Toltec teaching - ljudi od znanja

[ACA SAVEST]

Moram Della tako reći jer tako me je povuklo. Jeste cinizam kao uvod. Ali priča jeste za cinizam. Jedva sam je pročitao jer ti sijaš od sreće. Moram te kritikovati jer znam da to jedino ne voliš. Nisam ništa uradio ako bih pokušao da te hvalim, jer nema za šta.

Potrudila si se. A i krenu si povukla. Trebalo bi da ste došli do energije, jer ste se bavili rekapitulacijom. U tom pogledu svaka čast. Ima ljudi koji će drugačije gledati baš kako hoćete, ja moram ovako iza kulisa.

[ACA SAVEST]

Dali ste zahvalni za ono što imate?

Ako nas neko časti ručkom ili nam nešto pokloni, odmah uzvraćamo na jednak način.
Veliki dio naših problema posledica je naše nesposobnosti da primamo.
Dali ste naučili primati sa zahvalnošću?
Možemo dati, ali tako nam je teško primati. Primate s ljupkošću, a ako vam poklon uistinu nije po volji, dajete ga nekome kome može koristiti.
Budimo zahvalni za ono što imamo, kako bi smo privukli još više dobra.
Ako smo u dugovima moramo si oprostiti a ne kritizirati se.

[Della17]

ACA SAVEST kaže:

Dali ste zahvalni za ono što imate?

Budimo zahvalni za ono što imamo, kako bi smo privukli još više dobra.
Ako smo u dugovima moramo si oprostiti a ne kritizirati se.

Veliku sličnost u pristupu zahvalnosti generalno, strpljiv promatatrač može razaznati u različitim prilikama.

Evo jednog od recentnijih primjera!

Upitno je jedino, u kolikoj je mjeri lisica svjesna te činjenice?

[krena]

ACA SAVEST kaže:

Dali ste zahvalni za ono što imate?

Ako nas neko časti ručkom ili nam nešto pokloni, odmah uzvraćamo na jednak način.
Veliki dio naših problema posledica je naše nesposobnosti da primamo.
Dali ste naučili primati sa zahvalnošću?
Možemo dati, ali tako nam je teško primati. Primate s ljupkošću, a ako vam poklon uistinu nije po volji, dajete ga nekome kome može koristiti.
Budimo zahvalni za ono što imamo, kako bi smo privukli još više dobra.
Ako smo u dugovima moramo si oprostiti a ne kritizirati se.

Ja ne bih baš tako teško podnio da mi sada direktor poveća plaću barem za 50%.

A ne bi me bacilo u depresiju kada bi mi poduplao plaću.

Ali moga rođaka je tako nešto bacilo u depresiju i napisao je molbu direktoru.
Iz moga bloga:
Specifični događaj se desio u ratu kada su skoro svakodnevno padale granate na grad, koji je bio udaljen oko 20 kilometara od bojišnice. Naše poduzeće je poslovalo i u tim lošim uvjetima. Ali su se uskoro pojavili kadrovski problemi. Grupa elektro-projektanata, njih desetak se počela osipati, jer je ova struka mogla dobiti posao bilo gdje u Evropi. Nakon dvije godine rata, ostalo je samo troje inženjera elektronike u poduzeću. Direktor je uvidio da će nedostajati stručnog kadra pa je odlučio povećati plaću za duplo tim elektroničarima. Onima što su otišli iz firme, također je nudio nešto veću plaću, ali su oni tražili mnogo veću povišicu. Na kraju su ostala samo trojica, pa im je direktor poduplao plaću, bez da se sa njima konzultirao. Svima je uručio rješenje o povišici. Nakon tri dana je dobio žalbu od jednog od ta tri inženjera. Kada je otvorio kuvertu, skoro da nije pao u nesvijest. Očekivao je da se netko od njih žali da mu je povećanje od 100% premalo, pa da traži još. Međutim stvar je bila nevjerojatna. Jedan je od inženjera tražio da mu se smanji plaća, jer da on ne zaslužuje povećanje od 100%, nego mnogo manje. Taj je čovjek tražio da mu se vrati plaća na staro. „Bila bi sramota tražiti povišicu dok ljudi oko mene ginu na frontu“, govorio je taj elektro-inženjer.

Ipak moj rođak nije jedini na ovome svijetu koga velika plaća baca u depresiju: http://www.24sata.hr/svijet/indijac-...o-otkaz-339901

Indijac imao previsoku plaću: Pao je u depresiju i dao otkaz
Nisam mogao podnijeti činjenicu da za sjedenje za kompjuterom dobijem toliko novca dok toliki ljudi žive u siromaštvu i jedva spajaju kraj s krajem, rekao je Jia

[ACA SAVEST]

Postoje tri vrste loših navika, kojima se stalno vraćamo, kad smo suočeni sa neobičnim životnim situacijama.

Prva je, da se ne obaziremo na ono što se događa ili što se dogodilo i da smatramo kao da se ništa nije desilo. Takvo nešto priliči zatucanom čovjeku.

Druga je, da sve prihvatamo zdravo za gotovo i mislimo da navodno znamo šta se dešava. To priliči pobožnom čovjeku.

Treće je, da postanemo opsednuti nekim događajem jer ga ne možemo odbaciti niti prihvatiti svim srcem. To priliči glupanu.

Ima i četvrti, ispravan način. Čovek na putu znanja postupa tako, kao da se nikada nije ništa dogodilo, jer ni u šta ne veruje, pa ipak prima sve zdravo za gotovo. On se nikad ne oseća tako kao da zna, niti tako kao da se nije ništa dogodilo. On deluje kao da potpuno vlada sa sobom, pa makar mu se u tom trenutku tresla kolena. Postupajući na taj način on se rešava opsesije.