Besramni dnevnik

[Vera Pavladoljska]

Reče Plik, na zadnjem postu - Natali otvaraj novi dnevnik, ne laprdaj, tradicija je tradicija...i sad....kako da vam kazem... onaj je bio "posljednji" od mene, jel?



Eto, neprincipijelnosti na djelu!

Plik me izazvao!

Neka ovaj dnevnik bude - prkos blogovcima!

Navalite, od srca!

nataniel

:-);

[milk]

sve sto je prkos blogovcima podupirem...
...zivijo natin dnevnik i druge parole koje vec idu u ovim iznimnim prigodama prije negolise krene na besplatno jelo i pice...
evo, novi dnevnice da se upoznamo...
vec ces me zamrzit ne boj se..

[walter]

Điiiiii, dis dajari iz so ejtiiiis.

[Vera Pavladoljska]

briši waltere, brišiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

(moj prvi službeni upis)

[milk]

..frizerka je unistila moju preljepu frizuru...pogledaj samo koju moc ti frizeri drze u rukama...recimo onaj biscan igrac...covjece sto je onaj imao na glavi...dobro ovo je los primjer jer njemu ni normalna frizura ne bi pomogla da ne bude debil...
recimo netko drugi...khm..e, da, barbara strejsend ..
idem lec da se malo izravna..valjda do sutra moze malo narast...7 sati..bar cenat dva
jebote zvucim ko zemsko.....koga sam ja ovo doveo doma iz frizerskog salona...uvalili su mi neku zenu...vjerojatno dok sam oblacio jaketu....sad cu i maskaru morat ic skidat...tkozna sto jos..koji je datum danas ??
kafka je imao premiju u odnosu na ovo...on je dobio nekog vrazjeg kukca, a ja zenu..nije posteno...
idem sutra po sebe najranije ujutro...

[hana]

polozila ispit
vidjela Njega
kontala jednog deckica (why?! oh why?!)

[misery-]

mislim da ovdje ljudi izbjegavaju pisat jer je dnevnik baš sramežljiv. ono posljednji je zvučalo tragično i svi su naravno htjeli bit dio nečeg velikog.. eh, tužna sam.. iscrpljena

kad će taj petak..

[Herostrat]

Ako dovoljno jako poželim, danas neće biti srijeda. Toliko mogu učiniti. A onda neće biti ni dosade, ni glavobolje, čak ni kancelarije. Nestat će sve ono što jebenu srijedu čini mojim omraženim danom.
A inače sam dobro, hvala na pitanju.

[Corrs]

jebi ga...

[Plik]

nataniel kaže:
Eto, neprincipijelnosti na djelu!
Plik me izazvao! Neka ovaj dnevnik bude - prkos blogovcima!
Navalite, od srca! nataniel :-);

Hvala, Natali!
He,he.. Enivej, aj lajk neprincipijelne cure kaj se vole inatit, one "malo zločeste" , jer njihovo je kraljevstvo nebesko!Ma, jebeš karakter kaj se neda slomiti!

Eto, i ja se sramim, moram sutra u Petrinjsku, pred gnjevno lice revnih čuvara Reda, Poretka i Zakona!
A mrzim tamo i biciklom proći!
.

[Vera Pavladoljska]

Rekli su mi da je došla iz provincije,
strpavši u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Bože, ovo je sazveždje za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
tražili smo se po prethodnim životima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promašaje koji tište,
prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište.

O, da mi je da se još jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim večnog dečaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reči bi sve pokvarile,
samo se ćutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i čekao bih samo nju, nijednu drugu
Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reči, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i naisam znao da li ću umeti. Voleo
sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim ledjima, kao
tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Provincijalka :-)

[Herostrat]

(D-mol)Rekli su mi (E-dur) da je došla (A-mol) iz provincije,
(D-mol) strpavši u (E-dur) kofer snove (A-mol) i ambicije.
Drug je studirao (D-mol) sa (E-dur) njom,
pa smo se (A-mol) najzad sreli (F-dur) ona i ja.
(D-mol) Shvatih, (E-dur) Bože, ovo je (A-mol) sazveždje za nju provincija.

(D-mol) Srce stade (E-dur) kao dete (A-mol) da se otima,
(D-mol) tražili smo (E-dur) se po prethodnim (A-mol) životima.
Ostavih (D-mol) iza sebe (E-dur) sve,
zablude, (A-mol) promašaje (F-dur)koji tište,
(D-mol) prosto, (F-dur)lako, k'o neko (E-dur) beznačajno pristanište.

O, (D-mol)da mi je (E-dur)da se još (A-mol) jednom (F-dur) zaljubim,
(C-dur) opet bih uzeo kostim večnog (E-dur)dečaka.
I (D-mol) opet bih (E-dur) smislio kako da (A-mol) prodangubim (F-dur)
dok ona ne (E-dur) sleti niz hodnik (A-mol)studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reči bi sve pokvarile,
samo se ćutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i čekao bih samo nju, nijednu drugu
Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reči, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i naisam znao da li ću umeti. Voleo
sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim ledjima, kao
tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

[milk]

Koliko je korisno razmisljat o necemu bas onako. Stalno. Danas sam se odlucio obracunat sa svojom pamecu. Ima dva sata da smisli nesto. Al ne moze tvrdi. Kaze da lose radi pod pritiskom.
Covjece bozji jos sam se i crvenit poceo.
Sramotis me pred ljudima.

[pokora]

Kuc, kuc.. smijem li?

[atlantis]

strepim...

[hana]

stajala sam pod tusem i slusala sum vode, voda je bila vruca bas kako volim, obozavam taj zvuk vode, uvijek me asocira na nesto drugo, danas je to bila kombinacija rekvijema za snove, kill billa i svrsavanja ()...

trenutacno zelim samo malo one glupe svakodnevice, rutine, ono na sto se svi zale... ono sta je sigurno i predvidivo...

danas sam vidjela dimnjacara, i to ne jednog nego dvoje, zamislila sam zelju, samo jednu - skromna sam... ali ne vjerujem vise u to... bez veze je...

tocno znam sta Mu zelim reci, toliko puta sam to prevrtila u glavi da znam svaku pojedinu rijec, svaki pokret koji bi pratio rijeci... ali jednostavno ne mogu Ga pogledat u oci i reci to... a mucim se i znam to... mozdas sam u dusi neki psiho mazohist?!

[pokora]

Za razliku od prjasnjih dana danas sam bila malo prisutnija ... uspjela sam se cak i nasaliti... wowww.. samoj sebi priznah uspjeh..
Da li je to znak da se polako izdizem iz ovog usranog blata? Vjerojatno mi je vrtoglavica s kojom sam se probudila malo razbila zelatinu koju imam u mozgu.. da - upravo zelatina - usijana..
tuzna vijest veceras - prijateljima poginuo pas, inace iz istog legla od naseg ljubimca, neki majmun je preso preko njega autom i nije niti stao... zao mi je prijatelja.. tuzni su jer imali su samo njega.. nemaju djece niti nikog svoga ovdje.. a mi smo im poklonili tog psica upravo da imaju nekog..
ne uspijevam biti tuzna.. u ovu moju zelatinu u glavi i tijelu nista vise ne prolazi.. ono sto je unutra samo bucka, bucka.. ne dozvoljava mi da ista vise udje u mene..
a sad idem spavati.... i biti ce mi dobro.. jer necu osjetiti vise to buckanje...

[milk]

imam osjecaj da ce danasnji dan bit katastrofalan.
kao i jucerasnji stovise.

[Arash's friend]

Jucer za sankom mi je neki covjek objasnjavao da zracim nekim vragom. Moram prestati piti a i njemu ne bi lose dosao takav potez

No ostalo se predugo, popilo se previse, malo se spavalo. Pa me u jutro docekao jedan zlocesti mail. Pa malo sindroma: "sve je vise barbara, a sve manje rimljana".

I gdje je sad ta navodna energija kad mi je trebala da istjeram osmjeh na jedno lice. Stvari se cesto kad se gleda sumarno u stvari ne dogadjaju tako lose, samo su krivo rasporedjene po vremenimu i prostoru pa nisu dobro uparene. Od tog materijala dogadjaja dao bi se sloziti sasvim fina stvar, samo da ih je malo ispomicati i rasporediti . Ovako, je kak da se veli, ostalo malo u hero i neispunjeno to je prava rijec.

Bas si mislim tkozna koliko puta se dogodi da mislite na nekog, prodjete nekim uglom. Par minuta prodje on/a isto tako mozda cak nesto slicno pomisli. Ali fulali ste se u vremenu, cak niti ne znate koliko ste blizu prosli, kao dvije tocke na radaru.

[Corrs]

hey…zasto?it wasn´t me