Panični poremećaj

[Strager]

Evo bas sam uzela knjigu (strucna literatura) "Stanja straha u klinickoj praksi", nisam je jos dovsila, ali ono sto sam dosada procitala o agorafobiji i sociojanoj fobiji...pretpostavljam da ce i dalje tako govoriti(drugi deo govori o panicnom poremacaju), sve se na kraju svede na pretpostavke...neki ljudi su ovakvi neki onakvi i svi razlicito reaguju... Za svaki vid straha postoje pretpostavke koje vaze za pojedinca i globalne pretpostavke. Sve u svemu moje misljenje je da: Ako mi uspemo sami da savladamo svoje strahove(misleci na one strahove koje smo mi doziveli sa panicnim poremecajem, o drugima ne mogu da govorim jer nemam iskustva) mislim da smo apsolutno u mogucnosti da ucinimo sve! ali bas sve!!! Ne znam kakva su vasa iskustva ali ono sto sam ja prezivela... to je jednom recju neverovatno, nepojmljivo! Ljudi bez tog iskustva (pa i psihici) mogu da govore sta hoce ali dok ne dozive ne mogu da osete koliko je, na kraju kad sve preracunas, neverovatno vratiti se u normalu!

[leticia]

Strager kaže:

Zna li neko nesto o tome sta se desava, ima li kakvih fizickih promena u mozgu jednog od nas? Osim one klasike o serotoninima i ostalo... svuda citam da je to dusevna bolest tj poremecaj sta je zapravo dusevna bolest posmatrano fizicki , postoje li ikakave vidljive promene ili su to pak bolesti o kojojima se i dalje moze samo nagadjati?

ja sam si postavila to pitanje o paničnom poremećaju /agorafobiji.

prvih god i pol nisam znala šta mi je uopće pa sam se "liječila" "snagom volje" (dakle unatoc svemu nastavila izlazit van, studirat itd. jednom rijecju nisam se predala.

Onda sam vidjela da ne ide tako, korak naprijed - korak natrag, umarali su me ti koraci natrag. pa sam otisla kod psihijatrice koja mi je lupila dijagnozu panični poremećaj i prepisala zoloft i helex. i rekla neka dolazim na grupnu (sta sam ja odbila).
meni je zoloft toliko pomogao, nestali su napadaji panike, da sam ja lijepo zabrijala da je to sve stvar kemije i da ce lijek to sam izlijecit. e tako je bilo dok se nakon god i 10 mj nisam išla skidat s lijekova i sve se vratilo.

Sad sam na kombinaciji AD + psihoterapija.

Sta mi je nevjerovatno je utjecaj ad-a, dakle ako lijek moze sprijecit svakodnevne napadaje panike, ogromnu agorafobiju, onda kvragu ne ovisi sve o mojim mislima
Stvarno bi voljela da se netko ozbiljno pozabavi istraživanjem ovog, da nam poslika mozgove

[Psihopatična]

UPIT !! HITNO !

Jer više ni sama ne znam kaj da radim, ovako- obavila psihološko testiranje kak' sam i napisala, dobila rezultate, krenula kod pravog psihića ( nadam se !, jer umorna sam od vrtnje u krug ! ), upit je o prepisanoj terapiji medikamentima :
Ostavljen Cipralex 10mg, Xanax 0,25 mg 3 puta dnevno, LADIOMIL 25mg ( novi uveden u terapiju ), 1/2 tablete navečer i SANVAL ( također novi uveden ) 5mg , isto navečer.

Netko ima ovakvu terapiju od vas ?
Iskustva sa LADIOMILOM I SANVALOM ? Prvenstveno me zanima prvi - Ladiomil.

Sada dok pogledam ovo i zbrajam si danas, to je 6 tableta za progutati svaki dan !! Fak !!!!!!! Ne znam više...

[Strager]

Ja sam imala iskustva sa zoloftom, amyzolom, onda seroxatom(kojim sam za sad zadovoljna) i prepisivali su mi risar mada su mi rekli da ako me skuca u krevet da ga ne pijem. Tako da sam ga samo jednom i popila. Ne znam meni zvuci podosta bar u odnosu na ono sto sam ja pila. Nego, jesu li rekli oni tebi zasto su uneli te nove lekove... i sta su ti u opste rekli sto se cele terapije tice?!

[Strager]

leticia kaže:

dakle ako lijek moze sprijecit svakodnevne napadaje panike, ogromnu agorafobiju, onda kvragu ne ovisi sve o mojim mislima

Pa znas kako i klasicni bensedini i lorezepami "lece" nervozu. Kao sto rekoh oni su tu samo da nas spuste, a ako se oslonimo samo na njih odosmo mi u qc!

[andreina]

Psihopatična kaže:

UPIT !! HITNO !

i ja sam nekad bila u sličnoj situaciji.
pila sam isto koktele kao i ti.
za ladomil pogledaj na netu nisam nikad čula za to.
sanval je oke koliko sam od drugih čula ali meni baš nije pomogao za spavanje.

nemoj se brinuti.ako će ti takva terapija pomoći,pij to.
tako sam i ja dvije godine pila pa sam sad druga osoba nabolje.
u svakom slučaju,imaš doktora koji će ti više znati pomoći ako zagusti sa terapijom.s njim se najbolje konzultirati

i ne brini za koktel,nije to nikakav bed,samo skrivaj to od svoje okoline jer nećeš naići na razumijevanje.

[leticia]

Strager kaže:

Pa znas kako i klasicni bensedini i lorezepami "lece" nervozu. Kao sto rekoh oni su tu samo da nas spuste, a ako se oslonimo samo na njih odosmo mi u qc!

Još si na ad-u ili?

[Strager]

Da jos sam na seroxatu i lorazepam od 2.5 po pola ujutru i uvece. I posecujem psihologa. 6 meseci nisam imala napade niti slicne osecaje. posle tri godine lecenja tek sad (promenom psihica i leka) sam uspela da napravim tu pauzu za sad od 6meseci. Trudicu se i dalje da se ne oslanjam na seroxat, i da za to vreme dok ga pijem da posecujem psihologa i da se sto vise aktiviram u sopstvenoj borbi. Jbg citajuci, cuvsi i videvsi svasta to mi se cini kao jedina prava alternativa.

[starr*]

Eto,moj prvi post na ovom Forumu...Panični poremećaj je počeo prije godinu dana,počela sam s terapijom u 12.mj.prošle godine...Pijem Seroxat,Xanax,u malim količinama...ne znam da li mogu pomoći savjetom,jer nemam ih puno...primjetila sam da na bilo kakav stres,pritisak reagiram burno,da bi sve završilo s paničnim napadom.Prije,kad bih se posvađala s dečkom,dva dana nisam dolazila k sebi jer napad iscrpi ne samo psihički već i fizički.U zadnje vrijeme,kod bilo kakve svađe,jednostavno pokušavam ne razmišljati o tom.Možda zvuči sebično,ali jednostavno si kažem,zašto bih se ja živcirala radi nekog tko me je povrijedio...postanem flegma,i nema napada.Što se tiče tableta,bila sam strašno skeptična u tom pogledu i pokušavala sam bez njih...ali oni koji ne shvaćaju zašto ljudi piju tablete,evo probat ću objasniti:kod bilo kakvog poremećaja,pa tako i paničnog,ne biste vjerovali koliko je psiha podložna lošim utjecajima i koliko takav čovjek može biti rastresen.Kako da se jedna takva osoba,koja se bori sa svojom psihom,sama suočava sa strahom?To je nemoguće.Tablete su potrebne,bar u prvoj fazi lječenja,jer kada napokon vidimo poboljšanje,malo nam se vrati i samopouzdanje,nismo uvjereni kako ćemo umrijeti ili poludjeti,tek onda možemo ući u strah...
I koliko znam,tablete vas neće osigurati da napade više nemate,dok prestanete s terapijom.Ali će biti lakše,dok prođe najteža faza,da prebrodite napade,i ne shvaćate ih tako ozbiljno.Onda će se i prorijediti,a na kraju i nestati.
Vrijeme je da prestanem tipkati,post je preeedugačak,drž'te se ljudi!

[starr*]

Još nešto-Strager,lorazepam je isto što i lorsilan?Nemoj se zezati s tim,možeš se navući neviđeno,a za skidanje s lorsilana kažu da je gore nego skidanje s heroina.Samo oprezno s tim,ne želim te plašiti,ali eto imam frenda koji se zadnjih godinu dana skida s njega i ne ide.Istina,bio je na ogromnoj dozi...jako mu je teško...ja se bojim i za 4 mjeseca xanaxa...

[Strager]

pazi ja se apsolutno slazem sa tim cak sam o tome i pisala, prvo tablete za spustanje a onda mi nastupamo na scenu uz potporu psihologa. Nisam rekla da pre tableta treba da pokusavamo da se 'smirimo', jer i ja sam imala extremne strahove na pocetku i znam da ih se nisam mogla resiti tek tako.
A sto se lorazepama tice...e znam ja to imala sam iskustva ja i sa ogromnom dozom (naravno zbog psihica koji je bio idiot) lorazepam 2.5mg jedna ujutru jedna u podne i dve uvece! (prosto mi dodje da ubijem tog coveka sad!) Ali na svu srecu nisam ostala ovisnik o njega... verovala ili ne.
P.S. Pogledaj post 'priroda mentalnih poremecaja' ako vec nisi

[Strager]

I da, vidim da je poprilicno prisutan xanax u terapijama, pa se pitam zasto ne antidepresivi? Jer koliko znam sad' se panicni poremecaj cak mozda i uspesnije leci antidepresivima...

[andreina]

ja pijem kombinaciju xanaxa i amyzola
anksiolitik+antidepresiv i super djeluje

[Strager]

Sta znam ja sam za sad samo na seroxatu, eventualno lorazepam za koji osecam da mi nije tolik potreban vise... i mogu ti reci da mi je do sad ovo bila najbolja kombinacija

[Strager]

naravo +samospoznaja uz psihologa

[leticia]

Strager kaže:

Da jos sam na seroxatu i lorazepam od 2.5 po pola ujutru i uvece. I posecujem psihologa. 6 meseci nisam imala napade niti slicne osecaje. posle tri godine lecenja tek sad (promenom psihica i leka) sam uspela da napravim tu pauzu za sad od 6meseci. Trudicu se i dalje da se ne oslanjam na seroxat, i da za to vreme dok ga pijem da posecujem psihologa i da se sto vise aktiviram u sopstvenoj borbi. Jbg citajuci, cuvsi i videvsi svasta to mi se cini kao jedina prava alternativa.

Dobar je to put!
meni je lijek odmah bio odlicno pogodjen, ali nisam radila na ostatku. Sad idem kod psihijatrice svaka 2 tjedna od 9 mjeseca. i nadam se da ce doc kraj ovome, nakon 4 god. pod tim kraj podrazumijevam da se skinem s lijekova a budem svejedno dobro. jer i sad sam ja dobro, ali dok pijem zoloft ne mogu rec ozdravila sam.

[Strager]

Primetila sam da ljudi koji koriste antidepresive kao sto su zoloft i seroxat imaju poprilicno dobra iskustva sa njima, ali da po prestanku uzimanja leka nakon nekog odredjenog perioda...napadi se vracaju. Ja imam iskustva sa seroxatom tek oko 6 meseci za sad se najbolje osecam, cak sta vise i najobicniji trenuci slabosti su iscezli. Jedna devojka je ovde na forumu imala to iskustvo sa vracanjem napada posle antidepresiva...pa ako ima jos takvih ljudi ne bi bilo lose da kazu nesto o svom iskustvu. Kao i oni sa anksioliticima.
P.S. Do sad iskreno ja niti sam cula niti videla da je neko napokon stavio tacku na PN (mozda zato sto kad zavrse sa svim tim i nemaju bas neke zelje da setaju po ovakvim forumima)

[Strager]

E letici...MA SAMO GURAJ NAPRED BRE!!! MA ZGAZICEMO MI TAJ PN KO NAJMANJEG MRAVA! MA NE MOZ' ON DA BUDE PAMETNIJI OD NAS!!!

[leticia]

da nakon 6 mjeseci bude ti super. nestanu cak i misli "sta ako mi bude lose" itd.
ja sam se skidala sa zolofta nakon god i 10 mj, i sve mi se vratilo nakon 3 tjedna, ali ne zelim strasit ljude time jer bila sam na maloj dozi, sve sam radila na svoju ruku i nisam isla na psihoterapiju, dakle greska je bila iskljucivo moja.

[[Ciara]]

Na brzinu sam pregledala postove na ovom i topicu o antidepresivima... Vidim poznatih nickova s Anksioznosti gdje i sama obično postam, pa pošto su srodne teme, bacila sam se i na ovaj.
Samo da se predstavim na brzinu... zapravo ne znam odakle početi jer sam uz tjeskobu i sav čemer koji uz nju ide odrasla, pa da prijeđem odmah na napade. Već kao dijete sam imala napade straha i tjeskobe koji su se obično sastojali od histeričnog plača i opsesivnog razmišljanja o najgorem mogućem scenariju. Ovo je možda previše informacija, ali je dobar orjentir - zadnji put sam se u krevet "popiškila" sa 11 ili 12 godina, što dosta govori. Strahovi su bili vezani uz sve i svašta, najčešće strah od napuštanja, samoće, smrti, krivnja za sve moguće, sram, ali kasnije, često je u pitanje dolazilo moje zdravlje. Dakle, hipohondrija. Sa 16 sam dobila prve prave psihosomatske posljedice svojih strahova koje osjećam dan danas... Napadi panike nisu bili (iz ove perspektive barem) toliko strašni iako bi me tjeskoba i panika znale drmati danima. Često sam prolazila i kroz depresivne epizode različitog inteziteta. Sa 18 sam prestala pušiti jer me neopisivo probadalo u prsima tjednima (začudo, nestalo nakon tjedan dana čiščenja pluća), imala sam sve bolesti od raka dojke i pluća do side i hepatitisa... Još nešto... Kada sam prvi put čula za podvojene ličnosti bilo me strašno strah da i ja nemam podvojenu ličnost jer tako često mijenjam mišljenje, tako da mi od malih nogu niti strah od ludila nije stran. Onda mi se prije dvije godine dogodio priličan šok dok sam bila napušena i pijana. Jedna djevojka koja je bila s nama u društvu a koju sam znala tek nekoliko dana je...pa...zabrijala i dobila valjda napad panike, okinula neku ultraparanoidnu spiku, svašta rekla i radila i preplašila me na mrtvo ime. Od tada sam postajala sve tjeskobnija na nešto drugačijoj razini, a nedugo nakon toga, ponovno napušena i u nepovoljnoj socijalnoj situaciji, doživjela sam pravi (ali baš pravi) napad panike. Dakle, srce tisuću na sat, mučnina, ne možeš stajat na mjestu, trnci u glavi, vrtoglavica na rubu nesvjestice, histerija, mozak se raspada, misli divljaju samo po tome kako će hitna po mene, da ću umrijet, da ću sve pokvarit drugima...pa ajme šta će mama....bla bla Uz pomoć sa strane sam se smirila i iako me bilo strah zaspati...drugi dan je sve bilo, kao, u redu. Ali od tada su tjeskoba i strah postajali sve prisutniji i jači, počeli su me prati neki novi strahovi i napadi, ali ne kao prije, postajalo je sve gore i ozbiljnije dok jednog dana nisam implodirala... Nemam službenu dijagnozu (osim neurosis), ali već 9 mjeseci patim od (samodijagnosticiranog) anksiozno-depresivnog poremećaja.
Uzimala sam Seroxat dva tjedna i Xanax gotovo 4 mjeseca, no od početka listopada nisam popila ništa jače od aspirina... i ne mogu a da me ne zabrinjava količina tableta koje neki od vas guraju niz grlo...Meni je Xanax bio kao nekakavo osiguranje - iako mi nije pomogao potpuno otkloniti crne misli, činilo mi se ako ga popijem da neću poludit dok djeluje, dakle dok ga pijem ne mogu potpuno skrenuti...I teško sam ga se odrekla i još uvijek imam dvije kutije doma.
Ali kad vidim popis od 4 ili više različita lijeka u jednom danu....To je suludo i ja bih se pod hitno uputila po drugo mišljenje ili razgovarala s bilo kim, ali da gutam pola tuceta kemikalija dnevno, to nikako. Inače sam skeptična prema lijekovima, nikad niti Voltaren nisam popila, ali shvaćam da je u nekim slučajevima tako potrebno ubrzati i olakšati ulazak u liječenje poremećaja, ali vodi i u neke vrlo mutne vode. Od ovisnosti, fizičke i/ili psihičke, do samog sastava lijeka, učinkovitosti, utjecaju na psihu i intelekt, na biokemiju mozga, na organe......
Ima li vas koji uzimate samo lijekove (kako sam i ja) bez da idete na nekakav vid terapije ili barem razgovarate o tome s nekim bliskim?