Zašto Bog dopušta patnje?

[suma_]

zoki89 kaže:

I ja bih takav susret Samo ne bih rekao da je to okrutan način postojanja. Vjerojatno imaju više kreativnosti i slobode nego mi, te bi mogli odabrati drugačije okruženje i oblik da to požele.

PS: Vjerujem da oni rade poznate krugove u žitu. Gledao sam video snimke u kojima ih u par sekundi stvore zaigrane svjetleće kugle.

Ne bi ni ja rekla da je okrutan taj nacin postojanja
naprotiv
Pogresno sam shvacena �😊

[Kukulkan]

ili si malo losije obrazlozila

[suma_]

Kukulkan kaže:

ili si malo losije obrazlozila

Da, naravno
Inace bi bila pravilno i shvacena ☺

[Šabović Adis]

Grazia kaže:

pa Bog 'dopusta' patnju zato jer je covjeku dao - slododnu volju. nesto sto zivotinje npr nemaju...



.

Grazia, volja, pa makar se radilo i o slobodnoj, je čisto ljudska stvar. Volja čovjeku nije, u tom smislu, data jer bi ju čovjek onda bio dužan vratiti. Čovjek nikom ništa ne duguje (osim možda samom sebi ). Čovjek, kada pati, pati jer mu se pati. Isto tako uživa kada mu se uživa - jer mu se uživa. Znam to iz prve ruke jer čovjek, to sam ja.

[Nemruth Dagi]

pa Bog 'dopusta' patnju zato jer je covjeku dao - slododnu volju. nesto sto zivotinje npr nemaju...

Bravo... em, ne postoji slobodna volja jer smo limitirani svime i svačime (radi se o tankom sloju u kojemo možemo kontrolirati vlastiti život i to je sve od slobode) a onda još dobivamo patnje za to što imamo ono što nemamo.

I životinje pate a nemaju slobodne volje...kako to

[yakuzza]

Nemruth Dagi kaže:

Bravo... em, ne postoji slobodna volja jer smo limitirani svime i svačime (radi se o tankom sloju u kojemo možemo kontrolirati vlastiti život i to je sve od slobode) a onda još dobivamo patnje za to što imamo ono što nemamo.

I životinje pate a nemaju slobodne volje...kako to

Pa, postoji slobodna volja, usled toga čovek je u stanju da postigne sve one vrste negativnih misli koje postiže i da od toga još napravi sistematski problem koji mu sputava kreativnost i uopšte duhovni razvoj. Kontrola kao i nekontrola je problem za psihu i svest, ograničava je u oba smera usled činjenice da je čovek "zagađen" pogrešnim načinom mišljenja koje je protkano kroz njega, i to se skuplja hiljadama godina kroz poretke i kroz pritiske na psihu usled različitih normi društva.

Razlika između čoveka i životinje jeste što životinja nema slobodnu volju s jedne strane, s druge - upravo zato to nema slobodnu volju - one nije razvila pogrešan način mišljenja odnosno nije razvila sistematski problem stvaranja velikog broja negativnih misli (kada bi dobila slobodnu volju, kao što je to čovek dobio, njena kreativnost bila bi nesputana i ona bi se za jedno daleko kraće vreme postepeno razvila neuporedivo više).

Životinje pate na osnovu instinkta, ali to nije sistematska patnja kao što je to kod čoveka u principu gde se patnja prenosi i praktično slepo uči (kroz pogrešan način mišljenja), gde je njemu jedino u moći (eventualno) da nauči prirodu patnja ali tome nas ne uče (umesto toga mi jednosmerno učimo da patimo, i to ostavlja velikog traga na našem nervnom sistemu gde kasnije možemo mnogo dublje i lakše da doživljavamo patnju), i da tako postepeno učeći o prirodi patnje svede na minimum - drugim rečima da popravi način svog mišljenja odnosno da ga uskladi i ne stvara negativne misli (stresove, štetna emotivna stanja) na sistematski način.

Sloboda čoveka ne stoji nigde drugde no do prevazilaženja negativnih misli, odnosno smanjenja istih na sam minimum, pri čemu svest, kao i organizam u širem smislu (funkcije aure) počinju potpuno drugačije da funkcionišu, svest nije tako često preplavljena emotivnih stanjima koje blokiraju normalno razmišljanje odnosno čovekova percepcija (da ne kažem paradigma) postaje čistija i rasterećenija od zaključaka koji su donošeni na osnovu različitih emotivnih stanja kojih čovek ima previše.

Potpuno je treća pojava to što lična kontaminirana podsvest utiče na našu razboritu svest, samo je stvar procesa dok se ne dođe do toga da sve manja kontaminiranost posvesti gubi snagu nad razboritošću svesti - ali to je i duhovni razvoj u suštini, i po u tome jeste razlika između onih koji su postigli određeni stepen duhovnog razvoja i daleko su harmoničniji u odnosu na one koji ka tome streme, kojima se čini da to možda nije realno jer su u fazi koja je najosetljivija, ili onih koji uopšte nisu duhovno nastrojeni i kojima dominiraju instinkti i čija je svest u pštem smislu direktno kontaminirana i u kojoj nema skoro ni tračka razboritosti - koja nagnava čoveka na samorazvoj.

[Nemruth Dagi]

yakuzza kaže:

Pa, postoji slobodna volja, usled toga čovek je u stanju da postigne sve one vrste negativnih misli koje postiže i da od toga još napravi sistematski problem koji mu sputava kreativnost i uopšte duhovni razvoj.

Ako imaš gene koje nasljeđuješ, ako imaš tijelo koje je limitirano fizikalnim i biološkim zakonima, ako imaš psihu koja se baždari preko tvoga karaktera, pređenog iskustva, aspiracija... ako te tvori kultura u kojoj živiš, socijalizacija i društveni pritisci...gdje ti je slobodna volja s kojom kontroliraš svoj život?

[omen4k]

Nemruth Dagi kaže:

Ako imaš gene koje nasljeđuješ, ako imaš tijelo koje je limitirano fizikalnim i biološkim zakonima, ako imaš psihu koja se baždari preko tvoga karaktera, pređenog iskustva, aspiracija... ako te tvori kultura u kojoj živiš, socijalizacija i društveni pritisci...gdje ti je slobodna volja s kojom kontroliraš svoj život?

Slobodna volja je ono sto definira odnose i utjecaj svih tih elemenata.

[Nemruth Dagi]

omen4k kaže:

Slobodna volja je ono sto definira odnose i utjecaj svih tih elemenata.

Koje odnose kad smo kako god okreneš limitirani i to što je slobodna volja je toliko usko da ne možemo upravljati svojim životima.

Koliko smo odluka donijeli u životu pod utjecajem straha, karaktera, pritisaka....?

[omen4k]

Nemruth Dagi kaže:

Koje odnose kad smo kako god okreneš limitirani i to što je slobodna volja je toliko usko da ne možemo upravljati svojim životima.

Netocno.
Zbog simplifikacije i generalizacije.

Nemruth Dagi kaže:

Koliko smo odluka donijeli u životu pod utjecajem straha, karaktera, pritisaka....?

Utjecaj straha i pritisaka smanjuje se razvijanjem karaktera.

Karakter je podlozan oblikovanju.
Nebrigom degenerira, trudom evoluira.

[yakuzza]

Nemruth Dagi kaže:

Ako imaš gene koje nasljeđuješ, ako imaš tijelo koje je limitirano fizikalnim i biološkim zakonima, ako imaš psihu koja se baždari preko tvoga karaktera, pređenog iskustva, aspiracija... ako te tvori kultura u kojoj živiš, socijalizacija i društveni pritisci...gdje ti je slobodna volja s kojom kontroliraš svoj život?

U genima ne postoji problem ponašanja pa ni nastanak hroničnih problema (oni nastaju sa početkom u prenatalnom periodu i u dobu odrastanja i uticaja - iako je decenijama postoji trend svaljivanja uzroka problema usled neznanja nauke ili medicine na DNK), to je skoro pa isključivo uticaj okoline i stvaranja jednog začaranog kruga pogrešnog načina mišljenja koji sve više i sve dalja ograničava razvoj čovekove svesti - s druge strane, psiha je baždarena uticajima takođe, što ne znači da je ona upravo to u šta su je strpali ti uticaji, pomodarstva, kulturološki okvir itd - iako je to, naravno, izuzetno jak okvir.
Kako je upravo to i najveći uzrok stvaranja pogrešnog načina mišljenja (društvene norma, kulturološki okvir i traume usled razvoja), čovek svoju slobodnu volju koristi upravo na način koji mu je u dispoziciji - da bude stopljen u masi, najčešće.
No, to i dalje ne negira slobodnu volju čoveka da ima mogućnost izbora (onog izbora koji sam sebi razvije, a takav izbor može puno značiti i dovesti čoveka do razvojnog nivoa koji nema posebne granice i može biti retrogradan) - ako se kojim slučajem usled duhovnog obrazovanja u čoveku steknu snage i uslovi da razboritost svesti ojača - tada čovek počinje da se razvija u opštem smislu pa i duhovnom (a ne samo da bude masa svega i svačega u kojem je svest utopljena u impresije i ograđena normama i funkcioniše neznanjem).

Slobodna volja jeste najizraženija kroz mogućnost izbora preko korišćenja razborite svesti, svi je imaju (razboritost svesti) iako većina samo u latentnom smislu, no ljudi slobodnu volju koriste baš na način kako je koriste, kroz snage neznanja iz koje se ne mogu tek tako iskobeljati.

Meni je jasno zašto dolazi do utiska da slobodna volja ne postoji, s tim što to nije problem nepostojanja slobodne volje već jako tvrdokornog neznanja kod ljudi, praktičnog programiranja površnog kapaciteta svesti čoveka sa kojim se on iz dubokog neznanja u potpunosti poistovećuje - a to je već stanje opšte niskog razvoja svesti ljudske civilizacije.

[Nemruth Dagi]

omen4k kaže:

Netocno.
Zbog simplifikacije i generalizacije.

Hoćeš reći da se život slobodnom voljom kontrolira?

[Nemruth Dagi]

yakuzza kaže:

U genima ne postoji problem ponašanja pa ni nastanak hroničnih problema

Reci to ljudima koji imaju nasljednu bolest ili su recimo nasljedili gadnu narav, pa čak i neku sposobnost...


Da li ti svoj život uređuješ na način da ti se događa samo ono što želiš?

[yakuzza]

Nemruth Dagi kaže:

Hoćeš reći da se život slobodnom voljom kontrolira?

Život je mnogo širok pojam, ali životne okolnosti jedne osobe se sve više i više mogu dovesti do tačke kada svest čoveka se oslobađa usled popuštanja normi kojima je psiha opkoljena - popušta egzistencijalni "grč" da njegov život zavisi isključivo od životnih okolnosti, tada čovek sve više i potpunije počinje da utiče na sopstveni život i razvoj a sa sve manje pritiska i napora - iako je pre toga ulagao neznatan napor u to pravcu, gde se kreativnost počinje samu sebe tražiti i ispoljavati sada sa sve manje napora.

Psiha ne trpi kontrolu, kontrola generalno predstavlja ograničavanje a ona "na mišiće" nužno sadrži nekontrolisanu repulziju, takva 'kontrola' takođe ograničava psihu, s druge strane kontrola u detinjstvu stvara neurotičnu podlogu i to je to što je u principu glavni problem - osnova neuroza jesu društvene norme koje se prenose sukcesivno stotinama godina, neke usled novijih tendencija (one popustljivije) menjaju mesto sa onim grubljim, ali u sebi nose staru osnovu koja se pokušava kontrolisati zarad novije tendencije odnosno društveno prihvaćenog modela.
Kontrola i nekontrola nisu osobenosti prirode psihe, no usled poremećaja, a kroz određenu duhovnu praksu dozirano i razborito se koristi kontrola, zarad progresivnosti rezultata - dakle, određenom vrstom vežbe.

[Nemruth Dagi]

yakuzza kaže:

Život je mnogo širok pojam...

Odgovori samo sa da ili ne...

[yakuzza]

Nemruth Dagi kaže:

Reci to ljudima koji imaju nasljednu bolest ili su recimo nasljedili gadnu narav, pa čak i neku sposobnost...


Da li ti svoj život uređuješ na način da ti se događa samo ono što želiš?

Ne bih to nazvao "nasledna gadna narav" jer se tu uvek radi o kompleksnim uzrocima koji se na kraju manifestuju kao i kod svakog drugog čoveka kroz njegovo opšte stanje nervnog sistema (nervni siastema ne samo kao CNS već i sve funkcije aure, svakako i preko temperamenta), kao ni "teška nasledna bolest" ukoliko za to ne postoji nikakav uslov za razvoj te bolesti. Kako je to povezano kroz više generacija, ono se ispojlava na takav način, no to nije genetski problem već problem koji nastaje usled devijacije u genima, a ta devijacija s druge strane takođe može biti potpuno latentna jer nema svoj "okidač" u prenatalnom periodu ili u momentu teškog porođaja.

Uglavnom, neka je to pojava kod 1% hroničnih poremećaja, ostatak od 99% isključivo zavisi od energetske i organske predispozicije koja se dešava u toku trudnoće, za vreme porođaja kao potencijalno najveće traume, i svakako usled preoseljivosti malog organizma u razvoju - koju ljudi nisu u stanju da shvate u principu - pod tim najviše mislim na razvoj svesti deteta koje doživljava preko razvoja nervnog sistema izuzetnu "intoksikaciju" najrazličitijih sadržaja koje se direktno slažu u podsvesti inhibiraju normalnu funkciju nervnog sistema, i do 7 godine "betoniraju" sav budući razvoj karaktera, dakle ljudskih mana, zatim svih budućih hroničnih poremećaja itd.

Bolest se ispoljava poslednjih 20% vremena, dok 80% čovek nije toga ni svestan.

Opšte stanje ljudi je jedna tragedija, s tom tragedijom ide njihovo opšte funkcionisanje, s tim opšte funkcionisanje društva, s tim načnini dolaženja do situacija kada mlada osoba prelazi u drugo stanje, sve one negativne pojave, stresovi, neželjenost, nezadovoljstva etc, ect, u prvim mesecmia trudnoće posebno, zatim ljudska neharmonisanost koja u toku dana stvara bezbroj negativnim misli koje direktno i invazivno utiču na razvoj ploda, formiranje njegove aure kao jednog daška energije, i bombardovanje razvoja njegovog nervnog sistema etc, ect, na to sve ako se doda i poznati organski problemi, hormonalni, toksikacija usled gradske sredine, neznanje medicinara o mehanizmu nastanka bolesti etc, ect - onda dolazi do velikog problema kod velikog broja žena koje nisu fizički sposobne za normalan porođaj - i na kraju trauma porođaja koje ne mora biti toliko česta, ali ipak je sve češća u ovom ludilu u kojem ljudi žive danas - gde dete doživljava najteži stres straha za život, i posle nekoliko meseci pojavi se nekakva teška hronična bolest - a doktor, sobzirom da ne poznaje mehanizam nastanka bolesti, kao izgovor kaže "to je genetski", "to je nasledno" (dakle, izuzimam onih 1% koji postoje kao defektnost u genima koja je nastala generacijama unazad ali i za nju mora postojati okidač, dabome) - u 99% drugih slučajeva to je neznanje struke.


Moj život uređujem na način na koji mogu ispoljavati slobodu sopstvenog mišljenja i delovanja ali da ono ne bude intokinirano negativnim mislima, odnosno ne pridajem fokus, značaj i energiju u takve sadržaje, što ne znači da odvraćam glavu od toga da ne sagledavam sve negativne pojave u društvu ili sagledavanje uzroka od kojih nastaju devijacije u mišljenju, naprotiv, od toga se počinje u ličnom razvoju - i to nema nekog posebnog značaja sa nekakvim "ljudskim željama" koje imaju obično nekakav spoljašnji cilj, već sa duhovnom težnjom da se razboritim delom svesti ne vezujem ni za šta na način da to vezivanje utiče na mene tako da se kod mene počnu ispoljavati pojave koje su mi poznate kao štetna emotivna stanja, s druge strane u odsustvu toga dolazi do jednog prirodnog ispoljavanja harmonizovanosti a koja takođe nema veze sa nečim što ja želim ili ne želim - dakle, da to postane potpuno spontano, i kao takvo to je takođe jedna životna potreba koju prepoznajem podjednako prirodnu kao i disanje, ishrana, kretanje.
Ljudi mogu biti srećni pola dana kada ispune neku svoju želju itd, s druge strane biće nesrećni usled nekakve treće okolnosti koja se ne uklapa u njihov plan i program itd, ali to nije poenta o kojoj govorim.

[yakuzza]

Nemruth Dagi kaže:

Odgovori samo sa da ili ne...

Život je celovitost, i ne može se kontrolisati na način na koji si opisala, u taj život spada sve što nam je poznato i ono što nam nije poznato.

Samim izdvajanjem "ličnog života" dolazi se do tragičnog početka koji govori o izvojenosti, o nekakvom fiktivnom izopštavanju kao da smo sami za sebe, ili kao da zavređujemo nekakvo samostalno postojanje, samodovoljnost u odnosu na celinu koja je mnogo šira od naše genralne mogućnosti intelektualnog shvatanja - što je pogrešan početak percipiranja sebe i onoga što bismo na kraju pojmili kao život.

Čovek može da očisti sebe (svest) do te mere da počne funkcionisati na osnovu onoga što on suštinski jeste. Šta je to on suštinski a šta nije, to je opet druga tema, da ne širim. Ali, ljudi nisu svesni onoga što oni u principu zaista nose a ne ispoljavaju, već ispoljavaju sopstvenu fikciju, neprirodnu fikciju koja ih izjeda iznutra smatrajući da je to "to", da su to oni, da imaju nekakve specijalne ograde i da to moraju da prihvate, iako beže glavom bez obzira tražeći i održavajući iluzornu tačku spoljašnjeg konfora po cenu nesučeljavanja sa stvarnim unutrašnjim problemima, a produbljujući taj unutrašnji haos.

[omen4k]

Nemruth Dagi kaže:

Hoćeš reći da se život slobodnom voljom kontrolira?

Zivot se sastoji od puno faktora i sila koje covjek ne moze kontrolirati.

Ono sto moze je razumjeti njihovo djelovanje i raditi mudrije izbore u skladu sa tim silama.
Ako zna kako i zasto vatra grije i pali a voda hladi i gasi moze se zagrijati a da ne izgori i ohladiti da ne smrzne.

Covjekov izbor i volja za realiziranje izbora su kljucni u ukupnom ishodu.

Ponekad ono sto se cini kao slobodan izbor i covjekova volja je nesto drugo.

[Grazia]

Šabović Adis kaže:

Grazia, volja, pa makar se radilo i o slobodnoj, je čisto ljudska stvar. Volja čovjeku nije, u tom smislu, data jer bi ju čovjek onda bio dužan vratiti. Čovjek nikom ništa ne duguje (osim možda samom sebi ). Čovjek, kada pati, pati jer mu se pati. Isto tako uživa kada mu se uživa - jer mu se uživa. Znam to iz prve ruke jer čovjek, to sam ja.

cool.

[4fun]

Šabović Adis kaže:

Čovjek, kada pati, pati jer mu se pati.

osim kada pati jer ga svijet zgazi.

onda nema izbora nego patiti.

ali i to je valjda ok, jer cudni su putevi bozji, jel?