Što vam smeta i što vas iznenađuje i živcira otkada/zbog toga što ste roditelj? #2

[rtg1]

Asptinencijski u kombinaciji s odvikavanjem od sise i izbijanjem prvog zuba..

[pokatkad]

Ne želim nikoga uvrijediti, svatko poznaje svoje dijete najbolje i nijedno dijete nije isto, ali ja definitivno ne mogu razumjeti tu metodu puštanja da plače. To mi je nešto krajnje okrutno. Govorim za malu bebu, dvogodišnjaci su posebna priča. Da pustim svoje dijete da plače dok ja gledam tv ili forumašim?? Ili ga naučim da se samo uspavljuje zato da meni bude lakše??? Krepavam jer neće zaspati bez cice?? Moja ni jednu večer nije zaspala bez cice. Pa kaj? Zakaj sam ja tu i na porodiljnom dopustu? Dudu nikad nije htjela jer nije imala potrebu za njom. Da ju mučim deranjem samo zato kaj u filmovima mame spuste bebe u krevetić i one spavaju ili je netko rekao da to tak treba biti? Moje dijete želi moju blizinu dok ide spavati a ja sam tu da zadovoljim njene potrebe. Ono je moja dužnost br1. Neće vječno cicati i neće vječno poimati stvarnost na instinktivnoj razini, s vremenom će postati razumna i shvaćati da ja sigurna i voljena i bez mamine cice. Ova metoda mi je u razini s tim da ju puštam ukakanu kako bi kasnije znala ići na wc... Ako mi je nešto teško učiniti za moje dijete onda ga nisam trebala ni imati.

[Jules76]

manuela.st kaže:

ona ima skoro 8 miseci, dakle, mogla bih je ostavljat u krevetiću. u očaju sam je pokušavala leć u naš krevet pa da tako zaspe kraj mene, ali neće ni tako, popizdi i plače dok je god ne dignem na ruke. bojala sam se da je premala da bih je ostavljala da plače jer mi se čini da još ne kuži dovoljno... probat ću večeras, pustit ću je malo da plače, pa ću joj se javit, to dosad još nije davalo rezultate, nadam se da hoće

pustis ju 3 min pa se vratis, pogladis, opet odes, dodjes za 5 min, odes, dodjes za 7 i tako. ono sto je vazno da ne odustanes jer je prva noc najteza, druga je vec upola laksa. ako odustanes, sve sto si ju naucila je da ces ju na kraju ipak dici ako bude uporno plakala.

zivciraju me biserke koje nikad nisu imale dijete koje se budi citave noci svako pola sata i tako mjesecima, ali ih to ne sprecava da iskazuju svoje zgrazanje nad ljudima koji imaju takvu djecu i to im tesko pada

[Jelica Izjelica]

ne opravdavajući ičije napade, moram pitati:


zašto misliš da je puštanje djeteta da plače univerzalni recept za prebroditi takvu situaciju?
moja mala se jedno vrijeme budila stotinu puta usred noći pa ju nisam ostavljala da plače.

[Alure]

Jules76 kaže:

uglavnom tek sad s godinu dana imamo problem bas sa uspavljivanjem, tj. ona nece lec i spavat navecer, pa ju ostavim da place. sad vise ne place ocajno nego onak inatljivo, tipa dodji me nosi necu u krevet. sad je velika i zna da ako se ne vracam da sam u drugoj prostoriji i nije sama i napustena nego sigurna u svom kreveticu i ubrzo legne i zaspi. ne pada mi na pamet da ju uspavljujem zato sto je u fazi da ne zeli ici spavati u pol 9 navecer. lakunoc i bok. pogotovo sto se dize u 6 ujutro, pa kako ce se naspavati inace?

Da se i ja priključim živčanim

Ja sam mislila da ću od njenog nespavanja završit na Vrapču. Kad je imala mjesec dana mislila sam da nema šanse da izdržim još tjedan nespavanja.
Na to se sad mogu samo nasmijati. Ima 11 mj i još nismo ni blizu toga da prespava noć ili zaspe sama. Jedina razlika je što se sada puno manje živciram zbog toga (što ne znači da tu i tamo ne završim cvileći od jada i očaja). Znam da to nikoga ne tješi ali može se izdržati puno više nego što u početku misliš da možeš

Mi je nikad nismo ostavljali da plače, jednostavno zato jer bi ja plakala više od nje. Ne znam, možda bi jednu noć i preživjela ali sigurna sam da više od toga ne bi pa ni ne pokušavam. Pokušali smo sve osim toga i nije išlo, sad čekamo da sama odluči spavati.

A i boldano nam je nedostižno . Ona je u pola 9 još u parku u punoj akciji. Sad ću ispast svjetska nemajka ali moja curka ide spavati u 10-11. Da se posadim na trepavice neće ranije, pa ak imaš recept za ranije uspavljivanje slobodno podijeli jer mi stvarno fali da mi barem dio večeri bude slobodan i to me u čitavoj priči oko nespavanja najviše živcira.

[katjes]

evo iako nije tema, ali je aktualno i kod nas a i tu; glede odlaska na spavanac; lijepo se bila naučila sama zaspati. nije bio potreban neki brutalan trening, stavila bi je budnu u krevet, glodala bi svoju ruku uz nekakvo tuljenje koje bi ubrzo postalo ritmičko a-aa-a-aa-a.. i muk, zaspala. ponekad bi tuljenje prešlo u plač pa bi tata intervenirao-nosao na rukama pa bi se smirila i zaspala.
sad smo malo promijenili sredinu, krevet, mjesto, klimu, sve, moguće da je to malo poremetilo njenu rutinu, pa svako drugu-treću večer odlazak na spavanje ne prolazi glatko..tata ostao u zgu, a ja, ja sam skužila da jednostavno nemam živaca za uspavljivanje možda glupo zvuči, ali ona se smiri tek kad ja iziđem iz sobe. dakle, plače, uznemirena je a mene popale živci, kuham u sebi, tukla bi glavom u zid najradije, a glumim da sam smirena, lagano je češkam po leđima (to je znalo upaliti) i ššššištim. ali jok, ne pali. valjda dijete osjeća da nije to to. osjeća moju uzrujanost. i smiri se kad odem ili evo jučer je moja mama uskočila. radila je istu stvar; češkala je po leđima i ona isti čas zaspala! ja samo ovak

i još se nešto desilo čudno tijekom noći, po čemu mogu protumačiti da dijete osjeća vibre. sanjala sam ružan san: da padaju napalm bombe, a ja s njom negdje vani, i šibne me adrenalin, najednom moram smisliti kako ćemo se spasiti, naravno probudim se zapuhana, srce lupa..i ne prođe niti minut, meškolji se i budi se i ona

da nisam totalno off; dakle živcira me uspavljivanje. nemam živaca.

[soks]

mene smeta to kaj je moj stari dao klincu da lizne med, a par puta sam mu rekla da bebe ne smiju med. ali on je tvrdoglav, ne moš mu niš objasniti, uvjeren je da sve zna najbolje.

[manuela.st]

pokatkad kaže:

Ne želim nikoga uvrijediti, svatko poznaje svoje dijete najbolje i nijedno dijete nije isto, ali ja definitivno ne mogu razumjeti tu metodu puštanja da plače. To mi je nešto krajnje okrutno. Govorim za malu bebu, dvogodišnjaci su posebna priča. Da pustim svoje dijete da plače dok ja gledam tv ili forumašim?? Ili ga naučim da se samo uspavljuje zato da meni bude lakše??? Krepavam jer neće zaspati bez cice?? Moja ni jednu večer nije zaspala bez cice. Pa kaj? Zakaj sam ja tu i na porodiljnom dopustu? Dudu nikad nije htjela jer nije imala potrebu za njom. Da ju mučim deranjem samo zato kaj u filmovima mame spuste bebe u krevetić i one spavaju ili je netko rekao da to tak treba biti? Moje dijete želi moju blizinu dok ide spavati a ja sam tu da zadovoljim njene potrebe. Ono je moja dužnost br1. Neće vječno cicati i neće vječno poimati stvarnost na instinktivnoj razini, s vremenom će postati razumna i shvaćati da ja sigurna i voljena i bez mamine cice. Ova metoda mi je u razini s tim da ju puštam ukakanu kako bi kasnije znala ići na wc... Ako mi je nešto teško učiniti za moje dijete onda ga nisam trebala ni imati.

moja mala isto nije htjela dudu, tako da mi je tu propala jedna opcija smirivanja (iako to što ne cuca dudu ima prednosti, i to velike). ne želim je puštat da plače jer bih ja tako imala više vremena za sebe, kad god plače, plačem i ja, suza suzu goni, uvijek sam je podizala i reagirala kad god je vikala, inače rijetko kada plače. međutim, ovo nosanje po rukama dok ne zaspe nije dobro za nju jer joj se spava, umorna je, želi spavati a spavanje povezuje sa mnom umjesto s krevetom, tako je nosam, ona je sve iscrpljenija jer želi zaspati, to traje sve dulje i dulje... nekad sam je nosala 15 min, sad uru vrimena. više se ona izmuči nego ja... zato pokušavam to nekako riješiti, a kako izbjeći plač onda? da razgovaram s njom???

[soks]

moj malac jučer nije htio zaspati do 23h, inače zaspe oko 20-21, ali jučer mu je nešto došlo i nikako, cendra, nešto pokušava, prevrće se i na kraju sam se sjetila i izvela ga na balkon, malo ga nunala dok je on sa zanimanjem gledao okoliš ispred zgrade i u jednom trenutku mu je samo glava klonula na moje rame.

[Filomena2]

Eh da!
Nespavanje, nespavanje, nespavanje..za poludit..bilo je dana kad me bilo strah sići niz stepenice jer su mi ujutro noge klecale od umora...
Do 5. mjeseca moj je bebač spavao po danu 3 puta po 20 min i to na rukama...auu kad se sjetim..a noću i dalje svakih sat-dva buđenje.

Sad nekako i zaspe preko dana...pa se nadam da će ovo i noću smanjit sam. Nada umire posljednja Jednostavno, nemam snage za "pusti da plače"..prije svega jer se u načelu i ne slažem s tom metodom. Kao što je gore jedna mama napisala - pa naravno da me treba, treba moju blizinu, miris, otkrivenu sisu noću...( jednom sam u gluho doba noći skužila da se bebač odmakeo i spava a mlijeko curi i curi po plahti

No, opet malo živciranja - jesam li ja luda ili šta al kaaaakkooo da objasnim svim "mamama" oko mene zašto mu sa 7,5 mjeseci ne dajem smoki, bananko-banane, monte...???????? Više ne mogu tih pogleda i čuđenja

A ovo za vodu i pričanje je je, to su vam osnove pedijatrije...
To, isto kao i sve trudničke "gatke", me i dalje nasmijava : ... znate li i da bebu ne smijete nasmijavati popodne jer onda ne spava noću? Ogledalo ni slučajno - odmah ima noćne more ! Robicu od djeteta ne smijete dati ciganki - direktna opasnost od uroka !

[manuela.st]

soks kaže:

mene smeta to kaj je moj stari dao klincu da lizne med, a par puta sam mu rekla da bebe ne smiju med. ali on je tvrdoglav, ne moš mu niš objasniti, uvjeren je da sve zna najbolje.

moja je liznula bocu pive neki dan dok ju je muž držao u ruci... karlovačko

[manuela.st]

Filomena2 kaže:

opet malo živciranja - jesam li ja luda ili šta al kaaaakkooo da objasnim svim "mamama" oko mene zašto mu sa 7,5 mjeseci ne dajem smoki, bananko-banane, monte...???????? Više ne mogu tih pogleda i čuđenja

A ovo za vodu i pričanje je je, to su vam osnove pedijatrije...
To, isto kao i sve trudničke "gatke", me i dalje nasmijava : ... znate li i da bebu ne smijete nasmijavati popodne jer onda ne spava noću? Ogledalo ni slučajno - odmah ima noćne more ! Robicu od djeteta ne smijete dati ciganki - direktna opasnost od uroka !

kad smo kod uroka, ja sam joj sinoć oko 23 h razgrnila robicu, ups! sad će sigurno netko bacit urok, a još sam je stavljala da se gleda pred ogledalo, haha, bit će zato ne spava kako triba

[soks]

manuela.st kaže:

moja je liznula bocu pive neki dan dok ju je muž držao u ruci... karlovačko

mislim da to nije tako opasno kao med, od meda bebači mogu dobit botulizam.

[pokatkad]

bit će da se i moja budi noću od 3 do 30 puta zato kaj se obožava igrati sama sa sobom u ogledalu ali nikad ne plače i ja spavam cijelu noć i forumašim cijeli dan vjerojatno zato jer je susjedine kume strina triput obišla oko hrastovog stola i bacila sol preko ramena za mene...

ne želim se upuštati u forumaški chick fight, pogotovo ne s osobama koje su sa svojih nekoliko tisuća postova umislile da su stekle status sveznajućih nedodirljivih. mi koji pišemo na forumu, iznosimo svoje mišljenje. oni koji to čitaju, stvaraju svoje mišljenje o tome. ja sam iznijela svoju argumentiranu kritiku metode plači-dok-ne-zaspiš za male bebe baš kao što neki ovdje propagiraju tu metodu. sto ljudi, sto ćudi. sto mama, dvjesto cica.

[marinella]

manuela.st kaže:

moja mala isto nije htjela dudu, tako da mi je tu propala jedna opcija smirivanja (iako to što ne cuca dudu ima prednosti, i to velike). ne želim je puštat da plače jer bih ja tako imala više vremena za sebe, kad god plače, plačem i ja, suza suzu goni, uvijek sam je podizala i reagirala kad god je vikala, inače rijetko kada plače. međutim, ovo nosanje po rukama dok ne zaspe nije dobro za nju jer joj se spava, umorna je, želi spavati a spavanje povezuje sa mnom umjesto s krevetom, tako je nosam, ona je sve iscrpljenija jer želi zaspati, to traje sve dulje i dulje... nekad sam je nosala 15 min, sad uru vrimena. više se ona izmuči nego ja... zato pokušavam to nekako riješiti, a kako izbjeći plač onda? da razgovaram s njom???

bar tamo po postovima na žrtvama ispada da je moj jedan od najtežih slučajeva za zaspati a i po broju buđenja daleko vodi..i kad dođete u takvo stanje ne čudi ni isporbavanje ove metode,ali me nakon iste isprobane čudi da tolike majke i dalje ustraju u njoj..i mi probali,u očaju..al nakon što je plakao 45 min i počeo bespomoćno jaukati tonući u san,toliko da sam sva pretrnula i imala osjećaj kao da mi se doslovno zaledila sva krv u žilama,nikada al nikada više to ne bi ponovila!! slušat svoje dijete da doživljava toliku patnju.da baš patnju,jer je to za njeg bila zaista patnja,svo to grcanje,jaukanje iz neke dubine pri usnivanju,užas,užas..čemu? sve jer se meni teško dizati noću il navedite ne znam koji razlog,moj il njegov....ma taman ja ne spavala ostatak života to mu više nikad neću prištiti!! eto meni je jasno da se može "pokleknuti" i sprobati tu metodu al mi nije jasno kako možete slušajući kako se muče u tom ustrajati iz noči u noć..mislite za njihovo je dobro,dugoročno možda nekom i uspije al nanosit mu patnju i u jednom trenutku,ja to ne mogu..taman trajala svega još jednu minutu.

[Jules76]

Jelica Izjelica kaže:

ne opravdavajući ičije napade, moram pitati:
zašto misliš da je puštanje djeteta da plače univerzalni recept za prebroditi takvu situaciju?
moja mala se jedno vrijeme budila stotinu puta usred noći pa ju nisam ostavljala da plače.

pa ne mislim. ali ona je napisala kao da planira poceti tu metodu, pa sam dala savjet kako da bude uspjesna. hrpa zena odustane jer beba place i onda su napravile i bebi i sebi medvjedju uslugu, da ne govorimo da je onda to stvarno okrutno, bezveze dijete ostavit da place, a nece iz toga nauciti da ce se mama vratit i da ona treba spavat sama sada, nego samo da eto mama ce doc ako bude dovoljno dugo i glasno urlala.
nit su svi roditelji isti nit sve bebe, nekom pase ovo nekom ono. ja ne mogu spavat kraj svog djeteta jer a) jednom mi je pala s kreveta jer sam zaspala za vrijeme podoja, b) jer se ne mogu naspavat i c) jer ona mene u krevetu shvaca kao znak da dobiva cicu, a cjelonocno dojenje s godiu dana mi jednostavno nije u interesu. pogotovo sad.

Alure kaže:

A i boldano nam je nedostižno . Ona je u pola 9 još u parku u punoj akciji. Sad ću ispast svjetska nemajka ali moja curka ide spavati u 10-11. Da se posadim na trepavice neće ranije, pa ak imaš recept za ranije uspavljivanje slobodno podijeli jer mi stvarno fali da mi barem dio večeri bude slobodan i to me u čitavoj priči oko nespavanja najviše živcira.

nisu sva djeca ista. moja je isla spat oko pol 9-9 nakon sto su joj prosle kolike, onda je kako se dan skracivao trazila sve ranije, i citavu zimu je isla u 7 spavati. sama od sebe. sad smo opet na pol 9.

[Jules76]

pokatkad kaže:

ne želim se upuštati u forumaški chick fight, pogotovo ne s osobama koje su sa svojih nekoliko tisuća postova umislile da su stekle status sveznajućih nedodirljivih. mi koji pišemo na forumu, iznosimo svoje mišljenje. oni koji to čitaju, stvaraju svoje mišljenje o tome. ja sam iznijela svoju argumentiranu kritiku metode plači-dok-ne-zaspiš za male bebe baš kao što neki ovdje propagiraju tu metodu. sto ljudi, sto ćudi. sto mama, dvjesto cica.

ali ovo je tema sto vas full zivcira. eto, mene to zivcira
jbg, sta mogu kad sam tako pametna

edit: argumentirana kritika upakirana u post tipa JA sam na porodiljnom zbog bebe, JA sam tu za nju, JA sam naj mama na svijetu, a vi koji se niste u stanju nosit s nunanjem beba koje placu svako pol sata nego pokusavate dijete nauciti da spava po nekoliko sati u komadu nocu ste nemajke koje to cinite samo zato da bi mogle pogledat film u komadu ili visit na forumu. ma daj pliz.
btw, otkako sam dijete (starije od 6 mj) naucila da nece dobit cicu kad god se probudi, da zaspi i spava po nekoliko sati u komadu, vidi vraga ne samo da bolje spava i po danu nego je i citav dan mnogo odmornije i zadovoljnije, naocigled bolje volje i ne cendra. o meni da ne pricamo. i vecina zena koje su imale isti problem i sustavno ga rjesavale na taj nacin ima ista iskustva. pa ako to nije valjan argument, onda ne znam sto jest.
osim toga, valja citati s razumijevanjem. ti uporno tepes o ostavljanju da place. dolazenje nakon 3, 5, 7 itd minuta nije ostavljanje da place. ostavljanje da place je kad ju ostavis da place i odes visit na forumu.

[Death-of-Art]

Ja sam užasno živčana kad moje dijete upadne u opasne situacije.
Taj strah mi se manifestira baš na način da preburno reagiram.

Tako sam jednom svekrvu odalamila rukama. Tj. gurnula sam je prilično jako.

Tj. bili smo kod nje u uredu, a njezin ured ima balkon na kojem je ograda ful preniska i na jednom dijelu je strgana i dijete može proletit kroz nju...

I tako mali izletio na balkon...ja da ću za njim...a tuka meni nasred puta stane i mrtvo hladno veli:
"Sjedni. Budem ga ja."
...a mali već na pola balkona jebote.

I ja sam ju jednostavno refleksno nabila rukama da je odletila pola metra, a ja sam samo otrčala na balkon...

uf...bilo mi je žao kasnije...al jebemu mater... ne možeš mi to raditi.

[katjes]

marinella kaže:

al nakon što je plakao 45 min i počeo bespomoćno jaukati tonući u san,toliko da sam sva pretrnula i imala osjećaj kao da mi se doslovno zaledila sva krv u žilama,nikada al nikada više to ne bi ponovila!!

a gle, nisu svi plačevi, ni sva djeca ista. neka možda plaču ali ni blizu tako strašno..ili svega po 10-15 min.. jednu večer tako je nama potrajalo plakanje 15 možda čak 20 min..al to je umjereni plač i s pauzama, bi ne bi..ko da se predomišlja. taman pomislim ajd fala bogu, zaspala je, eto je opet.. dakle, ništa strašno.. svakako ružno, došla sam u napast da je ipak dignem, učinim nešto, ali nije onako kako opisuješ

a imala je ona takve plačeve koje se ne mogu trpiti ni minute. oni plačevi novorođenački, očajnički vriskovi..uh kad se sjetim, naježim se..

[pokatkad]

tako je i na temi nemajke jedna forumašica iznijela nešto zbog čega samu sebe smatra nemajkom pa su je tjedan dana razapinjali na križ jer je nemajka.

"ali to nije isto" "od bjesomučnog plakanja dijete ne može umrijeti"

evo da ne dobijem karton za oftopičarenje, i mene to živcira (iako sam zalutala ovdje jer mene teško nešto može naživcirati...)

marinella, potpisujem post