Najšokantniji opis u knjizi

[christy]

Potaknuta prepucavanjima na ostalim topicima... evo jedne nove teme. Ajde napišite koji su vam opisi, prizori u knjigama ostali u sjećanju kao najšokantniji, najodvratniji etc.

Znate ono - skoro pa požalite da ste to pročitali

Evo meni trenutno padaju na pamet sljedeći primjeri:

- opis onog čerečenja u Na drini ćuprija

- opis mučenja u Princeza nevjesta

- opis rane u Seoskom liječniku (Kafka)

...

[Elysium]

Priča kako je s vrha lunaparka sebe gledala kroz dalekozor u svojoj hotelskoj sobi - "Moj slatki Sputnik"

Samo, meni je to škantno/lijep dio knjige. Možda ti misliš samo šokantne u negativnom smislu?
Ako tako onda:
onaj debilni dio kada Veronika ozdravi u "Veronika je odlučila umrijeti"
Ta dva mi padaju na pamet
No, ni ne sumnjam da će mi još koji ubrzo sinuti

[klio]

christy kaže:


- opis onog čerečenja u Na drini ćuprija


...

Definitivno mi je ovo prvo palo na pamet!

[dmj]

Meni je bez konkurencije scena u "Catch 22" kada McWatt avionom prepolovi frajera na plaži (mislim da se zvao Kid Sampson), potom natjera klince koji su s njim u avionu da iskoče, a on sam se zabije u brdo i ubije. Za to vrijeme Yossarian trči po plaži, shvaćajući što će McWatt učiniti, ali nema nikakvog načina da ga zaustavi.
Zašto to? Zato što do tog trenutka knjigu shvaćaš kao zezanciju, ceriš se provalama, ono, rat je, ljudi tu i tamo ginu, ali to je ipak nekako daleko i gledano kroz prizmu zezanja. Nakon toga najednom dolazi ova scena i udara te ravno pod pleksus, bez najave. Neću zaboraviti, čitao sam to u busu i kad sam došao do ove scene samo sam zatvorio knjigu i pao u razmišljanje, nešto me steglo, ne znam jesam li i riječi prozborio kasnije tog dana... A nakon toga slijedi u knjizi i ono lutanje razrušenim Rimom i percepcija se do kraja okreće, najednom shvaćaš da je ona zezancija, traženje smiješne strane svega možda i jedini način da podneseš bezumnost rata (za što ću dobiti potvrdu i u stvarnom životu, samo koju godinu potom).
To mi je definitivno bilo najšokantnije, za najdegutantnije moram priznati da bi konkurirale neke scene iz "Naked Luncha", a bogami i dobri stari Markiz de Sade bi imao konja za utrku...

[<Supplicant>]

Chitav roman "Americhki Psiho".

Moje pojavljivanje na poslu u toku prethodnog meseca bilo je u najmanju ruku sporadično. Izgleda mi da mi je sada stalo samo da vežbam, dižem tegove i da rezervišem mesta u novim restoranima u kojima sam već bio, pa da ih onda otkazujem. Moj stan bazdi na trulo voće mada je u stvari taj smrad nastao od onoga što sam iščačkao iz Kristine glave i sipao u “Marco” staklenu činiju koja stoji na stočiću pored ulaza u stan. Sama glava stoji u uglu dnevne sobe ispod klavira prekrivena komadima mozga, prazna i bez očiju. Ja planiram da je koristim umesto bundeve za Noć veštica. Zbog strašnog smrada ja nameravam da za večerašnji mali randevu koristim stan Pola Ovena koji sam prvo dao da se očisti od prislušnih uređaja, ali kojih, na moje razočaranje, nije bilo. Jedna osoba s kojom razgovaram posredstvom mog advokata, obaveštava me da je Donald Kimbol, privatni detektiv, čuo da je Oven zaista u Londonu i da ga je neko dva puta primetio u holu hotela “Kleridžis”, pa onda jednom kod krojača u ulici Sevil Rou, kao i u jednom popularnom novom restoranu u Čelziju. Kimbol je otputovao tamo preksinoć što znači da više niko ne pazi na stan i da su ključevi koje sam ukrao od Ovena još upotrebljivi, pa sam tako posle ručka mogao tamo da odnesem alat (pneumatsku bušilicu, bocu sa kiselinom, pištolj za eksere, noževe, jedan “Bik” upaljač). Unajmljujem dve devojke iz poslovne pratnje u jednoj vrlo uglednoj, iako malo ljigavoj privatnoj agenciji čije usluge nikada pre nisam koristio i plaćam Ovenovom zlatnom Ameriken ekspres karticom koju, pošto sada svi misle da je Oven u Londonu, niko ne traži, iako to nije slučaj sa njegovom platinskom karticom. Šou Peti Vinters jutros je imao kao temu – dovoljno ironično, kako se meni učinilo – savete ledi Di o lepoti.

Ponoć je. Razgovor koji vodim sa te dve devojke, obe vrlo mlade, lepe plavuše sa velikim sisama, vrlo je kratak pošto mi izuzetno teško pada da se ovako poremećen obuzdavam.

“Vi živite u pravoj palati, gospodine”, kaže mi dečjim glasom jedna od njih, Tori, očarana tim smešnim Ovenovim stanom. “Pa ovo je prava palata.”

Ja je iznervirano prostrelim pogledom: “Nije toliko lep.”

Dok spravljam pića u Ovenovom vrlo dobro snabdevenom baru, ja im obema pomenem da radim u Vol Stritu, za “P&P”. Nijednu od njih to naročito ne zanima. Opet zatičem sebe kako čujem glas – jedne od njih dve – koja me pita da li je to prodavnica obuće. Tifani prelistava jedno izdanje časopisa “Džentlmens kvorterli” koje je staro tri meseca dok sedi na crnom kožnom kauču ispod razapete imitacije kravlje kože na zidu. Ona deluje zbunjeno, kao da joj nešto ili ništa nije jasno. Ja u sebi mislim nadaj se, kučko, samo se ti nadaj a onda moram sebi da priznam koliko me pali to što navodim ove devojke da se ponižavaju preda mnom za neku siću. Ja isto tako pominjem, pošto im sipam još jedno piće, da sam studirao na Harvardu i onda ih pitam: “Jeste li ikad čule za to?”


Šokiran sam kada mi Tori odgovara: “Ja sam imala jednog poslovnog poznanika koji je rekao da je bio tamo”, ona glupo sleže ramenima.

“Klijenta?” pitam ja zainteresovano.

“Pa”, počinje ona nervozno, “recimo samo da je poslovni poznanik.”

“Misliš makro?” pitam ja, a onda počinje čudan deo razgovora.

“Pa”, ona opet zastaje pre nego što nastavi: “Hajde samo da ga nazovemo poslovnim poznanikom”, ona otpije malo pića. “On je rekao da je studirao na Harvardu ali… ja mu nisam poverovala.” Ona pogleda prvo u Tifani, pa onda u mene. Pošto oboje ćutimo nju to ohrabri da nastavi da priča i ona kreće dalje, zastajkujući. “On je imao jednog majmuna. A ja sam morala da gledam tog majmuna u… njegovom stanu.” Ona staje, pa opet počinje da priča monotonim glasom i da povremeno guta knedlu. “Ja sam želela da ceo dan gledam TV, jer nije bilo šta da se radi dok taj tip nije bio tu… i dok sam pokušavala da pazim na majmuna… ali sa majmunom… nešto nije bilo u redu.” Ona staje i duboko udahne. “Majmun bi gledao samo…” pa još jednom stane i gleda okolo dok joj se lice upitno skuplja kao da nije sigurna da li ovo treba da nam ispriča, da li mi, ja i ona druga kučka, treba da čujemo tu priču. Ja se pripremam za nešto šokantno, neko objašnjenje, neki trag. “Majmun bi gledao samo…” ona uzdiše pa neočekivano brzo priznaje: “…Šou Opre Vinfri i ništa drugo nije hteo da gleda. Taj tip je imao gomile kaseta tih emisija i sve ih je snimio zbog majmuna.” Ona sada molećivo gleda u mene kao da gubi pamet sada i ovde, u Ovenovom stanu i očekuje od mene šta, da to potvrdim? “Čak su i reklame bile izbrisane. Jednom sam pokušala da… promenim program, da prekinem jednu od kaseta… ako sam umesto toga htela da gledam neku sapunicu ili nešto slično… ali…” Ona ispija svoje piće do kraja i koluta očima, očigledno uznemirena ovom pričom, pa hrabro nastavlja. “Majmun bi tada vrištao na mene i umirio bi se samo kada bih mu ponovo uključila Opru.” Ona guta knedlu pa se nakašlje i izgleda kao da će da zaplače, ali to ipak ne čini. “I, znate, da ste samo probali da promenite program, taj majmun bi pokušao da vas ogrebe”, ogorčeno zaključuje i obavija se rukama i drhti, uzaludno pokušavajući da se ugreje.

Zavladala je tišina. Arktička, ledena, mrtva tišina. Svetlo koje iznad nas gori u stanu hladno je i električno. Dok stojim tu ja prvo pogledam Tori, pa onda onu drugu devojku, Tifani, koja izgleda kao da joj je muka.

Ja konačno progovaram, saplićući se o sopstvene reči: “Meni nije važno… da li ste živele… pristojnim životom… ili ne.”

Dolazi do seksa – u pitanju je pravi hardkor. Pošto prvo obrijem Torinu pičku, ona leži na leđima na Polovom krevetu s raširenim nogama dok je ja dodirujem i ližem, ponekad joj ližući čmar. Onda mi Tifani puši ***** – jezikom koji je vreo i vlažan ona mi uporno lupka po glaviću što me nervira – dok joj ja govorim da je odvratna drolja i kučka. Dok jebem jednu od njih s kondomom, a ona druga mi se napasa muda, ja zurim u Angelisovu serigrafiju okačenu iznad kreveta i zamišljam more krvi, čitave gejzire i slično. Ponekad je u sobi vrlo tiho osim šljapkanja koje se čuje dok moja kara klizi unutra i napolje iz neke od te dve pičke. Tifani i ja se smenjujemo u srkanju Torine ošišane pičke i čmara. Njih dve svršavaju urlajući naizmenično sklupčane u pozu 69. Kada im se pičke dovoljno raskvase, ja vadim gumeni ***** i dajem im ga da se igraju. Tori raširi noge i dodiruje kliću dok je Tifani jebe ogromnom, nauljenom gumenom kitom, a Tori je tera da je jebe još jače dok konačno, sva zadihana, ne svrši.

Ja ih ponovo teram da se međusobno lizuću, ali to prestaje da me pali – sve što mi pada na pamet jeste samo krv i kako će njihova krv izgledati i mada Tori zna šta da radi, kako da se najede pičke, od toga mi nije lakše i ja je odgurnem s Tifanine pice i počinjem da ližem i grickam ružičastu, meku, vlažnu pičetinu, dok Tori za to vreme razmiče guzove i seda na Tifanino lice i istovremeno se šamara po klići. Tifani joj izgladnelo rilja jezikom po pički koja je vlažna i sjajna, a Tori pruža ruke nadole i steže čvrste i velike Tifanine sise. Ja počinjem jako da grizem i da žvaćem Tifaninu pičku, a ona se trza. “Opusti se”, umirujem je ja. Ona cvili i pokušava da se izmakne i konačno počinje da vrišti kada moji zubi zaparaju meso. Tori misli da Tifani svršava, pa joj još jače utrljava pičku u lice i tako guši njene krike, ali kada ja dignem pogled prema Tori, lica oblivenog krvlju, mesom i stidnim dlakama koje mi vise iz usta, a krv pumpa iz Tifanine rasparane pičke na pokrivač, ja mogu da osetim kako je obuzima strava. Onda ih obe istog momenta poprskam suzavcem, pa ih onesvestim drškom pištolja za eksere.

Tori se budi i zatiče sebe zavezanu i presavijenu preko ivice kreveta, na leđima, lica oblivenog krvlju pošto sam joj odsekao usne makazama za eksere. Tifani je vezana sa šest pari Polovih tregera na drugoj strani kreveta i mumla od straha, potpuno skamenjena zbog svega što je snašlo. Ja želim da ona gleda šta ću ja da uradim Tori i ona je uspravljena tako da je to neizbežno. Kao i obično, u pokušaju da razumem ove devojke, ja snimam njihovu smrt. Sa Tori i Tifani koristim Minoks LX ultra-minijaturnu kameru koja prima film od 9,5 mm i ima 15 mm f/3,5 sočivo s meračem svetla i ugrađenim filterom za gustinu i stoji na tronožnom stativu. Pustio sam CD Traveling Wilburys u diskmenu koji stoji na polici iznad kreveta da zaguši krike.

Počinjem tako što prvo malo oderem kožu s Tori, sekući je kasapskim nožem i otkidajući komadiće mesa s njenih nogu i stomaka dok ona uzaludno vrišti i moli za milost visokim tanušnim glasićem, a ja se nadam da ona shvata da će njena kazna na kraju biti relativno blaga u poređenju sa onim što sam isplanirao za onu drugu. Ja nastavljam da prskam Tori, a onda pokušavam da joj odsečem prste makazama za eksere, pa joj konačno sipam kiselinu na stomak i genitalije, ali nijedno od ta dva ni izbliza je ne ubija. Zato nalazim utehu u tome da je bodem u grlo sve dok se na kraju oštrica noža ne polomi u onome što je ostalo od njenog vrata, zabijena u kost, i ja stajem. Dok Tifani gleda, ja konačno odsecam glavu do kraja – prava bujica krvi prolije se po zidovima, čak i po plafonu – pa podigavši glavu uvis, kao nagradu, ja se uhvatim za ***** koji je sav crven koliko se ukrutio i spuštam Torinu glavu u moje krilo, pa ga utrpam u njena usta puna krvi i počinjem da ih jebem sve dok ne svršim, dok u njima ne eksplodiram. Nakon ovoga sam toliko ukrućen da mogu čak i da hodam po sobi ispolivanoj krvlju noseći na kurcu tu glavu koja mi se čini topla i lagana. Ovo me neko vreme zabavlja, ali mi je potreban odmor, pa zato skidam glavu i stavljam je u Polovu vitrinu za oružje od hrastovine i tikovine, pa sedam u jednu stolicu, go, umazan krvlju, i gledam kanal HBO na Ovenovom televizoru i pijem “Koronu”, žaleći se naglas i pitajući se zašto Oven nema “Sinemaks”

[<Supplicant>]

Nešto kasnije – sada – ja kažem Tifani: “Pustiću te da ideš, psssst…” i nežno je milujem po licu koje je klizavo zbog suza i prskanja i pogađa me to što me ona stvarno gleda nadajući se za trenutak pre nego što vidi upaljenu šibicu koju držim u ruci i koju sam izvadio iz kutije za šibice koju sam uzeo za šankom u “Paliju” gde sam otišao na piće sa Robertom Farelom i Robertom Prečterom prošlog petka. Ja je spuštam do njenih očiju, koje ona instinktivno zatvara i osmudim joj obe obrve i trepavice. Onda konačno koristim “Bik” upaljač, pa joj ga naslanjam na očne duplje koje prethodno otvaram prstima i usput se ispečem po palcu i malom prstu, sve dok joj se oči ne raspuknu. Dok je ona još pri svesti ja je okrenem i razmaknem joj guzove pa joj ukucam duboko u rektum plastični ***** koji sam zavezao za dasku udarajući po njime pištoljem za eksere. Onda je ponovo okrećem, onako iznemoglu od straha, pa joj odsečem sve meso oko usta, uzimam pneumatsku bušilicu s masivnom glavom na rasklapanje i njome proširujem tu rupu dok se ona trese, braneći se, pa kada sam konačno zadovoljan veličinom rupe koju sam napravio, a njena usta otvorena najšire moguće kao crveno-crni tunel od zgužvanog jezika i rasklimanih zuba, ja tu uguram ruku, duboko u njeno grlo sve do zgloba – sve to vreme njena glava se nekontrolisano trese, ali ona ne može da zagrize pošto joj je bušilica pokidala zube iz desni – i zgrabim vene koje stoje tamo kao creva, pa ih prvo malo rasklimam prstima, pa kad ih dobro ščepam, ja ih silovito iščupam kroz njena otvorena usta i vučem sve dok joj se vrat ne prevrne i nestane, koža se zategne i puca, ali nema puno krvi. Najveći deo unutrašnjih organa u vratu, uključujući tu i vratnu venu, vise iz njenih usta i celo njeno telo počinje da se trza kao bubašvaba okrenuta na leđa, da se trese od grčeva. Njene istopljene oči cure joj niz lice mešajući se sa suzama i ostacima od spreja i onda brzo, bez namere da traćim vreme, ja gasim svetlo i u mraku, pre nego što ona umre, ja joj rasporim stomak golim rukama. Ne mogu da odredim šta radim, ali se čuje neko vlažno krckanje, a moje ruke su vruće i pokrivene nečim.

Posledice. Nema straha, nema konfuzije. Ne mogu da se zadržavam pošto danas treba obaviti još stvari: treba da vratim kasete u video-klub, da vežbam u teretani, da odvedem Žanet na novi britanski mjuzikl na Brodveju kao što sam joj obećao, da rezervišem negde mesta za večeru. Ono što je ostalo od oba tela skoro da je već ukočeno. Jedan deo Tifaninog tela – mislim da je to ona, mada mi je sada teško da ih razlikujem – splasnuo je i rebra joj štrče napolje iz onoga što joj je ostalo od stomaka, uglavnom polomljena preko pola, probijajući obe sise. Glava je prikucana za zid, a prsti leže razbacani ili složeni u neku vrstu kruga oko CD-plejera. Jedno od tela, ono koje je na podu i na koje sam se posrao, izgleda da je pokriveno tragovima zuba na mestima koja sam divljački ujedao. Krvlju iz stomaka jednog od leševa u koji sam umočio ruku ja nažvrljam, crvenim slovima koja se cede, iznad kravlje kože na zidu dnevne sobe, reči VRATIO SAM SE, a ispod jedan jezivi crtež koji izgleda ovako...

[soft_machine]

Proust i cajni kolutic..
ostalo mi je vise-manje zanimljivo..

[*cactus*]

joooj

btw. za temu

odmah mi je na pamet pala scena iz kafkinog Preobražaja.

..ona di otac gađa jabukama Gregora i jedna mu se zabije u leđa, (tj. oklop) i ozlijedi ga, te on više ne može penjat se po zidovima, a to mu je bilo jedino što ga veselilo....

to je tako bilo slikovito napisano
(ili sam ja to toliko slikovoito zamislila )
...da mi se srce doslovno stislo od muke

[Elysium]

*cactus* kaže:

odmah mi je na pamet pala scena iz kafkinog Preobražaja.

to je tako bilo slikovito napisano
(ili sam ja to toliko slikovoito zamislila )
...da mi se srce doslovno stislo od muke

Vidiš, podsjeti me...
Bolestan primjer i još bolesnije slikovito zamišljanje
Ali za opis

[Aphex]

sad mi je pala na pamet jedna "scena" iz trainspotinga (isto vizualni tip, jebiga zamišljam sve šta čitam..)
šokatno-ogavno-smiješna ili tak nešta

ono kad .. jel to bio spud? kad uzme svoje posrane i izbljuvane plahte ujutro i hoće ih odnijeti kući da ih opere - pa kad mu curina stara otme plahte i sve se prolije po stolu i doručku.
bolja mi je moja scena bila neg ova iz filma
ima nešta u tim govnima...

to iz preobražaja mi nije bilo neš spešl.. al čerečenje iz Ćuprije je zakon.

[*cactus*]

Aphex kaže:
kad uzme svoje posrane i izbljuvane plahte ujutro i hoće ih odnijeti kući da ih opere - pa kad mu curina stara otme plahte i sve se prolije po stolu i doručku.

joooj fak

daaaaa

[Grozotny]

Hmmm, deranje koze sa zivog tvora u Grobnici za Borisa Davidovica je jedino sto mi u ovom trenutku pada na pamet. Ili recimo omoti ploca Big Blacka, prosto odisu morbidnoscu i u stanju su deprimirati svakog klauna (ok, znam...).

[Herostrat]

Scena iz "Pesme" Oskara Daviča kad dijete, pred materinim očima, razlijepe o zid tako da glava pukne kao jaje.

[stressee]

ima scena i scena u Elementarnim česticama - od Houellebecqa
(pa di mi je ta knjiga.. )

[walter]

Kad je vuk otpuhao kuću od praščića gotovana, kad je cvrčak-glazbenik skoro umro od gladi jer ga mrav-židov nije htio nahraniti i kad je vuk skoro zajebo 7 kozlića (dobro, to je bio audio-zapis).

[Elysium]

Meni najogavnije pročitano, iz knjige "And the ass saw the angel" od Nicka Cavea. dio u kojem otac glavnog lika, pijan i ljut što mu je žena razjebala kulu od karata, uzme ženu i počne je nabacivati po sobi. Lomiti joj zube, udarazi glavom u zid. Stavio joj je bocu njezinog likera u usta, a zatim je nabio u zid da se boca rasprsne u njezinim ustima. MIslim da ju je još mlatio i nakon što je umrla...

[christy]

walter kaže:
Kad je vuk otpuhao kuću od praščića gotovana, kad je cvrčak-glazbenik skoro umro od gladi jer ga mrav-židov nije htio nahraniti i kad je vuk skoro zajebo 7 kozlića (dobro, to je bio audio-zapis).

Zaboravio si Bambijevu mamu

[lappino]

dobra je fora s američkim psihom...
sestra mi ju je dobila od nekog iz amerike čim je izašla, pa smo s time (upravo ta scena) na faksu plašili komade, odnosno vrebali njihovu reakciju na ono kasapljenje nakon opisa seksa...ono, počnu čitati, pa komentiraju, kao "ma daaa, još jedna pornografija", a onda nastave čitati i samo gledaš kako im se lica deformiraju u bolnu grimasu...

[bogeyman]

Nema ništa bolesnijeg od Američkog psiha. Bio sam ga prestao čitati kod one scene sa štakorom (a imam dosta visok prag tolerancije na svakakve gadosti). Poslije sam je ipak dovršio. Tvrdoglav čovjek, štaćeš.
A kad sam je pročitao mislio sam da onog luđaka Ellisa treba preventivno utamničiti jer nije sigurno da se ljudi kojima takve pizdarije padaju na pamet slobodno šetaju uokolo. Poslije sam skužio da ipak nije toliko originalan, npr. za ono sa štakorima (ko nije čitao... šta ću mu ja ) sam čitao da se prakticiralo u Čileu za vrijeme Pinochetovog režima.

[Vanjushka]

Nije cerecenje nego nabijanje na kolac

I da, Bambijeva mama