Biste li ušli u vezu s osobom s invaliditetom? - zbirni topic

[shogun 218]

Od skoro sam na forumu pa ne znam da li je vec bila ovakva tema. Ukratko.. imam telesni invaliditet(diplegia, oblik CP), pokretan sam. Psihicki, umno, intelektualno sasvim normalan. Imao sam do sada tri veze. Ali primetio sam da su se mnogi ljudi cudili mojim bivsim devojkama "kako mogu biti u vezi sa invalidom". Posebno je bilo problema sa roditeljima, rodbinom mojih bivsih devojaka. Zbog cega su te moje veze prilicno trpele i na kraju pucale. Naravno, biolo je tu i onih klasicnih razloga kao i u svim vezama, ali je posebno problem bio to sto su moje bivse devojke trpele pritisak svoje blize okoline, sto je stvaralo pritisak i njima i meni. Isto tako bilo je i dosta devojaka koje nisu zelele uci u vezu (pretpostavljam pre svega zbog mog invaliditeta), pa me naprosto uvek zanimalo, intrigiralo sta je to sto kod ljudi stvara predrasude, barijeru, odbojnost, strah da udju u vezu sa nekim ko ima telesni invaliditet. Primetio sam da mnogi ljudi u nacelu smatraju(iako ce retko otvoreno reci, ali se nasluti) da osobe sa invaliditetom ne mogu biti privlacni potencijalni partneri/ke za sex, vezu, brak. Pa cak i kada osoba sa invaliditetom pokaze da uspesno prevladava svoj invaliditet i ogranicenja. Pa sam se cesto pitao(uzimajuci i svoj primer) u cemu je toliki problem: da li u osobama sa invaliditetom ili u drugim ljudima, ili..? Znaci zanima me vise onako za uopstenu diskusiju, sta mislite o tome, da li bi se upustili u takvu vezu?

[chocolatecookie]

Nemam invaliditet, imala sam do sada 3 veze (sad sam u četvrtoj). Koliko bi ti?

Bila bih kad bih se zaljubila u njega, zašto ne.

[4fun]

bez preseravanja, moram reci da bi to u startu imalo dosta manje sanse da se desi. (necu reci nikakve, jer zbilja... tko zna...)

ali bez brige, pun je forum ljudi koje to nimalo ne smeta. problem je sto bas vecina tih valjda nikad ne izadje u pravi svijet sa tim stavom vec ga ostave u ormaru.

[Chansomps]

Jel se tu ubraja i Emocionalni invaliditet?

Ovoga..ne znam

[suicidal blonde]

Iskreno... ne bih...
Previše je to odricanja od "normalnog" da onaj zdravi dio para prije ili kasnije ne bi pukao...

[malazaljubljena]

Bih, bila bi jer ne sudim osobu po njegovom izgledu, sposobnostima ili po ćemu već ,već po njegovim vrlinama i kakva je osoba. Nisam osoba koja mari za predrasude tako da me baš briga što bi okolina, prijatelji, roditelji, susjedi,...rekli. Samo mi je važno da me osoba voli i poštuje a sve drugo mi opće nije važno.
Nije problem u osobama s invaliditetom nego u drugim ljudima koji ne shvaćaju neke stvari i imaju zakrivljeni pogled na svijet opće ne razmišljajući da se danas sutra može njima tako nešto dogoditi ili njihovoj djeci, pa dok oni to shvate kasno im je. Ja studiram i na zadnjoj sam godini faxa i u grupi imam 2 osobe s inaliditetom i hvala Bogu mogu primjetiti da u mojoj grupi nema nikakvih predrasuda prema tim dvjema osobama i prihvaćeni su kao svi drugi, naprosto ih svi obožavmo zbog vedrine kojom zrače, ali niti nemamo posebnih povlastica prema njima jer žele biti ravnopravni. Kad sam ih pobliže upoznala skužila sam da su te dvije osobe među najdivnijim osobama koje sam upoznala( bez predrasuda, bez zamaranja što će drugi reć, imaju svoj cilj, pošteni su, vjerni prijatelji,...) i vjeruj mi da mi je čast što su baš mene izabrali da budem njihova prijateljica.
Shogun 218 : nemoj se zamarat što su te veze pukle jer ako je cura posustala pred predrasudama (od bilo koga) ta niti nije bila za tebe i nije te voljela ljubavlju kako se zaista nekoga ljubi i voli

[malazaljubljena]

suicidal blonde kaže:

Iskreno... ne bih...
Previše je to odricanja od "normalnog" da onaj zdravi dio para prije ili kasnije ne bi pukao...

Kako to misliš?

[MelodyNine]

shogun 218 kaže:

Od skoro sam na forumu pa ne znam da li je vec bila ovakva tema. Ukratko.. imam telesni invaliditet(diplegia, oblik CP), pokretan sam. Psihicki, umno, intelektualno sasvim normalan. Imao sam do sada tri veze. Ali primetio sam da su se mnogi ljudi cudili mojim bivsim devojkama "kako mogu biti u vezi sa invalidom". Posebno je bilo problema sa roditeljima, rodbinom mojih bivsih devojaka. Zbog cega su te moje veze prilicno trpele i na kraju pucale. Naravno, biolo je tu i onih klasicnih razloga kao i u svim vezama, ali je posebno problem bio to sto su moje bivse devojke trpele pritisak svoje blize okoline, sto je stvaralo pritisak i njima i meni. Isto tako bilo je i dosta devojaka koje nisu zelele uci u vezu (pretpostavljam pre svega zbog mog invaliditeta), pa me naprosto uvek zanimalo, intrigiralo sta je to sto kod ljudi stvara predrasude, barijeru, odbojnost, strah da udju u vezu sa nekim ko ima telesni invaliditet. Primetio sam da mnogi ljudi u nacelu smatraju(iako ce retko otvoreno reci, ali se nasluti) da osobe sa invaliditetom ne mogu biti privlacni potencijalni partneri/ke za sex, vezu, brak. Pa cak i kada osoba sa invaliditetom pokaze da uspesno prevladava svoj invaliditet i ogranicenja. Pa sam se cesto pitao(uzimajuci i svoj primer) u cemu je toliki problem: da li u osobama sa invaliditetom ili u drugim ljudima, ili..? Znaci zanima me vise onako za uopstenu diskusiju, sta mislite o tome, da li bi se upustili u takvu vezu?

Da, bih.
Za mišljenje okoline, pritisak i ostalo me boli kurac. Utjecati na mene je opako teško, što nekad i nije dobra stvar
Ne živim u Disneylandu, i znam kakvi su ljudi, ali ima nešto u meni što me tjera da se, što je kompliciranije i teže, više trudim - naravno, sve to ako postoji ljubav.
Jedan od problema sa takvom vezom mogu biti psihičke prirode, npr. ljudi sa invaliditetom prolaze kroz određene psihičke krize itd. (ukoliko nisu rođeni sa invaliditetom ili se nesreća/bolest nedavno desila), ali ne vjerujem da se to ne bi moglo prevazići. Sa druge je strane prilagođavanje određenih životnih navika, mjesta izlazaka, itd.
Budući da je meni osoba primarna, nije mi važno šta radimo zajedno, nego da smo zajedno.
Nema mnogo takvih djevojaka, ali ih ima sasvim dovoljno, i ja sam sigurna da ćeš ti naći svoju. sretno.

[shogun 218]

suicidal blonde kaže:

Iskreno... ne bih...
Previše je to odricanja od "normalnog" da onaj zdravi dio para prije ili kasnije ne bi pukao...

Pa ima u tome istine, nije spornno, Ali opet nije svaki invaliditet iste tezine i ne zahteva svaki invalidtet posebna odricanja. Mada tacno je da svaki invaliditet nosi svoja izvesna ogranicnja. Ali mogu se prevladati, ako se osoba sa invaliditeom trudi. Ja npr sam u najvecem delu svakodnevnih aktivnosti samostalan, dakle ne ovisim o drugom. A i tamo gde postoje ogranicenja zbog invaliditeta postaji nacin da to samostalnno organizujem da se uradi. Tako da, fakticki ni u cemu ne ovisim i ne dopustam da ovisim o bliskim ljudima. E sad naravno, sve zavisi sta ko u vezi trazi, ocekuje, zeli...itd. Ako npr cura od mene ocekuje da izigravam brus lija ili da trcim maraton ili na sto metara sa preponama ili da igram latino plesove, da upraznjavam sportove, vozim motor, to ce onda biti tesko izvodljivo, priznajem.

[scarletlemur]

nda...svi smo jako liberalni u svojim stavovima...međutim...zapinje provođenje strategije odricanja u takvoj vezi, ili odgovornost kod prekida iste....
shogun, da me krivo ne shvatiš...nije problem u tebi, nego u načinu na koji te ljudi doživljavaju...a to znaš i sam.
i teško je naći nekog tko je apsolutno voljan svoj život prilagoditi tvojim potrebama...ali nije nemoguće.
poznajem jedan par koji tako funkcionira već više od 20 godina

[shogun 218]

Melody999 kaže:

Da, bih.
Za mišljenje okoline, pritisak i ostalo me boli kurac. Utjecati na mene je opako teško, što nekad i nije dobra stvar
Ne živim u Disneylandu, i znam kakvi su ljudi, ali ima nešto u meni što me tjera da se, što je kompliciranije i teže, više trudim - naravno, sve to ako postoji ljubav.
Jedan od problema sa takvom vezom mogu biti psihičke prirode, npr. ljudi sa invaliditetom prolaze kroz određene psihičke krize itd. (ukoliko nisu rođeni sa invaliditetom ili se nesreća/bolest nedavno desila), ali ne vjerujem da se to ne bi moglo prevazići. Sa druge je strane prilagođavanje određenih životnih navika, mjesta izlazaka, itd.
Budući da je meni osoba primarna, nije mi važno šta radimo zajedno, nego da smo zajedno.
Nema mnogo takvih djevojaka, ali ih ima sasvim dovoljno, i ja sam sigurna da ćeš ti naći svoju. sretno.

Da, u pravu si..puno toga ovisi i od same osobe sa invaliditetom. Posebno nacin na koji prihvata samu sebe, tj svoj invaliditet, svoje stanje. Mogu reci da sam uspeo da svoje kmplexe prevladam, znaci da sebe posmatram pozitiivno. Sa te strane nije bilo problema u mojim bivsim vezama, zaista. Ali me jeste rastuzivalo to sto moje devojke ipak nisu umele da se izbore sa pritiscima i uticajem okoline. Ne, ne krivim iz zbog toga(one su zaista divne osobe bile i ostale) samo mi bude zao sto nije ispalo drugacije. A to da li cu opet imati neku vezu...paa mogu da se nadam i da se i dalje trudim, vidiecemo. Samo..u pravu si kada kazes da je malo osoba koje bi bile spremne da voljno i svesno udju u vezu. Ja sam do sada eto bio sa tri koje su svesno voljno usle, bile neko vreme i otisle. Pitam se..Da nisam istrosio bonus?

[suicidal blonde]

malazaljubljena kaže:

Kako to misliš?

Osoba s invaliditetom ima svoja tjelesna ograničenja.
Ljudi koje viđaš na faksu su krasne i divne osobe - ne sumnjam u to, ali su to ipak osobe narušenog zdravlja koje trebaju doživotu skrb i njegu.
Ono što ti na faklutetu ne viđaš su svakodnevne male radnje koje te osobe nisu u stanju samostalno izvesti - a današnji život je jednostavno takav da je prepun izazova i za zdravu osobu...
Jednoga dan kada zaljubljenost prođe, a ljubav se istopi u svakodnevnom odnosu gdje onaj zdravi s navučenim osmjehom "vuče" za oboje; ostaje samo obaveza, koju je upravo radi situacije kakvu je opisao scarletlemur gotovo nemoguće okončati raskidom...

Nikad ne znamo što možemo očekivati u vezi s vlastitim zdravljem, ili zdravljem svojih bližnjih i takve nepredviđene situacije su jednostavno situacije koje moramo prihvatiti onakvima kakve jesu...
Međutim da sam u poziciji biranja - ne bih svjesno izabrala takav život.

[LeftAlone]

Ne, to bi me jako smetalo...možete reći da sam plitka osoba, bla, bla, ali 80%, vjerojatno i više misli isto tako (možda sad tu govorite drugačije, ali da se nađete u pravoj situaciji brzo bi zaboravili svoja društveno korektna razmišljanja)...

Vidio sam do sad par invalida sa ženama/curama i primjetio sam da su sve te žene, pa... manje fizički atraktivne...ja mislim da fizički atraktivne žene, odnosno one koje su toga svjesne (budimo realni, rijetko koji invalid pristupa fizički atraktivnim ženama jer misli da će ga odbiti, u 99% slučajeva je u pravu) traže zdravog partnera s kojim bi mogle pomiješati gene kako bi svojoj djeci dale još veću šansu u životu, a ako se spare s invalidom...pa, njihova djeca će u startu imati manje šanse...

Mada, prilično zanimljiva tema...

[shogun 218]

malazaljubljena kaže:

Bih, bila bi jer ne sudim osobu po njegovom izgledu, sposobnostima ili po ćemu već ,već po njegovim vrlinama i kakva je osoba. Nisam osoba koja mari za predrasude tako da me baš briga što bi okolina, prijatelji, roditelji, susjedi,...rekli. Samo mi je važno da me osoba voli i poštuje a sve drugo mi opće nije važno.
Nije problem u osobama s invaliditetom nego u drugim ljudima koji ne shvaćaju neke stvari i imaju zakrivljeni pogled na svijet opće ne razmišljajući da se danas sutra može njima tako nešto dogoditi ili njihovoj djeci, pa dok oni to shvate kasno im je. Ja studiram i na zadnjoj sam godini faxa i u grupi imam 2 osobe s inaliditetom i hvala Bogu mogu primjetiti da u mojoj grupi nema nikakvih predrasuda prema tim dvjema osobama i prihvaćeni su kao svi drugi, naprosto ih svi obožavmo zbog vedrine kojom zrače, ali niti nemamo posebnih povlastica prema njima jer žele biti ravnopravni. Kad sam ih pobliže upoznala skužila sam da su te dvije osobe među najdivnijim osobama koje sam upoznala( bez predrasuda, bez zamaranja što će drugi reć, imaju svoj cilj, pošteni su, vjerni prijatelji,...) i vjeruj mi da mi je čast što su baš mene izabrali da budem njihova prijateljica.
Shogun 218 : nemoj se zamarat što su te veze pukle jer ako je cura posustala pred predrasudama (od bilo koga) ta niti nije bila za tebe i nije te voljela ljubavlju kako se zaista nekoga ljubi i voli

Pa mislim da ljudi generalno i nemju problem kada trebi biti prijatelj sa osobom koja ima invaliditet, tu uglavnom nema nekih predrasuda i barijera. Alii, kada treba uci u vezu e tu vec mnoogi jednostavno pritiskaju kocnice i znak "Stop". Pa cak i kada recimo dodje do nekih fluida, radije se odluce da ne udju u vezu. Mislim..razumem ja to, covek ima samo jedan zivot i zeli da ga prozivi sto kvalitetnije, pa se smatra da osobe sa invaliditetom ne mogu biti odgovorajuci partneri, jer su "teret odgovornosti". A to bas ne mora biti tako, sve zavisi od slucaja do slucaja. A vecina ljudi to nekako ne dopusta sebi, to da razlikuje od slucaja do slucaja. Ne kazem da se zamamram mojim bivsim vezama, ide se dalje. Ali se vise onako pitam..da li ce doci ona prava. Ne bih imao nista protiv da to bude i neka osoba koja takodje ima neki invaliditet, ako se dopadnemo jedno drugom. Ali radeci i razgovorajuci sa mnogim osobama koje takodje imaju neki invaliditet, uocio sam da su mnoogi povuceni, nesigurni, retko imaju vezu. Mislim na one koji su takodje invalidi od rodjenja.

[marina085]

O ovoj temi je nadugo i naširoko raspravljano na US-u.

Inače, bih. I jesam, ima jednu vrstu invaliditeta (ne ono što inače svi misle kad se koristi termin invaliditet).

[shogun 218]

scarletlemur kaže:

nda...svi smo jako liberalni u svojim stavovima...međutim...zapinje provođenje strategije odricanja u takvoj vezi, ili odgovornost kod prekida iste....
shogun, da me krivo ne shvatiš...nije problem u tebi, nego u načinu na koji te ljudi doživljavaju...a to znaš i sam.
i teško je naći nekog tko je apsolutno voljan svoj život prilagoditi tvojim potrebama...ali nije nemoguće.
poznajem jedan par koji tako funkcionira već više od 20 godina

Slazem se da to jeste uzrocnik da neko ima barijeru, ali mislim da u mom slucaju ja svoj invaliditet sasvim uspesno prevladavam, kao sto vec rekoh ne ovisim o bliskim ljudima, niti to sebi dopustam. Jer nisam u kolicima, pa s obzirom da sam pokretan, najveci deo aktivnosti, obaveza obavljam sam. Tamo gde ogranicenje postoji naci cu nacina da organizjuem da se nesto obavi(ako ne mogu sam) a da to ne opterecuje bliske ljude i voljenu osobu. Inace, nisam te krivo shvatio, sve je ok. Svako i treba da otvoreno i kaze ono sto misli. Zato tema i postoji.

[shogun 218]

LeftAlone kaže:

Ne, to bi me jako smetalo...možete reći da sam plitka osoba, bla, bla, ali 80%, vjerojatno i više misli isto tako (možda sad tu govorite drugačije, ali da se nađete u pravoj situaciji brzo bi zaboravili svoja društveno korektna razmišljanja)...

Vidio sam do sad par invalida sa ženama/curama i primjetio sam da su sve te žene, pa... manje fizički atraktivne...ja mislim da fizički atraktivne žene, odnosno one koje su toga svjesne (budimo realni, rijetko koji invalid pristupa fizički atraktivnim ženama jer misli da će ga odbiti, u 99% slučajeva je u pravu) traže zdravog partnera s kojim bi mogle pomiješati gene kako bi svojoj djeci dale još veću šansu u životu, a ako se spare s invalidom...pa, njihova djeca će u startu imati manje šanse...

Mada, prilično zanimljiva tema...

moram reci da ljudi cesto imaju pogresnu oupstenu pretpostavku da je svaki telesni invaliditet "genetski nasledan". A to nije tako. Medicina je npr jos pre 10-15 godina zvanicno potvrdila da niz oblika telesnih invaliditeta nije vezan za gene. Niti genetski prenosiv. cerebralna paraliza(i njeni oblici) npr nije genetski prenosiva, niti se javlja kao posledica gena vec ostecenja prilikom i neposredno nakon porodjaja. A ljudi opet i dalje to nazivaju "oboljenjem" iako je to zapravo fziicko stanje. Osim toga, ako u takvoj vezi postoji sumnja od mogucih "prenosivih gena", pa bar danas postoje nacini da se to preventivno utvrdi(ispitivanjem dnk, dna, analiza strukture hromozoma).

[LillyOctober]

shogun 218 kaže:

Pa mislim da ljudi generalno i nemju problem kada trebi biti prijatelj sa osobom koja ima invaliditet, tu uglavnom nema nekih predrasuda i barijera. Alii, kada treba uci u vezu e tu vec mnoogi jednostavno pritiskaju kocnice i znak "Stop". Pa cak i kada recimo dodje do nekih fluida, radije se odluce da ne udju u vezu. Mislim..razumem ja to, covek ima samo jedan zivot i zeli da ga prozivi sto kvalitetnije, pa se smatra da osobe sa invaliditetom ne mogu biti odgovorajuci partneri, jer su "teret odgovornosti". A to bas ne mora biti tako, sve zavisi od slucaja do slucaja. A vecina ljudi to nekako ne dopusta sebi, to da razlikuje od slucaja do slucaja. Ne kazem da se zamamram mojim bivsim vezama, ide se dalje. Ali se vise onako pitam..da li ce doci ona prava. Ne bih imao nista protiv da to bude i neka osoba koja takodje ima neki invaliditet, ako se dopadnemo jedno drugom. Ali radeci i razgovorajuci sa mnogim osobama koje takodje imaju neki invaliditet, uocio sam da su mnoogi povuceni, nesigurni, retko imaju vezu. Mislim na one koji su takodje invalidi od rodjenja.

Hm, mislim da ti svi naši odgovori neće biti dovoljni jer je na posljetku jedino bitno što ta neka koju si odabrao ili ćeš odabrati misli. Sva pitanja koja se pitaš, vrlo bi ti se vjerojatno muvala po glavi i da nisi invalid.

Znam stvarno poveći broj single ljudi koji nisu fizički invalidi, kao i samo jednu koja je 100% invalid od rođenja, i već nekoliko godina sretno udana.

E sad, slažem se sa Suicidal - puno je to odricanja. U ovom slučaju on nju kupa, vodi na wc, odjeva...Kad god žele otići negdje to mora biti dobro isplanirano... I vole se...onako, da skoro tu ljubav možeš opipati kad si s njima.

Mogu ja sad biti beskrajno politički korektna, ali prva za svoje dijete ne bih poželila toliko, hm, prilagođavanja. Ne bih poželila, što ne znači da ne bih bila sretna što je ono sretno, zaljubljeno i s nekim tko ga voli. Vidiš, stvarno nije crno - bijeli svijet.

Na kraju krajeva, stvarno su najbitniji glava i psiha - a takva vrsta invaliditeta, na žalost, nije toliko očita. Što se mene i ovog fizičkog dijela tiče, kad bih upoznala osobu koja bi mi bila važnija od moje i naše mobilnosti, zašto ne?

[gnjavež]

bila sam ja u takvoj vezi samo sto moj bivsi ima dosta tezi oblik cp od tebe i ne, nisam ja ostavila njega nego on mene jer mu se prethodna odlucila vratit.eto

[LeftAlone]

shogun 218 kaže:

moram reci da ljudi cesto imaju pogresnu oupstenu pretpostavku da je svaki telesni invaliditet "genetski nasledan". A to nije tako. Medicina je npr jos pre 10-15 godina zvanicno potvrdila da niz oblika telesnih invaliditeta nije vezan za gene. Niti genetski prenosiv. cerebralna paraliza(i njeni oblici) npr nije genetski prenosiva, niti se javlja kao posledica gena vec ostecenja prilikom i neposredno nakon porodjaja. A ljudi opet i dalje to nazivaju "oboljenjem" iako je to zapravo fziicko stanje. Osim toga, ako u takvoj vezi postoji sumnja od mogucih "prenosivih gena", pa bar danas postoje nacini da se to preventivno utvrdi(ispitivanjem dnk, dna, analiza strukture hromozoma).

Nisam ja nit rekao da mislim kako je invaliditet genetski prenosiv, ali mnogo ljudi podsvjesno razmišlja na sličan način i to jednostavno ne može kontrolirati...ljudi obično imaju averziju od ljudi koji na taj način "iskaču"...to je uvjetovano društvom i takve stvari se vjerojatno neće nikada promijeniti...jbg, naučeno ponašanje!

Ljudima je jednostavno previše stalo do mišljenja okoline jer svi mi želimo osjećati pripadnost nekome/nečemu...