelene, cviilio je i nije htio jesti u njima, pa smo mu stavili one pelene za starije ljude i odma ih je prihvatio. Inače, pelene koristimo samo u blagdansko vrijeme, jer se Lujo spontano uneredi kad blizu kuće pukne petarda. Ako ste čuli kako se puca po Tvrđavici (Osijek) znate kako nam je bilo.

[lukreci]

Pozdrav, dižem ovu temu jer bi trebala nečije mišljenje u vezi mace. Ona ima 19 godina i dobro se držala za svoje godine do nedavno. U zadnjih dva mjeseca sve je više slabila, dosta je smršala i zadah joj je počeo smrdit. Zaključila sam da ju jeto starost sustigla, ali smo ipak otišli do veterinara. Dobila je neke antibotike, protuupalnu terapiju, nznm. Stanje je ostalo slično ( par dana nakon terapije malo je živnula na nekih 2-3 dana, ali to je to). Ugl, veterinarka je rekla da ako još uvijek jede, pije i ide na zahod da nema potrebe ju uspavljivat. Zadnjih par dana čini mi se da je sve gore. Tetura po kući, zadah je postao nesnošljiv, slina koja curi iz usta zakorila joj se po dlaci i stalno se zavlači u neke mračne kutove na katu kuće i tamo provodi većinu vremena. Prekjučer je jela normalno (iako u zadnje vrijeme čak niti ne traži hranu, al ipak pojede nešto), jučer pak ništa, danas malo nešto pomljackala i to je to. Ovo pišem jer mi se čini da je ipak došao kraj, a opet nisam sigurna bi li još malo pričekala, možda se stanje promijeni. Nemam baš namjeru mačku od 19 godina vucarat po veterinarima jer vidim da joj to teško pada. Zna li neko, bi li u ovoj situaciji bilo bolje za macu da ju dam uspavat ili ima neka prihvatljivija opcija?

[sunce]

lukreci kaže:

Ovo pišem jer mi se čini da je ipak došao kraj, a opet nisam sigurna bi li još malo pričekala, možda se stanje promijeni. Nemam baš namjeru mačku od 19 godina vucarat po veterinarima jer vidim da joj to teško pada. Zna li neko, bi li u ovoj situaciji bilo bolje za macu da ju dam uspavat ili ima neka prihvatljivija opcija?

ovo je odluka koju čovjek treba donijeti za svojeg ljubimca, i ja sam ju prije par dana donijela u sličnoj situaciji.

dakle, tvoj maca je poživjela respektabilnih 19 godina, vjerujem obasipana s puno pažnje i ljubavi
sada je sve lošije, kvaliteta života je nikakva a liječenje nije dalo znatne pomake na bolje.
na osnovu čega misliš da će se stanje promijeniti samo od sebe na bolje, uzevši u obzir njene godine i činjenicu da terapija nije dala rezultate? ne napadam te, bila sam u doslovno istoj situaciji i razumijem kroz što prolaziš, samo si postavi to pitanje

moje razmišljanje je bilo ovakvo: stara je, bolesna na način da joj je kvaliteta života izrazito loša, ne reagira na lijekove i ja ju previše volim da bi ju ostavla u takvom stanju čekajući neko čudo.

kad je maca stara naravno da dolazi do smanjenje kvalitete života, ali one znaju dugo živjeti nekim penzionerskim ritmom, uz povremene boljkice koje se uspješno izliječe ili održavaju na nekom zadovoljavajućem nivou. onog trena kad kvaliteta života drastično padne, to nije život nego mrcvarenje.

ja sam moju kraljicu odnjela kod veterinara s mirom u sebi, naravno da sam bila tužna (još uvijek sam, sve je to friško) ali znala sam da radim pravu stvar za nju.

[dichy]

dan

dižem ovu temu....da nekome možda, ali samo možda olakšam zadnje dane

nisam stručna osoba, nemam veze s veterinom ni medicinom uopće....imam samo srce, intuiciju i puno, puno ljubavi za mog Maxonju koji mi je uginuo na rukama pred dva dana, pa ako pričam gluposti, nek me slobodno netko ispravi, neću se ljutiti

na žalost, imala sam prilike čuti priče moje dvije kolegice, čiji su psići otišli jedan za drugim pred par mjeseci

priča je bila slična mojoj.....stari psi....jedan 12, jedan 10 (ali bolestan)

borile su se do kraja, vodile ih kod veta na infuzije kad su prestali jesti i piti...davali im svakojake vitaminske injekcije ne bi li ih podigli iz polumrtvih....na kraju su psići ugibali vrišteći od bolova, sa gnojem koji je izlazio iz svih otvora, očiju, ušiju, nosića.....naravno, uspavani od strane veterinara

prošli tjedan moj starčić, labrador od 16 godina je polako ali sigurno postao nepokretan.....u redu, ništa ga nije bolilo, jeo je ležeći razmočenu hranu, nuždu obavljao u pelene koje sam redovno mijenjala, nikada nije bio prljav....istina da kuća nije bila najmirišljavija, ali nikome nije smetalo

onda je počeo odbijati hranu.....nema šta mu nisam nudila i kupovala.....od skupe pseće hrane do svježe bijele ribe koju sam mu kuhala i koju je nekada obožavao......ništa!!!...samo bi okrenuo glavu......vodu sam mu davala na špricu jer nije mogao piti sam.....svidjelo mu se to....svaki put kad bih se približila sa špricom, mrdnuo bi repom kao pokušaj mahanja....

onda je prestao i piti.....i onda se nametnulo pitanje infuzije

samo ću vam reći kako sam ja razmišljala....velim, možda jest krivo, ali i sad kad ga više nema i kad mi je izdahnuo na rukama, mislim da nisam pogriješila

infuzija bi ga podigla.....možda bi pokrenula organe koji su počeli otkazivati....svjesna sam da mu je krv bila puna otrova koji se nije više razgrađivao.....ali vjerujem da je taj otrov blokirao i receptore za bol....sigurna sam da ga ništa nije bolilo.....mislim da je priroda ipak to riješila na neki svoj način, a svako umjetno produžavanje patnje uzrokuje samo još veću patnju

odlučila sam pustiti ga da ode na miru.....zadnjih par sati je povraćao...svakih pola sata do sat....bila sam s njim....držala mu glavicu i čistila ga....povremeno je bio pri svijesti i gledao me onim svojim mutnim okicama, ravno u oči....a ja sam ga tješila....

nije cvilio, ni kad bih ga pomaknula da ga očistim (kolegice su mi rekle da svoje pse nisu smjele taknuti kako su urlali od bolova)....zadnjih pola sata je nastala patnja.....pokušavao je povratiti ali nije imao snage.....lovio je zrak ali su pluća počela otkazivati....zvala sam vterinara, ali nije stigao doći.....moj Maxonja mi je nakon 20 minuta izdahnuo na rukama......bez ijednog jauka, u miru

užasno mi je bilo teško....i sad mi je teško.....ali mi je nekako srce na mjestu.....napravila sam sve što sam mogla da mu olakšam, nisam ga ostavila u nekoj veterinarskoj ambulanti na hladnom metalnom stolu.....uginuo je na tepihu u dnevnom boravku s glavicom u mojim rukama.....tiho....

ono radi čega pišem ovaj post nije da nekome pametujem....svatko zna što je najbolje za njegovog ljubimca.....iznosim samo svoje mišljenje, da infuzije, umjetna produžavanja života ljubimcima samo škode, povećavaju patnju i odgađaju ono što je neizbježno

naravno da sam i ja svog vodila vetu dok je bilo nade....svašta smo mi uspjeli izliječiti.....od štenećaka, piroplazmoze, otvorenih rana, trava u ušima, pa čak i otvorenog dobroćudnog tumora veličine šake na trbuhu kojeg sam svakodnevnim previjanjem i korištenjem najskupljih ljudskih lijekova uspjela potpuno zatvoriti.....ali kad vidite da je kraj....pustite ih da odu u miru....organizam je savršen stroj....i blokira bol kada više nema povratka

[Coco_Nut]

dichy kaže:

.....napravila sam sve što sam mogla da mu olakšam, nisam ga ostavila u nekoj veterinarskoj ambulanti na hladnom metalnom stolu.....uginuo je na tepihu u dnevnom boravku s glavicom u mojim rukama.....tiho....

Ne mora biti kao boldano.
Veterinar nam je došao doma uspavati Vali i cijelo vrijeme sam bio s njom.

[dichy]

Coco_Nut kaže:

Ne mora biti kao boldano.
Veterinar nam je došao doma uspavati Vali i cijelo vrijeme sam bio s njom.

znam.....ali se zna često dogoditi kad ljudi to ne žele.....i nije poanta bila u tome nego samo u iskustvu s umjetnim produžavanjem kada pomoći više nema

ali kao što sam rekla.....nije pametovanje.....samo moje razmišljanje

a teško je kako god okreneš....

[Coco_Nut]

dichy kaže:

znam.....ali se zna često dogoditi kad ljudi to ne žele.....i nije poanta bila u tome nego samo u iskustvu s umjetnim produžavanjem kada pomoći više nema

ali kao što sam rekla.....nije pametovanje.....samo moje razmišljanje

a teško je kako god okreneš....

Napisao sam to kako bi znali oni koji ne znaju da može i tako.

Naravno da je teško.
Ali kada sam vidio koliko se pas muči i da nema života u očima, donio sam odluku da nema smisla produžavati agoniju.

[dichy]

Coco_Nut kaže:

Napisao sam to kako bi znali oni koji ne znaju da može i tako.

Naravno da je teško.
Ali kada sam vidio koliko se pas muči i da nema života u očima, donio sam odluku da nema smisla produžavati agoniju.

apsolutno.....i ja sam zvala veta u 8 kad sam vidjela da je gotovo, ali Maxo je izdahnuo u 8.20....vet nije još ni stigao

cijeli post sam napisala radi onih koji misle da psu infuzijama pred smrt rade uslugu.....moje je mišljenje (i to naglašavam, moje) da im time samo produžavaju patnju....drugo je kad je pas bolestan i ima nade u izlječenje.....ali pas od 16 godina, na samrti....kojem otkazuju organi.....čemu infuzija?.....da pati još 3 dana duže???

[Timbalandica]

Da, ali pitanje je kako olakšati, a ne kako produžiti na žalost.
Jedno je kada znaš da je pas star i otkazuju mu organi, pa postepeno se gasi...iako i to boli.
Drugo je kada ti pas ima neizlječiv karcinom i živ ti se raspada pred očima. Meso propada, nastaju otvorene rane..a znaš da nema spasa.
Tu je eutanazija jedina i velika, na žalost, pomoć..
Nadam se da nikada neću morati donijeti tu odluku.

Bila sam se zatekla nedavno kod veta kada mi je prijatelj uspavljivao psa, baš zbog neizlječivog karcinoma, plakali smo svi kao kišna godina.
Moja pasmina živi do neke desete godine, poslije toga je sve lutrija. Mamba mi je ove godine napunila 7 i srce me steže.

[dichy]

Timbalandica kaže:

Da, ali pitanje je kako olakšati, a ne kako produžiti na žalost.
Jedno je kada znaš da je pas star i otkazuju mu organi, pa postepeno se gasi...iako i to boli.
Drugo je kada ti pas ima neizlječiv karcinom i živ ti se raspada pred očima. Meso propada, nastaju otvorene rane..a znaš da nema spasa.
Tu je eutanazija jedina i velika, na žalost, pomoć..
Nadam se da nikada neću morati donijeti tu odluku.

Bila sam se zatekla nedavno kod veta kada mi je prijatelj uspavljivao psa, baš zbog neizlječivog karcinoma, plakali smo svi kao kišna godina.
Moja pasmina živi do neke desete godine, poslije toga je sve lutrija. Mamba mi je ove godine napunila 7 i srce me steže.

nemoj tako.....i labradori po difoltu žive 10-12 godina.....moj je imao 16.....16 dobrih godina.....pred godinu dana je još jurio mačke po livadi.....a propao je naglo....u par mjeseci....

[AndrejX]

Razum kaze jedno, a srce drugo - drukcije razmisljamo kada je sve gotovo,a drukcije kad gledamo svog suputnika koji odlazi na svoj put bez nas.

Moje jedino pitanje je uvijek bilo da li ih boli, a nekim cudom koliko se god pripremao za taj trenutak uvijek mi se sudbina nacerekala i nisam bio taj koji je donio odluku - kod zadnjeg nas je dijelilo mozda 10 minuta od spasonosne injekcije koja bi mozda kupila svega koji sat ili mozda i koji tjedan.

Kada maknemo emocije na stranu, mislim kako je vrijeme za odlazak kad nestane sve ono sto ih je veselilo (odlazak u setnje, igra, gustanje u hrani) i kada im jedino preostane patnja. U tom trenutku kada im svi pokusavamo kupiti jos koji dan postajemo vrlo sebicni, koliko nam god to bilo tesko.

I naravno, nasljednik u najkracem mogucem roku.

[ryell]

dichy kaže:

....ali kad vidite da je kraj....pustite ih da odu u miru....organizam je savršen stroj....i blokira bol kada više nema povratka

Nije baš tako.
Inače bismo svi divno i krasno umirali bez bolova, kao i životinje. Bajka. A nije tako.
Prvi primjer koji mi pada na pamet, otkazivanje bubrega (zadnjih godina vrlo često kod mačaka i pasa), 'odlazak' najčešće nije niti miran niti spokojan a bome niti bezbolan. Jedna varijanta je dizanje uree u organizmu do granica da toksini roknu blood-brain barrier pa imaš životinju koja halucinira i urliče u agoniji, pa se desi pleuralna efuzija (čitaj: izljev tekućine u pluća), pa se životinja doslovno udavi što nikako nije mirna smrt i tak to.

Nije "infuzija" niti bauk, niti je nikakav spas niti produljivanje ičega - infuzija je samo itekako dobar način da se daju određene supstance i većinom da se popravi opće stanje. Zbog bilo kojeg razloga i s bilo kojim ciljem.


U času kad više nema natrag, treba imati muda i učiniti onaj zadnji korak i napraviti zadnju uslugu životinji koja je bila s nama. A ne pustiti da se pati. Ako šuti, ne znači da ne boli ili da ne pati.

[Garofeeder]

Uz opasan rizik da me se zestoko popljuje, ali nikada svog psa ne bih vodio na 'uspavljivanje'... Veterinara se boji i i ovaoko i onako.. Vidio sam profesionalno odstrijeljenog psa (precizan malikalibarski metak kroz glavu)... A vidio sam i injekcije i psov veliki strah i tugu kod veterinara koji ga je 'uspavljivao'...Gdje se pas dugo patio i ocito bio nesretan....Strasno mi je za reci, ali kada bi moj pas dosao u situaciju da ga treba oslovoditi muka, radije bih to rijesio sam, uz igru i dobar zalogaj.... To bi na mene djelovalo strasno, ali misim da bi njemu bilo lakse... On ne bi skuzio nista (pas ugine trenutno), a ja bih sa svojim demonima vec nekako izasao na kraj... Valjda...

I, nema kafilerije nego pristojan grob u dvoristu....

Jebiga, vec mi suze idu na oci, ali Garo je za sda zdrav, prozdrljiv i veseo...

[dichy]

Garofeeder kaže:

Uz opasan rizik da me se zestoko popljuje, ali nikada svog psa ne bih vodio na 'uspavljivanje'... Veterinara se boji i i ovaoko i onako.. Vidio sam profesionalno odstrijeljenog psa (precizan malikalibarski metak kroz glavu)... A vidio sam i injekcije i psov veliki strah i tugu kod veterinara koji ga je 'uspavljivao'...Gdje se pas dugo patio i ocito bio nesretan....Strasno mi je za reci, ali kada bi moj pas dosao u situaciju da ga treba oslovoditi muka, radije bih to rijesio sam, uz igru i dobar zalogaj.... To bi na mene djelovalo strasno, ali misim da bi njemu bilo lakse... On ne bi skuzio nista (pas ugine trenutno), a ja bih sa svojim demonima vec nekako izasao na kraj... Valjda...

I, nema kafilerije nego pristojan grob u dvoristu....

Jebiga, vec mi suze idu na oci, ali Garo je za sda zdrav, prozdrljiv i veseo...

ja te neću pljuvati, niti ću pljuvati bilo koga sa bilo kojim stajalištem

meni je sve to još jako friško, Max mi je pred tjedan dana izdahnuo na rukama

i ja sam mislila da nikada ne bih zvala veterinara.....ali onih zadnjih pola sata patnje nikada neću zaboraviti.....u 10 do 8 sam zvala veta i molila ga i kumila da dođe ....nije stigao.....u 8 i 20 je Max izdahnuo....

ne znam jel mi lakše što nisam ja bila ta koja ga je poslala iza duge ili se osjećam krivom što sam mu priuštila tih pola sata užasa, a nisam veta zvala ranije

teško je u tim trenucima razmišljati jasno.....dok god diše, gleda te, reagira....jednostavno ne možeš....bar ja nisam mogla.....a onda kad je trebalo....onda nismo stigli.....

[OOOOOOO]

dichy kaže:

ja te neću pljuvati, niti ću pljuvati bilo koga sa bilo kojim stajalištem

meni je sve to još jako friško, Max mi je pred tjedan dana izdahnuo na rukama

i ja sam mislila da nikada ne bih zvala veterinara.....ali onih zadnjih pola sata patnje nikada neću zaboraviti.....u 10 do 8 sam zvala veta i molila ga i kumila da dođe ....nije stigao.....u 8 i 20 je Max izdahnuo....

ne znam jel mi lakše što nisam ja bila ta koja ga je poslala iza duge ili se osjećam krivom što sam mu priuštila tih pola sata užasa, a nisam veta zvala ranije

teško je u tim trenucima razmišljati jasno.....dok god diše, gleda te, reagira....jednostavno ne možeš....bar ja nisam mogla.....a onda kad je trebalo....onda nismo stigli.....

Slazem se jako tesko je u takvoj situaciji odluciti onaj ko to nije probao ne zna kako je
Ja sam isto bila korak do eutanazije ali valjda me Bog poslusao dok sam taj zadnji dan zapomazuci na glas molila ga da ga uzme na nebo jel mi je eutanazija bila oduvijek prestrasan pojam

[rastko]

Kako tačno psa eutanizirati kroz igru? Pri tome mislim na psa 15+ kg.

Ja sam svog Čarlija odvela veterinaru i eutanizirala. Imao je maligni tumor, 2 mjeseca se patio, prepolovio se i samo je ležao.
Muž i ja smo ga sahranili kod mene na selu.

Znala sam da rotvajleri ne prežive preko 10-11 godina, ali nisam očekivala da ću se morati oprostiti sa njim nakon samo 7 godina.

Najžalije mi je što nakon prvih simptoma nisam otišla sa njim u Bg ili Zg, možda to ne bi ništa promjenilo, ali barem se ne bi mučio ovako dugo.

Mogla sam ga pustiti da umre "prirodno" ali iskreno ne znam kako to ljudi prežive. On je bio kućni pas i noćna cviljenja i uzdisanja su meni bila užasna. Ne mogu zamisliti da sam ga ostavila da se i dalje pati.

[Drnda17]

Pozdrav.
Dizem ovu tuznu temu iz isto tako tuznih razloga. Dns smo saznali da nasa dobermaka (6god i 7mj. Stara) ima rak gusterace i da nazalost sto dalje vrijeme ide to joj bude gore. Moramo je dati uspavati. Pretuzni smo i u soku. Jel ima tko kakav savjet kako se nositi s time? Ovo nam je kao da smo izgubili clana obitelji. Placemo svi kao kisna godina. Mogu tek mislit kak nam bude kad bude tamo na stolu. Svaki savjet dobrodosao

[ryell]

Prvo: po drugo misljenje kod drugog veta (potvrda dijagnoze), vidjeti ako je tumor da li se eventualno da operirati. Ne dizem vam nade, to je gadna stvar, ali bolje provjeriti nego se kasnije žderati što niste.
Ako i drugi vet kaze isto, onda je na vama... Ja sam razmisljala ovako (macka s tumorom gusterace koji je pritiskao jetru): Dokle god moze imati relativno kvalitetan zivot (jede, obavlja nuzdu, veseli se), dokle god se mucnine/bolovi mogu kontrolirati lijekovima, to i radimo. Kad dodje do faze da vise ne - kod nase mice je pocela otkazivati jetra - onda je vrijeme za doviđenja.
O emocionalnoj komponenti ne mogu jer mi je jos uvijek gadno.