Ono kad ti se ljudi pozovu da bi isposjećivali druge prijatelje.
Ono kad ti na tvoj odgovor "a jedino ako ćeš sa mnom u krevet" kažu "ma nema problema".
Ono kad ti na "pun mi je raspored" kažu "ma nema veze neću ti ja smetat".
Ono kad se vadiš na cimere, pa kasnije pričaju da si škrt jer živiš s cimerima.
Ono kad ti naruče da ih upoznaš s nekim cool domaćim ljudima i onda poslije komentiraju da ne izgledaju kao što ljudi iz tog grada izgledaju u filmovima. 
Ono kad štede na hotelima i hostelima, ali ne štede na npr. suvenirima tipa odjeća poznatih dizajnera iz tvog grada. :klap:
Ono kad ih treba dočekati, otpratiti, kupiti pokaz, karte, ulaznice i svaki dan osmišljati program s detaljnim uputama kako i kamo.
Ono kad bi dovodili cure, dečke i rodbinu koju nikad nisi vidio.
I ono kad sve to predstave kao da tebi čine veliku uslugu, jer si ti zasigurno jadan, usamljen i depresivan bez nekog tko ti hrče na kauču. Naravno najusamljeniji su koji žive u centru, a oni koji žive u predgrađu i nisu i njima se manje nudi ta humanitarna usluga.
(Ovo nisu samo moja iskustva nego od nas nekoliko koji smo se sad sjetili ove teme.
)
Razgranati mod