Znamo da je stres, nazalost, postala svakodnevica velikog broja ljudi. Neki su pod stresom vise, neki manje, ali uglavnom, on je tu. Sama spadam u osobe koje se zivciraju zbog svega i znam da to ne valja, tako da sam, u biti, konstantno pod stresom. A vecinu si ga sama stvaram. U prvoj trudnoci sam morala misliti samo na sebe i bebu i uspjela sam to drzati pod kontrolom nekako... ali sada kad sam drugi put trudna a imam vec i prilicno zahtjevnog trogodisnjaka i jako cesto tijekom dana se uhvatim da sam nervozna, ili se derem na njega jer ne slusa, ili trcim s jedne strane na drugu i nekako mi se cini nemoguce drzati taj fu'king stres pod kontrolom. Osim da me postane bas briga jel jede il ne jede, jel koristi pelene ili ne, jel mu dosadno, jel mu u vrticu lijepo... jel stignem po kuci napraviti sto treba, jel se jedva popnem po uzbrdici, jel sam kupila previse u trgovini i kako cu to odnijeti doma... pa svi stresovi i strahovi vezani za trudnocu u nesto kasnijim godinama... cini mi se nemoguce
A onda citam po internetu o tome kako se stres prenosi sa majke na bebu i kako moze uzrokovati probleme, cak ima i poveznica s autizmom, pobacajima....
Kakva su vasa iskustva? Savjet kako drzati stres pod kontrolom i ne opterecivati se previse?
Razgranati mod