Naučite me/nas arapski jezik! - Mala škola arapskog

[Nomen Nescio]

MukaFFa kaže:

haza je ono što ti tranliteriraš kao hāḏā

što se tiče "mā qāla hāḏā"

šta ti je qala
kako se piše arapski

malo me zbunjuje ovo upotrebljavanje "a" za glas "e"

da li je ovo upitna rečenica?...
ma i maza je inače upitna čestica

Upitna rečenica?

MukaFFa kaže:

evo prijevod koji nudim je "to što je rekao"

"To što je rekao" ima smisla, ali bolji prevod je "on to nije rekao." Jer mā je zapravo negacija. Evo ti jednog korisnog linka sa transliteracijom.

[Palenholik]

Jeste, haza i zalike su pokazne zamjenice.
ovaj/ova: hâza/hâzihi; هذا/هذه
taj/ta: zâlike/tilke; ذلك/تلك

Vezano za "mā qāla hāḏā" (ovo je eng. transliteracija).
Evo nekoliko školskih primjera. U realnom životu koristit će se pomočne riječi(ce) koje dodatno pojašnjuju rečenicu.:
Nije rekao ovo. Mâ kâle hâza. ما قال هذا
Šta reče ovaj? Mâ kâle hâza? ما قال هذا

Ova konstrukcije može značiti i potvrdno:
Ono što je rekao... Mâ kâle... ما قال
To je ono što je rekao. Hâza mâ kâlehu. هذا ما قاله

Arapsko "Mâ" ima više načina upotrebe. Da ih ne navodim sve ovdje.
Transliteracija na našim jezicima je meni lično bliža i prirodnija (zbog govornog područja) nego engleska. Arapi još u tranliteraciji koriste brojeve da reprezentuju njihove krupne harfove (3 - 'ajn, 7 - haun, i sl...)

[Nomen Nescio]

Palenholik kaže:

Jeste, haza i zalike su pokazne zamjenice.
ovaj/ova: hâza/hâzihi; هذا/هذه
taj/ta: zâlike/tilke; ذلك/تلك

Ili haadhaa/haadhihi, odnosno, hāḏā/hāḏihi? Al vam ide transliteracija. U dualu je hāḏāni/hātāni. Množina je hā'ulā'i. To je za prvi krug pažnje. Za drugi krug pažnje je ḏālika/tilka, množina (inače retka) je 'ulā'ika.

U pitanju su, dakle, pokazne zamenice za prvi krug pažnje i drugi krug pažnje. U starogrčkom postoje i pokazne zamenice za treći krug pažnje (u srpskom i hrvatskom takođe) - "onaj." Semitski jezici uglavnom poznaju pokazne zamenice samo za prvi i drugi krug pažnje.

Vezano za "mā qāla hāḏā" (ovo je eng. transliteracija).
Evo nekoliko školskih primjera. U realnom životu koristit će se pomočne riječi(ce) koje dodatno pojašnjuju rečenicu.:
Nije rekao ovo. Mâ kâle hâza. ما قال هذا
Šta reče ovaj? Mâ kâle hâza? ما قال هذا

Ova konstrukcije može značiti i potvrdno:
Ono što je rekao... Mâ kâle... ما قال
To je ono što je rekao. Hâza mâ kâlehu. هذا ما قاله

Arapsko "Mâ" ima više načina upotrebe. Da ih ne navodim sve ovdje.

Nije sporno da se mā upotrebljava na više načina, već je bilo reči o negaciji. Imam nekoliko dobrih gramatika arapskog jezika u kojima ima više o svemu ovome, kao i jedan solidan i kratak članak koji se zove On Verbal Negation in Semitic. Ah, rekao sam da postoje 2 negacije, odnosno, rečce za negaciju, ali ima ih izgleda 5.

[MukaFFa]

a je li kad ja kažem da ne'am

jel imam ili nemam?
a ima li arap ili nema kada kaže "ne'am!"

kada je u pitanju transliteracija budi malo opušten.

posebno onim muslimanima koji znaju arapsko pismo.
eto tako, a u riječi haza i nemre biti kratko.
a recimo ako misliš na hazaa( recimo ono h iz ehad)
onda je kratko a ali tada znači napraviti po mjeri


u svakom slučaju evo ja te predlažem za predavača
pa nas podučavaj malo arapskom

[Nomen Nescio]

MukaFFa kaže:

a je li kad ja kažem da ne'am

jel imam ili nemam?
a ima li arap ili nema kada kaže "ne'am!"

kada je u pitanju transliteracija budi malo opušten.

posebno onim muslimanima koji znaju arapsko pismo.
eto tako, a u riječi haza i nemre biti kratko.
a recimo ako misliš na hazaa( recimo ono h iz ehad)
onda je kratko a ali tada znači napraviti po mjeri


u svakom slučaju evo ja te predlažem za predavača
pa nas podučavaj malo arapskom

Sorry, druže, ako sam te uvredio i i bilo šta slično. Uopšte mi nije bila namera.

[MukaFFa]

Nomen Nescio kaže:

Sorry, druže, ako sam te uvredio i i bilo šta slično. Uopšte mi nije bila namera.

ma jok ba...
nema ljutnje nikakve niti bilo šta slično
ali eto nekad osjetim poriv za nešto... k'o ukojica šta ćeš!

u svakom slučaju stvarno mislim da bi mogao predavati ovdje arapski jezik... nisam ti ja neki arabista...

samo slobadno arapske harfove transliteriraj u duhu BS jezika.
nama u Bih je transliteracija u vezi arapskog dosta oslonjena na vukovo pravilo
piši kao što čitaš
čtitaj kao što pišeš

[Eshion iz Eosa]

Mene jedino smeta,neprestano i stalno ponavljanje poklica; alahu akbar.
Kao da je to jedina recenica za koju znaju.Jadno i glupo.

[Nomen Nescio]

MukaFFa kaže:

ma jok ba...
nema ljutnje nikakve niti bilo šta slično
ali eto nekad osjetim poriv za nešto... k'o ukojica šta ćeš!

u svakom slučaju stvarno mislim da bi mogao predavati ovdje arapski jezik... nisam ti ja neki arabista...

samo slobadno arapske harfove transliteriraj u duhu BS jezika.
nama u Bih je transliteracija u vezi arapskog dosta oslonjena na vukovo pravilo
piši kao što čitaš
čtitaj kao što pišeš

Pa to pravilo je super. Ja retko transliterujem grčki ili hebrejski, uglavnom uvek je to onako kako si rekao, "čitaj kao što pišeš." Ponekad kad čitam neku stručnu literaturu i vidim transliteracije, smorim se, lakše mi je da napišu na izvornom jeziku nego da se dovijam šta znači ' ǧ d͡ʒ é e̞ ʕ _ ś i slično. Lepo napišem Elohim (Bog), a ne 'ĕlōhîm, a i lakše mi da pročitam na hebrejskom tu istu reč (אֱלֹהִים) nego transliterovanu. Kad je u pitanju Jahve/Jehova, uglavnom upotrebljavam Yahweh, to je jednostavna transliteracija a i izgovor. Što se tiče arapskog, mislim da je jako komplexno i komplikovano da se sve transliteruje po pravilima, doduše, to je dobro za profesionalce koji napamet znaju sva ta pravila. Za nas smrtnike je dovoljno da kažemo Allah ili čak Alah, baš će svako pisati Allāh. Ili Muhamed ako i neko napiše Muhammad, ali sigurno ne piše svako Muḥammad, zar ne. Takođe sam video da se vaša sveta knjiga naziva, tj., piše, Kuran, Quran ili pak Qur'an, ali nikad Qurʼān, što je, čini mi se, najpravilnije.

Sve u svemu, nisam ni ja neki arabista, osim što ponešto znam o tim semitskim jezicima, volim ih, ima dosta sličnosti među njima, itd.

[Nomen Nescio]

Eshion iz Eosa kaže:

Mene jedino smeta,neprestano i stalno ponavljanje poklica; alahu akbar.
Kao da je to jedina recenica za koju znaju.Jadno i glupo.

To je kao kad neko kaže "Pomoz' Bog" i slično, u našoj ovde kulturi. Alahu akbar je verovatno najpoznatiji pozdrav među muslimanima koji se koristi u raznim situacijama i prilikama (molitve, ispovedanje vere, u nevolji, u radosti, kao formalni pozdrav, itd.), i po meni je super pozdrav.

[MukaFFa]

Nomen Nescio kaže:

To je kao kad neko kaže "Pomoz' Bog" i slično, u našoj ovde kulturi. Alahu akbar je verovatno najpoznatiji pozdrav među muslimanima koji se koristi u raznim situacijama i prilikama (molitve, ispovedanje vere, u nevolji, u radosti, kao formalni pozdrav, itd.), i po meni je super pozdrav.

nije Allahu ekber pozdrav
možda jest poznat i moguće je da ga sa strane ljudi doživljavaju kao pozdrav
to je tekbir doslovno veličanje ili izgovaranje ekbera.
to je btw superlativ, koliko je meni poznato. ali da ne ulazimo u značenje ovoga molio bih.
pozdrav koji je muslimanima oporučen kao najbolji je es-Selamu alejkum tj doslovno Es-Selamu nad vama.

Allahu ekber je ipak opisan kao zikrullah

[MukaFFa]

usput moj učitelj arapskoga nam je rekao da se arapski sirije, libana i palestine razlikuje od klasičnog arapskog u tome što oni često krako e zamjenjuju sa kratkim a.

tako da, vjerovatno si čuo da govore Allahu akbar...

[Palenholik]

Nomen Nescio kaže:

To je kao kad neko kaže "Pomoz' Bog" i slično, u našoj ovde kulturi. Alahu akbar je verovatno najpoznatiji pozdrav među muslimanima koji se koristi u raznim situacijama i prilikama (molitve, ispovedanje vere, u nevolji, u radosti, kao formalni pozdrav, itd.), i po meni je super pozdrav.

Kao što MukaFFa reče, nije pozdrav.
A znači: Allah, Bog, je največi.

Muslimani to vrlo često izgovaraju: prilikom ushićenja (kad su sa nećim zadivljeni) na taj način pripisujući ono čime su očarani Bogu; prilikom velike nesreće; prilikom bodrenja (za borbu, sport, i sl..); prilikom molitvi i drugih obreda (jer je propisano, a ne po svom izboru).

Negodovanje može biti jer je:
Allah - strana riječ za ljude našeg govornog područja, a i šire. I ako se arapski kršćani koriste Allah riječju, tokom svojih molitvi.
Jer je mežu nemuslimanima, pogotovo kršćanima, rasprostrtanjeno ubjeđenje da je Allah/Alah, božanstvo mjeseca i da su muslimani idolopoklonici.

[Pravi Život]

Palenholik kaže:

Allah, Bog, je največi.

Muslimani to vrlo često izgovaraju: prilikom ushićenja (kad su sa nećim zadivljeni) na taj način pripisujući ono čime su očarani Bogu; prilikom bodrenja (za borbu, sport, i sl..)

Ček malo, oćeš reć da uzvikujete 'Allah' pri nogometnim tekmama, ono kad primjerice protivna momčad zabije loptu u vaš gol a onda vi skočite na noge i poklonite se uzvikom 'Allah je najveći' ?!

Sori al, to je praznovjernost. Kako sama riječ govori "prazna vjera".

[Nomen Nescio]

MukaFFa kaže:

nije Allahu ekber pozdrav

Nisam mislio "pozdrav" u klasičnom smislu, nisam se dobro izrazio, ali hvala na ispravci, razumemo se.

MukaFFa kaže:

usput moj učitelj arapskoga nam je rekao da se arapski sirije, libana i palestine razlikuje od klasičnog arapskog u tome što oni često krako e zamjenjuju sa kratkim a.

U čemu su osnovne razlike između arapskog Sirije, Libana i Palestine, kad si već ovo spomenuo?

[MukaFFa]

Nomen Nescio kaže:

Nisam mislio "pozdrav" u klasičnom smislu, nisam se dobro izrazio, ali hvala na ispravci, razumemo se.



U čemu su osnovne razlike između arapskog Sirije, Libana i Palestine, kad si već ovo spomenuo?

heh ne znam
znam samo da su pretrpjeli veliki uticaj engleskog jezika i tu osobenost da kratko e izgovaraju kao kratko a...
i ništa više.

uglavnom mislim, nisam siguran ne znam, da im je zajednička gramatička i sintaksička jezgra kao i određeni fond riječi,
arapski jezik nije kao bosanski ili srpski, pa da postoji mala razlika između jezika kao sistema i jezika u upotrebi.
te razlike znaju biti toliko izražene da se razumiju kao zagorac i istrijon koji priča na labinštini

Inače, dragi moji istrjoni, iako je bio rat i iako sam bio izbjeglica, tamo sam ipak proveo dvije lijepe godine moga života.
još možete zamisliti kako mi je sad Istra lijepa jer sam imao skoro 20 godina da ideliaziram usponene koje nosim otamo.
osmjehnem se čak i kada čujem da je neko dobio kozice

[i-s-l-a-m-i-c]

MukaFFa kaže:

heh ne znam
znam samo da su pretrpjeli veliki uticaj engleskog jezika i tu osobenost da kratko e izgovaraju kao kratko a...
i ništa više.

uglavnom mislim, nisam siguran ne znam, da im je zajednička gramatička i sintaksička jezgra kao i određeni fond riječi,
arapski jezik nije kao bosanski ili srpski, pa da postoji mala razlika između jezika kao sistema i jezika u upotrebi.
te razlike znaju biti toliko izražene da se razumiju kao zagorac i istrijon koji priča na labinštini

Razlika je upravo to, dijalekt... Gramatika je ista, samo je dijalekt različit. No, tu ima i puno preklapanja, koriste riječi jedni od drugih, tako da dijalekti nisu tako jasno definirani ali se skoro pa bez problema međusobno razumiju. Najveće razlike među tim dijalektima su među udaljenim geografskim područjima svijeta gdje se govori arapski jezik (što je i logično) - poput Maroka i Jemena.

MukaFFa kaže:

Inače, dragi moji istrjoni, iako je bio rat i iako sam bio izbjeglica, tamo sam ipak proveo dvije lijepe godine moga života.
još možete zamisliti kako mi je sad Istra lijepa jer sam imao skoro 20 godina da ideliaziram usponene koje nosim otamo.
osmjehnem se čak i kada čujem da je neko dobio kozice

Večeras, uz Bozju pomoc i odredbu, putujem

[Palenholik]

Mislim da Palestina, Jordan i Sirija imaju sličan ili identičan dijalekt.
Eš biddek? (Šta hoćeš)
Miš 'ârif šu haza. (Ne znam šta je to)
Te'al biullek šu bit'amel (Dođi da ti rečem štaš raditi)

Egipćani trpaju "g" umjesto "dž" i "qaf", a ovi Jordanci omekšaju "qaf" sa običnim elifom i u pojedinim djelovima "kaf" izgovaraju kao "ć"
Bejtek fil gebel? (Kuća ti je na brdu?)
Miš maul? (Nemoguće)
Mâ âlet li? (Nije mi rekla)
Ihći, ihći ja veled! (De govori više dijete)

itd.

A Libija, čuo sam da imaju dosta talijanskih tuđica. Sad sam zaboravio par primjera, mislim da za dijete/curicu kažu "bambina". Ali ostatak, ništa strašno da se ne može razumjeti. Možda bi bio velik "šok", nekome ko je učio književni arapski, i onda krenuo na neku arapsku pijacu

Moj prof. arapskog (davno..), nakon jedne profesorice koja je regularno pričala dijalektom tokom časa..., je bio Marokanac. Stariji gospodin, pedantan... ali nikad ga nismo mogli čuti da priča dijalektom. Jedan moj kolega ga je zezao zbog toga, kaže: "Profesore vi tako i na pijaci pričate?"

[MukaFFa]

i-s-l-a-m-i-c kaže:

Večeras, uz Bozju pomoc i odredbu, putujem

hairli da ti bude. poselamit ćeš Hazima efendiju.
samo mu reci odakle sam znat će on

[Palenholik]

Da malo odpušemo ovu prašinu sa ove teme

The Arabic Language and What Makes it So Damn INTERESTING

[tonchica*]

Salam alekum!

Da probamo malo otpuhati prasinu s ove zanimljive teme.

Medjutim, umjesto pravih lekcije, za pocetak ucenja mozemo li saznati kako se kazu one najupotrebljavanije fraze, tipa,

dobra vecer
dobar dan
dobro jutro
kako ste? kako si?
zelim vam dobro zdravlje
dani u tjednu
mjeseci
brojevi do deset
i slicno..

evo hvala unaprijed! sukran!