Kiša i dažd

[m.a.r.i.o.]

meni je lipše dažd ili daž nego kiša. šteta što tako rič po rič gubimo riči.
neka daž daži što žešće da ne presuši korito našeg jezika

[WONG FEI HONG]

Abyssus kaže:

Ma to sam mu ja link dala bila kad nijesam turski učila...

Čudno da piše u tom rječniku da se kiša kaže rahmet na turskom.Zar rahmet nije spokoj umrlome kod muslimana?

[Abyssus]

WONG FEI HONG kaže:

Čudno da piše u tom rječniku da se kiša kaže rahmet na turskom.Zar rahmet nije spokoj umrlome kod muslimana?

Ma ne...

[ElliQuinn]

stitch kaže:

Ne čini li ti se da mi vadiš riječi iz konteksta?

Ovdje možeš pročitati što sam doista rekao o kiši.

Sad mi je dvostruko neugodno. Prvo, jer sam te izvadila iz konteksta i drugo, jer kod prvotnog čitanja uopće nisam skužila kontekst. Ajme.

[lady a]

ja sam mislila da je dažd ono kad jako pada kiša...kišurina...

[Triša]

Kod mene u riječkoj primorskoj okolici je baš tako:
DAŽ - kiša
DAŽJIĆ - kišica
Evo djela jedne pjesmice:
Onput je veli narasal
poškurel
sunce pokril
i noninu salatu
z dažjićen poškropil

[Ris]

Dete Cvetja kaže:

U mom se selu govori marele, u nekim okolnim pak ambrele.

lumbrela

[dementiapraecox]

Ris kaže:

lumbrela

Zar u tvojemu selu nije csasha ?!

[spaljena]

njuškalo kaže:

Ponukan činjenicom da sam danas prvi put u živo vidjeo daždevnjaka, zapitao sam se bio; zašto u našemu jeziku, pored činjenice da zvuči sjetno i poetično, koristimo za oborinu riječ kiša, inače turskog podrijetla, kada imamo predivnu riječ dažd slavenskog podrijetla, koja je danas samo arhaizam... Može li netko ako zna priopćiti kako je došlo do tog kurioziteta?

... i da naglasim da je danas cio dan daždilo

Mi kažemo pada daž ne dažd i u mome kraju nije arhaizam sudeći po učestalosti upotrebe(svaki put kada knjižvno pada kiša.)To cio dan je daždilo s kojkeg je to područja?

[colour]

spaljena kaže:

Mi kažemo pada daž ne dažd i u mome kraju nije arhaizam sudeći po učestalosti upotrebe(svaki put kada knjižvno pada kiša.)To cio dan je daždilo s kojkeg je to područja?

Primorje. Čakavština. I ne znam gdje još.
I najčešće daži, a ponekad i daždi.
Primjeri:

Gustafi:

Kako i daž
...
Kako i daž kad neće da frma
Kako i noć kad neće da pasa
Kako i brek kad ga tiraš čja
Pod tojin oknon ja san sta
...

I da san zna
...
Ma kad daž bude pada
Kako pada anke sada
Ka i nikad po mene ti ćeš doj

I za ruke me držati
I po česti se peljati
I po daždu ples plesati
A daž će oni put
Svoju hižu nan dati
I mi ćemo se nazad u oblake tornati
...

[Triša]

E pa kod mene se reče: Pada daž, ali celi dan je dažjilo - e pa to su očito varijacije na temu. Inače dana ni padal daž, bila je večernja žažara - lipo vrime kazala.

[Belevarac]

Kod mene se dazsdit rabi samo u posebnomu slucsaju - dosta ridko, kod starijih - u znacsenju >padati gusto sitnim kapima (o kishi); rositi<.

Tu dazsd kao imenica ne postaoji, a dazsdevnjak je dazsdènjāk, drzsdènjāk .

[Tinkili]

U srednjoj je u razredu bila jedna korčulanka koju bi vrlo teško razumjela kad bi pričala. Uglavnom, (govorila je inače vrlo brzo), kaže ona: daždi.... ja je gledam, ona opet "daždi" (naglasak na zadnjem i), i onda tek skužim da mi hoće reći da pada kiša. Ali ta brzina...kao da mi je u tom trenutku nešto htjela reći na japanskom.

Inače kad kiši nosim ombrelu sa sobom.

[Triša]

Ja kad pada daž nosim lumbrelu, ali danas je bilo lipo vrime, malo j bilo bavice z mora!

[Belevarac]

Triša kaže:

Ja kad pada daž nosim lumbrelu, ali danas je bilo lipo vrime, malo j bilo bavice z mora!

Je li "l" u lùmbrēla nadomistnik ili je pozajmljen i cslan (l'ombrello?
Bavica? Je li to lahor?

[Triša]

Ne bi znala točno za lumbrelu, a bavica je lahor-daa najmanji vjetar.