Priče s poroda

[makik]

lili* kaže:

ajme divno! ovakve price me ohrabre i taj silni strah koji imam bar na trenutak nestane nasmijala si me do suza i ganula si me do suza

joj lili draga ja sam nskon prvog poroda bila totalno traumatizirana al ovo je cisti dokaz da postoje doktori koji vole svoj posao i trude se olaksati zenama...ma svaka mu cast,aa strah je normalan...bit ce sve o.k

[Bibi3456]

Evo i moje price...rodila sam prije 3 dana..

U noći u 1 h probudili me trudovi,razmak 5-7 min,kako koji...lezim u krevetu jos pol h i dignem se da odem na wc...na gaćama malo prozirne vodice (pomislim da je puko vodenjak). Budim mm i kažem da mi pomogne da se obrijem,otusiram se i zovemo baku da dođe čuvati kćer. Jos se tak presetavamo po stanu,ja malo slažem neke stvari i tak i nebi jos krenula al me u 15 do 3 natjeraju mm i sveki da odemo u rodiliste. Po putu sve jači trudovi al fakat nis strašno. U bolnicu dolazimo u 3,odmah me stavljaju na ctg,trudovi na 5 min i tamo mi se rasprsne vodenjak do kraja. E tad počinju jači trudovi koji zahtjevaju disanje kak spada. Dolazi doktorica i kaze da sam 2 prsta otvorena a ja luda,nadala se da ce mi rec bar 5
Nakon ctg-a dobim klistir,poslije tuš,izadem do mm dat mu robu i vraćam se u predradaonu na ctg. Tu me vec fakat fest frče,pjevam si pjesmu "kad se male ruke slože" kod svakog truda
Oko 6 dolazi Dr i kaze da sam otvorena 3 prsta a ja opet nemrem vjerovat da samo tolko. Pitam za epi al kaze ne prije 4-5 prsta. Kaze da mogu dobit dolatin,ja naravno pristajem. To čudo nis ne smanji bolove al me omamilo pa sam onak polukljucala između trudova sto me malo ipak opustilo. U pol 8 kod smjene doktora sam otvorena 4 prsta i kažu moze epi,sam dok prođe primopredaja. Oko pol 9 me vode u boks i dobivam epi...najbolja stvar na svijetu!! Nis vise ne osjetim,dolazi mm u boks i super mi je E brus,nakon 20 min popusta na desnoj strani i sve jače počinjem osjećati trudove ali samo s te desne strane. Oko 11 veli moj Dr da sam otvorena 10 cm i da cemo se sad pripremiti za izgon. Ja sam ga nazicala da mi daju jos dozu epi i reko je da ajde. Hvala mu do neba na tome!! Dakle apsolutno nista nisam osjetila. Tiskala sam kad su mi oni rekli da tiscem,nekih 15 min max mozda i rodila! A nisam ni osjetila! Doslovce nisam znala kad je moja princeza izašla! Babica mi je masirala međicu cijelo vrijeme tako da sam dobila samo 1 sav koji nit ne osjetim. Mogu samo reci da je ekipa u rađaoni mrak,svi Dr i sestre preljubazni i dragi,Dr mi doslovce dodavao vodu kad sam bila zedna jer je mm stajao s druge strane
Presretna sam sto sam ovaj put uspijela roditi prirodno nakon 1.poroda koji je bio na carski. Mogu samo reci da bi takav porod ponovo potpisala.

[Sephray]

Super, Bibi! Pusa tebi i princezi

[chiara]

Bas lijepa prica
Puno pusa tebi i curici

[lili*]

makik kaže:

joj lili draga ja sam nskon prvog poroda bila totalno traumatizirana al ovo je cisti dokaz da postoje doktori koji vole svoj posao i trude se olaksati zenama...ma svaka mu cast,aa strah je normalan...bit ce sve o.k

iz tvojih usta u bozje usi

Bibi3456 kaže:

Evo i moje price...rodila sam prije 3 dana..

U noći u 1 h probudili me trudovi,razmak 5-7 min,kako koji...lezim u krevetu jos pol h i dignem se da odem na wc...na gaćama malo prozirne vodice (pomislim da je puko vodenjak). Budim mm i kažem da mi pomogne da se obrijem,otusiram se i zovemo baku da dođe čuvati kćer. Jos se tak presetavamo po stanu,ja malo slažem neke stvari i tak i nebi jos krenula al me u 15 do 3 natjeraju mm i sveki da odemo u rodiliste. Po putu sve jači trudovi al fakat nis strašno. U bolnicu dolazimo u 3,odmah me stavljaju na ctg,trudovi na 5 min i tamo mi se rasprsne vodenjak do kraja. E tad počinju jači trudovi koji zahtjevaju disanje kak spada. Dolazi doktorica i kaze da sam 2 prsta otvorena a ja luda,nadala se da ce mi rec bar 5
Nakon ctg-a dobim klistir,poslije tuš,izadem do mm dat mu robu i vraćam se u predradaonu na ctg. Tu me vec fakat fest frče,pjevam si pjesmu "kad se male ruke slože" kod svakog truda
Oko 6 dolazi Dr i kaze da sam otvorena 3 prsta a ja opet nemrem vjerovat da samo tolko. Pitam za epi al kaze ne prije 4-5 prsta. Kaze da mogu dobit dolatin,ja naravno pristajem. To čudo nis ne smanji bolove al me omamilo pa sam onak polukljucala između trudova sto me malo ipak opustilo. U pol 8 kod smjene doktora sam otvorena 4 prsta i kažu moze epi,sam dok prođe primopredaja. Oko pol 9 me vode u boks i dobivam epi...najbolja stvar na svijetu!! Nis vise ne osjetim,dolazi mm u boks i super mi je E brus,nakon 20 min popusta na desnoj strani i sve jače počinjem osjećati trudove ali samo s te desne strane. Oko 11 veli moj Dr da sam otvorena 10 cm i da cemo se sad pripremiti za izgon. Ja sam ga nazicala da mi daju jos dozu epi i reko je da ajde. Hvala mu do neba na tome!! Dakle apsolutno nista nisam osjetila. Tiskala sam kad su mi oni rekli da tiscem,nekih 15 min max mozda i rodila! A nisam ni osjetila! Doslovce nisam znala kad je moja princeza izašla! Babica mi je masirala međicu cijelo vrijeme tako da sam dobila samo 1 sav koji nit ne osjetim. Mogu samo reci da je ekipa u rađaoni mrak,svi Dr i sestre preljubazni i dragi,Dr mi doslovce dodavao vodu kad sam bila zedna jer je mm stajao s druge strane
Presretna sam sto sam ovaj put uspijela roditi prirodno nakon 1.poroda koji je bio na carski. Mogu samo reci da bi takav porod ponovo potpisala.

krasna prica bibi

[Ksenija1982]

Super porod
Cestitke Bibi

[keiTee]

Bibi, bravo, čestitam!



(nisam skužila, koja bolnica?)

[JednoTamburasko]

Rodila jucer ujutro
Treca trudnoca, treci porod, a ja zbunjenija nego prvi put.

10 dana prije poroda krenuli su mi lazni trudovi. Dotad sam vec bila otvorena 2 prsta. Ni u prvoj ni u drugoj trudnoci laznih trudova nije bilo. A ovo - svaku vecer po par sati. I svaku vecer leci spavati uz samo jednu misao "ako su pravi, necu ni zaspati". Beba je od pocetka tih laznjaka bila znatno mirnija. Svaki dan smo brojali pokrete.

U petak ujutro sam se probudila s laznjacima. Cudno. Odvela djecu u vrtic, pospremila sto je trebalo. Laznjaci nisu ni stali nit se ustabilili. Definitivno laznjaci, samo boluckaju. Zove me mm, ajde dodji u grad na rucak. Ajde. Pol sata voznje u svakom smjeru. Ma nije bed. Ova boluckanja i dalje, stopam ja, pratim - nista pravilnog nit nesto jako bolnog u svemu tome, sako mi cudno. Oko 18h mi puko film - kaj se ja sad tu zivciram, idem ja lijepo nazvat svoju babicu i pitat kad da ja dodjem da me pogledaju jer ja vise ne znam jel to nesto il nista. Al ja sam i na prva dva poroda dosla da uopce nisam bila sigurna jel to to i svaki put je bilo gotovo u roku 6 sati. Zovem kumu-babicu. Veli ona - super, ja bas idem na poso, dodji oko 19-20. I dodjem ja. Spoje me na ctg. Sat vremena. Otvorena 4cm. Cerviks ocuvan, al skroz smeksan. Truda niti jednog. NITI JEDNOG! Pita kuma-babica: "Hoces da ju silimo van ili ces cekat svoje trudove?" Necu nista siliti, nigdje mi se ne zuri. Dogovorimo se - idem doma. Kontrola u srijedu. Ak ne krene prije. Super. Idem doma mirne glave. Jos sam se vozila doma. Odvela mma na gazu i dovela se doma.

Doma se poigrala s djecom, s mamom ih spremila u krevet. I konacno legla i ja spavati.

Nesto prije ponoci stigao mm kuci. Cula sam ga kad je lego u krevet. I odjednom - TRUD. Pravi trud. Nema greske. Iz kicme u donji dio trbuha. Intenzivno. Hvatam mma za ruku i gledam na mob.

Kaze mob 7.6.2014. 00:00 Ukljucujem stopericu, mm me zbunjen pita sta je. Reko nisam ziher. Idem na wc. Jedva dodjem do kupaone, prosla minuta (1:12) - eto ga opet - trajanje 25s. Obavim wc. Do kreveta jos 3 - na svakih cca minutu trajanja cca 30s. Drmam mma - ustaj, nemoj zaspat, idemo. On ustaje i zeza me - vidis da tocno znas koji su pravi. Zovem mamu, ajd se vrati k nama, mi idemo. Pol recenica prekidam jer moram prpdisavat trud. Boli, nije neizdrzivo, al ne mogu pricati dok traju. Srecom, mama je blizu i brza, stize za 10 minuta. Iz auta saljem kumi-babici sms: "Evo nas ipak jos veceras k tebi. Ak ovi nisu pravi..."

00:51 kuma otvara vrata. Radaona. Prijemna soba. Otvorena 7cm. Trudovi na 2,5 minute. Pregled boli. Tokom pregleda ode voda. Za klistir nema vremena. Upisuju podatke. Pikaju braunilu, daju nam antibiotik radi streptokoka. Spojene smo na ctg. U jednom trenu panika. Beba se smirila, ctg los. U tren oka u prijemnoj sobi oko mene 3 babice i 4 doktora. Jedan bok. Drugi bok. Drmaju trbuh. 3 doktora me pregledavaju jedan za drugim. BOLI. Cujem ih tek napola od te boli. Spominju nesto - nije pupcana oko vrata, sve cisto. Od tada svaki trud disem uz "Oce nas". Odjednom dr govori da zovu voditelja ginekologije i da idemo. Na cr. Iduci tren govori babica: "Eto je, ne treba." Jasni, glasni otkucaji. Olaksanje. Ajmo u radjaonu. Boks 3. Komentiram uz smijeh "Super, jos jedino u tom nisam bila"

Sat u radjaoni pokazuje 1:20 kad se penjem na stol. Trudovi postojani. Uredno ih prodisem. Uz oce nas, naravno. Otvorena i dalje 8cm. Babica me siri. Pritiska za tiskanjem nema. Kroz 10 minuta evo mma. Joj, sto mi je drago sto ga vidim. Pusa. Sjeda kraj mene. Izmedju trudova mu pricam sto se desilo. Stize babica. Daje mi spasmex i dolantin. Uuuuuuuuu, droga Eto meni dara govora. Baljezgam na veliko. Prepricavam kumi i mmu sve i svasta. Trudovi me i dalje jednako bole, al je vrijeme izmedju uuuuuhuuuuu-high_life. No, intenzitet na ctg-u opao.

2:10Moze malo dripa? Ma, mooooozeeee. Evo nazad onih prijasnjih trudova. Otvorena 9cm. Nagon za tiskanjem. Jok.
Jos par trudova prodisem. Iducih par dahcem.
Veli kuma - ajde u iducem trudu probaj tiskati, tu smo. Ali, protestiram, nemam nagon za tiskanjem. Dobro, ajde onda na bok. U pol okretanja - eh, sad mi se tiska. Kuma se smije - pa tiskaj onda. Vuci rucke k sebi, bradu u trbuh i "kakaj", bez glasa - to su upute. Prvo-ok, drugo-ok, trece-ok, cetvrto-hej, pa to sam ipak ja (kaj je to bez glasa?).

2:45 2 truda, 3 tiskanja
Vicem: Nemrem!
Kuma vice: Mama, tiho. Otvaraj oci! Vidi!!!
I tu je! Place moja princeza! Place kuma. Place mm. Je, dabome, placem i ja.

Nasa curka 3.190g i 50cm. A mami ni sava. Sve je ipak proslo dobro, ma predobro.

I, oprostite, prica je dulja nego je porod bio
Iskreno i od srca vam svima zelim ovako. Naravno, bez onog prvog panicnog dijela. To preskocite. 10 dana laznjaka i scenu iz prijemne preskocite, to vam ne treba.

[lberc]

sad i ja plačem kad čitam

[toka13]

Evo da i ja podijelim svoju priču sa drugog poroda

Prošao mi je termin i idem na pregled u trudničku sa 40+4, do tada sam bila otvorena samo 1cm i tako unazad tri tjedna, ništa se nije micalo, a ja luda, kao drugorotka sam se nadala da će možda i ranije krenuti. Napravili mi ctg, ništa ne pokazuje, na pregledu ipak 2 cm otvorena cerviks se skraćuje kaže dr moglo bi to skoro, mislim si moglo bi, ali i ne mora
i tako se vraćam doma, sretnija nego prijašnjih dana jel se očito nešto pokrenulo. u autu na putu doma ko da su me neka 2 truda stisnula, ali stalo i to.

Navečer oko pola 9 počinju trudovi, i to odma dosta jaki, nije bilo laganih početnih menga bolova kao u prvoj trudnoći, skidam aplikacuju za trudove na mobu i pratim, sve su jači i češći, oko 10 sati već variraju od 12 do 8 minuta. Ali trudovi su bili baš žestoki, ko oni na dripu, mm već spreman za polazak, meni se ne da ići ko će tamo ležati i trpiti bolove, ipak oko pola sata do ponoći vidim ja da to mene dobrano stišće i lagano krećemo, mm pita jel se žurimo?, ma reko ne, kad ono mi sjeli u auto, a trudovi na 4 min i to turbo trudovi.

za pola sata bili pred bolnicom, reko , ajmo još malo pričekati, do 1 smo bili ispred bolnice, reko ajmo sad laganini, javljam se ja njima i u pola 2 me stavljaju na ctg, trudovi piče, sestra me pita kao sam tak smirena . u 2 me doktor pregledao i sad si ja mislim koliko sam se uspjela otvoriti, valjda 5cm jesam, kad ono kaže dr 9cm.....ja ostala u šoku

obućem spavaćicu, idem na wc i stavljaju me u box oko 2i10, pitam jel može muž doći, kažu oni može, ali ne još. a ja si mislim kako ne još kad sam 9cm otvorena, kad će ako neće sad. i tako spoje mene oni na ctg i hodaju simo tamo, ispred boxa sjedi njih 4 i ćaskjau a ja već osjećam lagane trudove za izgon.

dolazi dr i sestra i bušit vodenjak, pitam jel može mm, ne može još.....
i krene dr meni bušiti vodenjak kad ono mala ide van, osjećam nagon za tiskanje...hoću eksplodirati. e onda je krenuo show...
viče babica ---porod---- svi se uskomešali, pa kud već. viče druga zovite muža, viče prva pusti muža drži dijete
nisu ni stigli one nogare razmontirati, ja već tiskam, zažmirila i tiskam u trudovima, u to neko vrijeme uletio muž brzinski, i u 3 , 4 truda u 2.25 stigla naša curka 3830 i 50 cm

[s-he]

toka13, precool porod

[Dadaika]

Evo i moje price
Nakon dva dana cijelodnevnih nepravilnih trudova, u cetvrtak oko 18h puko je vodenjak.al bilo je samo par kapi pa nisam bila sigurna.idem ja setat s mm i sinom pa do igraonice i na sladoled provjeravam svako malo jel curi jace al ne vidim razliku ionako sam sva mokra od vrucine i znoja.oko osam dolazimo doma mene malo jace boli.idem se ja ipak otusirat, oprat kosu i depilirat.mozda je to to.zovem sogora da dode cuvat starijeg sina.i oko pola deset mm i ja idemo u vinogradsku da provjere.i jos me pocelo nekako cudno bolit u gornjem dijrlu trbuha pa sam se prepala.
U vinogradskoj guzva.pregleda me dr.otvorena 3cm plodna voda curi.al trudovi tromi i nepravilni.setam ja tako do 1.00h i onda me stavljaju u boks.u 2.20h pregleda me dr kaze 5cm i drip.daju mi drip.trudovi jaci al podnosljivi.oko pola cetri dode sestra i pojaca drip na najjace.tu su poceli jaki trudovi i brzo sam dobila nagon za tiskanje.zvala sam sestru.pregledala me i rekla jos malo na lijevi bok.prodisavat trudove.za 5minuta je doso dr i ostale sestre.i tu me kaze sestra da legnem na leda.i primim koljena.trebalo mi je 4-5tiskanja da rodim. u 4.10h rodio se Petar 3670gr i 52cm.malo sam popucala.stavili su mi ga odmah na prsa i bio je s nama jos dva sata .tad je mm otiso kuci.njega su odnjeli a ja sam isla uz pomoc sestre tusirat se i u krevet.brzo su ga donijeli natrag.
Kako je bila velika guzva, a porod brz i petar je bio ok bez zutice pustili su nas za dva dana doma.

[sunny27]

Dadaika kaže:

Evo i moje price
Nakon dva dana cijelodnevnih nepravilnih trudova, u cetvrtak oko 18h puko je vodenjak.al bilo je samo par kapi pa nisam bila sigurna.idem ja setat s mm i sinom pa do igraonice i na sladoled provjeravam svako malo jel curi jace al ne vidim razliku ionako sam sva mokra od vrucine i znoja.oko osam dolazimo doma mene malo jace boli.idem se ja ipak otusirat, oprat kosu i depilirat.mozda je to to.zovem sogora da dode cuvat starijeg sina.i oko pola deset mm i ja idemo u vinogradsku da provjere.i jos me pocelo nekako cudno bolit u gornjem dijrlu trbuha pa sam se prepala.
U vinogradskoj guzva.pregleda me dr.otvorena 3cm plodna voda curi.al trudovi tromi i nepravilni.setam ja tako do 1.00h i onda me stavljaju u boks.u 2.20h pregleda me dr kaze 5cm i drip.daju mi drip.trudovi jaci al podnosljivi.oko pola cetri dode sestra i pojaca drip na najjace.tu su poceli jaki trudovi i brzo sam dobila nagon za tiskanje.zvala sam sestru.pregledala me i rekla jos malo na lijevi bok.prodisavat trudove.za 5minuta je doso dr i ostale sestre.i tu me kaze sestra da legnem na leda.i primim koljena.trebalo mi je 4-5tiskanja da rodim. u 4.10h rodio se Petar 3670gr i 52cm.malo sam popucala.stavili su mi ga odmah na prsa i bio je s nama jos dva sata .tad je mm otiso kuci.njega su odnjeli a ja sam isla uz pomoc sestre tusirat se i u krevet.brzo su ga donijeli natrag.
Kako je bila velika guzva, a porod brz i petar je bio ok bez zutice pustili su nas za dva dana doma.

oho bome lijep i brz porood zelim si jedan takav
i mene strah sam tog da necu skuzit da je vodenjak pukao

[chiara]

Dadaika, brzo si ti to rijesila!

Sunny, znat ces ako pukne vodenjak
Sjecam se kad su cure na TZ pisale sto ako mi pukne pod tusem i ne skuzim... To ti curi i curi, ne mozes fulati

[lili*]

JednoTamburasko kaže:

Rodila jucer ujutro
Treca trudnoca, treci porod, a ja zbunjenija nego prvi put.

10 dana prije poroda krenuli su mi lazni trudovi. Dotad sam vec bila otvorena 2 prsta. Ni u prvoj ni u drugoj trudnoci laznih trudova nije bilo. A ovo - svaku vecer po par sati. I svaku vecer leci spavati uz samo jednu misao "ako su pravi, necu ni zaspati". Beba je od pocetka tih laznjaka bila znatno mirnija. Svaki dan smo brojali pokrete.

U petak ujutro sam se probudila s laznjacima. Cudno. Odvela djecu u vrtic, pospremila sto je trebalo. Laznjaci nisu ni stali nit se ustabilili. Definitivno laznjaci, samo boluckaju. Zove me mm, ajde dodji u grad na rucak. Ajde. Pol sata voznje u svakom smjeru. Ma nije bed. Ova boluckanja i dalje, stopam ja, pratim - nista pravilnog nit nesto jako bolnog u svemu tome, sako mi cudno. Oko 18h mi puko film - kaj se ja sad tu zivciram, idem ja lijepo nazvat svoju babicu i pitat kad da ja dodjem da me pogledaju jer ja vise ne znam jel to nesto il nista. Al ja sam i na prva dva poroda dosla da uopce nisam bila sigurna jel to to i svaki put je bilo gotovo u roku 6 sati. Zovem kumu-babicu. Veli ona - super, ja bas idem na poso, dodji oko 19-20. I dodjem ja. Spoje me na ctg. Sat vremena. Otvorena 4cm. Cerviks ocuvan, al skroz smeksan. Truda niti jednog. NITI JEDNOG! Pita kuma-babica: "Hoces da ju silimo van ili ces cekat svoje trudove?" Necu nista siliti, nigdje mi se ne zuri. Dogovorimo se - idem doma. Kontrola u srijedu. Ak ne krene prije. Super. Idem doma mirne glave. Jos sam se vozila doma. Odvela mma na gazu i dovela se doma.

Doma se poigrala s djecom, s mamom ih spremila u krevet. I konacno legla i ja spavati.

Nesto prije ponoci stigao mm kuci. Cula sam ga kad je lego u krevet. I odjednom - TRUD. Pravi trud. Nema greske. Iz kicme u donji dio trbuha. Intenzivno. Hvatam mma za ruku i gledam na mob.

Kaze mob 7.6.2014. 00:00 Ukljucujem stopericu, mm me zbunjen pita sta je. Reko nisam ziher. Idem na wc. Jedva dodjem do kupaone, prosla minuta (1:12) - eto ga opet - trajanje 25s. Obavim wc. Do kreveta jos 3 - na svakih cca minutu trajanja cca 30s. Drmam mma - ustaj, nemoj zaspat, idemo. On ustaje i zeza me - vidis da tocno znas koji su pravi. Zovem mamu, ajd se vrati k nama, mi idemo. Pol recenica prekidam jer moram prpdisavat trud. Boli, nije neizdrzivo, al ne mogu pricati dok traju. Srecom, mama je blizu i brza, stize za 10 minuta. Iz auta saljem kumi-babici sms: "Evo nas ipak jos veceras k tebi. Ak ovi nisu pravi..."

00:51 kuma otvara vrata. Radaona. Prijemna soba. Otvorena 7cm. Trudovi na 2,5 minute. Pregled boli. Tokom pregleda ode voda. Za klistir nema vremena. Upisuju podatke. Pikaju braunilu, daju nam antibiotik radi streptokoka. Spojene smo na ctg. U jednom trenu panika. Beba se smirila, ctg los. U tren oka u prijemnoj sobi oko mene 3 babice i 4 doktora. Jedan bok. Drugi bok. Drmaju trbuh. 3 doktora me pregledavaju jedan za drugim. BOLI. Cujem ih tek napola od te boli. Spominju nesto - nije pupcana oko vrata, sve cisto. Od tada svaki trud disem uz "Oce nas". Odjednom dr govori da zovu voditelja ginekologije i da idemo. Na cr. Iduci tren govori babica: "Eto je, ne treba." Jasni, glasni otkucaji. Olaksanje. Ajmo u radjaonu. Boks 3. Komentiram uz smijeh "Super, jos jedino u tom nisam bila"

Sat u radjaoni pokazuje 1:20 kad se penjem na stol. Trudovi postojani. Uredno ih prodisem. Uz oce nas, naravno. Otvorena i dalje 8cm. Babica me siri. Pritiska za tiskanjem nema. Kroz 10 minuta evo mma. Joj, sto mi je drago sto ga vidim. Pusa. Sjeda kraj mene. Izmedju trudova mu pricam sto se desilo. Stize babica. Daje mi spasmex i dolantin. Uuuuuuuuu, droga Eto meni dara govora. Baljezgam na veliko. Prepricavam kumi i mmu sve i svasta. Trudovi me i dalje jednako bole, al je vrijeme izmedju uuuuuhuuuuu-high_life. No, intenzitet na ctg-u opao.

2:10Moze malo dripa? Ma, mooooozeeee. Evo nazad onih prijasnjih trudova. Otvorena 9cm. Nagon za tiskanjem. Jok.
Jos par trudova prodisem. Iducih par dahcem.
Veli kuma - ajde u iducem trudu probaj tiskati, tu smo. Ali, protestiram, nemam nagon za tiskanjem. Dobro, ajde onda na bok. U pol okretanja - eh, sad mi se tiska. Kuma se smije - pa tiskaj onda. Vuci rucke k sebi, bradu u trbuh i "kakaj", bez glasa - to su upute. Prvo-ok, drugo-ok, trece-ok, cetvrto-hej, pa to sam ipak ja (kaj je to bez glasa?).

2:45 2 truda, 3 tiskanja
Vicem: Nemrem!
Kuma vice: Mama, tiho. Otvaraj oci! Vidi!!!
I tu je! Place moja princeza! Place kuma. Place mm. Je, dabome, placem i ja.

Nasa curka 3.190g i 50cm. A mami ni sava. Sve je ipak proslo dobro, ma predobro.

I, oprostite, prica je dulja nego je porod bio
Iskreno i od srca vam svima zelim ovako. Naravno, bez onog prvog panicnog dijela. To preskocite. 10 dana laznjaka i scenu iz prijemne preskocite, to vam ne treba.

ajme cure divno

[Orange Brick]

Pozdrav!

Evo, da ja podijelim s vama svoju priču s poroda.

Kao prvo, imala sam paralizirajući strah od poroda - baš pravu fobiju. Pola trudnoće sam hodala psihijatru, koji mi je na kraju napisao preporuku za carski rez.
Zadnjih mjesec dana sam išla na preglede u bolnicu i kao bit će carski.

Termin mi je bio u petak 16.05. U noći s petka na subotu osjetim ja nekakve bolove. U početku nisam bila sigurna jesu li to trudovi, budući da sam cijelu trudnoću imala lažne trudove i non-stop nekakve grčeve, pa sam već bila navikla na to da osjetim raznorazne bolove. A i ti bolovi su me "uhvatili" svega 3 puta po noći i ujutro prestali.

U subotu popodne počeli opet.
I odveze mene muž u bolnicu - oni me nakon CTG-a vrate doma. Kao, to jesu nekakve kontrakcije, ali može to još potrajati par dana.
Dala sam im tamo nalaz od psihijatra i objasnila da sam zbog toga odmah dojurila, jer idem na carski.
Nisu me fermali ni pol posto i poslali doma, te rekli da dođem kad trudovi budu na 5-10 minuta razmaka.
Tijekom dana su se pojačavali i bili sve učestaliji, da bi kasno na večer došli na tih 5 minuta razmaka.
Odosmo mi opet u bolnicu. U bolnici trudovi opet stali (zbog psihičkog stanja).

Ali, ovaj put su me zadržali i smjestili u predrađaonu. Tamo su me tijekom noći opet počeli šorati trudovi i tako sve do oko 13 h u nedjelju kad mi je pukao vodenjak. A ja otvorena svega 3 cm.
Onda su rekli da idem u rađaonu. Ja odmah nazvala muža da dođe.

I odvedoše oni mene u rađaonu, došao i muž.
Došla sestra sa dripom. Ja nikome ne dam niti na 2 metra blizu, dok ne dovedu anesteziologa.
I tako sam se natezala neko vrijeme s tri babice i ginekologinjom dok konačno nije stigao anesteziolog sa sestrom, koja je iskomentirala: "kakav ste vi to roditelj, kad ne možete potrpiti malo za svoje dijete".
Možete zamisliti moju reakciju - nema boga kojeg joj tada nisam opsovala.

I dobila ja epiduralnu - milina!
Za oko 2.5 sata utvrdili su da sam 9 cm otvorena.
Uskoro krenula tiskati.
Tiskam ja i ne ide. Pa prodišem par trudova, pa opet tiskam, pa ne ide.
Epiduralna popušta. Došla ginekologica i zabila mi cijelu šaku unutra - ja počela vikati "boli!". A ona meni: "pa i treba boliti".

Pa krenula opet tiskati i nekako na jedvite jade rodim ja svog sina u 17:30 h. Pa me razrezali jedno dobrih 6 cm, i još sam pukla prema gore.

Naime, bio je krivo okrenut - licem prema gore, umjesto prema mojoj kralježnici i ginekologica ga nije bila uspjela okrenuti. Zato sam i pukla prema gore - zakačio me ručicom.

Nasreću, sve skupa u rađaonici je kratko trajalo i rodio se živ i zdrav.

Ali, nikad više. Em sam imala fobiju od tog poroda, em sam došla tamo uvjerena u carski rez, em još krivo okrenuta beba , te epiziotomija i pucanje tako da i danas još uvijek pazim kako sjedam.

Meni je to bila katastrofa!! S time da niti nisam osjetila pravu bol, jer sam većinu vremena imala epiduralnu.
Ali, nikad, nikad, nikad više!!!

[Orange Brick]

I još par detalja kojih se sjećam (ne stignem sve u detalje napisati odjednom zbog bebača):
- sjećam da me je u jednom trenutku u svoj toj muci od svega neopisivo počela žuljati plahta koja se zgužvala ispod mene. Cijelo vrijeme su mi govorili da moram biti na lijevom boku, tako sam i tiskala. Ali, ta plahta me je toliko smetala da sam se okrenula na leđa u jednom trenutku, jer to više nisam mogla podnijeti. Muž je vikao na mene da moram na bok i pokušao me spriječiti, ali sam ga izudarala, ispsovala i okrenula se na leđa. Koji apsurd!
- ginekologinja mi je nalegla na trbuh, ali toga se sjećam u magli. Znam da je pitala smije li pomoći. Ne znam jesam li joj i što odgovorila, ali ja sam tiskala iz sve snage, a ona mi podlakticom nalegla na trbuh.

[micek-jerry]

Orange Brick uffff! Zelim ti da sto prije zaboravis ruzne stvari i uzivas s bebacem.
Po ignoriranju nalaza i preporuke drugih specijalista, rekla bih da je Petrova u pitanju?

[narda123]

Orange Brick.. Nisi jedina koja je rekla nikad vise.. Ja ih brdo znam.. A rodile jos dvoje troje..

Sent from my ST23i using Tapatalk

[Orange Brick]

narda123 kaže:

Orange Brick.. Nisi jedina koja je rekla nikad vise.. Ja ih brdo znam.. A rodile jos dvoje troje..

Sent from my ST23i using Tapatalk

Ma, valjda 99% žena neposredno nakon poroda to kaže, ali ja sam stvarno poseban slučaj. Meni je i trudnoća katastrofa pala psihički (a nikakvih objektivnih problema nisam imala).
Porod žene najčešće zamišljaju gorim nego što stvarno je i često na kraju tvrde da se to ipak sve izdrži. 

Objektivno gledano,meni je porod bio super, jer me doista nije pošteno niti zabolilo, ali ja s time imam baš psihički problem i to još debelo od prije trudnoće i poroda. A taj problem nema puno veze sa boli. Tako da... Mislim da će kod mene stvarno biti nikad više. Čim budem mogla stavljam mirenu, a do tada mi seks ne pada na pamet. Ova trudnoća mi se dogodila ubrzi nakon što su mi rekli da nemam šanse zatrudnjeti. Sad se pak panično bojim da se opet ne dogodi.