Đorđe Balašević, lik i djelo

[polki]

"Palestinac" koji napuni dvoranu,stadion,šta god, u Tel Avivu.Ne mogu reči da ga ne volim,čak šta više dosta mi koje kakvih emocija zna "iskopati",ali definitivno je lik serator općeg smjera.Ima tome par godina,jedna me je pjesma rasplakala.E,onda sam došao k sebi,pa si malo ponešto posložio u glavi,pa rekoh ajmo Đole ponovo....odslušao ja opet istu i rekoh..sereš.Jebeni ,bez daljeg dobar,zanatlija.

[Patsy]

polki kaže:

ali definitivno je lik serator općeg smjera.

ajde, ne opiri se, come to the Đole side, we have paper tissues


eh koncert u OS u subotu, stvarno divno iskustvo, pogotovo je bilo lipo čut "Ratnik paorskog srca" uživo.. ne znam, meni ovi tamburaški aranžmani odlično pašu, baš su nekako prirodno legli i za ove rockerskije Đoline pisme

[Gangster Boss]

Meni su od Balaševića najbolje pjesme,Lepa protina kći i život je more,dve ljepe balade.

[Angry Bird.]

Patsy kaže:

ajde, ne opiri se, come to the Đole side, we have paper tissues


eh koncert u OS u subotu, stvarno divno iskustvo, pogotovo je bilo lipo čut "Ratnik paorskog srca" uživo.. ne znam, meni ovi tamburaški aranžmani odlično pašu, baš su nekako prirodno legli i za ove rockerskije Đoline pisme

pjevao je ratnika??
ojoj, sad mi je još teže...
a je li možda pjevao i noć kad sam preplivao dunav?

[KonakDino]

Balašević je imao svoj put od infatilnog Jugoslovena (što mu ne zamjeram iako nikada nisam bio Jugonostalgčar) do agresivnog Jugoslovenskog nacionaliste (tu sam ga prekrižio za sva vremena).

Ova druga epizoda u njegovom životopisu se vješto retušira.
Iz tog perioda je napisao i jednu šovinističku pjesmu usmjerenu prema slovenskom narodu, a koju je izvodio u to doba po koncertima. Pjesma se zove "Laku noć Janezi".

a stihovi te pjesme glase:

Laku noć braćo Janezi
Shvatam vas, sve su to geni
Mame vas habsburški kavezi
Neko je rođen da šeni

Malo ste plebiscirali
Pre tog ste puno rovarili
Tovariši, dugo ste svirali
Dok se niste natovarili

'Ajte vi, braćo Slovenci,
Nemojte s tim da se šalite
Samo vas čekaju Nemci
Samo im vi još falite

Kvarni ste, jadna vam majka,
Nismo iz istog filma
I dečki iz treceg rajha
Za vas su GG firma

Ne kunem, ne kunem i ne pretim
Sve ovo smatrajte šalom
Ja neću da vas se setim
Ni kad budem gledao slalom

Na nama svako ućari
I vi ste tako odlučili
Laku noć braćo smučari
Dobro ste mi se smučili

Želim vam mir i spokojstvo
I slavu vašoj zastavi
Bilo je zadovoljstvo
Jeb'o nas ko nas sastavi

[Patsy]

znamo svi za tu epizodu al čovik je bar i sam svjestan da nije bilo najlipše tako se ponašat:
"Jeste, govorio sam protiv Slovenaca, zato što su rasturili moju domovinu. To ti je kao ono kad te ostavi devojka, pa prva tri dana imaš fore da pričaš ružno o njoj... E, a onda su i Hrvati hteli da se odvoje od nas. Oni su to ionako uvek hteli. A onda i Bosna, pa Makedonci, sad već i Crnogorci. E, sad i mi već hoćemo da se odvojimo sami od sebe. I shvatiš na kraju u kome je problem"

[KonakDino]

Patsy kaže:

znamo svi za tu epizodu al čovik je bar i sam svjestan da nije bilo najlipše tako se ponašat:
"Jeste, govorio sam protiv Slovenaca, zato što su rasturili moju domovinu. To ti je kao ono kad te ostavi devojka, pa prva tri dana imaš fore da pričaš ružno o njoj... E, a onda su i Hrvati hteli da se odvoje od nas. Oni su to ionako uvek hteli. A onda i Bosna, pa Makedonci, sad već i Crnogorci. E, sad i mi već hoćemo da se odvojimo sami od sebe. I shvatiš na kraju u kome je problem"

Ima još jedna njegova šovinistička epizoda, a to je kada je dao intervju u Dugi nakon pada Vukovara. Naravno iz toga se vidi da su zvijeri Hrvati a naročito katolička crkva (časna sestra koja izgubljenog pogleda izlazi iz podruma nakon pada Vukovara).

Ti bi rekao "opet ga cura ostavila pa priča loše o njoj".

Kad smo već kod toga Thompson njegove pjesme i intervjui su za Balaševića pojam tolerancije i razumijevanja.


Blašević je za mene relativno ljigav tip.

[sleng]

Patsy kaže:

znamo svi za tu epizodu al čovik je bar i sam svjestan da nije bilo najlipše tako se ponašat:
"Jeste, govorio sam protiv Slovenaca, zato što su rasturili moju domovinu. To ti je kao ono kad te ostavi devojka, pa prva tri dana imaš fore da pričaš ružno o njoj... E, a onda su i Hrvati hteli da se odvoje od nas. Oni su to ionako uvek hteli. A onda i Bosna, pa Makedonci, sad već i Crnogorci. E, sad i mi već hoćemo da se odvojimo sami od sebe. I shvatiš na kraju u kome je problem"

jebote, koja analogija...koji serator

[InterMezzo]

Nova stvar... "Duet"

https://www.youtube.com/watch?v=BsWvyoSSTfk

[Sad normalno]

Što reći,koju posluku porati?

""Ponekad zafale reči, a kad zafale reči možeš misliti koliko ti fali taj neko" .. za sanjare, male blesane, za noći besane, zaljubljene lude
... k'o refren kog zviždukaš čaršijom ....
"Duet" pesmica koju pevaš sam jer ti fali Kemal Monteno
Stari moj
Premalo smo se družili
Al smo se, ono, kužili?
I istom caru verno služili
i eto Zimski dan
Ko stvoren za tugovati
Al ne dam da me do’vati
Danas nikako… Danas bolje ne
Mi, pesnici, imamo svoje trikove
Tuga je tu za stihove
A radost je za Voljene

Stari moj
Sve smo se ređe sretali
Ko ‘tice smo preletali
Bogaze gde su drugi skretali
Al' tako Ponekad
Sa mesta se ne pomakneš
A opet svima odmakneš
Nekad ostati znači trajati
Mi, pesnici, i nismo neke delije
Al’ katkad je najsmelije
Na svome mestu stajati?

Ovaj duet zapevaću sam
Ne ide to, znam… Al’ šta bude
Za sanjare… Male blesane
Noći besane… Za zaljubljene lude
Harmonija par… I zera vibrata
Nasleđena stvar od starijeg brata
S pola daha… Kap sevdaha… Sve na svom
Kroz ponoć i muk… I pazarnom vrevom
Mine dobri duh svojim Sarajevom
Kao refren kog zviždukaš čaršijom

Stari moj… Gluvi nas dani napali
I tu gde rima zafali
Još samo sveća da se zapali
Zimski dan… Severac tuli flautu
I sve je u fejd autu
Nit bih pevao, niti bih ćutao?
Kao kameo… K’o silueta s broševa
Dečak s gitarom s Koševa
U pesme je odlutao

Ovaj duet zapevaću sam
Ne ide to, znam… Al’ šta bude
Za sanjare… Male blesane
Noći besane… Za zaljubljene lude
Harmonija par… I zera vibrata
Nasleđena stvar od starijeg brata
S pola daha… Kap sevdaha… Sve na svom
Kroz ponoć i muk… I pazarnom vrevom
Mine dobri duh svojim Sarajevom
Kao refren kog zviždukaš čaršijom

[Fem]

Iskreno, meni se ne sviđa... :nezna:
Ne znam uopće kako je to moguće jer sam voljela Kemu, a obožavam Đoleta... Ali nekako mi je... Nešto joj fali...
možda ju samo trebam više puta čuti...

[InterMezzo]

Fem kaže:

Iskreno, meni se ne sviđa... :nezna:
Ne znam uopće kako je to moguće jer sam voljela Kemu, a obožavam Đoleta... Ali nekako mi je... Nešto joj fali...
možda ju samo trebam više puta čuti...

Muzički, stara šablona koju je često koristio, tekstualno prava Đoletovska kojoj samo treba dati vremena... meni je tek nakon jedno desetog slušanja počela ležati...

[Ja,Lucifer]

http://www.ticketshop.hr/hr/e/ore-ba...prece-put/292/
22. svibnja ima koncert u Spaladium Areni (Split).

[InterMezzo]

http://www.zagreb.in/dorde-balasevic...-po-drugi-put/

[FassGoHard]

Bio sam sa starcima kao klinac od 10 godina na njegovom koncertu u Ljubljani 90-ih. Pet sati je svirao i bilo je bolno. Ima on dosta kvaliteta i puno dobrih pjesama, ali jednostavno mi ne možeš svirati pet sati.

[Skydisco]

Pula, 4.8.2016.
http://www.index.hr/black/clanak/vid...nu/910786.aspx

https://www.youtube.com/watch?v=aQR3z0SJTAg početak
https://www.youtube.com/watch?v=A7zKxq-Bqiw
https://www.youtube.com/watch?v=npH6D-vRLBU Ringišpil
https://www.youtube.com/watch?v=w6BYdqEN6Mw Provincijalka

[DrGordonFreeman]

Ovaj uvod je bolji od pjesme oprosti mi katrin i stvarno pokazuje kakav je pjesnik, ovoliko truda za uvod u koncert svaka mu čast, himna Istre.



A za sve je kriv moj drugar Zole, to moram da kažem
Tog dana doneo je žurnal sa čudesnim pejsažem
'Ajmo mi u Istru, reko je
Tamo žive vile, ma daleko je
Al' kad već žive
same su krive
i eto nas

U Zemlju Vila kreneš vozom, a stigneš vlakom
Pred jutro omami te vazduh, smućkan sa zrakom
Pod Ćićarijom ugledaš Buzet
I tom si slikom prosto obuzet

A tad maestral pirne
dolinom reke Mirne
Negde od Tarske vale
od obale

Kraj pruge grenadiri – borovi
Da l' su kažuni ili dvorovi?
Kao da stiže glavom car
U Kanfanar

„Istra je naša!“ - pisalao je na kamenom zidu
„Istria e nostra!“ Dobro, sve ćemo to imati u vidu
Nas tri drugara, lovci na šanse
Tri mušketara iz Ravne Provanse
Leto je loto
To je naš moto
S cveta na cvet

Istra je naša - Istria e nostra
U redu, al' momentalno naša je i – vozdra!
Tu je stvar čista
Čija je Istra
njegov je svet!

„Istra je naša!“ - pisalao je na kamenom zidu
„Istria e nostra!“ Važi, sve ćemo to imati u vidu
Majica, farke i espadrile
Paradna uniforma naše eskadrile
Palac na cesti
Gde li ću sresti
Onu iz sna?

I put do Raja, svejedno umori
I brzi voz na kraju uspori
I malo zatim
Sreo sam Katrin
Što se već zna

A taj dan je bio dosta duži od drugih dana
Plava Laguna, Via Flengi i Funtana
Tad stao nam je tip sa kombijem
Pa do Umaga s tim hipi-zombijem
Gde je sa sestrom htela
do hotela
Pa, laku noć

Te letnje ljubavi mu dođu suvenir na kraju
k'o trag bikinija na koži otprilike traju
Uz onaj feral u Savudriji
Osvanuo sam nešto mudriji
Ma super mi je sve to
Po curica za leto
Vreme na revers uzeto

Al' moram ovde Onu dovesti
uz Koju ću sva leta provesti
Neko u dobru, neko u zlu,
ali uz Nju

A sto se tiče Katrin
samo bi kučkin sin
nešto rekao loše

Svoj je vrtela film
što je OK sasvim
Svako bira svoj lik

Mali zbunjeni stvor
mali spetljani čvor
vrapčić košavom nošen

I toliko od nas
suza pecne na čas
al' ne ostavi plik

Ja Đoleta i nisam gotivio toliko dok nisam naletio na youtube da je izjavijo da mu je Hrvatski materinji i da je Srpski iskvarena verzija Hrvatskoj i tome je otpjevao, stih na asfaltu još 2000 godine, a izjava je bila 2002.

Da mi je jos jedared proci Ilicom
pa da becarac nasvrljam cirilicom
tesko da bi drugi mogli
resiti taj hijeroglif
al' bi neko znao da sam tu
cipelice jedne bele zastale bi
i prevele stih na asfaltu

Jednom cu u baladu da se prerusim
u refren sto se tamo jos zapevusi
pa da minem Starom Vlaskom
da joj kosu sklonim daskom
i za uglom hitro zamaknem
da pred nosom strasnog Bana
kao senka Petra Pana kapu namaknem

Preko krova i mansarde
osamucen daljinama
da ostavim struk lavande
medu njenim haljinama

Ref.
Lagano se bore nanose
malo sta je jos po starom
al' okice moje sokice
madijaju istim zarom

Ladica djindjuva po nebu prosuta
u jesen vetar primi miris Bosuta
i isprva mi nije nista
al' vec posle par gemista
dopre izdaleka lagan prim
pracen tercom suvog lisca
s' jednog hrasta kraj Belisca
stidljivo, sasvim

Sto sam joj kog vraga dao
belu ruzu samoniklu
sto li sam je povezao onaj krug
na mom biciklu

Istru i Zagreb je odavno osvojio, ali uvod na ovaj koncert dira.

[DrGordonFreeman]

Ovo mi se jako svidjelo, lijepo...

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

[InterMezzo]

DrGordonFreeman kaže:

Ja Đoleta i nisam gotivio toliko dok nisam naletio na youtube da je izjavijo da mu je Hrvatski materinji i da je Srpski iskvarena verzija Hrvatskoj i tome je otpjevao, stih na asfaltu još 2000 godine, a izjava je bila 2002.

Zbog te izjave su ga srpski nacionalisti i šovinisti (u stvari kratkovidne glupave kretenčine) rasčerečile, mada i nije ništa netočno rekao glede materinjeg jezika (mama mu je dijelom Hrvatica). Treba imati ispravne sive čelije u glavi da bi ga se razumjelo, nažalost mnogima je nešto kao Karleuša vrhunac koji mogu shvatiti.

[DrGordonFreeman]

InterMezzo kaže:

Zbog te izjave su ga srpski nacionalisti i šovinisti (u stvari kratkovidne glupave kretenčine) rasčerečile, mada i nije ništa netočno rekao glede materinjeg jezika (mama mu je dijelom Hrvatica). Treba imati ispravne sive čelije u glavi da bi ga se razumjelo, nažalost mnogima je nešto kao Karleuša vrhunac koji mogu shvatiti.

Čak ga nazivaju panonskim govnarom, zbog te izjave neki Srbi, to su samo šovinisti bez života.

Čovjek koji piše ovakve pjesme je vrh na Srpskoj sceni i ni jedna uvreda mu ne pristaje, obrati pažnju samo na ovu pjesmu, to se ne sluša i nema prilike čuti često ma šta često...

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.