Pravoslavni obicaji

[ravana]

Hmmm kad smo kod razgovora...
Jednom nesto uletio u pravoslavnu crkvu u Ri a ono klafraju li ga ko na trznici, dica trce na sve strane....
Drugi put nije bilo toga al to je bilo nesto od frendice u vezi 30 (il kolko vec) dana od smrti njenog oca, ne sjecam se tocno. Btw mos objasnit o kakvom se to obredu radi? Sjecam se da se jela neka psenica, med (ne sjecam se tocno) - svako po zlicicu....

Zrinska kaže:
Evo,htjela bih saznati malo vise o pravoslavnim obicajima.Any ideas? Moze li mi netko pomoci?

kRIŽAJU SE S TRI PRSTA.
pOPOVI BRADATI.
ŽENE OD POPOVA NESMIJU BRIJAT NOGE

[Minam]

Otkud ja znam sta si ti video?

[Minam]

Steta je sto ljudi nisu obicno u prilici da osete atmosferu drugih religija i da dozive sta je to sto ljude privlaci i zadrzava. Nekako ostajemo uglavno zatvoreni u svoje obicaje i knjige i sudimo o drugim verama gledano kroz okvire nase...

[ravana]

Sto mi nisi odgovorila koji je to obred koji se obavlja x dana nakon smrti???

[Minam]

Vidis ne znam.Nisam imala jos ni jedan smrtni slucaj u blizini.

[ravana]

Alo Dioniziijeeeeeeeeeeeee, de si se zavuko???
Ima pitanjce ode.

[Dionisije]

Evo me Ravana sta treba. Jeste sa zakasnjejem ali bolje ikada nego nikada.

[ravana]

Ima pitanje koje sam postavio gore Minam. Naime obred koji se obavlja neko vrijeme nakon pokojnikove smrti (stvarno se ne sjecam koliko, davno sam na tome bio - mozda mjesec, mozda 40 mozda godinu dana....)
Sjecam se da se nesto dobro jelo, nekakvca psenica s medom ili nesto slicno u zdjelici iz koje je onda svako uzeo po zlicicu....

[Maran Ata]

Evo... možda ja mogu da pripomognem...

Pokojniku se po pravilu, tri puta održava parastos (mada se ovo retko radi u današnje vreme), i to nakon 3 dana, nakon 9 dana i nakon 40 dana.

Zašto baš tada ?

Trećine činimo zato što u treći dan čovjek mijenja svoj izgled (vid). Devetine pak zato što se tada rastače sav sastav (organizam), ostaje jedino srce. Četrdesetinu zato što se tada i samo srce raspada. Tako se i postanak (čovjekov) zbiva: u treći dan se obrazuje srce, u deveti se zgušnjava u tijelo a u četrdeseti (čovjek) zadobija savršeni izgled (vid). Sa toga razloga dušama vršimo pomen. Treba znati i ovo: četrdeset tužnih dana po Starome (Zavjetu) na troje razdijeliše Sveti Apostoli: na trećine, na devetine i četrdesetine. Jer tako se javi i sam Gospod poslije trodnevnog vaskrsenja učenicima svojim, pri zaključanim vratima, i dunuvši na njih reče: "Primite Duh Sveti"; i poslije osam dana opet: "gle, po vaskrsenju, osmog dana po drugi put javi im se". To što evangelist kaza "poslije osam dana" - vaskrsni dan nije u njih ubrojao, a sa njim broje se - devet. Na taj način vršimo od pogrebenja do devetine drugi pomen pobožno usopšima, a takođe (vršimo) i četrdesetine, pošto se u četrdeseti dan vaznese Gospod naš Isus Hristos na nebesa i sjede s desne strane Oca. I to je razlog zbog koga vršimo pomen dušama.


U današnje vreme se najčešće obavlja samo 40 dana pomen pokojniku. Kako i zašto su se ostala dva izgubila ? Neznam. Pri tome se za okupljene pripremi i zakuska...

------------------------------------------------------------------------------------

Ево... можда ја могу да припомогнем...

Покојнику се по правилу, три пута одржава парастос (мада се ово ретко ради у данашње време), и то након 3 дана, након 9 дана и након 40 дана.

Зашто баш тада ?

Трећине чинимо зато што у трећи дан човјек мијења свој изглед (вид). Деветине пак зато што се тада растаче сав састав (организам), остаје једино срце. Четрдесетину зато што се тада и само срце распада. Тако се и постанак (човјеков) збива: у трећи дан се образује срце, у девети се згушњава у тијело а у четрдесети (човјек) задобија савршени изглед (вид). Са тога разлога душама вршимо помен. Треба знати и ово: четрдесет тужних дана по Староме (Завјету) на троје раздијелише Свети Апостоли: на трећине, на деветине и четрдесетине. Јер тако се јави и сам Господ послије тродневног васкрсења ученицима својим, при закључаним вратима, и дунувши на њих рече: "Примите Дух Свети"; и послије осам дана опет: "гле, по васкрсењу, осмог дана по други пут јави им се". То што евангелист каза "послије осам дана" - васкрсни дан није у њих убројао, а са њим броје се - девет. На тај начин вршимо од погребења до деветине други помен побожно усопшима, а такође (вршимо) и четрдесетине, пошто се у четрдесети дан вазнесе Господ наш Исус Христос на небеса и сједе с десне стране Оца. И то је разлог због кога вршимо помен душама.


У данашње време се најчешће обавља само 40 дана помен покојнику. Како и зашто су се остала два изгубила ? Незнам. При томе се за окупљене припреми и закуска...

[ravana]

Zafaljujemo
Medjutim ovo sto smo jeli nije bila zakuska nego dio obreda i djelio je svecenik

[Damir]

Meni se ovaj lanac bas svidja, pa i ja nesto da upitam i naucim.

Minam, sad sam 100% siguran da nisi "jehovin svjedok" nego pravoslavna. Znam da ti je bilo mrsko pisati o postu, a mene bas to zanima. Pa opisi bar jedan. Ti ili neko drugi od pravoslavaca. Mene zanima sta je vjernicima dozvoljeno da jedu, kad i, po mogucnosti, molim za objasnjenje da li u izboru jela ima neka simbolicka vrijednost.

Isto bih te zamolio da mi kazes da li negdje mogu downloadovati "Heruvimsku" od Stevana Mokranjca. To je pjesma izuzetne ljepote i snage. Ja inacee volim pravoslavnu horsku muziku. I grcke liturgije su mi drage, pa i one Vangelisove obrade. Ljudi pjevaju da odnese. Svaka cast.

Pozdrav

Damir

[Maran Ata]

Evo dodatak po pitanju pšenice u medu:
------------------------------------------------------------
Za parastos se priprema kuvana pšenica, zaslađena medom ili šećerom, voštanica i čaša vina kojom se preliva koljivo ( i grob, ako se parastos vrši na groblju). Koljivo nas podseća na vaskrsenje umrlog, jer po rečima Hristovim, kao što pšenično zrno da bi izniklo i dalo klas i plod, treba baciti u zemlju da tamo istrune, tako se i tlo predaje zemlji na istljenije, da bi potom vaskrslo za budući život ( Vidi: 2 Kor. 15, 36-38). Med ( ili šećer) u koljivu simbolizuje sladost dobara budućeg života, a upaljene sveće označavaju da je umrli prešao iz mračnog zemljišta života u večni život svetlosti i istine gde sija svetlost lica Božijeg.


A evo malo i o postu kod Pravoslavnih:
-----------------------------------------------------------
Postoji više vrsta posta i razrešenja od posta, ali neću komplikovati. Objasniću ono osnovno samo.

Svaka sreda i petak su posni, pored 4 velika godišnja posta. Normalan post se sastoji od uzdržavanja pre svega od svih vrsta greha, a kada je reč o hrani, sastoji se u uzdržavanju od bilo kakve hrane životinjskog porekla. Meso, jaja, puter, ... se ne jede. To je najblaži oblik posta. Sledeći oblik posta je kada se iz tog osnovnog eliminiše upotreba bilo kakvih uljnih proizvoda. Hrana se ne priprema na ulju, nego na vodi. I taj oblik posta se koristi kao priprema za pričest. Nedelju dana pred pričest se posti «na vodi». To je uobičajeni naziv u narodu za taj drugi stepen posta. Postoje i još strožiji postovi koji su retki u narodu, propisuju se samo na individualnom nivou, za velike grešnike po preporuci sveštenika, a češći su kod monaha u manastirima. Imaju razne oblike a idu i do jedenja samo hleba i pijenja vode. U toku velikih postova poput ovog Vaskršnjeg na primer, pošto je svaki dan postan, kada naiđe sreda ili petak, pošto su ti dani posni i van velikih postova, onda se u te dane sa ovog osnovnog nivoa posta prelazi na sledeći stepen «na vodi». Tako bi barem trebalo biti, mada se retko ko tog pridržava. Sveukupno gledano, nešto malo ispod 50% dana u godini su posni. U vreme posta se ne obavljaju venčanja na primer. Ima još drugih ograničenja, ali ih ne znam napamet.

Još jednom da napomenem... prvenstvena svrha posta je uzdržavanje od greha. Telesni post – uzdržavanje od hrane je samo u svrhu pojačanja samokontrole i samodiscipline. Eto.

Muziku možete naći na:
--------------------------------------------
http://www.rastko.org.yu/muzika

[ravana]

Odlican topic. Valjda najkorisniji i najozbiljniji do sada.

[Dionisije]

Ajde da napisem nesto i ja o postu i obicajima u vezi posta.
U Pravoslavnoj crkvi je ovuke vazilo pravilo:" Post i samosavladjivaje su prva vrlina, koren izvor i temelj svakog dobra".
Tokom godine se obavezno poste Sreda i Petak kao sto je vac neko napisao a u nekim manastirima (Studenica) i Ponedeljkom. Izuzeci su dani kada je post razresen a to je izmedju Bozica i Bogojavlljenja, Svetla sedmica posle Vaskrsa, sedmica posle Pedesetnice i jos neke trapave sedmice pred Casni Post. Vozdvizenije Casnog i Zivotvornog Krsta, Usekovanje glave Sv Jovana Krstitelja i dan pre Bogojavljenja su takodje posni.
Cetiri velika posna perioda su:
Veliki Casni post- pocinje senam nedelja pre Vaskrsa,
Petrovski post- pocinje u Ponedeljak osam dana posle Pedesetnice i traje do 28 juna/11 jula uvece jer je 29/12 Praznik Sv apostola Petra i Pavla, znaci krece se od jedne do sest sedmica,
Gospojinski post- 14-27 Avgusta
i Bozicni post- traje 40 dana 28 Novembar-6 Januar.
U vreme svih ovih postova su zabranjeni mast,sir,mleko i mlecni proizvodi, jaja, meso a riba je dozvoljena samo za posebne dane. Zabrana vazi i za alkohol osim za praznike.
Najstroziji je Uskrsnji post kada se pet dana jede voce i povrce spremljeno na vodu a Subotom i Nedeljom se jede na ulje. Subotom i Nedeljom se nikada ne posti na odu osim Velike Subote pred Uskrs. Subotom i Nedeljom se takodje ne kleci i ne rade se metanije. Riba je u dane tog posta dozvoljena samo za praznike Blagovesti i Cveti.
Drugi postovi nisu tako ostri . Zabanjeno je polno opstenje u vreme postova. Mogu se dobiti razresenja od ovih postova u slucaju bolesti ali nikako bez svestenika.
Iako postoji praksa koja je usla negde u 15 veku da se ne pricescuje bez 5 dana poscenja na vodi sve vise se u crkavam dozvoljava da se ljudi pricescuju i bez poscenja na vodu pod uslovom da redovno poste sve postove.
Inace postoji obicaj da se za Usekovanje glave Sv Jovana ne jede nista crveno. U sve ove posne dane mole se i posebne molitve.
Kako to u praksi izgeda to je malo teze opisati jer sve zavisi dotoga koliko je neko prihvatio Pravoslavlje srcem.

O ovo obredu na grobu je vec lepo napisano.

Pozdrav svima

[Damir]

Postovani Maran i Donisije,

Veliko hvala na trudu ulozenom u pisanju odgovora. Vrlo detaljno, a koncizno ste pojasnili pitanje posta u pravoslavlju.

Maran, hvala i za web stranicu. Mozda se ja ne snalazim, ali Mokranjcevu Heruvimsku nisam nasao. Ali, nema veze. Jedna moja prijateljiica, Cronogorka, obecala mi je napraviti CD s Mokranjcem.

Dionisije, ne zamjeri, molim te, ali je u tvom tekstu nisam razumio sljedecu recenicu:

Dionisije kaže:
Subotom i Nedeljom se takodje ne kleci i ne rade se metanije.

Sta su METANIJE? I kako misli da se ne kleci? Ne smije se nikako klecati? Ne raumijem. Pa ako neko moze, molim, neka pojasni.

Unaprijed hvala

Uz srdacan pozdrav

Damir

[Minam]

Evo ja bih posebno preporucila neke od pesama koje su zapravo predivne molitve..rado ih slusam veoma cesto, i zalim sto nisam u mogucnosti da i dalje pevam u crkvenom horu u kojem sam ih pevala...

Posebno volim:
Агиос о Теос ( Свети Боже, Трисагион ) (глас други )
http://www.sv-luka.org/chants/agiosotheos.ram
Исаија Србин (15 век )
Драгослав - Павле Аксентијевић, тенор

Сугуба јектенија
www.sv-luka.org/chants/sugubajekt.ram
Драгослав - Павле Аксентијевић, тенор

Херувимска песма (глас други )
www.sv-luka.org/chants/heruvimskaniksr.ram
Никола Србин
Драгослав - Павле Аксентијевић, тенор

Кратима терирем (глас први )
www.sv-luka.org/chants/kratimaterirem.ram
Јоаким Харсијанитски (14 век )
Драгослав - Павле Аксентијевић, тенор

(preuzeto sa www.rastko.org.yu)

[Minam]

Mokranjcevu Heruviku ces naci naravno u prvom delu Mokranjceve Liturgije Sv.Zlatoustog i to negde posle devetog minuta....divne li molitve...

[Maran Ata]

Nema na čemu... Za muziku si izgleda u pravu. Ima Heruvimska pesma, ali nije Mokranjčeva.

Malo o metanijama iz rečnika:
-------------------------------------------
metanije (grč.) - pokloni koji se čine prilikom izgovaranja pojedinih molitava

kolenopoklonjenje - molitveni poklon, veliki i mali (metanije)



Inače, na Liturgijama se ne sedi, i to je kanon 19. Prvog Vaseljenskog Sabora u Nikeji 325. godine.

[Dunj@]

Minam kaže:
Steta je sto ljudi nisu obicno u prilici da osete atmosferu drugih religija i da dozive sta je to sto ljude privlaci i zadrzava. Nekako ostajemo uglavno zatvoreni u svoje obicaje i knjige i sudimo o drugim verama gledano kroz okvire nase...

Najviše od pravoslavnih obreda vidjela sam preko filmova i baš sam ih željela doživjeti i uživo, ali bile su takve prilike. Samoj mi se bilo neprilično upasti. Najviše mi se dopalo baš pojanje i obred vjenčanja. Ono s okrunjenim mladencima.

Ipak, uživo sam bila na pogrebu svekrve, kojoj, btw, sinovi baš i nisu bili vjernici, ali onda je došlo vrijeme kad su se malo počeli mekšati. Divila sam se mladom proti, koji je nastojao "sve držati" pod koncima u sredini koja više nije imala pojma ni o čemu ni od običaja ni od vjere.

Za njenog života (kad je živjela samnom) ponudila sam joj da ju samu odvedem u njenu crkvu, ali samo se nekako nasmješila i ništa nije rekla. Bilo mi je to jako čudno, a onda sam se sjetila da čak ni moja mama nije htjela ići u crkvu kad je bila kod mene. Iz poštovanja prema zetu! Mene po tom pitanju niti jedna nije šljivila.

Čudan je taj očito obostrani "običaj" poštovanja muških autoriteta, koji se prenosi i na sinove, pa eto i na zetove. S druge strane, to je duboko ukorijenjeno poštovanje običaja "tuđe kuće".