Postojanje ( egzistencija )

[Ljubo]

JEDNOSTAVKO:

Svest nije "svest o nečemu". Svest je ta koja postoji i ma sposobnost da bude svesna nečega. Svesnost je stanje svesti isto kao i nesvesnost. Kad svest koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti (naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja) ona se tada nalazi u stanju budnosti i svesnosti. A kad ne koristi ni jednu od navedenih sposobnosti, svest tada spava i nije svesna ničega. Čak nije svesna ni da postoji.

Čulno, empirijski, a to znači, posredno, se ne može dokazati postojanje svesti. Postojanje svesti se može dokazati samo direktbo, neposredno, a to znači, vančulno. To znači da samo svest, samoj sebi, može da dokaže da postij i nikome dugom. Ona svoje postojanje samoj sebi dokazuje uz pomoć svojih navedenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji i to samo u vreme kad ih vrši. Sve u duhu onog Dekartovog, "Mislim, dakle, postojim". Ili naprežem se i krećem se, dakle, postojim. Ili, opažem, osećam, pamtim, mislim i razumem svoje naprezanje i kretanje, dakle, postojim. U vreme kad ne vši ni jednu od svojih fizičkih ili psihičkih radnji, svest nije svesna ničega i ona tada i ne zna da postoji.

Ispravna definicija svesti glasi: Svest je ono koje raspolaže sa sdam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. U nauci danas postoji obilje dokaza da sa tih sedam sposobnosti raspolaže ono što zovemo imenom "materija". Iz čega sledi zaključak da materija i ne postoji, već samo svest, jer iz iskustva sebe samih kao svesnih bića znamo da su to osnovne sposobnosti i karakteristike svesti. Što podrazumeva da je materija, ustvari, samo napregnuta i pokrenuta svest. Kada se svest napregne i pokrene tada poprima fizička svojstva sile i mase i tada se pretvara u materiju, u biće u svemir. A kad prestane da se napreže i kreće, tada gubi fizička svojstva sile i mase i iz materijalnog stanja prelazi u nematerijalno, kada počinje da se manifestije kao svemirska crna jama, kvantni vakuum, prostor bez materije i materijalnih formi.

Opširnije o tome na mom videu na YOUTUBE pod naslovm "ZAKON POSTOJANJA I NOVI NAROD".

[Ljubo]

SIGMUND:

Pa naravno. I jedan i drugi su neshvatljivi, odnosno besmisleni bez onog drugog. To je esencijalna relacija. Isto kao odnos između univerzalnog i partikularnog.

Svest je ono koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja i to je ono što uistinu ima značenje postojanja. I u potpunosti se slažem da svest ne bi mogla da koristi ni jednu od svojih psihičkih sposobnosti bez prisustva objekta, jer te svoje psihičke sposbnosti može može da primeni samo na objekt. Ali stvar je u tome da nikakvi apriori objekti ne postoje, već samo napregnute i pokenute čestice i polja svesti. To podrazumeva da svest prilikom naprezanja i pokretanja samu sebe u sebi deli na mnoštvo međusobno odvojenih delova i delića svesti, koji se, dalje, prilikom svog naprezanja i kretanja jedni prema drugima odnose kao subjekti prema objektima. To je ono što svesti omogućuje da može početi da koristi svoje psihičke sposobnosti opažanja tih objekata, te njihovog osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. To je uskov da svest može početi da stiče životno iskustvo, tj. znanje, da bi pomoću njega mogla dovesti sebe dovodi u stanje svesnosti, bez koje svest ne bi mogla da bude svest.

[addx]

Ljubo kaže:

Svest je ono koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja i to je ono što uistinu ima značenje postojanja.

Pa tako umjesto 'mislim dakle postojim' mozemo reci i 'naprezem se, dakle prdim' :klap:

[Ljubo]

ADDX:

Pa tako umjesto 'mislim dakle postojim' mozemo reci i 'naprezem se, dakle prdim'

Da, upravo tako. bez naprezanja nije moguće ni prdnuti.

Naprezanje svesti je ono što se u fizici podrazumeva pod rečju i pojmom "energija". Da bi svest mogla da pređe iz nematerijalnog i nepokretnog stanja u materijalno i pokretno, ona mora da pređe iz nenapregnutog i neenergetskog stanja u napregnuto i energetsko. Imaš primer munje na bebu i bezbroj drugih primera. Bez naprezanja ni mali prst na ruci nije moguće pomeriti. Kretanje nije enegija, već naprezanje. Bez naprezanja, tj. bez energije, kretanje nije moguće.

[addx]

Ljubo kaže:

ADDX:



Da, upravo tako. bez naprezanja nije moguće ni prdnuti.

Naprezanje svesti je ono što se u fizici podrazumeva pod rečju i pojmom "energija". Da bi svest mogla da pređe iz nematerijalnog i nepokretnog stanja u materijalno i pokretno, ona mora da pređe iz nenapregnutog i neenergetskog stanja u napregnuto i energetsko. Imaš primer munje na bebu i bezbroj drugih primera. Bez naprezanja ni mali prst na ruci nije moguće pomeriti. Kretanje nije enegija, već naprezanje. Bez naprezanja, tj. bez energije, kretanje nije moguće.

Zapravo pardon, krivo sam napisao bio, ispravno je "prdim, dakle naprezem se" a moze i "serem, dakle naprezem se" recimo

[Jednostavko]

Ljubo kaže:

Svest nije "svest o nečemu". Svest je ta koja postoji i ma sposobnost da bude svesna nečega. Svesnost je stanje svesti isto kao i nesvesnost. Kad svest koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti (naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja) ona se tada nalazi u stanju budnosti i svesnosti. A kad ne koristi ni jednu od navedenih sposobnosti, svest tada spava i nije svesna ničega. Čak nije svesna ni da postoji.

Čulno, empirijski, a to znači, posredno, se ne može dokazati postojanje svesti. Postojanje svesti se može dokazati samo direktbo, neposredno, a to znači, vančulno. To znači da samo svest, samoj sebi, može da dokaže da postij i nikome dugom.

Sam kažeš da svijest može dokazati vlastito postojanje samo neposredno sebi samoj. Kako onda znaš da postojiš kad nisi svjestan ničega?

Što podrazumeva da je materija, ustvari, samo napregnuta i pokrenuta svest.

Što je materija? Da bi neki pojam imao značenje, on ne može biti "samo" nešto drugo.

[LIQ]

Ljubo kaže:

A kad ne koristi ni jednu od navedenih sposobnosti, svest tada spava i nije svesna ničega. Čak nije svesna ni da postoji.
U vreme kad ne vši ni jednu od svojih fizičkih ili psihičkih radnji, svest nije svesna ničega i ona tada i ne zna da postoji.

Ako ta Svijest nije svjesna da postoji, dali tada uopće postoji?

Što to budi Svijest iz stanja sna, odnosno onog stanja kada niti ne zna da postoji?

[wand_1]

Ljubo kaže:

Naprezanje svesti je ono što se u fizici podrazumeva pod rečju i pojmom "energija".

Naprezanje u fizici je σ = F/A i mjeri se u Pascalima.

Energija u fizici je sposobnost nekog tijela da obavi rad. E=Ep+Ek ; E=mc^2 i mjeri se u u Joulima, elektrovoltima, kw/h i sl.

Znači, ako izmišljaš stvari za potrebe svoje osobne filozofije, ne možeš time mijenjati definicije koje postoje u fizici.

A ako ne znaš što koji pojam znači u fizici, onda šutiš o tome.

[wand_1]

addx kaže:

Zapravo pardon, krivo sam napisao bio, ispravno je "prdim, dakle naprezem se" a moze i "serem, dakle naprezem se" recimo

Ovo je puno kvalitetnija filozofija od one na koju se refereiraš.

[addx]

wand_1 kaže:

Ovo je puno kvalitetnija filozofija od one na koju se refereiraš.

Sta da kazem, stajao sam na ramenima divova

[LIQ]

wand_1 kaže:

Ovo je puno kvalitetnija filozofija od one na koju se refereiraš.

Nemoj se "naprezati", dakle srati, kako bi zaključio kolega addx, koji je osim
toga, pogrešno povezao naprezanje i sranje, jer svako sranje ne iziskuje naprezanje, niti svako naprezanje posljeduje sranje.
Dečki, ostavite se filozofije sranja jer ste na pogrešnom, tj. mom terenu.

[addx]

LIQ kaže:

Nemoj se "naprezati", dakle srati, kako bi zaključio kolega addx, koji je osim
toga, pogrešno povezao naprezanje i sranje, jer svako sranje ne iziskuje naprezanje, niti svako naprezanje posljeduje sranje.
Dečki, ostavite se filozofije sranja jer ste na pogrešnom, tj. mom terenu.

A sta bi ti onda rekao, koja od 7 mogucnosti svijesti se koristi pri ili za obavljanje nuzde?

Moglo bi se reci da tu nekad ima opazanja, nekad kretanja nekad i osjecanja, ali prije svega je tu naprezanje, ako nista, nesvjesno naprezanje crijeva, a kako ljubo kaze - i nesvijest je stanje svijesti

EDIT: moglo bi se reci i da je to opustanje sfinktera - no opustanje je opet samo anti-naprezanje u takvoj konstelaciji je svijest uvijek napregnuta da stisne supak, jer bi se moglo pojaviti kretanje govana. to je mozda blize istini jer ljudi nerijetko isprazne crijeva po smrti, dakle kad svijest nestane, nema ni njenog naprezanja, tek jedno posljednje kretanje govana....
...a nekad oni zivi ljudi pored tih sto umru ih vagaju da vide koliko je dusa bila teska

[wand_1]

LIQ kaže:

Nemoj se "naprezati", dakle srati, kako bi zaključio kolega addx

Ako si svjestan, moraš se naprezati, dakle, srati. Kolega Ljubo će ti to potvrditi ako ne vjeruješ.

jer svako sranje ne iziskuje naprezanje

Ljubo je potvrdio da iziskuje. Pročitaj opet.

Dečki, ostavite se filozofije sranja jer ste na pogrešnom, tj. mom terenu.

Tvoj teren je sranje, slažem se

[Sigmund]

"Serem, serem, al plast mali.
Pa se mučim - težak rad.
Pa me peče, žari, pali.
Ob'rvo me gadan smrad."

[LIQ]

wand_1 kaže:

Tvoj teren je sranje, slažem se

A i kolega addx je prilično duboko zaronio u "tematiku".
Svaka čast

[LIQ]

wand_1 kaže:

Tvoj teren je sranje, slažem se

Naravno, čim me vidiš u blizini znači da netko prosipa sranja.

[addx]

LIQ kaže:

Naravno, čim me vidiš u blizini znači da netko prosipa sranja.

Kako god ovo covjek protumaci, ne ispadne dobro po tebe

[LIQ]

addx kaže:

Kako god ovo covjek protumaci, ne ispadne dobro po tebe

[Ljubo]

JEDNOSTAVKO

Sam kažeš da svijest može dokazati vlastito postojanje samo neposredno sebi samoj. Kako onda znaš da postojiš kad nisi svjestan ničega?

Kad svest ne bi bila svesna ničega, tada ne bi bila svest. Svest postoji sama po sebi, od uvek i zauvek. Sama je razlog svog postojanja, uzrok, svrha i posledica. Sve to postiže uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Pomoću svake od ovih svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, u vreme kad ih vrši, ona samoj sebi dokazuje svoje postojanje, jer je svesna i radnji koje vrši i sebe kao vršioca radnji. U vreme kad ne vrši ni jednu od ovih radnji svest i dalje postoji, ali nije svesna ničega, pa ni sebe same. Stvar je samo u tome da se razume da ona ne može te svoje fizičke i psihičke radnje vršiti trajno i neprekidno, već ciklično, tako što ih uvek iznova ponavlja. Zato jer se prilikom vršenja tih radnji kao energija, zbog naprezanja i kretanja troši, odnosno, umara, pa uvek izbova mora da se zaustavlja, opušta, odmara i tako kao energija obnavlja.

Što je materija? Da bi neki pojam imao značenje, on ne može biti "samo" nešto drugo.

Materija ne postoji. Ono što zovemo imenom «materija» je napregnuta i pokrenuta svest. Ceo svemir je napregnuta i pokrenuta svest. Kad svest prestane da se napreže i kreće, svemir nestaje. Ostaje samo polje čiste svesti, u nauci poznato pod imenom «kvantni vakuum» - prostor bez mateije i materijalnih formi.

Opširnije odgovore na pitanja ŠTA je svest, KAKO postoji i ZAŠTO imaš na mom videu na YOUTUBE pod naslovom «Zakon postojanja i novi narod». Tu je i link za knjigu pod istim naslovom.

[Ljubo]

LIQ:

Ako ta Svijest nije svjesna da postoji, dali tada uopće postoji?

Što to budi Svijest iz stanja sna, odnosno onog stanja kada niti ne zna da postoji?

Ti ceo si sačinjen od čestica i delova svesti, pa pokušaj odgovore na pitanja koja si postavio da pronađeš sam.

Naravno da svest postoji i u vreme kad ne vrši ni jednu od svojih fizičkih i psihičkih radnji, tj. u vreme kad nije svesna ničega. Nesvesnost je stanje svesti, isto kao i svesnost. Ono što ciklično, uvek iznova, prevodi svest iz jednog njenog stanja u drugo, jeste potreba (želja/volja) svesti da se napregne i pokrene kad je odmorna, da bi mogla kao energija da se troši i svoja životna zadovoljstva ostvari kroz kretanje, rad i svoju svesnost. Da bi se, zatim, kad se kao energija potroši, u svesti javila potreba (želja/volja) da se zaustavi, opusti, umiri i svoju potrošenu energiju odmaranjem i spavanjem obnovi. I da se ovoga puta životno zadovoljstvo ostvari kroz odmaranje, ispavanje i nesvesnost.

Dakle, kao što čovek funkcioniše kao svest, isto tako i ceo svemir funkcioniše kao svest, jer ceo svemir je napravljen od svesti. Ništa u svemiru, kao ni sam svemir u celini, ne može da postoji po načinu večitog trajanja, već po načinu večitog ponavljanja. To je zakon postojanja svesti.