Kad si jadna šupendara (priče iz prošlosti) Volume 2!

[Devil-Hunter]

Meni je ovo skroz jadno..ah shit happens u neku ruku i smiješno.

Poslano sa mog GT-I9301I koristeći Tapatalk

[random101]

tragikomicno bas, bi lepo policajcima sve reko na tvom mjestu pa nek se gospodin izvlaci

tek kad takvi dobiju zestoko po dzepu i uzme im se vozacka na pol godine skuzit ce da su sjebali, ovako....

[Ja Ali Manja]

random101 kaže:

tragikomicno bas, bi lepo policajcima sve reko na tvom mjestu pa nek se gospodin izvlaci

tek kad takvi dobiju zestoko po dzepu i uzme im se vozacka na pol godine skuzit ce da su sjebali, ovako....

Ne, ne, neee, nije on išta sjebao.

Ne razumiješ ti to

Ja sam kriva jer sam pružila odmah svoju vozačku na uvid kad sam došla po Dotičnog. I točka. Nije on kriv. Jao, kad se sjetim ispričavanja oko toga kasnije

Što je najgore, on i dalje to misli. Što je još gore, ja i dalje vrtim film nije li možda u pravu

[anđeo tame]

Još uvijek ste skupa?

[Ja Ali Manja]

Formulari

Donosi ogledni primjer nekog, ajmo reći, financijskog formulara.

Ima i podatke koji su specifični za ispuniti. ''Daj ti to, imaš ljepši rukopis.''. Ok, ja ću.

Uzimam ogledni primjer, uzimam prazan i u nj unosim podatke koji se odnose na njega. Stoji mi ponad vrata i krene... Pa jesi li ti normalna?! Kaj je tak teško prepisati s jednog papira na drugi?! Gle!!! Imaš tu, tu, na, vidi, kaj je tak teško gledati, ne, ona će ko' tuka po svom, pa mlati rukom po oglednom primjerku, na, gle, kaj je to tak jebeno teško!!!

Šutim, pokunjena, ne mogu ja sad jadna i neobrazovana Dotičnom reći da on krivo gleda i da sam ja dobro, ne ne, to se ne radi. Ali čekam u nadi, skužit će, nije glup, dapače, vrlo je bistar.

I skuži. Sretna, cvatem njegov zajeb je toliko očit, pa je li moguće? Derao se, evo, sad će isprika, sad će, samo što nije...

''Aha, dobro smo.''.

Kvalificirat ćemo to kao: ''Žao mi je što sam se derao.''

[Ja Ali Manja]

anđeo tame kaže:

Još uvijek ste skupa?

Jesmo. I nije to veza, moram napomenuti. Samo seks. Pet godina. Oženjen je

Edit: koji denial. Ne, nismo više što god da bili. Friiiškooo, boli, jbga. Da, hoću opet, nije bilo dosta glavi od zid.

[Splićankaa]

Ja Ali Manja kaže:

Formulari

Donosi ogledni primjer nekog, ajmo reći, financijskog formulara.

Ima i podatke koji su specifični za ispuniti. ''Daj ti to, imaš ljepši rukopis.''. Ok, ja ću.

Uzimam ogledni primjer, uzimam prazan i u nj unosim podatke koji se odnose na njega. Stoji mi ponad vrata i krene... Pa jesi li ti normalna?! Kaj je tak teško prepisati s jednog papira na drugi?! Gle!!! Imaš tu, tu, na, vidi, kaj je tak teško gledati, ne, ona će ko' tuka po svom, pa mlati rukom po oglednom primjerku, na, gle, kaj je to tak jebeno teško!!!

Šutim, pokunjena, ne mogu ja sad jadna i neobrazovana Dotičnom reći da on krivo gleda i da sam ja dobro, ne ne, to se ne radi. Ali čekam u nadi, skužit će, nije glup, dapače, vrlo je bistar.

I skuži. Sretna, cvatem njegov zajeb je toliko očit, pa je li moguće? Derao se, evo, sad će isprika, sad će, samo što nije...

''Aha, dobro smo.''.

Kvalificirat ćemo to kao: ''Žao mi je što sam se derao.''

Znam da pises ironicno ali ovo sto njegova oslovljavas velikim imenom, a sebe ponizavas iz komentara u komentar naglasavajuci neobrazovanost.
mislim sto ti treba veza s njim?

vjerujem da si ti premija za njega.
lik se odvratno ponasa prema tebi,

[HepiHipo]

S obzirom da se tema zove "šupendare" , a ne "najveća ljubavna priča ikad", mislim da je autorica toga itekako svjesna...

[Ja Ali Manja]

Splićankaa kaže:

Znam da pises ironicno ali ovo sto njegova oslovljavas velikim imenom, a sebe ponizavas iz komentara u komentar naglasavajuci neobrazovanost.
mislim sto ti treba veza s njim?

vjerujem da si ti premija za njega.
lik se odvratno ponasa prema tebi,

Dotični sam mu dala ime za potrebe priče, zato veliko slovo.

Ali dobro uočavaš. Ono drugo. Nemam faks, u njegovim očima, neobrazovana. Ovo je bez ironije.

Ali da, HepiHipo lijepo reče, ni ne pretendiram da ovo bude ljubavna priča, znam da nije. I da se loše ponaša. Ali ima i lijepih trenutaka Nekad. Rijetko. Šupendara mod on, naravno

Dalje bi bilo za Psihokauč, ovdje se nadam da bar nekoga zabavi i da ću se jednog dana svemu i ja smijati, onako iskreno. Dok taj dan ne dođe, još ću se očito mrcvariti i vjerovati njemu, ne sebi i skupljati priče za kolekciju na rubu stvarnosti, šupendare su mila majka što sam si sve priuštila

[Splićankaa]

Ja Ali Manja kaže:

Dotični sam mu dala ime za potrebe priče, zato veliko slovo.

Ali dobro uočavaš. Ono drugo. Nemam faks, u njegovim očima, neobrazovana. Ovo je bez ironije.

Ali da, HepiHipo lijepo reče, ni ne pretendiram da ovo bude ljubavna priča, znam da nije. I da se loše ponaša. Ali ima i lijepih trenutaka Nekad. Rijetko. Šupendara mod on, naravno

Dalje bi bilo za Psihokauč, ovdje se nadam da bar nekoga zabavi i da ću se jednog dana svemu i ja smijati, onako iskreno. Dok taj dan ne dođe, još ću se očito mrcvariti i vjerovati njemu, ne sebi i skupljati priče za kolekciju na rubu stvarnosti, šupendare su mila majka što sam si sve priuštila

Meni lik stvarno zvuci ko kreten, prepoznala sam u njegovu ponasanju jednog isto kretena.
Isto tako je nosom parao oblake, bio pun teorija o uspjehu, vrijedao ikakvo ucenje i rad na sebi, ismijavao, takodjer misilio da sam glupa tuka, onako bas mamin sin, cesto je mater spominja.

Najbitnije je ne dozvolit da zivotne filozofije takvih kretena utjecu nama zenama na samopuzdanje... ima svakvih budala. kladim se da isprid matere ne smi progovorit pa se na zenskama okolo iskaljiva

fuuuj su mi ljudi koji idu nekog na intelektualnoj razini spustati, onako bljak, kao da je skola mjerilo icega.. ista stvar i s opcom kulturom, nemoguce je znat sve podatke o svim zemljama, godinama, toliko toga se dogodilo u svijetu i povijesti..kad neko ide na racun tog mjeri ljude to mi je bljaaak. srca ti ne bi da radis znanstveni rad s obicnim ljudima.


ma znas sta da je neko stvarno tudum.ono glup ko stup opet ne zasluzuje da ga se omalovazava i ponizava
stvarno koji k vidis u tom liku.
jel se bojis bit sama
tratis vrime na budalu a ima normalnih deckiju ko u prici

[Ja Ali Manja]

Splićankaa kaže:

Meni lik stvarno zvuci ko kreten, prepoznala sam u njegovu ponasanju jednog isto kretena.
Isto tako je nosom parao oblake, bio pun teorija o uspjehu, vrijedao ikakvo ucenje i rad na sebi, ismijavao, takodjer misilio da sam glupa tuka, onako bas mamin sin, cesto je mater spominja.

Najbitnije je ne dozvolit da zivotne filozofije takvih kretena utjecu nama zenama na samopuzdanje... ima svakvih budala. kladim se da isprid matere ne smi progovorit pa se na zenskama okolo iskaljiva

fuuuj su mi ljudi koji idu nekog na intelektualnoj razini spustati, onako bljak, kao da je skola mjerilo icega.. ista stvar i s opcom kulturom, nemoguce je znat sve podatke o svim zemljama, godinama, toliko toga se dogodilo u svijetu i povijesti..kad neko ide na racun tog mjeri ljude to mi je bljaaak. srca ti ne bi da radis znanstveni rad s obicnim ljudima.


ma znas sta da je neko stvarno tudum.ono glup ko stup opet ne zasluzuje da ga se omalovazava i ponizava
stvarno koji k vidis u tom liku.
jel se bojis bit sama
tratis vrime na budalu a ima normalnih deckiju ko u prici

Nosom para oblake je najbolji opis

Ne, ne, Gospodin Direktor je sve žene u svom životu lijepo posložio. Njegova je prva, zadnja i jedina. Sposoban je u pm, a kad netko za sebe kaže da ima ego do oblaka, onda ti je sve jasno.

Ima normalnih momaka, ali meni s mojih 35 su opcije tanke, samopouzdanje još tanje, na samoću sam navikla, ali zavoljela kretena i uvijek me neki vrag vrati natrag u taj odnos gdje sam mu najbolji seks i najbolja frendica i samoj sebi najgori neprijatelj.

[Ja Ali Manja]

Padnem tako u malo veću depresiju (pojam ne koristim olako) i stanje je jadno i vidljivo. Nađemo se Dotični i ja na kavi, ja sva u čudu što se uopće ide potruditi da me izvuče iz tog čemera.

Pričamo, slušam i predloži on teretanu. Odi vježbaj, pokreni se, idi među ljude. U financijskom sam dreku i on predloži da mi plaća članarinu. Dakle, njegov prijedlog, on će plaćati.

Hej, molim? On, pa da mi nešto plati? Ne kavu, cugu, već teretanu? Pitam se kojim sam milošću to zaslužila.

Par dana nakon, mi za pultom, upis, provlači karticu, ja ne vjerujem. Ajmo popit kavu. Ajmo, velim ja, zbunjena. Nije mu običaj sa mnom u javnost. A imaš para za kavu? Imam. I brojim kovanice.

Još par dana nakon, kao i mnogo puta do tad, pukne mi film. Govorim mu da se ponaša kao da sam zadnje dno i da neću više. I krene prepiska, te ovo te ono te ja lažem svojoj ženi da bih tebi priuštio teretanu, sebi nisam i bla, bla.

Naime, platio je ženinom karticom. A ja si mislim: Vidi, kako je dobar.

Još par dana nakon, ispričavam se ja.

[The White Rabbit]

Ja Ali Manja kaže:

Naime, platio je ženinom karticom. A ja si mislim: Vidi, kako je dobar.

koji lik.
Htjela sam samo reći da ti je stil pisanja odličan, već predugo ovdje vladaju slabo čitljivi stilski copypaste tekstovi, pravo si osvježenje.
Samu priču baš i ne bih komentirala..sve znaš i sama.

[Nečovjek]

Ja Ali Manja kaže:

Naime, platio je ženinom karticom. A ja si mislim: Vidi, kako je dobar.

Još par dana nakon, ispričavam se ja.

Eto on troši ženine pare na tebe, a ti nezahvalna bi kruha povrh pogače.

[Ja Ali Manja]

The White Rabbit kaže:

koji lik.
Htjela sam samo reći da ti je stil pisanja odličan, već predugo ovdje vladaju slabo čitljivi stilski copypaste tekstovi, pravo si osvježenje.
Samu priču baš i ne bih komentirala..sve znaš i sama.

Hvala, potrudim se

Ostalo, da, znam Ali također, hvala

[Ja Ali Manja]

Nečovjek kaže:

Eto on troši ženine pare na tebe, a ti nezahvalna bi kruha povrh pogače.

Pa rekoh da sam se ispričavala na nesmotrenosti

[Ja Ali Manja]

Imam ključeve njegova ureda i usmenu dozvolu da budem tamo van radnog vremena kad se poželim isključiti od svega.

Zna me, tad je bilo četiri godine, cijenim privatnost, svoju i tuđu, jest da dođem u napast, ali se othrvam svoga mira radi. Činjenica da mu znam lozinku za mail i win account valjda govori dovoljno o povjerenju koje mi se može pružiti.

I tako, sjedim kući, dolazi poruka: ''Jesi li ti uzela mog Blatazara i jesi li bila za mojim stolom?''. Molim?! Prvo, kakav j*** Baltazar! Drugo, bila za njegovim stolom bez da me on tamo poslao!? Vraćam se na prvo: kakav j*** Blatazar!?

Naravno, iznervirana, popizdim, pokušavam se oteti dojmu toga jesam li uzela njegovog Baltazra i šizim zbog pitanja oko stola.

Uzmem oveću vreću, neke stvari koje mi je posudio, pišem, dosta mi je, vraćam ti to i to odmah u ured, ključ u kaslić, odj***bi!

I dolazim do ureda, on tamo s neka dva frenda, pa boook, daj, sjedni s nama, kao da se ništa pod svodom nebeskim nije dogodilo.

Gluma dostojna Zlatne palme, ne, ne mogu, žurim, samo sam ovo donijela, imam dogovor. Nemam, ali bih ga rado prvim težim kristalnim u glavu najrađe i ne gleda mi ga se.

Daj, dođi malo. Poziva me sa strane u drugi dio ureda. Sikćemo kroz zube kao roditelji koji skrivaju ton pred djecom i ispadne da je Baltazar j*** USB stick kojeg je, naravno, našao, ponudi ofrlju ispriku i sere i sere kako sam ga dovela u neugodnu situaciju pred frednovima. Jer sam odbila ostati. Svejedno ih lijepo pozdravim i odem.

Sljedeći dan informativni razgovor. Naravno da se ispričavam i osjećam ko' zadnja budala jer sam, eto, propustila ostati na cugi s njima i priliku da me opet ''pohvali'' i kaže: ''Daj mi dva soma eura i nosi, tvoja je.'', dok ja sanjivo razmišljam, ah, pa sad me smatra svojom

Svojom budalom

[ljutaViljamovka]

Ledena i ja smo se posvađali po Bog zna koji put. Tema je naravno uvijek ista… Überšupak… Ne želim više biti dio tog cirkusa, pokušavam to prekinuti, Ledena svojim manipulacijama to naravno ne dopušta… opet svađa, vrijeđanja, visoki tonovi, ona ide njemu, ja pizdim i govorim joj da se više ne vraća i ne javlja… Ona me uvjerava da ide njemu zadnji put, kao prijateljski, mora samo raskrstiti stvari ( po milijunti put, jel), vratiti mu ljetnu obuću i odjeću koju su držali kod njenih staraca i ta njihova priča više nema nastavak… ono, definitivni kraj, jel… kurac moj kraj…

I tako, došao je taj dan (bolje reći večer), Ledena je posjetila Überšupka, po njenoj priči vratila mu svu obuću i odjeću, raskrstila apsolutno sve s njim i sad je samo moja, ja sam jedini… eto koliko muškarcu malo za sreću treba, ja oduševljen, napokon sam ju dobio samo za sebe, mislim si…

***

Idući dan ja sam imao uredske obveze i neke sastanke za odraditi vezano uz posao, dok je Ledena imala neke poslove za riješiti u manjem gradiću u bližoj okolici Zagreba. I tako, ja obavio neke stvari kaj sam imao po gradu, vraćam se pješice prema uredu kad mi zvoni mob.

Ledena: „Heeeej, šta radiš? Nešto mi se dogodilo s autom...“

ljV: „Hej draga, evo idem u ured. Što je bilo?“

Ledena: „Pa šta ja znam što je bilo, ne mogu više mijenjati brzine, kvačilo ( spojka/kuplung) ne radi dobro… dođi po mene...“

ljV: „Znaš da radim, šef mi je u uredu i moram natrag, zovi šlep službu ili svoje iz ureda da to riješe.“

Ledena: „Kad mi ne želiš pomoći zvati ću Überšupka.“

ljV: „Znaš da ti želim pomoći i sve ću pomoći al samo pliz organiziraj prijevoz auta negdje do predgrađa dok završim s poslom, sve ostalo ću ti riješiti, obećavam. Samo nemoj njega zvati.“

Ledena: „Ok, al znaš da mi hitno treba auto, imam obveza u ponedjeljak, ako ne bude u roku 2 dana sve riješeno zvati ću Überšupka da mi posudi svoj.“

ljV: „Ma biti će sve 100% popravljeno srećo, sve ću riješiti, samo ga ne zovi.“

****

Poziv završava, ja idem u ured završiti kaj treba s mislima u glavi koga angažirati da riješim taj popravak. Petak je, mehaničari preko vikenda uglavnom ne rade odnosno ne mogu odmah ni primiti auto na popravak.

Ali, imam asa u rukavu. Moj stari. Automehaničar. Ponekad sam mu kao klinac pomagao pa i sam znam ponešto o mehanici. Uglavnom, završio sam s poslom, čuo se s Ledenom i pokupio ključ od auta da vidim kaj se dogodilo.

Prema očekivanju, kvačilo je vrisnulo i trebalo je zamijeniti cijeli set. Tko se kuži, zna da je to zajeban posao jer se mora odvajati kompletan mjenjač od motora i vaditi van da bi se zamijenio set kvačila. Skup i naporan posao.

Ništa, zovem ja starog, čim sam rekao što se dogodilo i što treba raditi dobio sam košaricu. Neda mu se, naporan posao, nemamo stupnu dizalicu niti ostalih tehničkih preduvjeta za takav posao. Molim ga, kumim ga, improvizirat ćemo, neka mi govori kaj da radim, ja ću solo raditi. I tako nažicam ja njega nekako.

Zovem Ledenu, kažem joj što se pokvarilo, kakav je kvar i da ćemo joj to ja i moj stari popraviti. Ona pristaje ali vidim da je nešto nervozna,

pa kaže: „ Hej ljV, slušaj… kad ti i stari budete popravljali auto, nemojte otvarati gepek.“

ljV: „pa kako da ne otvaram gepek, trebat će mi možda dizalica ili ključ za kotače“

Ledena: „Ajde pliz, radi kaj god treba ali nemoj otvarati gepek, niti radi dobro, može se sâm zaključati pa se neda otključati više, a usput i neke povjerljive dokumente za posao imam tamo.“

ljV: „Ok, neću otvarati gepek“

Razgovor završava, ja zbunjen al ok, neću dirati gepek. Odvezem auto do starog, već je pao mrak pa ne možemo raditi, dogovor je da krenemo ujutro u akciju.

****

Novi je dan, ranim jutrom sam došao do starog da to riješimo.

Uglavnom, na travnjaku ispred kuće rastavili auto, skinuli mjenjač, odvojili kvačilo i ja sam s uzorkom starog kvačila otišao kupiti novo. Dođem onako prljav u dućan, zašprehavam prodavača kakva su to vremena došla da ja iz odjela i kravate moram skakati u radnu manduru da bi ženskoj popravljao auto. Čovjek gleda i ne vjeruje. Pokazujem mu iskaznice iz kojih se vidi koji mi je posao, čovjek umire od smijeha i ne vjeruje kakav sam došao, kaže 1000% je bio siguran da sam mehaničar. Skompali se mi, ja mu objasnio kome i zašto popravljam auto, čovjek mi iz suosjećanja dao na dijelove rabat 30%.

Nosim dijelove doma, sastavljam to sa starim, fali jedan dio, tj. slomljen je jedan dio koji ne ide uz set kojeg sam kupio. Zovem onog lika u dućan, kaže nemaju toga na lageru, obilazim još 2 dućana, subota, svi skraćeno rade, a ja djela ne mogu naći. Lud, ne znam kaj bi, zovem frendove koji voze tu marku auta i žicam brojeve njihovih mehaničara samo da mi nabave jebeni dio jer ne smijem razočarati Ledenu. Auto mora biti gotov, inače ode ona Überšupku, iznevjerit ću je. Na kraju nabavim taj rabljeni dio kod nekog poznanikovog mehaničara, trčim doma starom, sastavljamo mi to sve jedva nekako, već je i dan na izmaku. Testirali mi auto, sve funkcionira besprijekorno. Ja presretan, završio sam svojoj Ledenoj auto i prije roka, bit će oduševljena.

No ne može sve tako lako i sretno proći kod mene. Onako vidno umoran zavalim se sa strane i natežem pivo, a moj stari k'o za vraga obilazi auto, valjda gleda u kakvom je stanju, jel' lupan, jel' lakiran, k'o kakav šoderaš s Jakuševca. Odjednom, stari otvara gepek, ja u šoku, nisam mu stigao reći da ga ne otvara, gledam i ne vjerujem. Gepek pun do vrha… ali ne, u gepeku nema nikakvih papira… u gepeku su odjeća i obuća… Überšupkovi…

Stari me pita što je to, ja se izvlačim da joj je to od starog valjda, da vozi u caritas,a moj stari počne kopati po robi, kaže možda ima nešto za njega, pa šteta da ide u caritas a sve fina roba…

Ne znam ni di sam, ni šta sam, ni kako sam, al' eto nekako sam starog jedva odgovorio da išta uzme, reko stari dofurat ću ti ja robu kad Ledena probere… sjedam u taj prokleti auto, ko šipak pun Überšupkove robe i vozim ga drito njoj…

LjV: „evo ti jebeni auto… popravljen je…“ –govorim k'o ris ljut – „i da, stari je otvorio gepek, znam što je unutra..“

Ledena: „ Zašto si otvarao, rekla sam da ne otvaraš???!!!“ – doslovno vrišti na mene onako slomljenog od cjelodnevnog šarafanja -„kako da ti sad vjerujem kad si obećao da nećeš gledati u gepek a onda si gledao??!!“

ljV: „Ček, jel ti to mene jebeš??? Kako ćeš ti meni vjerovati??? Ovo mi je umjesto hvala, jel???“

Ledena: „Obećao si da nećeš gledati. Baš sam se dogovorila da mu to odvezem drugi tjedan.“

ljV: “Kako si se dogovorila za drugi tjedan ako si meni jučer rekla da si mu sve prekjučer vratila???!!!“

Ledena: „A nisam mu mogla vratit, bilo mi ga je žao bio je tužan. Ti ne kužiš kako je meni teško, sve samo otežavaš.“

ljV: „Čime otežavam, time što se jebem s tvojim autom umjesto da uživam u životu??? Time što sam spreman napraviti sve, a ti mi ovako vraćaš?“

Ledena: „Ali tebe sam odabrala, ti si najbolji, tebe sam zvala da mi pomogneš a ne njega. Vidiš, na tebe sam prvog pomislila kad mi treba pomoć i oslonac.“

ljV: „A srećo… to je tako lijepo… oprosti što sam gledao što voziš u gepeku…“

ledena: „Znaš što ljV, ajde sad ću te ja odvesti doma da se opereš i odmoriš, a ja ću mu vratiti stvari odmah… pa ti se javim kasnije da se mi vidimo...“

ljV: „Može srećo“

Naravno, nije se javila taj dan i nismo se vidjeli…


P.S. ako nekoga interesira moje stvarno zanimanje, pp u inbox

[zgode3]

viljamovka....

ne kužim zašto je bitno koji posao radiš????
ok....skužila sam nisi automehaničar....ali....kakve to veze ima za ovu priču.
bio ti mehaničar, pekar, pravnik, profesor, tak je nebitno.......šupendara si...

bitno je da si se ti za nju naradio ko konj a ona te ne poštuje. mulja te sa tim drugim a tebe radi budalom....sad će riješit, pa sutra...,., pa kad???

jesi još sa njom?

[Buba Mraz]

zgode3 kaže:

jesi još sa njom?

to i mene zanima isto