Karadayi / spoileri

[KenAneDim]

simmke kaže:

I napokon se zavrsio Karadayi i gle cuda!Niko nije umro - ni Mahir ni Feride!Bas cudno....

umro je Karadayi

zavrsilo prepreprepredivno

posle 5 god izlazi iz zatvora




mali Nazim Deniz sav na babu

[KorkutOlmez]

Pročitao sam većinu objava na ovoj forumskoj temi i, kao jedan od obožavaoca ove serije, odlučio sam da prokomentarišem...
Za razliku od drugih forumaša i forumašica koji su se više bavili samo odnosom dvoje glavnih likova, meni su bila interesantne opsežne psihološke analize karaktera, tako da ću sada izneti svoje mišljenje za koje bih voleo da neko prodiskutuje sa mnom i demantuje neke moje tvrdnje. Nalazim se pri kraju serije, pa nisam baš upoznat u svaki detalj kraja, ali sam upoznat u sudbine svih likova.

Istinski tragični junaci ove priče su Turgut i Belgin. Oboje su se razvili bez topline porodičnog doma, prave roditeljske harmonije i bezbrižnog detinjstva, i pod uticajem trauma iz najranijeg doba života-postali sociopate i vrsni manipulatori, stvorivši tako neku vrstu svog mehanizma odbrane. Do doba svog punoletstva su bili osuđeni na zlostavljanje od strane svog staratelja(Belgin je bila silovana, a Turgut je bio osuđen na torturu oca oficira), pa su svoj život posvetili osveti. Kao beskrupulozni karijeristi su sve vreme, u nedostatku ljubavi, tražili neku srodnu dušu na koju nisu nailazili sve do upoznavanja Feride i Mahira, koji bi im, kao sušta suprotnost, bili ekvivalent sa druge strane. Računajući da im je ta kombatibilnost jedina sreća u životu, pošto se ranije ljubavi ne mogu nazvati ozbiljnim prilikama(Sera je bila u vezi sa Turgutom zbog uticaja i novca, a Belgin je imala Vehbija, koji ju je iskorišćavao, i Murata, kog je oduvek smatrala rođenim bratom), povlače se u svet tajanstvenosti i pokušavaju da misterioznim planom i inteligencijom pridobiju ovo dvoje i svoje ranjeno srce nekako izleče, ali pošto su neshvaćeni od zaljubljenog dvojca-Feride/Mahir, bivaju osuđeni na tragični završetak u poslednjoj epizodi...

Glavni likovi Mahir i Feride su, poput većine protagonista, ne baš kvalitetno i kompleksno izgrađeni, jer se mnogo više pažnje posvećuje njihovim moralnim kvalitetima, a zaobilaze mane, kojih imaju pregršt. Oboje su, shodno odrastanju u raskoši, postali razmaženi i razdražljivi sa različitim pristupom situacijama i osobama-Feride je plačljiva, a Mahir izrazito agresivan. U svoj altruizaciji njihovih likova u bezgrešne su učestvovali i njihovi roditelji(majke pune podrške i očevi koji su ih izdvajali kao svoje,,omiljeno dete"), a scenaristi su postepeno dodavali neke nove elemente njihovoj humanosti ne bi li se opravdala njihova ljubav, koja od samog početka nije bila bezgrešna, i koja je, kao takva, snosila mnoge žrtve(Bahar, Melih, Safije, Nazif).

Sudbine Orhana, Songul, Nazifa, čuvara Serdara, Murata, i Sejisa su čudno zamišljene, jer se gubi ona njihova nit koja ih je činila jedinstvenim, a njihovu visprenost i čudnu prirodu interesantnom. Zanimljiv rasplet Ajtenine sudbine je zapravo odličan jer je uklonjen ona mračna opna koja joj je nametnuta u prvih tridesetak epizoda, pa se ona smatrati jednom od pobednica(od zaljubljive razočarane devojke do muzičke megazvezde), ali je ipak heroj serije Ilknur. Njena posvećenost porodici, umerenost, strpljivost i dobrodušnost, a pre svega gluma Elif Sonmez(naročito u 76. epizodi) je bila na nivou glume Oskarovki, ali ozbiljno!

Šteta što neki likovi nisu doživeli veći razvoj, jer zbog svoje potčinjene pozicije nikako nisu ni uspeli da budu glavni:
-Genijalni strateg Selim, ministrov pomoćnik i direktor policije
-Sudija Akin, kog je iz predostrožnosti ubio Mehmet Saim u cilju sprečavanja oslobođanja Nazifa
-Trgovac oružjem Igor, čija bi uloga u rasvetljavanju borbe nekadašnjih saradnika-Mehmeta, Turguta i Sinana, i pozicioniranje u tom sukobu bili genijalni

Jedina stvar koju mogu bezuslovno da pohvalim(pored glume Jurdaera Okura) je muzika, koja je meni, učeniku muzičke škole, na momente zaista genijalna, a i sjajna je kao motivišuća zbog one energičnosti!
Pročitavši ponovo ovu svoju poruku shvatah kako sam previše kritikovao seriju, pa ne želim da mislite da mi se ne sviđa, već želim samo da ukažem koliki je raspon kvaliteta između prve sezone, koja je obilovala neizvesnošću, razrađenošću i povezanošću, i prelaska između druge u treću, koju su odlikovale suze glumaca i beskrajne,,igre'' pomirenja, zaljubljivanja, mržnje, ljubomore, nepoverenja i promena odluka. To je i razlog zašto je serija na početku na sajtu IMDb imala ocenu preko 9,5, a sada ima tek 8
Očekujem da će mi se neko i priključiti ponovo, iako ova tema nije otvarana odavno!

[Red Coat]

Karadayi je lepo pakovanje, ali kad poskidaš sve te ukrasne trake kutija je prazna. Tehnički, stilski odskače od konkurencije...Ali to naravno nije dovoljno da bi serija ostala upamćena, makar da je ja upamtim da se odmah ogradim. Ne sećam se niti jednog jedinog dijaloga, ništa me nije dotaklo , ne znam šta su htele da poruče ovom pričom iskreno mislim da im nikave pouke i nisu bile na pameti.

Serija je išla tri sezone ne zato što je to bilo potrebno da se ispriča obimna priča već zato što je rejting to omogućavao, preko 230 sati igranog programa smuti pa prospi zapleta ali oglašivači zadovoljni, a i ne treba ignorisati i dobar deo publike koji je bio zadovoljan. Mogu se pročitati komentari "šteta što se završila"

Pišeš o Turgutu kao tragičaru... mene uopšte nisu zainteresovali da se pitam zašto je Turtgut takav. Svi negativci su karikature od likova , MS i izgleda tako Možda jedino Nedždet ima više dimenzija i meni je bio interesantan.

Kara porodicu nisam zavolela, ništa mi tu nije bilo jasno ni normalno. Majka koja više brine o posinku i mužu nego li o rođenom sinu. Majka koja svoje malo dete spakuje u beg jer je bratu sinulo da otme oca iz zatvora... Onaj Bulent je retard ali Ilknur bi meni debelo platila za to. Forsiranje dede i ujaka pored živog oca pa neka je otac Bulent Tvrdoglavi impulsivni Mahir prepodne obućar popodne advokat noću Betmen nije me oduševio. Orhan , posle početnog šta oće ovaj, mi je jedini bio normalan jer je preispitao te odnose i odlučio da mu se to ne sviđa. Čovek je odabrao svoj put pa nek je i pogrešan.

Ayten jedina doživi neku katarzu, i ona progleda kada prestane da živi ispunjavajući očekivanja porodice Kara. Kako biti dostojna snajka moralnim gromadama...nikako oteraš ih u pm . ne znači da joj je put postao lak, ali je bio njen i kada se oslobodila zabluda počela je da koristi te situacije u svoju korist. Kod mene je prošla dug put od fizičke netrpeljivosti, tolerisanja, pa sve do gotivljenja Boşvermişim dünyaya Naučila žena lekciju : Ağlamak istemiyorsan sen de boşver dünyaya

[KorkutOlmez]

Red Coat kaže:

Karadayi je lepo pakovanje, ali kad poskidaš sve te ukrasne trake kutija je prazna. Tehnički, stilski odskače od konkurencije...Ali to naravno nije dovoljno da bi serija ostala upamćena, makar da je ja upamtim da se odmah ogradim. Ne sećam se niti jednog jedinog dijaloga, ništa me nije dotaklo , ne znam šta su htele da poruče ovom pričom iskreno mislim da im nikave pouke i nisu bile na pameti.

Serija je išla tri sezone ne zato što je to bilo potrebno da se ispriča obimna priča već zato što je rejting to omogućavao, preko 230 sati igranog programa smuti pa prospi zapleta ali oglašivači zadovoljni, a i ne treba ignorisati i dobar deo publike koji je bio zadovoljan. Mogu se pročitati komentari "šteta što se završila"

Pišeš o Turgutu kao tragičaru... mene uopšte nisu zainteresovali da se pitam zašto je Turtgut takav. Svi negativci su karikature od likova , MS i izgleda tako Možda jedino Nedždet ima više dimenzija i meni je bio interesantan.

Kara porodicu nisam zavolela, ništa mi tu nije bilo jasno ni normalno. Majka koja više brine o posinku i mužu nego li o rođenom sinu. Majka koja svoje malo dete spakuje u beg jer je bratu sinulo da otme oca iz zatvora... Onaj Bulent je retard ali Ilknur bi meni debelo platila za to. Forsiranje dede i ujaka pored živog oca pa neka je otac Bulent Tvrdoglavi impulsivni Mahir prepodne obućar popodne advokat noću Betmen nije me oduševio. Orhan , posle početnog šta oće ovaj, mi je jedini bio normalan jer je preispitao te odnose i odlučio da mu se to ne sviđa. Čovek je odabrao svoj put pa nek je i pogrešan.

Ayten jedina doživi neku katarzu, i ona progleda kada prestane da živi ispunjavajući očekivanja porodice Kara. Kako biti dostojna snajka moralnim gromadama...nikako oteraš ih u pm . ne znači da joj je put postao lak, ali je bio njen i kada se oslobodila zabluda počela je da koristi te situacije u svoju korist. Kod mene je prošla dug put od fizičke netrpeljivosti, tolerisanja, pa sve do gotivljenja Boşvermişim dünyaya Naučila žena lekciju : Ağlamak istemiyorsan sen de boşver dünyaya

1. Verovatno većina publike smatra da je šteta što se serija nije završila u prvoj sezoni, jer je kasniji razvoj bio dosta slabiji zato što nije planski, pa su sve napetosti veštačke
2. ,,Ezel" je više zaživeo među gledaocima, jer su neki dijalozi bili mnogo smisleniji, više se polagalo na strukturu, a čak postoje i neki forumi na kojima su zapisane gomile izreka koje su bile sastavni deo epizodnog sklopa, koji je naravno (p)ostao nedostižan
3. Nisu baš svi-Turgut, Berdan Zmija i Sejit Durak su se razvili u negativce pod uticajem njihove potrebe za ljubavlju, koju su nadoknađivali kroz stvaranje patnje drugima, dok su Karadaji, Mehmet Saim i Nedždet simbol osionosti koja je narasla vremenom. Nekada su bili bezopasni aparatčici, a onda se razvijaju u vođe koje,,ne praštaju ni jednu jedinu grešku" i skloni su fizičkom eliminisanju protivnika, i to sve sa nekom legitimizacijom...
*Nedždet je možda drugačiji, tj. nalik na Zmiju, jer je u braku sa ženom koju voli
4. Slažemo se za Ajten i Orhana , a dodao bih još i ovo što mi se činilo mnogo interesantnijim, realnijim, pravednijim i uobičajenim(za turske serije)-nekadašnji plan kraja serije
http://photo3.ask.fm/114/903/733/-44...80714734_n.jpg

[Red Coat]

O čemu god da se radi u seriji dovoljno je od 25-70 ep obzirom da im traju preko 2 sata ...više nego dovoljno, preko mogu ići samo neke porodične ili onaj tip svaka ep priča za sebe ,komedije itd.

I ovde ima stihova i stihova i poučnih priča ali nisu stavljene u neki širi kontekst ne prate neku ideju već tako vise...Ne moraju to da budu ne znam ti kakvi dijalozi ono neko volim te neko mrzim te u koje bih poverovala neki Mahirov pad npr samo jednom da je pao i rekao ne mogu više umoran sam i otišao u kafanu i polupao čaše ja bih rekla helal olsun Mortiše (scenaristice)

P.S.
Ako voliš Ezela ima tema na off-u svrati

[TheWitch]

Red Coat kaže:

Karadayi je lepo pakovanje, ali kad poskidaš sve te ukrasne trake kutija je prazna. Tehnički, stilski odskače od konkurencije...Ali to naravno nije dovoljno da bi serija ostala upamćena, makar da je ja upamtim da se odmah ogradim. Ne sećam se niti jednog jedinog dijaloga, ništa me nije dotaklo , ne znam šta su htele da poruče ovom pričom iskreno mislim da im nikave pouke i nisu bile na pameti.

Iako nisam sve citirala, uglavnom se slazem s tvojim misljenjem. No, zanima me...primjetila sam da Feride nisi ni spomenula. Zasto?

Korkut hosgelden bilo mi je osvjezenje procitati tvoj post, dao mi je malo drugaciju perspektivu na serijal.

[Red Coat]

witch69 kaže:

Iako nisam sve citirala, uglavnom se slazem s tvojim misljenjem. No, zanima me...primjetila sam da Feride nisi ni spomenula. Zasto?

Skroz slučajno...Feride je sa više duha napisana , dat joj je šarm i malo je goofy girl ali ni ona ne doživi promenu iako je ostala bez igde ikoga. Infantilna i naivna što ne ide nikako sa položajem koji ima ali je idealna kombinacija za Kara familiju jer samo takvima mogu da serviraju svoju izuzetnost

[KorkutOlmez]

U proteklih mesec dana sam bio okupiran nekim drugim stvarima, tako da sam usporio tempo gledanja i tek sada seriju priveo kraju, pa imam da izložim stav o nekim novim dešavanjima.
Zbir od poslednjih par epizoda mi je u pojedinim segmentima bio nepodnošljiv zbog tradicionalnog turskog izbegavanja psovki u serijama, kojih se jedino nije pridržavao Erkan Avdži(Nedždet), pa je skoro svaki dijalog sadržao ućutkivanje negativca ili rečenicu:,,Moramo da uhapsimo tog besramnika!". Van toga je bilo i onih besmislenih besmislenih priznanja u svrhu provokacije radi ispitivanja kontrole protagonista(scene kada Turgut priznaje Mahiru da je silovao Ajten ili kada Belgin priznaje Feride kako je ona odgovorna za nesreću i gubitak bebe). Takođe, u međuvremenu-potpuno neprirodno isplivavaju ljubavne priče čije je postojanje bilo apsolutno tajanstveno, a odjednom postaje javno(Suna-Jasin, Turgut-Feride, Belgin-Mahir, Vedat-Muala), ali to je sigurno posledica preusmeravanja radnje zbog kritika žanrovske politike koja je vođena(serija je od romanse u 107. i 111. epizodi postala čist triler).
Kvalitet glume je takođe opao, pa je serija bila ispunjena iščuđavanjem likova kao reakcijom na trenutna dešavanja i to,,Šta?"(Ne?) je toliko paralo uši, za razliku od onog Mehmet Saimovog vikanja na koje smo navikli.

Prosto je na kraju sve odisalo amaterizmom toliko, pa mi je žao što po forumu toliko kritikujem seriju koju sam nekada izistinski obožavao, a i koji je jedan sjajan glumac Rasel Krou nahvalio, stavivši akcenat na glumu Berguzar Korel(Feride).
Još jedna od stvari koje sam se pitao, tj. koja mi je privlačila pažnju, je njihov odnos prema zakonskoj regulativi. Još uvek je aktuelna priča o Jugoslovenki koja je pre dvadesetak godina kroz Tursku švercovala nekoliko grama marihuane i po hapšenju dobila zatvorsku kaznu od skoro sto godina, da bi se uz veliko insistiranje naše ambasade ta kazna smanjila na samo dvadeset godina, a ovde u seriji su pojedini likovi bili blago kažnjavani i za mnogo gore prekršaje(ugrožavanja nečijeg života).

Želim da još jednom skrenem pažnju na razvoj likova(naravno sa posebnim osvrtom na antagoniste ).

Protagonisti su gotovo jednako servirani jednostavno-to su moralne osobe, čija psiha njima dopušta uobraženost i licemerje, pa zato i ne čudi da Mahir, Feride, Kerime i Suna, uprkos svim svojim zakonskim prestupima i moralnoj ništavnosti(umnogome), sve vreme osuđuju druge za neke svoje greške-Mahir druge naziva kriminalcima i ubija i tuče ih, Feride osuđuje Adnana zbog pomoći pri begu kriminalca, Kerime kritikuje Feride zbog braka sa kriminalcem, Suna se oseća podobnom da se smatra najboljom prijateljicom iako je njena funkcija na početku bila špijunska, a drugarstvo-neiskreno.
Istinski heroji ove serije su mali Nazif, Ilknur, Ajten, Hajdar Fatih, Bahar, Ajsel i Muala, jer su oni odličje lepote ljudske duše, te su njihova stradanja zaista tragična, mada su i likovi kao što su Nazif, Jasin, Nilaj, Daljan i sudija Sulejman Jilmaz stajanjem na pravu stranu doprineli širenju slike propagiranja pravih vrednosti.

Što se antagonista tiče-njihova pozadinska priča ima mnogo više elemenata, bolje je osmišljena i interesantnija je. Van Turguta, čiji je čak i kraj delovao veličanstveno, važni su momenti Mehmet Saima i Belgin, jer ovaj trojac ima kao ključni element-promenu pred smrt. Turgut je usled brojnih razgovora sa samim sobom u samici počeo da stvara neku novu sliku stvarnosti i gotovo potpuno skrenuo, Mehmet Saim je izabrao da mu poslednje reči budu poajanje, a Belgin je, osećajući se već dovoljno kažnjenom od strane Murata, dobivši smrtnu kaznu-ponovo proživela teror nepravde iz detinjstva zbog čega je i zaplakala.
Za razliku od pozitivnih likova, koji su većinom dvolični, negativni likovi(koji ovom serijom dominiraju) su predstavljeni kao brutalni, mada su im različiti sklopovi ličnosti. Mogu se podeliti na one sa konstantnim nagonom za dokazivanjem sile(Turgut, Belgin, Selim, Sejit, Džemal Plavi, Nail, Jusuf, Nedždet, Zmija, bokser Hilmi) i one čiji bes kulminira postepeno sve dok pri kraju svog života ne dostignu superiorni segment psiho-ludila nesvesni da im se posle toga bliži kraj(Mehmet Saim, Suat, Murat, ludi Faruk, Sinan Kodža).

Iako, nažalost, za razliku od,,Doline vukova", ovde pomoćnicima glavnih likova osobine nisu prikazane tako eksplicitno, već se pouzdano prepoznaju samo dve emocije-vernost i izdaja, nemoguće je dublje analizirati njihov tip ličnosti Arifa(Sejisovog pomoćnika), Ismeta(Mahirovog prijatelja), Azmija(prvobitnog obućara u Nazifovoj radnji), Ibrahima Duraka(Nedždetovog najodanijeg sluge), Suata(Turgutovog zamenika), Zumbe(Zmijinog zaštitara za javnu kuću), Rize(Sinanovog ucenjenog zamenika) i Zije(nevernog Nailovog radnika),
ali srećom-Selim i Adnan, policijsko-sudski uigrani duo, posle smrti njihovog autoritarnog šefa iskazuje nepoverenje prema njemu i simpatije prema Gospodinovom ubici, jer to njima garantuje dugo očekivanu slobodu.
Uostalom, i Orhan se posle odvajanja od porodice, Zmije i Sejisa ta tri puta osećao slobodno, što ne mislim da bi uspelo kod Ajsel koja je imala bezgranično poverenje u svoju šeficu i Adnana koji je dovoljno nesposoban da smisli neku bolju diverziju od podmetanja ubistva novinara u pilani


*Za sve koji ne znaju-prelepa Funda Ergit(Belgin) je pre par dana bila u Beogradu. Žao mi je što nisam uspeo da je posetim, jer sam imao neke obaveze tih dana...

witch69 kaže:

Iako nisam sve citirala, uglavnom se slazem s tvojim misljenjem. No, zanima me...primjetila sam da Feride nisi ni spomenula. Zasto?

Korkut hosgelden bilo mi je osvjezenje procitati tvoj post, dao mi je malo drugaciju perspektivu na serijal.

Hoşbulduk! Drago mi je ako se neko slaže sa tom mojom analizom karakterizacije likova! Voleo bih da još neko napiše tako detaljno mišljenje radi upoređivanja shvatanja!

[Red Coat]

Nisam seriju gledala mesecima a poslednje epizode sam preletela, tako da ne mogu baš da ti pariram u analizi, jer sam od iste davno odustala.

Kada se pojavio promo bila sam oduševljena izgledao je svetski. Imala sam visoka očekivanja i to sve zamislila ovako :

Mahir će biti čovek kome "sistem" nanosi nepravdu, njegov otac je nevin ali uhvaćen sa oružjem na licu mesta dakle kriv pred sistemom, i samim tim Mahir biva prinuđen da uzme pravdu u svoje ruke. Klasičan heroj da , ali klasičan heroj mora proći kroz pad to je prosto žanrovsko i dramsko pravilo. On ne pada on ide kao kometa kao pobesnela furija. Znači taj lik je fuš. Dato mu je ( pored lepote ) jedno osećanje : bes. Nisu se udostojile da mu dodaju još jednu emociju a ti bi sad i moralnu vertikalu

Feride je dete sistema, šterber , veruje u to što radi ona je trebalo da simbolizuje uverenje da pravda i pravo moraju biti sinonimi. Kao neka brana, ustav Mahiru kao ogledalo, kao podsetnik da uzeti pravdu u svoje ruke znači preći na drugu stranu . Morala je biti stroža prema njemu eto to je mogao biti kamen spoticanja u njihovom ašku a ne poludeli otac. Ferka legalista

Turgut je čovek koji koristi sitem u svoju korist, on sve radi po zakonu i pravilima, tj tako se čini, ali nije moralan...

Mehmet Saim je čovek koji ne igra po pravilima već stvara pravila, on simbolizuje ljude koji stvaraju sistem, političare itd. ovde pretvoren u manijaka iskarikairan do kraja

Mafija kao praralelan sistem, ali sistem sa svojim moralom i sa svojim kodeksima.

Policija kao balanser između tih sistema.

Plus ta porodična tragedija i ljubav M&F

Da li je pravo=pravda, da li je moral=zakon itd mislila sam to će biti teme da je to poenta priča... ali ne lezi vraže poente nema, samim tim ni tih moralnih aspekata , ali ima recitovanja u zatvoru , pravljenja cipela, ulaženje dece u zatvor, i drugih koloritnih detalja Jednostavno drama sa krimi elementima pisana kao sapunica naravno da ima propusta u stvaranju karaktera.