Ciao, koke!!!!
Evo mene u Riu.
Vruce mi je pa se malo hladim u cybercaffeu i reko da vam se javim.
Ovdje su vam, koke moje, svi opaljeni.
No, da pocnem iz pocetka.
Buraz i ja smo se dobro ogrebali na aerodromu jer nas je kvocka na check-inu uguzila oboje u business klasu tako da smo se mogli sirit i komodat. Ne znam ni sama kako nam se to dogodilo. Mislim da smo joj se sazalili kad je vidila nasa pokisla lica nakon sto nam je rekla da su jedina sjedala koja su ostala ona odvratna srednja sjedala di nema prostora ni za disanje, a kamoli za noge rastegnut.
Onda nam je rekla da sacekamo malo, osla malo pricat s nekim drugim i uguzila nas u biznis klasu.
Ljudi, tamo ima prostora za trcanje, fino se rasiris, prucis ko kenjcina i uzivas. Os lezat, os sjedit, os podvit noge...za sve ima prostora.
I jos te hrane onak turbo ekskluzivno. Valjda prvi put u zivotu da sam se prejela avionskom hranom...ha ha ha...
Ipak, zakljucila sam da ne mogu zaspat u avionu ni pod razno, bez obzira dal se vozim obicnom ili biznis klasom.
Tako da sam 14 sati bila razgoracenih ociju i dosadjivala se i gnijezdila na sjedalo-krevetu ko kokos na jajima.
Skuzila sam da su im sve stjuardese bile oblajhane u plavo.
Onak izgorene od sunca, tamne oci i platinasto plava zblajhana kosa.
To im je valjda zadnji krik mode.
Iako ne znam koji im je ku.ac da se blajhaju kad se iz aviona vidi da je neprirodno i da im ne stoji.
Mislim da su sve zgodne stjuardese bile u ekonomskoj klasi. Nas su sluzile matronly babe i pederi.
Reko je buraz da je to zbog toga jer ne meremo dobit i ovce i novce. Mi smo se mogli sirit i uzivat u ukusnoj klopi, pa smo morali imat ruzne stjuardese, a oni u ekonomiji su se guzvali i imali ljepotice.
Inace, ostali putnici u biznis klasi su mi svi izgledali ko glumci iz telenovela. Mozda i jesu bili, al ja ih ne prepoznajem.
Eh, da...u avionu su nam se sve stjuardese i stjuardi obracali na portugalskom. Onda mi je dopizidlo pa sam im rekla da nisam Brazilka, a oni su se uzjogunili i rekli da izgledam ko Brazilka pa su mislili da jesam.
Onda su pogledali brata i rekli da on nikako ne izgleda ko Brazilac, al ja da.
Brat je na to reko nek se jebem i da ce on zato bolje proc u Brazilu jer ce Brazilkama bit egzotican pa ce ga htjet ljubit, a mene niko nece jer cu im izgledat obicno i domace.
Eh, kad smo konacno sletili na aerodrom, docekala nas je vrucina i nekakav tropikalno-socijalisticki ugodjaj.
I dalje su mi se svi obracali na portugalskom. Onda sam konacno i skuzila da je moj portugalski zapravo u banani jer ovi tolko brzo pricaju da moram napregnut sve mozdane celije da ih razumijem...i onda ih razumijem samo nesto.
Oni mene uopce ne razumiju. Mislim da mi je naglasak u totalnoj banani.
Inace su ovak svi jako ljubazni i odmah se nude da ce te vodit amo ili tamo.
Tako smo u avionu upoznali nekog koji radi za Varig (njihovu avio kompaniju) i cim je cuo da brat voli nogomet odmah nam je uvalio broj i reko da ga nazovemo i da ce nas on odvest na utakmicu i na plazu i sta ja znam gdje sve ne.
I tako sa svakim koga god upoznas. Odmah se nude za razvoz, razgledanje, ruckove, vecere i tako dalje.
To je dobro.
I tako....buraz i ja smo iznajmili stan na Copacabani. Mali je, al cool. Sve zgrade u kojima im stanuje srednja i visa klasa imaju portire, ograde, kamere i tako dalje. To su zapravo ko neke tvrdjave tako da ih odvoje od siromaha.
To mi je malo sokantno. Tako i nasa zgrada ima.
A odmah na obliznjem brdu je jedna favela....cini mi se da tamo nemaju ni struje kako spada jer nekad imaju svjetla na potleusicama, a nekad nemaju. Sokantno kako je to sve tako blizu, a bogati se prave da potleusica nema i da to nije njihov problem.
I opcenito su opsjednuti klasom i tko stanuje u kojem dijelu grada, al o tome cu malo opsirnije drugi put.
Ne da mi se vise pisat jer idem na plazu, javim se ponovo za koji dan.
Ciaoooooooo!!!
, slutim da joj je doooooobro 
)
Linearni mod
