zapisi sa stecaka

[goblena]

Jeste li se kad susreli s ovim: http://www.zemljabosna.com/bosanski_...i_epitafi.html

Epitafi su mi stvarno odlicni, ali mi je tesko zamisliti kakvi su bili u izvornom obliku - jezik mi zvuci kao prilagodba s arhaicnijeg oblika. Zna li itko ista o izvornom obliku zapisa? Kakav bi otprilike bio jezik kojim su pisani? Jesu li ti zapisi uopce vjerodostojni?

[dementiapraecox]

goblena kaže:

Jeste li se kad susreli s ovim: http://www.zemljabosna.com/bosanski_...i_epitafi.html

Epitafi su mi stvarno odlicni, ali mi je tesko zamisliti kakvi su bili u izvornom obliku - jezik mi zvuci kao prilagodba s arhaicnijeg oblika. Zna li itko ista o izvornom obliku zapisa? Kakav bi otprilike bio jezik kojim su pisani? Jesu li ti zapisi uopce vjerodostojni?

Imam svoje mishljenje o postanku istih. Namjesto izravnoga odgovora dopisujem njeshto slicsno. Nek svatko zakljucsi sám.

Brizhinski spomeniki (Brizhinski listichi - staroslovenshtina u izvorniku) 1000.: "....Botomu ozstanem zich mirzcih del, ese sunt dela Sotonina: ese trebu tuorim, bratra oclevuetam, ese tatua, ese raszboi, ese pulti ugogenige, ese roti, choiihse ne pazem, nu ge prestopam, ese nenauuizt. Nizce teh del mirze ne pred bosima ozima. Mosete potomu, zinzi, uvideti i zami razumeti, ese bese
priuuae zlouuezi u liza tazie, acose i mui gezim, tere dela Nepriiaznina uznenauvidesse, a bosia uzliubise...."

Bascyansku plocsu (najstariji zapis na hrvatskomu jeziku) iz 1100. u Jurandvoru svi poznajemo: "...Az opat' Drzhiha pisah' se o ledine, juzhe dá Z'v'nimir' kral' hr'vat'sk'ij v dni svoje...."

Vinodolski zakon iz 1288.: " V' ime bozhie, amen. Let gospodnih 1288, indicio pravo dan 6 miseca jenvara. V' vrime krala Ladislava preslavnoga krala ugrskoga kralestva nega leto 6 na desete. Va vrime ubo velikih muzhi gospode Fedriga, Ivana, Levnarda, Duima, Bartola i Vida, krcskih, vinodolskih i modrushkih knezi. Zacs dole krat videchi ludi ki bludechi svoih stariih i iskushenih zakon zato ubo edin po edinom i vsi ludi vinodolski zhelechi one stare dobre zakone shraniti e na puni ke nih prvi vsagda su shraneni neureeni.
Skupishe se vsi na kup tako crikveni tako priproscyi ludi svrshenim imejuch zdrave svet..."

Istarski razvod iz 1325. : "V ime otca i Sina i Duha Svetago. Amen. Let ot rojstva nashega Isukrsta .cs.t. i d (1325), indikcion 8, miseca maja dan 5., v ponedelje. V to vrime gospodujuchu Albrehtu Metlike i Pazina i vse gospode dezhelske, svojim dobrim svetom prizvavshi ime gospodina Boga vsemoguchega, komu vsaka istin'na i prava jesu podlozhna, ucsinishe i stvoreni bishe razvodi i kunfini po vsoj dezheli ka slishe i pristoje gospodinu knezu pazinskomu i gospodinu Rajmundu, podreke z Ogleja, i mesti gospode benetacske. Gospodin Menart, sovinjski i Vrha i Semich i Gole Gorice i Krbun gospodin, prosi gospodina kneza i vse gospode ki se behu spravili v Pazin da najprvo razgledaju od njega kunfineh, ki su meju Sovinjakom i,...; i od vsakoga mesta dva zhupana ki su bili vazda v svete poli gospodina kneza i te gospode od strane kunfini i razvod..."

Zapis krbavskoga svechenika iz 1493.: "...I t'gda nacseshe cviliti rodivshie. i vdovi mnoge i procsi ini. I bisi sk'rb' velija n' vseh' zhivuchih' v stranah' sih' jakazhe nist' bila ot vrimene Tatarov' i Gotov' i Ateli necsistivih'. Let' Gospod'nih' 1493..."

I narodni govor u Vrbniku na Krku iz 1638. :"...Va ime Hristovo, amen, let od njega rojstva 1638., indicijon 6., miseca pervara dan 8. V Varbnici v kuchi mene nodara pred svedoci, Matij Topolich i Barich Ostrogovich. Pred recsenimi svedoci prodaje Ivan Brusich p. Juricha Jurju Brusichu p. Matija njega laz, ki je v polji, ko se zove Otocsac, s livelom, po shtimi. Ki laz bi shtiman po Mikuli Zhorzhichu i Bartoli Poloniju L 100.......Polozhen meju ove kunfini, z bure zemlja recsenoga kupca, z juga potok, s tramuntani zemlja Garzhana Furentina, s garbina put, shranjujuch pravije kunfini, i cetera, od sada naprida voljan recseni kupac uzhivat recseni laz, obligujuch recseni prodavac,..., pod obligacijon vsih svojih dobar, ke su i ke budu, i cetera,..., I bi klicana recsena prodaja tri parve nedilje na mesti zakona kashtela Varbnika po oficijali Mikuli Radivoju."

[joe enter]

goblena kaže:

Jeste li se kad susreli s ovim: http://www.zemljabosna.com/bosanski_...i_epitafi.html

Epitafi su mi stvarno odlicni, ali mi je tesko zamisliti kakvi su bili u izvornom obliku - jezik mi zvuci kao prilagodba s arhaicnijeg oblika. Zna li itko ista o izvornom obliku zapisa? Kakav bi otprilike bio jezik kojim su pisani? Jesu li ti zapisi uopce vjerodostojni?

Kao sto se zna u to vreme se nije pisalo govornim jezikom , ali za epitafe na steccima se moze reci da su najpriblizniji govornom jeziku tih ljudi , mada i oni sami variraju od mesta do mesta i razdoblja do razdoblja.
To je u stvari staro-slovenski u bogumilsko-narodnoj redakciji u kojoj se ne drzi bas do ustaljenih pravila.
Epitafi su na ikavici i ijekavici , koliko se da zakljuciti iz arhaicnih cirilicnih(free-style) zapisa.

Evo od boljih natpisa:

..... a kada kisi ti ne mores, a ja mohgu da razjumim kakvo je to i kolko je to razotcarenje za oblak kadar postane voda.

1174. ljeta po Gospodu, ako se ne zbunih v brojenju


.... jer Nebo postoji da bi ti misletci da ces skotciti u vjetcnost lakse skotcio u nista.