Utelovljenja Univerzalnog Spasitelja

[Aurora Aurea]

Utelovljenja Univerzalnog Spasitelja


Gospod Ljubavi koji je najavio da ce se pred Njegov Slavni Dolazak pojaviti mnoge lazne mesije koje ce obmanjivati svet da su utelovljenje Istinitog, u izvornom Evandjelju, u Q-tekstu, u "Evandjelju po svetoj Dvanaestorici", otkriva nam da je pre Svoje zadnje i najvise inkarnacije u liku Isusa od Nazareta, mnogo puta ranije silazio na zemlju, radjao se u Dolini suza, donoseci covecanstvu Svetlo i Zapovesti Spasenja. Tako za Bogorodicu Mariju Hrist Boziji ukazuje: "ONA JE MOJA MAJKA I SVAGDA ME JE NOSILA I RADJALA KAO SVOGA SINA, U SVAKOM DOBU I PREDELU." (66:10) – A u izvornoj apostolskoj ispovesti vere kaze se i sledece za Duha Ljubavi: ... Dodje s Neba Duh, i utelovi se u vecno blagoslovenoj Devici, u Isusu i svakom /drugom/ Hristu Bozijem." (96:19) - Praevandjelje, sto potvrdjuju i mnoge legende i pripovesti sirom sveta o radjanju Spasitelja od Device (duse u Nebu predodredjene za sveto majcinstvo), jasno ukazuje da je Prvorodni Sin Boziji vise puta oblacio odecu od mesa i krvi, da je Presveti Otac Nebeski na zemlji imao vise svojih Svetih Pomazanika: uz Isusa Nazoreja, tu svakako mozemo svrstati i Budu, i Krisnu, i Indru, i Mitru, i Marduka, Horusa, i Zaratustru, i Dionisa, i Pitagoru, i Atisa, i Hermesa Trismegista... U svakoj svojoj inkorporaciji Suvladar Neba je otkrivao covecanstvu neku novu fasetu Istine, koliko su ovu vec ljudi mogli da shvate i prihvate.

U 7. stolecu. s. e. Sin Jehove/Jove Gospoda se cudesno radja u Indiji od blagoslovene Device Maje. Za Spasitelja BUDU kaze se da je pod Njegovim nogama i pusta zemlja radjala cvece; to se u Praevandjelju isto kaze i za Isusa (6:9). I Sidartu Budu, kao i Isusa pre krstenja vodom i pomazanja Duhom, pre apsolutnog sjedinjenja duse sa Svetim Ocem, iskusava Djavo, Mara. I Isus i Buda u srediste svoga ucenja stavljaju drzanje Bozijeg Zakona (skt.: Dharma): oba Pomazanika govore o pravednosti Zakona setve i zetve, o opasnosti nagomilavanja karme, dusevnih dugova. Oba uce o paklenom ognju unutar tesko opterecene duse. Govore o tocku ponovnih radanja kroz koja se dusa cisti i oduzuje svoju karmu. I Isus i Buda imaju svog omiljenog ucenika: kod Isusa je to Jovan a kod Bude Ananda. Oba Hristosa u mladosti vode asketski zivot, zivot prekaljivanja u pustinjackoj osami. Za Isusa se ka`e da je u Judejskoj pustinji postio, molio i meditirao tokom sedam godina, ostvarivsi moc da govori s Bogom licem u lice. U toj Pustinji, uz zapadne obronke Mrtvog mora, upravo je imala stanista najaca duhovna skola onog vremena, eseni (koje je Spasitelj osnovao u jednoj ranijoj inkarnaciji), sledba kojoj je pripadao i Jovan Krstitelj, i neki od Isusovih ucenika. Buda je rodjen u uglednom plemenu Sakko/Sakya: Isus se pojavljuje u uglednom Judinom plemenu i Davidovom rodu, i osniva svoj red nazarena (nazoreja). Buda za svoj red najavljuje da ce trajati nekih pet vekova, a to je upravo negde do pojave esena i do vremena Nazarecanina i nazarena. I Buda i Isus uce ne osvrcuci se na kastinske i staleske razlike. Buda osudjuje i razoblicava lazi u rituale zarobljenog vedantizma, Isus razoblicava zrtvene i ceremonijalne ispraznosti judaizma. Nazalost, i Budina nauka, kao i Isusova, posle Njegove smrti biva pokrivena i izvrnuta mnogobrojnim novoustanovljenim ritualima bez duhovne tezine i znacenja.

Sve sto je ucio Isus, - biti ucio je i Buda. No Budino ucenje, uz brojna izvrtanja, zapisano je tek nekoliko stoleca posle Njega, nesto tacnije u palijskom kanonu, ciji najlepsi reprezent je spis "Put ispravnosti" (Dhamma-padam). Pogresne interpretacije izvornog budizma iskonstruisale su da Buda navodno nije priznavao Boga i dusu, sto je potpuna besmislica: jer ne moze se govoriti o atmanu, bozanskom jezgru duse, te o reinkarnaciji, a da se ne priznaje dusa koja se reinkarnira i koju je sazdao Bog, Sveprisutni Duh, Brahman.

Treba zapaziti i ovo: Buda se radja na podneblju koje je se prostiralo nedaleko od Himalaja (gde se danas Indija granici sa Nepalom). Kako obrazlaze veliki posvecenik 19. stoleca – Gideon Osli, i Hristovi ucenici su u naznacenom podrucju, u jedan budisticki monastir, pohranili jedan primerak "Evandjelja po Dvanaestorici", sklonili ga pred soldatima imperatora Konstantina koji je hteo zatrti svaki trag o tom svetom apokrifnom dokumentu. Spis je tako zasticen od ratnih previranja i falsifikovanja. Interesantno je zapaziti da i apokrif "Tomina dela" govori o delovanju hriscana i apostola Jude Tome u Indiji. Na severu Indije postojala je cak i kolonija Jevreja, a postoje naznake da je cak i jedan deo tamosnjih budista prihvatio "Evandjelj po Dvanaestorici" kao sveti tekst, shvativsi na osnovu propovedi da je Isus Budina reinkarnacija, jedan od svetih avatara Gospoda Ljubavi i Mira.

Za Isusa se kaze da je pre svog mesijanskog nastupa u tridesetoj godini punoletstva (42 godini zivota), godinama putovao po Orijentu: "A posle nekog vremena otide on u Asiriju i Indiju i Persiju, i u zemlju Haldejaca." (6:16) - Posecivao je hramove, razmenjivao iskustva i razgovarao sa tamosnjim mudracima i svestenicima. Treba zapaziti ovo: Isus obilazi sva ona podrucja na kojima je se prostirala brojna jevrejska dijaspora, koja je govorila srodnim aramejskim dijalektima. U tim podrucjima Istoka, pored velikih reka, upravo su nekada cvetale drevne kulture, nastale delovanjem svetih avatara: Hrista i apostola. Sva istinska duhovna bratstva i svete redove (poput maga, esena, haldejaca,....) zapravo je utemeljio Hrist Bog. (Posebno je pitanje zasto su se ti redovi kasnije najvecim delom degradirali...) Kada je se Sveti Jedan rodio u Betlehemu, upravo su ga najpre posetili i poklonili Mu se persijski magi, ZARATUSTRINI svestenici, poklonici Vatre, koji su bili upuceni i u starozavetni prorocki kanon.

Isus od Nazareta nije bio samo odlican poznavalac esenskog kanonskog zbornika (koji je se dosta razlikovao od sluzbenog judejskog), vec i veliki poznavalac astrologije, kristaloterapije, bilja, geometrije, te vrhunski matematicar. Q-tekst sa Njega ka`e: "I upoznao je jezik ptica i zveri, i isceliteljske snage drveca, i bilja, i cveca, i skrivene tajne dragog kamenja; i upoznao je kretanje Sunca, i Meseca, i zvezda, i moci zapisa, misterije KVADRATA i kruga, te pretvaranje stvari, i oblika, i brojeva, i znakova." (6:15)

Kao misticni matematicar, Hristos se pojavljuje u 6. stolecu s. e. kao PITAGORA sa Samosa. Svoje religijsko bratstvo, sa etickim i naucnim ciljevima, osnovao je na jugu Italije, u Krotonu. Kao i Isus, proputovao je Egipat i posetio persijske mage. Jos Herodot svedoci da je medju Egipcanima oduvek bilo velikih mudraca. U Egiptu je npr. nastala i "Knjiga Mudrosti", a tu su delovali i zagonetni terapeuti, jedan sveti red, koji je opisan od Filona Aleksandrijskog. Ciceron iznosi da je pitagorejstvo dovelo Heladu do kulturno-duhovnog procveta. Najveci anticki filozofi, Seneka i Platon, obilato su crpeli iz pitagorejske misli. Kako izvestava Diogen Laertije ('Zivoti i misljenja istaknutih filozofa'), sam Pitagora je poucavao askezu, cutanje, vegetarijanstvo, metempsihozu, govorio je o tocku radjanja, te se secao svih svojih inkarnacija. Kao i Isus, te eseni i terapeuti, nosio je bele lanene haljine (koje simbolisu pravednost svetih Zivotom), a na oltaru je zrtvovao samo tamjan (simbol molitve svetih) i plodove zemlje.

Pitagora u novom telu, Isus od Nazareta, cesto koristi svoja matematicka znanja da bi ucenicima ilustrovao red u Bozijem Carstvu. Tako se u Protoevandjelju opisuje kako je Gospod jednom prilikom okupio svojih 120 ucenika, svakome dao po jedan broj, a onda ih rasporedio u cetvorougao, pri cemu je na svakoj strani stajalo 11 ucenika: "Prvoga u sedmome redu odozgo postavi po sredini, i poslednjega u sedmome redu odozdo /po sredini/; a onoga koji nije bio ni prvi ni poslednji postavio je u srediste svih, te ostale prema bozanskome redu dovede njihovome mestu, svakome nasavsi vlastito mesto. Tako oni koji stajahu gore, behu jednaki onima koji stajahu dole, i leva strana bi jednaka desnoj, a desna levoj, prema skupu njihovih brojeva." (68:19) - Tako je suma brojeva u svakom redu kvadrata bila medjusobno jednaka: 671. Znanje o pitagorejskim kvadratima kasnije je srednjovekovna magija obilato koristila i zloupotrebljavala, vezujuci ga za dijabolicke evokacije.

NASTAVICE SE >>