Ima li netko rješenje?

[anabanana]

Imam divnog brata, ima nepunih 17 godina, odlican je ucenik 3.razreda srednje skole, i, posve objektivno, on je visok, lijep, talentiran, iznimno duhovit, zgodan mladic. Ja kao starija sestra se obozavam druziti s njim, totalno je ugodno drustvo, puno toga zna, informira se o svemu i svacemu.
Ali njegov je problem socijalizacija. Naime, ne izlazi nigdje, ne zeli ostvariti dublje odnose ni sa kim (u smislu prijateljstva, a kamoli veze). Mi se, kao obitelj (sretna i funkcionalna) strasnooooo trudimo, pokusavamo svasta, razgovaramo, ali on nikako ne zeli reci u cemu je DOISTA problem. Jer, naime, on ima tisuce i tisuce isprika, postao je pravi majstor u tome, uvijek ce izmisliti nesto (npr.da nema s kim, a onda saznamo da ga je van zvao kolega iz osnovne, pa da mora uciti - a ne mora), ma bilo sto, samo da se izvuce. A o pravom razlogu uporno suti. Jako je talentiran sportas, trenirao je vise sportova, ali brzo bi odustajao od ekipnih sportova, a duze bi bio u pojedinacnim. Cini se da tesko podnosi kritiku, iako ne priznaje, osjetljiva je dusica, ali mislim, ipak...svi smo, ali ipak idemo kroz zivot. Jako se brinemo za njega, jedino na sto uvijek ide je nastava. Nista drugo ne zeli. Stalno je doma, i doma je savrseno zadovoljan. A nas to vec jaaaaako brine, jer mislimo da ce mu faliti kontakata s vrsnjacima, druzenja, socijalizacije, ojacavanja karaktera, prijatelja....
Sto je najgore - nema NIKAKVIH objektivnih razloga za tooooo.
Ima li nekih, takvih iskustava? Molim za pomoc.
BIt cu jako zahvalna za bili kakav savjet, razmisljamo i o psihologu, ali ne zeli ici. I sumnjamo da bi i njemu rekao cijelu istinu.
Hvala!

[Baby_Kate]

možda nitko nije na njegovoj valnoj duljini... možda ga trenutno ljudi zamaraju i sam je sebi dovoljan. ne treba se previše borit protiv toga, sam će razvit želju da upozna ono kaj nije i usporedi sa onim kaj je spoznao.
treba mu malo vremena i to je to.
ne dajem sud ni dijagnozu, ovo je samo moje mišljenje.

[Vilenica]

anabanana kaže:

Imam divnog brata, ima nepunih 17 godina, odlican je ucenik 3.razreda srednje skole, i, posve objektivno, on je visok, lijep, talentiran, iznimno duhovit, zgodan mladic.

Mi se, kao obitelj (sretna i funkcionalna) strasnooooo trudimo, pokusavamo svasta, razgovaramo, ali on nikako ne zeli reci u cemu je DOISTA problem.

Jako se brinemo za njega, jedino na sto uvijek ide je nastava. Nista drugo ne zeli. Stalno je doma, i doma je savrseno zadovoljan.

A nas to vec jaaaaako brine, jer mislimo da ce mu faliti kontakata s vrsnjacima, druzenja, socijalizacije, ojacavanja karaktera, prijatelja....
Sto je najgore - nema NIKAKVIH objektivnih razloga za tooooo.

BIt cu jako zahvalna za bili kakav savjet, razmisljamo i o psihologu, ali ne zeli ici. I sumnjamo da bi i njemu rekao cijelu istinu.
Hvala!

ja takodjer imam velikih problema sa svojom, jako sretnom i funkcionalnom obitelji. koja je naravno, jako posesivna. i prema meni i prema vrlo zgodnom i pametnom mladjem bratu. tako da govorim iz velikog iskustva: vama treba strucna pomoc - tebi i roditeljima. jer po svemu sto si napisala, to je vas problem, ne njegov. a vas problem je u stvari ogromna posesivnost i potreba da kontrolirate njegov zivot. da vi odredite sta je za njega dobro i kako se treba ponasati.

ako mu zbilja zelis dobro, pusti da tvoj brat sam rjesava probleme, vlastite probleme. tvoje je da mu pomognes onda kad od tebe zatrazi pomoc, i da das najbolje od sebe iz svoje sestrinske ljubavi. ali do tada, ti trebas rjesavati svoje probleme, ostaviti se brata.

(vec iz toga kako si opisala brata nagadjam da bi ti mogla imati problema u nalazenju decka...postoje li uopce oni zgodniji i pametniji od tvog brata?)

roditeljima naravno nitko ne moze pomoci. sretno

[Vilenica]

obrati paznju na to sta sam ti citirala...nikad ne govoris ni o sebi, ni o njemu, nego o "vama": tebi i roditeljima. zato kazem da je to "vas" problem, ne njegov

[pure_bilance]

anabanana kaže:

Imam divnog brata, ima nepunih 17 godina, odlican je ucenik 3.razreda srednje skole, i, posve objektivno, on je visok, lijep, talentiran, iznimno duhovit, zgodan mladic. Ja kao starija sestra se obozavam druziti s njim, totalno je ugodno drustvo, puno toga zna, informira se o svemu i svacemu.
Ali njegov je problem socijalizacija. Naime, ne izlazi nigdje, ne zeli ostvariti dublje odnose ni sa kim (u smislu prijateljstva, a kamoli veze). Mi se, kao obitelj (sretna i funkcionalna) strasnooooo trudimo, pokusavamo svasta, razgovaramo, ali on nikako ne zeli reci u cemu je DOISTA problem. Jer, naime, on ima tisuce i tisuce isprika, postao je pravi majstor u tome, uvijek ce izmisliti nesto (npr.da nema s kim, a onda saznamo da ga je van zvao kolega iz osnovne, pa da mora uciti - a ne mora), ma bilo sto, samo da se izvuce. A o pravom razlogu uporno suti. Jako je talentiran sportas, trenirao je vise sportova, ali brzo bi odustajao od ekipnih sportova, a duze bi bio u pojedinacnim. Cini se da tesko podnosi kritiku, iako ne priznaje, osjetljiva je dusica, ali mislim, ipak...svi smo, ali ipak idemo kroz zivot. Jako se brinemo za njega, jedino na sto uvijek ide je nastava. Nista drugo ne zeli. Stalno je doma, i doma je savrseno zadovoljan. A nas to vec jaaaaako brine, jer mislimo da ce mu faliti kontakata s vrsnjacima, druzenja, socijalizacije, ojacavanja karaktera, prijatelja....
Sto je najgore - nema NIKAKVIH objektivnih razloga za tooooo.
Ima li nekih, takvih iskustava? Molim za pomoc.
BIt cu jako zahvalna za bili kakav savjet, razmisljamo i o psihologu, ali ne zeli ici. I sumnjamo da bi i njemu rekao cijelu istinu.
Hvala!

možda dečka jednostavno nervira društvo u kojem je na neki način prisiljen biti, pa svodi tu komunikaciju na minimalac-kaj je ok. a pustit ga da riješava sam vlastite probleme je nešto kaj možeš napravit osobi do koje ti nije stalo. zato kaj su možda vilenicu puštali da ih sama riješava, ne znači da treba i tvog buraza.. naprotiv, smatram da mu treba jako puno dat do znanja da nije sam, da ne mora prolazit kroz to šta prolazi solo i da ima potporu nekog, šta je najvažnije.
zato, talk to him, nemoj forsirat baš, ali nek zna da se na nekog može oslonit.
p.s.ma bit će sve ockej!!

[Vilenica]

ma nisu mene pustali da ih sama rjesavam. oni su "rjesavali" moje probleme, a pritom niti su mene pustali da zivim svoj zivot, niti su sami rjesavali svoje probleme.

najlakse ti je pobjec od sebe rjesavajuci tudje probleme. i gaziti pritom drugoga, ciji problem kao rjesavas. a to se redovito radi u "sretnim, funkcionalnim obiteljima" kakvu opisuje autorica topica.

[pure_bilance]

vilenica kaže:

ma nisu mene pustali da ih sama rjesavam. oni su "rjesavali" moje probleme, a pritom niti su mene pustali da zivim svoj zivot, niti su sami rjesavali svoje probleme.

najlakse ti je pobjec od sebe rjesavajuci tudje probleme. i gaziti pritom drugoga, ciji problem kao rjesavas. a to se redovito radi u "sretnim, funkcionalnim obiteljima" kakvu opisuje autorica topica.

a bokte e.. ne mora značit. cura je samo pokazala brigu za buraza, nemoj odmah smišljat najgori scenarij i slat ljude naliječenje..

[Vilenica]

pure_bilance kaže:

a bokte e.. ne mora značit. cura je samo pokazala brigu za buraza, nemoj odmah smišljat najgori scenarij i slat ljude naliječenje..

zao mi je. cim netko napise da ima "sretnu, funkcionalnu obitelj", i jos je problem sto kul frajer od 17 god ne zeli izaci iz sobe...dijagnoza je jasna

i jos cura koja ocito ima vise od 18 god ne pise "ja" nego "mi", izjednacavajuci sebe sa roditeljima...

nazalost, imam iskustva. ponavljam se

[anabanana]

pure_bilance kaže:

možda dečka jednostavno nervira društvo u kojem je na neki način prisiljen biti, pa svodi tu komunikaciju na minimalac-kaj je ok. a pustit ga da riješava sam vlastite probleme je nešto kaj možeš napravit osobi do koje ti nije stalo. zato kaj su možda vilenicu puštali da ih sama riješava, ne znači da treba i tvog buraza.. naprotiv, smatram da mu treba jako puno dat do znanja da nije sam, da ne mora prolazit kroz to šta prolazi solo i da ima potporu nekog, šta je najvažnije.
zato, talk to him, nemoj forsirat baš, ali nek zna da se na nekog može oslonit.
p.s.ma bit će sve ockej!!

Slazem se s tobom, i hvala na potpori. Tako i radimo, trudimo se, razgovaramo s njim.

Vilenice, da imas u obitelji npr. alkoholicara, da li bi ga pustila da se ''sam pronadje, da sam nadje ispravan put''? A potpuno izbjegavanje svakog socijalnog kontakta (osim obavezne skole) itekako spada u psihicke probleme. Obitelj je tu da pomogne, a to sto sam pisala u mnozini, samo znaci da smo se obratili na forum kao obitelj, a preko mog korisnickog imena. I to sto je tvoja obitelj sretna i funkcionalna pod navodnicima, ne znaci da je moja takva. I kakve veze ima to sto ja imam vise od 18 godina i pisem u mnozini?
Ali dobro.

[anabanana]

vilenica kaže:

(vec iz toga kako si opisala brata nagadjam da bi ti mogla imati problema u nalazenju decka...postoje li uopce oni zgodniji i pametniji od tvog brata?)

Hvala na brizi, u sretnoj sam vezi 4 godine.

[aurora-s]

Nemogu virovat na koju stranu vodi ova diskusija. Kako je netko spreman odma poklopit nekog na račun 1 rečenice.
Zašto vilenica misli ako je njena obitelj u balunu da je i u ovoj tako. Ja bi volila da su se moji za mene brinili za mene na taj način, i da se moji klinci kad narastu tako međusobno brinu jedan za drugog.

Možda je bratu samo takva faza ili je takav tip, znam par fenomenalnih osoba koji su samotnjaci, i ništa im ne fali - ja ih nebi minjala jer su super ali jednostavno su takvi.
Mislim da nebi odmogao razgovor sa psihologom, da se vidi dali postoji neki dublji problem. Nađi mu nekog mlađeg pred kime mu se neće biti problem otvoriti.

[zordi]

gle ljudi su različiti.
nisam baš polovila koliko je između tebe i brata razlika u godinama.

brat ti vjerovatno ima drugačije afinitete, nego što ti jmisliš da bi trebao imati u tim godinama. mene do 19 nisu apsolutno interesirali izlasci, frajeri - mislim šta se imaš toliko oko toga uzbuđivati. onda sam počela izlaziti i opet - šta se ima oko toga dramiti. sada, again, volim biti doma... imam svoje interese u svojih par zidova.

gle, kad malo i pogledaš svijet oko sebe... pa ja osobno ne mogu reći da me previše privlači - vrhunac zabave: nacugati se, ili zbariti nekoga (barem u tim godinama). tvoj brat moguće da nije taj tip.

[anabanana]

zordi kaže:

gle ljudi su različiti.
nisam baš polovila koliko je između tebe i brata razlika u godinama.

5 godina

gle, kad malo i pogledaš svijet oko sebe... pa ja osobno ne mogu reći da me previše privlači - vrhunac zabave: nacugati se, ili zbariti nekoga (barem u tim godinama). tvoj brat moguće da nije taj tip.

To je istina! Potpuno se slazem, i ja tako mislim, ali makar da ode u kino, na kavu, bilo sto...
Ali hvala svima puno na konstruktivnim savjetima!

[Weedeemer]

ok, zamisli slijedece: ja sam njezin brat i ne zelim im reci da mi treba pomoc jer ne zelim da se sprdaju iz mene, kao što to obično i rade, barem ja to tako dozivljavam. iako djeluju ful prijateljski, ja to dozivljavam kao da mi nabijaju osjecaj krivnje cijelo vrijeme.

da, znam ja da se oni trude meni pomoći s time "daj odi van, kaj ces doma...."

kaj da radim vani i s kim da idem kad jednostavno nema nikog tko bi mi odgovarao...

dakle to povlaci jednu do dve moguce opcije ... .ili da mi vi nadjete neko drustvo , curu, bla bla ili se okanite savjeta...i neugodnih pitanja.

[anabanana]

Weedeemer kaže:

ok, zamisli slijedece: ja sam njezin brat i ne zelim im reci da mi treba pomoc jer ne zelim da se sprdaju iz mene, kao što to obično i rade, barem ja to tako dozivljavam. iako djeluju ful prijateljski, ja to dozivljavam kao da mi nabijaju osjecaj krivnje cijelo vrijeme.

da, znam ja da se oni trude meni pomoći s time "daj odi van, kaj ces doma...."

kaj da radim vani i s kim da idem kad jednostavno nema nikog tko bi mi odgovarao...

dakle to povlaci jednu do dve moguce opcije ... .ili da mi vi nadjete neko drustvo , curu, bla bla ili se okanite savjeta...i neugodnih pitanja.

Da, tako bi moglo biti. Bas tako nekako...Sto vi mislite da je bolje? Ne mogu odustati od njega.

[Vilenica]

pa weedeeemer je sve reko: nadji mu curu

[Gilach]

A cuj, ne mozes napraviti ništa jer on jednostavno ne nailazi na ljude koji su mu slicni, koji imaju kompatibilan tok misli i nacin razmišljanja...

Najbolje sto mozes napraviti je da i dalje budes dobra sestra koja ce ga i dalje voljeti i pomagati mu kao i uvijek do sada, a da mu istodobno ne guras probleme na nos jer ce razviti averziju i zatvorit ce se i prema tebi jer kako nekome objasniti da ne mozes naci drustvo s kojim si sretan i opušten ? Jer sto ce sam u kinu ili na kavi, a ocito nema nikoga s kim bi se ugodno osjecao na takvim mjestima...

Mozes ga pokusat povesti zajedno sa nekim svojim drustvom za koje mislis da bi mu moglo odgovarati. Ne znam, odi s njim u kino ili nesto slicno, a tamo "slucajno" naleti na jednu ili dvije svoje frendice s kojima bi mogao razgovarati (jer ako ih je previse, nece se ugodno osjecati)...

[cherryblossomgirl]

anabanana,

ne odustaješ od njega ako ga jednostavno pustiš na miru.

ja mislim da je tvoj brat sasvim normalan dečko. zašto misliš da on ima neki problem? dečko jednostavno nije jako društven, što ne znači da se s vremenom neće otvoriti i jednog dana ostvariti kvalitetna prijateljstva/veze/obitelj.

kažeš da voliš njegovo društvo i to je super. nagovaranjem i tlačenjem nećeš ništa postići, to vjerojatno i sama znaš.
a psiholog mu po mom mišljenju ne treba, osim ako znaš za neku traumu koja je možda mogla uzrokovati introvertiranost.

ukoliko je oduvijek takav, to je dio njegovog karaktera i sve je ok.
uči, trenira, dobro se slaže s vama - kud ćeš bolje od toga?!

[Soul_Rebel]

Mozda je decko takav tip osobe pa mu treba vremena da se otvori. Moj bratic je dugo vremena bio zatvoren dok nije nasao ekipu koja mu pase i sad je sve ok.

A mozda je problem to sto ti je brat "savrsen" pa se boji napraviti neku gresku koja bi kod drugih promijenila takvu sliku o njemu.
Ja sam se, npr., uvijek trudio ostaviti dobar dojam, biti maksimalno uspjesan u necemu sto radim, perfekcionist, bilo me strah napraviti gresku jer bi me se onda moglo kritizirati.
Onda sam negdje procitao da je najveca greska koju covjek moze napraviti je da ne napravi gresku, odnosno, da niti ne pokusa nesto zbog straha.

A mozda ti je brat gay, mozda je to onaj DOISTA razlog o kojem govoris pa se boji odbacivanja, mozda zato izbjegava timske sportove i neka druzenja.
Ako je zgodan, lijep i pametan mozda trazi nekog ko mu je jednak po tim mjerilima, ali slican njemu - muskarac, mozda je to neka podsvjesna narcisoidnost.

Uglavnom, pokusaj(te) jos razgovarati s njim, ali mislim da ga je najbolje pustiti da sam odluci kad ce poceti izlaziti ili nesto vise.
Na kraju krajeva, jos je mlad sa 17. g., ja imam prijatelja (ali stvarno prijatelj, ne ja ) koji je odlucio, ali bas odlucio, ne imati curu do kraja fakulteta tako da mislim da sve ovisi o osobi.

Bit ce to dobro.

[anabanana]

Soul_Rebel kaže:

A mozda ti je brat gay, mozda je to onaj DOISTA razlog o kojem govoris pa se boji odbacivanja, mozda zato izbjegava timske sportove i neka druzenja.
Ako je zgodan, lijep i pametan mozda trazi nekog ko mu je jednak po tim mjerilima, ali slican njemu - muskarac, mozda je to neka podsvjesna narcisoidnost.

Nije gay, zaljubljivao se u cure, i vidjela sam slucajno neke web stranice koje je posjecivao. Znam sto mislis, razmisljala sam i o tome, ali najbolji prijatelj mi je gay, pa mi je on ispricao svoja iskustva u tim godinama, nije tako.

A ovo za narcisoidnost - to bi moglo biti, primjecujem i tako nesto.

Hvala!