Eto par dana mi bilo ok jer sam se bavio kupnjom novog kompa, pa sam bio zauzet drugim mislima i eto, nisam mislio na sranja.
Inače, kao jučer, te traume kad ti dođu, stvarno mi dođe da odem doma i plačem cijeli dan.
1.) Tata mi slijep, radi dijabetisa. Jučer mu rođendan, i kaže majka da neki dan kako je ležao na koso, da nešto radi mrežnice je uhvatio obrise kuhinje i nekih elemenata, i rekao je da ih je vidio da su tu i tu.Znači u dijeliču sekunde je to bilo. Kaže - da bar može ponovno mu se to dogoditi, da može ponovno vidjeti kako sad izgleda njegov unuk - moj sin
- jebote život
2.) Buraz kao mali prebolio leukemiju, jako teško. Danas je živčan, bez cure, sav u kurcu. Ok, jednim dijelom su krivi starci jer su ga razmazili, ali recimo on se brine oko tih nalaza i dan danas, i govori da ga cure neću jer misle da ih bude zarazio, a nemože to.
- je... život
3.) Bliska osoba mi doživjela seksualno zlostavljanje, već sam to spomenuo. Znam o tome razmišljati, kako se to moglo dogoditi, jel stvarno to tako bilo itd.
- ,,,,,.....,,.
4.) Sve moje stvari - rastava od bivše jer me prevarila, teror na poslu koji sam doživio itd....
Hebeni flashbackovi koji dolaze ti, i za ništa si.
... ma satrat cu ga 
Linearni mod
