Rad od kuće

[TincH]

mxxy kaže:

Ispričavam se što prekidam kontinuum iskustava, međutim, ako nije problem, može se znati koje poslove radite od doma? Vidim da je bilo navedeno lektoriranje i prevodenje, i meni doduše padaju još neki uredski poslovi, ali me čisto zanima, što se sve može? Također, vidim da neke niste iz RH, ili bar trenutno niste u RH, pa ono mene konkretno zanimaju iskustva iz RH.
Pretpostavljam da vas večina onda ima otvorene obrte ili j.d.o.o-ove?

Ja sam bila freelancer a sada imam obrt.
Radim svasta, animaciju, digitalnu ilustraciju, posebnu vrstu print designa i dekor.

Vezano uz temu - NEMREM vise radit od kuce.
Kad sam pocinjala super mi je pasalo ali samo zato sto mi je stari posao bio jako hektican i nisam nikada mogla znati kakav ce mi biti sutrasnji dan, doslovce su me bacali s kraja na kraj grada, svaki dan 20 novih ljudi, stalno zvoni telefon, mailovi, poruke. Bila sam nervozna, istresirana, nabrijana i izjebana na suho.
Volim ljude ali nisam ekstrovert na taj nacin da mi je potrebna stalna komunikacija i da se lako snalazim bas sa svakim novim. I vidjela sam da ima ljudi koji se u tom ritmu super snalaze ali ja nisam bila takva ama bas nikako.

Kad sam promijenila smjer i krenula od kuce bilo mi je vrh isprve. Sama promjena me motivirala i radila sam predano, nabrijano, nista mi nije bilo tesko i bez beda sam odradjivala potrebne zadatke ili satnicu. Pasao mi je mir, setnja do placa u pauzi, chatanje tu i tamo bez da mi itko visi nad glavom, usput bih i skuhala i pocistila. Tu i tamo bi radila medju ljudima ali ne previse i bilo mi je taman.

E onda mi je u jednom momentu produktivnost pocela lagano padati, pocela sam se osjecati depresivno, stalno sam bila u trenirkama i neuredne kose, dobila sam par kila i to sve se desilo onako potiho, malo pomalo, kroz dugo vremena. Nisam znala sto se dogadja, pocela sam vikendom planinariti i izletariti, mislila sam da ce me podici ali bilo mi je otprilike dobro samo preko vikenda a preko tjedna me dalje gusila ta cudna depresivna rutina. Na kraju sam se dovela do toga da od 12 sati u danu ja uspijem odraditi 2, a ostatak zjakam bezveze, surfam po glupostima, ubijala me brutalna tisina u kuci u kojoj je sve uvijek bilo isto. Cak mi je bilo tesko i pocistiti i skuhati, napravila bih to ali osjecaj je bio kao da moram okopati vrt
Nije mi bilo jasno kaj se desava jer nikad nisam prestala voljeti svoj posao, ali mi je nesto brutalno falilo i dugo mi je trebalo da si priznam sto.

Na kraju sam si priustila coworking space i iskreno to je najbolja lova koju sam utrosila na sebe u zadnjih par godina.
Ljudi vrte glavom i cude se jer smatraju to bacanjem novca ali nije da se obazirem. Meni je to doslovce spasilo glavu i zivce
Jbg, najdrazi dio dana mi je ustati ujutro, nasminkati se i putovati kroz grad. Vjerovali ili ne

[TincH]

Malo sam vam rostala postove.

zelena truba kaže:

Drugi problem je okolina, koja te smatra osobom koja uvijek ima vremena, s kojom se ne mora pretjerano precizno dogovarati, kojoj može otkazati dogovor ili ga pomaknuti za neodređeni broj sati i sl. Naravno da su i ukućani često ti koji očekuju da se neke stvari naprave "usput", jer "ionako si kod kuće".

Joj da ovo je bas koma, i mrzim to
Ovako se pokupim i nema me i nema me sta tko zvati i zahtjevati ovo ili ono.
Kao da ljudi imaju u podsvijesti da tvoj posao manje vrijedi nego njihov

Inace, Trubo, ti radis od doma u Njemackoj?


Inace fakat se divim svima vama koji godinama mozete iskljucivo od kuce

[atlantis]

najsretnija sam kad radim od doma da ne moram, ne bih više nikad odlazila van na posao

sad sam opet 'od doma' i genijalno mi je što ne moram po ovoj zimi odlaziti na drugi kraj grada. pas mi grije noge pod stolom, veš se vani suši, došla mi je i dostava, popričala sam s dragim...

da sam išla na posao niš od ovog ne bi bilo rješeno

[My Name Is...]

Jako, jako,jako želim raditi od doma.

Ali svjesna sam da to nikad neće biti moguće zbog struke.

Ali pomisao da se ujutro budim u 5 do 8, kavica, komp, telefonski razgovori, pauza kad mi se kenja ili sam gladna, pa malo skoknut do trgovine, nema jebenog komjutinga od 3 sata na dan, pa si vidim dijete više od sat vremena na dan...

Mokri snovi

[TincH]

To sam i ja znala zamisljati kad mi je posao bio histerican
No eto, nije bas zavrsilo kako sam se nadala

@atlantis, kuzim te donekle.
Imam i ja par dana u mjesecu (PMS ili slicno) kada se ujutro osvrnem po kuci i bas me mami da ostanem.
Jos ako treba nesto oprati ili slicno, to je to.
I ostanem, ono, priustim si ostanak, i bude mi ok par sati, no oko 13-14 me uhvati blagi bed i depra i bude mi zao kaj nisam otisla ujutro. Ono doslovce mi je navecer dosta kuce
Danas je takav dan
No i dalje brijem skupiti prnje i malo kasnije ipak otici Laganiji je tempo ovih dana...

[atlantis]

samo ti daj pozdravi mi gužvu i loše vozače, natrpani parking i račun za benzin

[Salammbo]

My Name Is... kaže:

Ali pomisao da se ujutro budim u 5 do 8, kavica, komp, telefonski razgovori, pauza kad mi se kenja ili sam gladna, pa malo skoknut do trgovine, nema jebenog komjutinga od 3 sata na dan, pa si vidim dijete više od sat vremena na dan...

Mokri snovi

Eh, mislim da se nikad nisam probudila u pet do osam. Budim se u 6 h (pas + dijete ide u školu, dakle treba i njega otpraviti), a često i ranije jer me količina posla primorava na to.

Ovo s odlaskom u trgovinu je istina, ali time samo produljuješ radno vrijeme i često se zatekneš pred kompom kasno navečer, prerano ujutro...

Da ne ispadne da se žalim, ne bih mijenjala rad od doma za ništa, ali čisto da vidiš da nije uvijek baš onako kako zamišljaš.

[TincH]

atlantis kaže:

samo ti daj pozdravi mi gužvu i loše vozače, natrpani parking i račun za benzin

Idem javnim prijevozom

Nemrem vjerovat al evo - nakon kaj mi je raditi doma postalo predepresivno, ulazak u tramvaj mi je doslovce sam po sebi bio kao praznik

Volim samocu, ali sve ima svoje granice

[atlantis]

TincH kaže:

Idem javnim prijevozom

Nemrem vjerovat al evo - nakon kaj mi je raditi doma postalo predepresivno, ulazak u tramvaj mi je doslovce sam po sebi bio kao praznik

Volim samocu, ali sve ima svoje granice

isuse :respect:

[TincH]

Salammbo kaže:

Ovo s odlaskom u trgovinu je istina, ali time samo produljuješ radno vrijeme i često se zatekneš pred kompom kasno navečer, prerano ujutro...

Da ne ispadne da se žalim, ne bih mijenjala rad od doma za ništa, ali čisto da vidiš da nije uvijek baš onako kako zamišljaš.

Ovo boldano se meni dogadjalo... I mrzila sam to.
Kao, ustanem u 8, sve super, krenem radit, kucne 7 navecer a ja jedva dva efektivna sata odradila.
Uza sve to, nisam ni otisla obaviti neke stvari jer 'moram raditi', niti sam otisla krug oko Bundeka iz istog razloga, jebote, pa bolje bi mi bilo da sam si ujutro rekla 'e sad cu od 8 do 13 visiti u kvartu, piti kavu, biti na placu i rolati se, pa cu poceti u 14h raditi' - vise bih napravila nego ovako.

No, da recimo vise ne mogu placati office, svejedno bi radije nastavila raditi od kuce, nego negdje za nekoga (osim ako je BAAAS super posao u pitanju, ili recimo privremen). Jer u konacnici mogu (bar trenutno boguhvaal) solo zaraditi vise, a i opcija da otputujes kad god hoces isto nije za baciti. Ono, mozes se 2mj preseliti na more i slicno. To mi je bas super.

atlantis kaže:

isuse :respect:

A sta da ti kazem, ocito sam people person
Vise onaj kaj cubi sastrane i ali volim tu energiju movinga oko sebe jbg.

[My Name Is...]

Salammbo kaže:

Eh, mislim da se nikad nisam probudila u pet do osam. Budim se u 6 h (pas + dijete ide u školu, dakle treba i njega otpraviti), a često i ranije jer me količina posla primorava na to.

Ovo s odlaskom u trgovinu je istina, ali time samo produljuješ radno vrijeme i često se zatekneš pred kompom kasno navečer, prerano ujutro...

Da ne ispadne da se žalim, ne bih mijenjala rad od doma za ništa, ali čisto da vidiš da nije uvijek baš onako kako zamišljaš.

budim se u 7, odlazim u pola 9, na posao stižem u 10, odlazim u 6, pola 7 s posla, dolazim doma u 8. jer imam divno klizno radno vrijeme i nisam se sama sposobna natjerati da idem ranije na posao. tako da zajebi ti to, ja bi radije od doma radila

TincH kaže:

Idem javnim prijevozom

i ja. svaka mi čast.

[zelena truba]

TincH kaže:

E onda mi je u jednom momentu produktivnost pocela lagano padati, pocela sam se osjecati depresivno, stalno sam bila u trenirkama i neuredne kose, dobila sam par kila i to sve se desilo onako potiho, malo pomalo, kroz dugo vremena. Nisam znala sto se dogadja, pocela sam vikendom planinariti i izletariti, mislila sam da ce me podici ali bilo mi je otprilike dobro samo preko vikenda a preko tjedna me dalje gusila ta cudna depresivna rutina. Na kraju sam se dovela do toga da od 12 sati u danu ja uspijem odraditi 2, a ostatak zjakam bezveze, surfam po glupostima, ubijala me brutalna tisina u kuci u kojoj je sve uvijek bilo isto. Cak mi je bilo tesko i pocistiti i skuhati, napravila bih to ali osjecaj je bio kao da moram okopati vrt
Nije mi bilo jasno kaj se desava jer nikad nisam prestala voljeti svoj posao, ali mi je nesto brutalno falilo i dugo mi je trebalo da si priznam sto.

TincH kaže:

Ovo boldano se meni dogadjalo... I mrzila sam to.
Kao, ustanem u 8, sve super, krenem radit, kucne 7 navecer a ja jedva dva efektivna sata odradila.
Uza sve to, nisam ni otisla obaviti neke stvari jer 'moram raditi', niti sam otisla krug oko Bundeka iz istog razloga, jebote, pa bolje bi mi bilo da sam si ujutro rekla 'e sad cu od 8 do 13 visiti u kvartu, piti kavu, biti na placu i rolati se, pa cu poceti u 14h raditi' - vise bih napravila nego ovako.

Ja sam sad u ovoj fazi i polako počinjem tražiti posao s klasičnim radnim vremenom, čak bi mi pasalo i da dio radnog vremena provedem na putovanjima (do, recimo 30 posto).

Kad sam radila izvan kuće, imala sam i do tri honorarna posla, igrala se s djecom, išla u teretanu, svaku nedjelju na izlet, subotom u grad, imala društveni život, pila kave s frendicama, stan je bio uredan, a mi čisti, jeli smo skuhano... Sad mi se pola toga čini kao znanstvena fantastika. Iako objektivno imam vremena koliko god želim, ništa ne stignem. Te hodat ću svaki dan sat vremena, te naći ću se ljudima na kavi, te ići ću redovito u teretanu i tako dalje, da ne nabrajam, sve fino isplaniram, ali izvedba, izvedba je stvarno jadnjikava.

Već puno puta sam dokazala sama sebi da što imam više obaveza, više toga i stignem. I imam više energije, i zadovoljnija sam.

[zelena truba]

Evo, sad čitam svoj stari post iz srpnja i tad sam već lagano razmišljala o klasičnom poslu. U ovih pola godine sam očigledno pukla k'o kokica.

[Kela]

Radim od doma već 7-8 godina i jest, komotnije mi je nego da moram putovati na posao. Sve što su drugi već napisali sam iskusila, od toga da zavlačim pa radim navečer ili preko vikenda, do te neke depresije koja se javlja uslijed nedostatka dovoljne komunikacije s drugim ljudskim bićima.
Dosta sam disciplinirana pa sam uspjela to dovesti u red poprilično, ali posao mi je takav da ne mogu raditi uzastopno 8 sati, trebaju mi pauze jer ima dana kad je puno intelektualnog napora, a ima i onih kad je čisto dosadno odrađivanje.

Ono što me najviše smeta je već spomenut stav drugih da imaš više vremena, da ti je posao lagan, čak je znalo ići dotle da određeni ljudi smatraju da zapravo ništa ne radiš, pa onda očekuju da si full time kućanica i zabavljačica istovremeno. To me baš znalo iživcirati.
Pa onda "imaš" vremena skoknut do dućana kupiti sve za večeru, pa oprat suđe, pa skoknut do 100 mjesta "usput", a ono što me najviše iziritiralo je da sam takve stavove iskusila i od ljudi koji su i sami tako radili jedno vrijeme i koje je isto to živciralo, ali su odjednom počeli pametovati i praviti se mutavi kad su prešli na posao koji zahtijeva rad u uredu van kuće i sl.

[klonka]

TincH kaže:

Vezano uz temu - NEMREM vise radit od kuce.

Lol. Ja sam se preporodila sad s uredskim poslom.

Kakvog li gušta kad popodne zatvoriš kompjuter i odeš doma. Ili kad ti je računovotkinja dvije sobe dalje pa možeš samo skoknuti s računom. Ili kad ne moraš sama po toner dva sata prije predaje projekta.

Na kraju sam si priustila coworking space i iskreno to je najbolja lova koju sam utrosila na sebe u zadnjih par godina.
Ljudi vrte glavom i cude se jer smatraju to bacanjem novca ali nije da se obazirem. Meni je to doslovce spasilo glavu i zivce
Jbg, najdrazi dio dana mi je ustati ujutro, nasminkati se i putovati kroz grad. Vjerovali ili ne

Vjerujem ti. Ja sam se često znala pokupiti u knjižnicu.

A doma sam se obavezno oblačila, ni slučajno rad u pidžami. Znala bih se i našminkati.

TincH kaže:

Malo sam vam rostala postove. Joj da ovo je bas koma, i mrzim to
Ovako se pokupim i nema me i nema me sta tko zvati i zahtjevati ovo ili ono.
Kao da ljudi imaju u podsvijesti da tvoj posao manje vrijedi nego njihov

Mene uredno zovu i sad. Naviknuli se.

Frendica jučer zvala u dva da nabaci partiju ćakula od uru i po. Došlo joj je.

Kela kaže:

Pa onda "imaš" vremena skoknut do dućana kupiti sve za večeru, pa oprat suđe, pa skoknut do 100 mjesta "usput", a ono što me najviše iziritiralo je da sam takve stavove iskusila i od ljudi koji su i sami tako radili jedno vrijeme i koje je isto to živciralo, ali su odjednom počeli pametovati i praviti se mutavi kad su prešli na posao koji zahtijeva rad u uredu van kuće i sl.

O, da. Nisi bila u dućanu? A ono, jedem sendviče i radim prekovremeno jer sam u rokovima. Ili, mogla si nazvati vodoinstalatera/plinaru/odjaviti nas s HT pretplate/neštonešto drugo što je "samo pet minuta".

[Carte]

klonka kaže:

O, da. Nisi bila u dućanu? A ono, jedem sendviče i radim prekovremeno jer sam u rokovima. Ili, mogla si nazvati vodoinstalatera/plinaru/odjaviti nas s HT pretplate/neštonešto drugo što je "samo pet minuta".

Pa možeš skuhaš ručak u pauzi.
Predložila sam mu da sam skokne doma preko pauze pa nam skuha ručak.

Radim tek par mjeseci od kuće i zasada sam jako sretna s tim. Prethodni posao sam radila iz ureda do kojeg sam putovala javnim prijevozom svaki dan dva sata, a u firmi sam bila vječno sama, mrzila sam taj posao iz dna duše i ta svakodnevno izgubljena dva sata života pa mi je ovo sada jebeno, vidit ćemo do kada.
Radim naravno po cijele dane al bože moj, sve se nadam da ću postat organiziranija s vremenom.

[atlantis]

Meni je dragi u istom poslu pa mu ne pada na pamet reć - to si mogla kad si ionako doma točno zna i kuži kad i koliko radim...

starce smo isto izdresirali (u stvari nismo, nomrlani su ) pa nazovu i ako se javimo prvo pitaju imamo li vremena, ak se ne javimo ne drame...

frendovi su odrasle, razumne osobe koji nazovu ikažu kad vam paše da se vidimo (isto ko i mi njih )

jedino s klijentima vodimo bitku, ali i tu polako uvodimo reda

čudni su vam ti ljudi oko vas

[Billie Jean]

Osobno mi se rad od doma pokazao lošijim od odlaska u ured. Cijeli dan za kompom i jako malo napravim, i vezano za posao i nevezano. Osim toga, postanem lagano depresivna, da ne spominjem koliko sam nezadovoljna na kraju dana. Čak imam i radni dio u stanu, ali ne pomaže puno.
Mislim da je najbolje razdvojiti poslovni dio od ostatka života, inače se lako izgubi fokus pa bude pomalo od svega, a ništa u potpunosti.
Kako sam poslom vezana više za rokove, a manje za striktno radno vrijeme, naučila sam se ne javljati na ćakule dok radim.

[klonka]

Billie Jean kaže:

Kako sam poslom vezana više za rokove, a manje za striktno radno vrijeme, naučila sam se ne javljati na ćakule dok radim.

Ja se zeznem pa se javim jer mislim da je nešto hitno, a ono...

[Lady Isadora]

Ja sam imala jednu jedinu frendicu koja moj rad od kuce nije shvacala ozbiljno, pa je redovito zivkala za kavu i nije shvacala zasto ne mogu izaci usred posla pa nastavit kad se vratim.
Jel trebam i klijentu tako reci nek me priceka dok ja pijem kavu u centru?
Uglavnom, po njenom ponasanju sam skuzila da moj posao uopce ne shvaca za ozbiljno tako da sam joj se prestala javljat kad me zove dok radim i nakon pola godine jos nije skuzila poruku