Izbjegavajući (inhibirani) poremećaj ličnosti-nova tema

[imanuel kant 1]

Otvaram novu temu,jer je stara privukla jako malo pažnje a i zastarila,a moderator ako hoće neka spoji,ma da bih ja volio da zaključa staru i da ova nova ostane.

Pošto na forumu se dosta piše o NPL i BPD,shizoidnom,opsesivno-komluzivnom poremećaju ličnosti,volio bih da se malo više piše i ovom poremećaju,i smatram da je neopravdano izostavljen,i da zaslužuje življu temu iako se posredno obrađuje dosta po meni u temi socijalne fobije.

Opšte karakteristike:

Inhibirani poremećaj ličnosti je podgrupa anksiozne grupe poremećaja ličnosti (tkz.C grupe po zvaničnoj klasifikaciji u koju još primarno spadaju opsesivno-kompluzivni i zavisni poremećaj ličnosti koji je jako sličan inhibiranom) i može se reći da najbolje oslikava ovu grupu poremećaja ličnosti.Poremećaj se jednako učestalo pojavljuje kod muškaraca i žena, a učestalost pojave je oko 2,1 do 2,6 %.No prema naučnicima Oldamu i Morisu od izbegavajućeg poremećaja ličnosti pati celih deset procenata korisnika psihijatrijskih usluga. S druge strane, Darlimpl i Cimerman pišu da je izbegavajući poremećaj ličnosti četvrti najzastupljeniji poremećaj u Americi i da je učestalost njegovog javljanja 12.1%.
Uz ovaj poremećaj se usko vežu pojava socijalne fobije i agorafobije (strah od otvorenog prostora ali više u smislu strah od otvorenog prostora punog ljudi tj.javnosti).

Kako nastaje i koga pogađa:

Pretpostavlja se da ovaj poremećaj nastaje međudjelovanjem genetskih, socijalnih i psiholoških čimbenika. Neki vjeruju da takve osobe odrastaju uz autoritativne ili prezaštićujuće roditelje. Često se navodi izloženost zlostavljanju tijekom djetinjstva, posramljivanju i kritiziranju. Radi takvih odbacujućih roditelja osoba ima naglašenu potrebu za vezivanjem, u djetinjstvu s njima, a kasnije s drugim ljudima. Izbjegavaju zbližavanje s drugima iz straha da će ispasti neadekvatni, da su inferiorni, neprivlačni ili nesposobni.
Često žive sami, uživaju u druženju s obitelji i prijatelji, ali obično kraće vrijeme jer nakon nekog vremena dolazi do porasta anksioznosti. Izbjegavaju kontakt s nepoznatim osobama, a kada dođe do kontakta iznimno su ljubazni i pokušavaju da taj kontakt traje što kraće.


Simptomi:

-izbjegavanje životnih aktivnosti ili poslova koji uključuju značajne -interpersonalne kontakte zbog straha od kriticizma, neodobravanja ili odbacivanja
- izostanak želje da se zbližava s ljudima osim ako nije sigurna da će biti -prihvaćena i voljena
-suzdržanost u intimnim odnosima zbog straha od osjećaja posramljenosti i ismijavanja
-preokupiranost brigama zbog eventualnih kritika ili odbacivanja u društvenim situacijama
-zakočenost u novim interpersonalnim odnosima zbog osjećaja inferiornosti
-osjećaj društvene neprilagođenosti, osobne neprivlačnosti ili inferiornosti prema drugima
-neuobičajeno odbijanje rizika zbog straha od neuspjeha

[imanuel kant 1]

Martin Kantor je izvršio podjelu izbjegavajućeg poremećaja ličnosti na više tipova i grupa:

Tipični izbegavajući poremećaj ličnosti – u ovom podgrupi nalazimo opis koji se slaže s opisom izbegavajućeg poremećaja ponuđenim u DSM-u IV. Međutim, Kantor naglašava da se ozbiljnost poremećaja treba posmatrati na kontinuumu. Dok neke od ovih osoba žive samostalno, ili u krugu porodice, u potpunosti ili većim delom izbegavaju socijalne interakcije kad god je to moguće, druge ipak formiraju odnose koji su samo delimično izbegavajući. Ti odnosi su ograničeni na distancirane ili ugovorene (drugarske) bračne veze, smenjujuće monogamne veze ili veze koje su „stabilno nestabilne“ – disfunkcionalne su jer partneri nemaju sposobnost dubokog povezivanja, ili ako im i pođe za rukom da se povežu, ranije ili kasnije će se veza okončati jer oba ili jedan od partnera neće moći da podnese pravu bliskost.


Netipični kontrafobični izbegavajući poremećaj ličnosti – Druga podgrupaljudi s ovim poremećajem stupa u odnose, ali se izoluje iz socijalnih situacija. Psihoanalitički dijagnostički priručnik (PDM) ih opisuje kao kontrafobični poremećaj ličnosti, odnosno kao osobe koje su psihološki organizovane oko odbrana od sopstvenih strahova. Ove osobe podnose anksioznost koju osećaju u odnosima tako što se koriste mehanizmima odbrane: poricanje i reakciona formacija su, u ovom slučaju,dominantni odbrambeni manevri. Ove odbrane im služe da bi bile u stanju da se osete kao da mogu da se suoče s bilo čim bez strahova. Kantor smatra da u okviru ove podgrupe postoje tru subtipa izbegavajućeg poremećaja ličnosti:

Tip A) izbegava na način koji Savivan naziva „izolacioni socijalni rituali“ ili „pseudosocijalni rituali“. Pod tim on podrazumeva stil osobe da se aktivno i užurbano poveže s ljudima, ali na veoma površnom nivou. Kolman govori o sličnoj pojavi kada opisuje parove koji su u kratkotrajnim, intenzivnim i nezadovoljavajućim vezama, koje se kreću u nekom od sledećih pravaca: kompulzivno traženje partnera ili odnosi s više partnera, pri čemu potraga za partnerom predstavlja ritual i dovodi do izvesne vrste transa, pojačane euforiije, zatim, jedan od načina je da se osoba kompulzivno fiksira za nezadovoljavajućeg partera ili onog koji je (iz nekih razloga) neosvojiv, sledeći manevri se odnose na kompulzivno varanje ili kompulzivne seksualne odnose i/ili promiskuitet, takođe su često prisutne i kompulzivne masturbacije. Možda je najčešća situacija biranje nedostupnih partnera, kako bi osoba mogla racionalizovati da ona, zapravo, želi odnos, ali usled spleta negativnih okolnosti ne može imati ono što želi. Naravno, u ovom slučaju, ništa drugo ne bi bilo prihvatljivo. Na ovaj način odbrana od odnosa biva maskirana i pride omogućava mazohističko samozadovoljstvo.

B) tip izbegavajućeg poremećaja je sposoban da uđe u vezu, međutim ona je, po pravilu, kratkotrajna. Ove osobe ostvaruju dobar kontakt, i na počecima veza su u stanju da se u potpunosti posvete partneru. Međutim, ubrzo (ako ne i od samog početka) one planiraju „beg“. Na primer, zamislimo osobu koja nakon tri godine veze, gotovo bez ikakvih naznaka upozorenja izjavi da mu/joj je potrebna pauza i da će se javiti nakon nekoliko meseci kada razreši svoje probleme. Godinu dana nakon toga se oseća ogorčeno, povučeno i nesposobno da održi dato obećanje. Mnogi od izbegavajućih poremećaja ovog tipa su poznati kao „ostavljači“. Oni ostave, odbiju svog partnera pod izgovorom da im je potrebno vreme da razmisle, budu sami sa sobom, potrebna im je sloboda ili čak neko novi, potrebna su im nova uzbuđenja, žele da se ponovo zaljube, naposletku – žele razvod. S druge strane, dobar deo ovakvih osoba ode bez ikakvog objašnjenja ili najave. Oni ostavljaju svoje partnere u zbunjenom stanju jer je do tada, naizgled, veza dobro funkcionisala. Partner se neminovno oseća povređeno, posebno jer osoba sa izbegavajućim poremećajem ovog tima teži da okrivi partnera i prenaglasi njegove/njene mane, dok je potpuno „slepa“ za sopstvene nedostatke.

C) Treći subtip izbegavajućeg poremećaja – izbegava dominantno se služeći mehanizmom reakcione formacije. Oni se distanciraju od svega i svih tako što postaju preupleteni i preterano angažovani u vezi s jednom osobom. Melodi Bati veoma ilustrativno objašnjava ovaj tip osoba. Ona piše da postoje osobe sa izbegavajućim obrascima koje se odsele iz doma, odlaze sa čvrstim partnerom (koji im postaje oslonac) i postaju preterano zavisne od njega/nje. Ovakve osobe su naizgled zavisne, međutim, osim veze s partnerom, one izbegavaju apsolutno sve ostale kontakte. Takođe, u vezi sa izabranim partnerom ne postoji ljubav, već se one „lepe“ za osobu koju doživljavaju kao jaku i čvrstu. Iza te osobe one kriju svoj strah i bes koji, kada bi izašao na videlo, bi se manifestovao u vidu neprijateljstva i potrebe za porazom svih drugih ljudi iz njihovih života. Iako ovakve veze mogu biti dugotrajne, smatramo iz nezdravim. U tim vezama se krije hostilnost, koja rezultuje međusobnim nezadovoljstvom međuzavisnih partnera. Međutim iz ličnih patologija, oni često dugo ostaju zajedno.

C1) Vidimo da subtip C ima i narednu varijantu. Odnosi se na osobe sa izbegavajućim poremećajem koje ostaju patološki vezane za roditelje. Žive kao deca, zavisni od roditelja, nemaju partnere, niti prijatelje. Čak iako pronađu partnera, ne odlučuju se za brak da ne bi napustili roditelje (uglavnom majku) za koje su patološki vezani. Ako i ostvare bliske veze, po pravilu ih kriju od roditelja jer se drže uverenja da bi roditelji bili beskrajno povređene i osećali se napušteno i zapostavljeno kada bi saznali za drugu osobu u životu svog „deteta“.

[imanuel kant 1]

Liječenje:

Glavna metoda liječenja ovog poremećaja je psihoterapija, zatim trening socijalnih vještina, a prema potrebi i farmakoterapija. Cilj je terapije da osoba postane aktivnija i neovisnija te da može formirati zadovoljavajuće bliske odnose. Obično se preferira kratkotrajna terapija, jer kod dugotrajne terapije postoji opasnost od stvaranje ovisnosti o terapeutu. Problemi u započinjanju terapije mogu biti nedostatak motivacije za promjenu, tako da često neće niti potražiti pomoć. Uključivanje u terapiju jako je polagano radi naglašene samozaštite kao obrambenog ponašanja. Česti su otpori tijekom terapije i prebrzo odustajanje od liječenja. Isto tako, ove osobe mogu godinama ići od jednog terapeuta do drugog bez poboljšanja. Odnos terapeuta ne smije biti previše zaštićujući jer se zaustavlja napredak u terapiji, ali se ne treba niti prerano poticati osobu dok još nije spremna za promjene i izlaganje novim situacijama.

Ovo što sam ja napisao-prekopirao je samo jedan mali dio a više o ovom poremećaju na stranicamahttp://psihoterapijsketeme.rs/2011/i...tjeskobna.html)

[faulty]

U ovome prepoznajem više od jedne osobe koja bi mogla imati taj poremećaj.
Čitala sam i o ostalim poremećajima ličnosti i uvijek se pitam jesu li to zaista poremećaji kao bolest ili "poremećaj" karaktera?

Ako je bolest, kako takvu osobu osvijestiti da treba pomoć? Jer, svuda piše da ako pokušate, reči će da vi imate taj poremećaj ili neka slična reakcija.

[radical change]

faulty kaže:

U ovome prepoznajem više od jedne osobe koja bi mogla imati taj poremećaj.
Čitala sam i o ostalim poremećajima ličnosti i uvijek se pitam jesu li to zaista poremećaji kao bolest ili "poremećaj" karaktera?

Ako je bolest, kako takvu osobu osvijestiti da treba pomoć? Jer, svuda piše da ako pokušate, reči će da vi imate taj poremećaj ili neka slična reakcija.

Ima u meni nešto od ovog, i to tip B...

[faulty]

radical change kaže:

Ima u meni nešto od ovog, i to tip B...

Ne znam je li ovo trebalo biti duhovito?
Asociraš na tip B ozbiljno, misliš da imaš problem ili je ovo samo poput one popularne kako svaki muškarac (i žena) treba nova uzbuđenja?
Oprosti što sam skeptična, nekako mi tvoj komentar zvuči mangupski

Ako si ozbiljan, možeš li napisati nešto više o tome?

[radical change]

faulty kaže:

Ne znam je li ovo trebalo biti duhovito?
Asociraš na tip B ozbiljno, misliš da imaš problem ili je ovo samo poput one popularne kako svaki muškarac (i žena) treba nova uzbuđenja?
Oprosti što sam skeptična, nekako mi tvoj komentar zvuči mangupski

Ako si ozbiljan, možeš li napisati nešto više o tome?

Ne ozbiljan sam. Inače u životu sam sklon biti vuk samotnjak, jako teško se otvaram ljudima a još teže sklapam prijateljstva, odnose sa ljudima ostvarujem isključivo na površnoj razini..
Sa partnerom mi je čista suprotnost, tu idem baš ono u dubinu, ali nepovjerenje i strah od odbačenosti je uvijek jako prisutno..vjerojatno kao nemoć da izađem na kraj sa intenzivnim osjećajima koji se javljaju u meni. Zbog toga je plan za exit uvijek prisutan, naročito kada se pojave problemi u vezi koje je potrebno riješiti a odnose se na ljutnju i razna negativna emocionalna stanja..
Zbog toga sa nstalgijom gledam na početak veze a koferi su uvijek spremni negdje u kutu. Sve bivše veze sam naputao potpuno prekidajući odnose...

[faulty]

radical change kaže:

Ne ozbiljan sam.

Oprosti zbog mog komentara gore.

Sa partnerom mi je čista suprotnost, tu idem baš ono u dubinu, ali nepovjerenje i strah od odbačenosti je uvijek jako prisutno..

Jesam li dobro shvatila? Dakle zaljubiš se, emotivno se vežeš, ali te je sve vrijeme strah da osjećaji neće biti uzvraćeni i/ili će prestati prije nego tvoji?
To radimo svi manje više, ali u nekom trenutku veza postaje jača, povjerenje je sve čvršće i ne preostaje nam ništa nego opustiti se. Istina da se kadkad to povjerenje uruši, ali ako ne probamo, nećemo znati.

vjerojatno kao nemoć da izađem na kraj sa intenzivnim osjećajima koji se javljaju u meni.

Govoriš o pozitivnim bliskim intenzivnim osjećajima prema partneru? Bojiš ih se pokazati? Što bi se strašno moglo dogoditi ako otvoriš dušu?
Neuzvraćeni osjećaji? Biti odbačen? Jel pomišljaš da i ta druga osoba ima iste osjećaje i strahove?
A da riskiraš umjesto da pobjegneš?

Ili želiš izraziti osjećaje, a ne možeš?

Bježiš li iz veze zbog straha od odbačenosti ili je ta želja kod tebe primarna? Jer se zapravo uopće ne želiš duboko i trajno vezati za nekoga?

Zbog toga je plan za exit uvijek prisutan, naročito kada se pojave problemi u vezi koje je potrebno riješiti a odnose se na ljutnju i razna negativna emocionalna stanja..

Radije ćeš ostaviti partnera nego pokušati riješiti nastali problem?
Kad to napraviš, kako se osjećaš?
Osjećaš li olakšanje zbog bijega ili čežnju i nostalgiju za onim koga si ostavio?

[radical change]

faulty kaže:

Oprosti zbog mog komentara gore.



Jesam li dobro shvatila? Dakle zaljubiš se, emotivno se vežeš, ali te je sve vrijeme strah da osjećaji neće biti uzvraćeni i/ili će prestati prije nego tvoji?
To radimo svi manje više, ali u nekom trenutku veza postaje jača, povjerenje je sve čvršće i ne preostaje nam ništa nego opustiti se. Istina da se kadkad to povjerenje uruši, ali ako ne probamo, nećemo znati.



Govoriš o pozitivnim bliskim intenzivnim osjećajima prema partneru? Bojiš ih se pokazati? Što bi se strašno moglo dogoditi ako otvoriš dušu?
Neuzvraćeni osjećaji? Biti odbačen? Jel pomišljaš da i ta druga osoba ima iste osjećaje i strahove?
A da riskiraš umjesto da pobjegneš?

Ili želiš izraziti osjećaje, a ne možeš?

Bježiš li iz veze zbog straha od odbačenosti ili je ta želja kod tebe primarna? Jer se zapravo uopće ne želiš duboko i trajno vezati za nekoga?



Radije ćeš ostaviti partnera nego pokušati riješiti nastali problem?
Kad to napraviš, kako se osjećaš?
Osjećaš li olakšanje zbog bijega ili čežnju i nostalgiju za onim koga si ostavio?

Puno pitanja a premalo odgovora..
Imam bazični strah od odbačenosti..
I jako brzo razvijam osjećaje prema osobi, stoga moram biti pažljiv da se ne približi previše
Ne znam izraziti negativne osjećaje i općenito me negativni osjećaji u vezi malo po malo dokrajče
Opet imam jako velike potrebe u vezi koje partnerica nije u stanju realizirati uvijek
Crvena lampica mi se pali na svaku glupost i pali se alarm da napustim zgradu..
Stim nepovjerenjem je jako teško živjeti.. a ni partnerici samnom nije ništa bolje..
Površni odnosi me ne zadovoljavaju, duboki ne mogu sravniti nepovjerenje..
Protiv sebe ne mogu, iracionalni strahovi nisu vezani za realno rasuđivanje..
Pokušavam rješavati probleme često na vlastittu štetu jer se nisam u stanju izraziti.. a ne želim da druga strana pati.. kad napokon presudi nezadovoljstvo u vezi odlazim iznenada i bez pozdrava...

[faulty]

radical change kaže:

Puno pitanja a premalo odgovora..

Oprosti, pitanja su dobronamjerna, ali ako ti je previše, shvatiti ću.
Uvijek sam mislila da ljudi koji često i brzo bježe iz veze, jednostavno tako žele, pa kad je već otvorena tema, htjela sam razumjeti malo više o tome.

Imam bazični strah od odbačenosti..

Nadam se da ćeš jednom sresti osobu koja će učiniti da taj strah nestane

odlazim iznenada i bez pozdrava...

Tužno, i za tebe i za ostavljenu osobu. Iskreno ti želim da bude bolje.

Sad razmišljam o nekim osobama koje znam i koje uvijek ostavljaju nekoga i okolina to obično shvaća kao umišljenost, nitko mu/joj nije dobar i sl.
Većina ne zna da postoje ovakvi problemi.

[black fairy]

Pa zar ovaj poremećaj nije povezan sa socijalnom fobijom? Ne razumijem zašto se ovdje trkelja o ponašanju u vezama kad je takvim ljudima još najmanji problem jebena veza. Ako uspiju imati donekle normalan život, obrazovanje, posao, da se ne tresu kad idu u banku, trgovinu i u sličnim socijalnim situacijama, eventualno prijatelje i na konju su. I mislim da je u takvoj situaciji zadnje na pameti veza/brak, rasplod.

Evo jednog potpunijeg članka:
http://www.zdravobudi.hr/10303/anksi...mecaj-licnosti

Ne mogu vjerovati da se rasprava razvila u ovom smjeru. Ja sam imala socijalnu fobiju, tj, još je imam i znam kako je to, a ovo je još teže, izgraditi socijalne vještine najprije je najvažnije, a sve drugo otom potom!

[Vizon]

Shizoidi bas i nemaju strah od drustva/druzenja
samo se ne vole druziti.
Vole samptnjacki zivot.
Ja dugo sumnjam da sam Shizoid
cak su mi i neki testovi na netu
to pokazali.
Tako da ne znam kako oni spadaju u ovu temu.

[malamicika]

black fairy kaže:

Pa zar ovaj poremećaj nije povezan sa socijalnom fobijom? Ne razumijem zašto se ovdje trkelja o ponašanju u vezama kad je takvim ljudima još najmanji problem jebena veza. Ako uspiju imati donekle normalan život, obrazovanje, posao, da se ne tresu kad idu u banku, trgovinu i u sličnim socijalnim situacijama, eventualno prijatelje i na konju su. I mislim da je u takvoj situaciji zadnje na pameti veza/brak, rasplod.

Evo jednog potpunijeg članka:
http://www.zdravobudi.hr/10303/anksi...mecaj-licnosti

Ne mogu vjerovati da se rasprava razvila u ovom smjeru. Ja sam imala socijalnu fobiju, tj, još je imam i znam kako je to, a ovo je još teže, izgraditi socijalne vještine najprije je najvažnije, a sve drugo otom potom!

ja uopće i ne vidim neku razliku između ovog poremećaja i socijalne fobije, ne znam je li ovaj poremećaj intezivniji ili širi pojam od soc. fobije, a simptomi su isti koliko vidim

pronalazim se u gotovo svakoj stavki ovih pobrojanih simptoma

[imanuel kant 1]

malamicika-Socijalna fobija i inhibirani poremećaj nisu baš isto,mada su dosta slični.Prije svega to zavisi od inteziteta socijalne fobije a jača socijalna fobija se po meni često može povezati sa ovim poremećajem.
Dalje,socijalna fobija može biti dio nekog drugog poremećaja ali najvise sve ipak vezuje za inhibirani i može se reći da je ona temelj ovog poremećaja,no kroz proučavanje ovog poremećaja koji je ipak jedan širi pojam može se dosta saznati i o socijalnoj fobiji i obrnuto.


Evo jos malo od Kanotra:
Kantor smatra da su sledeći elementi sržni za određenje ovog poremećaja ličnosti:
Samokritičnost koja nastaje kao posledica samoproklinjanja usled prestroge i proganjajuće savesti. Takva proganjajuća i postiđujuća savest izaziva krivicu kod osobe čak i povodom legitimnih i uobičajenih želja i i najmanjih nesavršenosti
Ove osobe su često besne na druge i povodom trivijalnih sitnica. Na primer, osoba bi bila prekomerne iznervirana kada bi primetila da njen partner svaki put nakon tuširanja koristi novi peškir i na taj način povećava njen račun za struju, čak i u kriznim situacijama i besparici.
Kod njih možemo pronaći mazohističke težnje za patnjom u odnosima. Moguće je da se “pojavi” negativna terapijska reakcija
Strah da će prihvatanje drugih i bliskost poremetiti njih same kao individue
Strah od prihvatanja drugih i bliskosti nastaje kao posledica iracionalnog straha da će ih drugi „progutati“, da će izgubiti granice, kompromitovati svoj identitet i postati preterano zavisni od drugih, da će ih drugi u potpunosti kontrolisati
Idealizacija odnosa koja se ogleda u preteranoj strogosti.

S jedne strane se gade veza koje izgledaju nesavršeno, što potiče iz preteranih očekivanja od sebe i drugih, a s druge strane se ponašaju preterano ponosno i hipermoralno u odnosu na to šta „treba“ a šta „ne treba“ raditi da bi veza postala savršena. Njihov perspektiva odnosa je značajno sužena.
Strah da će drugi, ukoliko ih puste blizu sebe, u potpunosti opustošiti njihovu ličnost i iscrpeti njihovu energiju

Preterana upotreba različitih odbrambenih manevara
Prisutne su i osobine drugih poremećaja: histerično (edipalno) rivalstvo koje potkopava potencijal za bliskost i intimnost usled takmičarskih težnji prema drugima. Gabard piše „..one agresivno zahtevaju poptpunu pažnju drugih…koja je povezana sa željom da uplaše ili ubiju rivala…njihova kompetitivnost je ispreplitana sa osećanjem postiđenosti…“ .Opsesivni strahovi vezani za preterane težnje za korektnošću i ispravnošću u interpersonalnim relacijama. Takođe podležu i opsesivnim preteranim brigama povodom posledica i najmanjih grešaka koje mogu načiniti u odnosu s drugim bićem, što je posledica hipermorlnosti. Te osobe na uobičajene ljudske greške i posebno na aspekte ponašanja koji imaju bilo kakve veze sa seksualnošću gledaju kao na veoma sramna i grešna dela. Poseduju paranoidnu sumnjičavost povodom mogućnosti da drugi misle nešto negativno o njima. Imaju depresivno i pesimističko mišljenje da nikada ništa neće ići po planu, i preteranu anskioznost da će ionako uskoro za sve biti kasno, jer će sve biti izgubljeno. Odlikuje ih preterana pasivnost praćena paradoksalnim strahom od pasivnosti i odatle potreba da budu konstantno pobuđeni, preterano aktivni i oprezni kako bi bili sigurni da imaju potpunu kontrolu nad odnosima s drugima. Preterana zavisnost ih dovodi do međuzavisne veze s jednom osobom kako bi izbegli da imaju kontakt s nekom ili svim drugim. Narcistička opsednutost osećanjima koja imaju „zbog“ drugih ljudi i potpuno zanemarivanje razmišljanja o tome kako oni utiču na druge.
Neofilija – potreba za novostima i tendencija da im brzo dosade poznate stvari, situacije i ljudi. Neofobija – strah od novih stvari, situacija i ljudi, koji dovodi do zadržavanja statusa quo i stvara još veći strah od bilo kakve promene i napretka.
Ove osobe se plaše da budu drugačije čak i od vršnjaka koji su jednako izbegavajući kao one. Kada bi bile drugačije od njih, imale bi osećaj da ih izdaju. Iz tog razloga se drže zajedno i veoma često čine grupu osoba sa izbegavajućim poremećajem.

PS:Slobodno pišite ljudi svoja iskustva i slično,čak iako vam se samo neki segmenti poklapaju,ja ću da napišem neka svoja iskustva,samo moram malo da ih uobličim da se ne bi zagubio i napisao roman.

[malamicika]

sad kad sam pročitala detaljni opis ne pronalazim se gotovo ni u čemu, osim ovoj potrebi za novostima, volim promjene u životu. Ponekad mi se čini da sam perfekcionista, ali ne baš toliki. nemam krivicu uopće. nekad sam mislila da imam ovaj poremećaj, a ovo mi je sve razjasnilo

imanuel kant ti imaš ovaj poremećaj ili te samo zanima onako?

[imanuel kant 1]

malmicika-Službeno nemam,ali se najviše pronalazim jer iako imam socijalnu fobiju,ona kod mene je malo onako drugačija nego što ljudi obično pišu i tako ali me zanima uz zavisni poremećaj,jer se slabo obrađuju i nisu dovoljno zasutpljeni,jednostavno se nekako razdvonjavaju u temama o socijalnoj fobiji,anksioznosti izolovanosti itd.ali podatak da ovaj poremaćaj može prerasti u šizofreniju ne čini ga nimalo bezazlenim,plus ovaj poremećaj se teško prepoznaje kod ljudi i ja bih rekao manje liječi,pogotovo medikamentnom terapijiom.

[Darihno]

PHP Code:

-izbjegavanje životnih aktivnosti ili poslova koji uključuju značajne -interpersonalne kontakte zbog straha od kriticizma, neodobravanja ili odbacivanja
- izostanak želje da se zbližava s ljudima osim ako nije sigurna da će biti -prihvaćena i voljena
-suzdržanost u intimnim odnosima zbog straha od osjećaja posramljenosti i ismijavanja
-preokupiranost brigama zbog eventualnih kritika ili odbacivanja u društvenim situacijama
-zakočenost u novim interpersonalnim odnosima zbog osjećaja inferiornosti
-osjećaj društvene neprilagođenosti, osobne neprivlačnosti ili inferiornosti prema drugima
-neuobičajeno odbijanje rizika zbog straha od neuspjeha 


Ovo mi deluje kao okp simptomi, bar neki.

[malamicika]

meni je psihijatar jednom rekao da samoća i povlačenje od ljudi mogu dovesti do šizofrenije. mislim da je i psihijatrima teško razlikovati ovaj poremećaj od soc. fobije, čak mislim da sam negdje čitala da žele to spojiti u jednu dijagnozu, ali nisam sigurna

[Vizon]

Darihno kaže:

PHP Code:

-izbjegavanje životnih aktivnosti ili poslova koji uključuju značajne -interpersonalne kontakte zbog straha od kriticizma, neodobravanja ili odbacivanja
- izostanak želje da se zbližava s ljudima osim ako nije sigurna da će biti -prihvaćena i voljena
-suzdržanost u intimnim odnosima zbog straha od osjećaja posramljenosti i ismijavanja
-preokupiranost brigama zbog eventualnih kritika ili odbacivanja u društvenim situacijama
-zakočenost u novim interpersonalnim odnosima zbog osjećaja inferiornosti
-osjećaj društvene neprilagođenosti, osobne neprivlačnosti ili inferiornosti prema drugima
-neuobičajeno odbijanje rizika zbog straha od neuspjeha 


Ovo mi deluje kao okp simptomi, bar neki.

Zadnja dva kod mene prisutna

malamicika kaže:

meni je psihijatar jednom rekao da samoća i povlačenje od ljudi mogu dovesti do šizofrenije. mislim da je i psihijatrima teško razlikovati ovaj poremećaj od soc. fobije, čak mislim da sam negdje čitala da žele to spojiti u jednu dijagnozu, ali nisam sigurna

Najebao sam Po ovome sto si napisao.
Ja volim samocu i povlacim se.
Znaci ne gine mi Sizofrenija.

[Darihno]

I meni isto izgleda.